Da li zajam ubija prijateljstvo?

Мене је отац научио, из његовог искуства, да позајмљујем само онолико колико бих могао да опростим (да ми се никада не врати). Наравно да га нисам увек слушао и данас имам 5 другова мање. Тешим се да сам још и јефтино прошао када чујем неке туђе приче.

nikome netreba pozajmljivati sem ako nije bolest u pitanju

ja sam pomagao i pozajmljivao,koliko sam god mogao i preko mere...kad sam upao u lični poslovni turbulentni period,tražio sam svoj novac nazad,neki se nisu ni javili a neki ponašali kao prema keru...neki misle da ne treba da vrate,itd...uglavnom,stvari se slažu na svoje mesto,promenio sam sebe,ne trebaju mi takvi prijatelji...sav višak para cu da dajem.samo na sebe,odvedem neku curu na more,zimovanje...promenim auto....ne treba pare davati nikome,samo ako nekom treba za lečenje i to koliko možeš...

pozajmljivanje manje kolicine novca je jeftin nacin za filtriranje poznanika i ljudi koji su u vasoj blizini! ne mozes imati 20 prijatelja, to je zabluda! a ove, sto im pozajmis novac pa se ne javljaju, je bolje izgubiti iz vaseg okruzenja, nego da vas izdaju svakako kad vama budu potrebni! imam 3 prijatelja, medjusobno se pomazemo kad zatreba, nekad se vrati, nekad ne, ali mi smo prijatelji za citav zivot! ti ljudi su to zasluzili svojim ranijim delima i nikakva pozajmica to ne moze promeniti!

Bolje je izgubiti prijatelja nego i prijatelja i novac. Posle par takvih razočaranja sam prelomio. Hoćeš novac na zajam daj nešto u rem. Ili plati overu u sudu da sma ti pozajmio. Ne tražim ti kamatu. Jel imaš nameru da vratiš kad si obećao? Neka i kasniš niko ti nece zameriti. Šta je onda problem? Kao ne verujem ti a mislio si da smo prijatelji. Razočarao sam te. E bas mi zao ali dva puta sam ostao bez letovanja a oni da su mogli da uzmu od banke ne bi meni tražili. Nego banku je mnogo teže prevariti. Surovo ali to je savet mladima bolje nek se naljuti odma. Da ne spominjem tecu koji je još u staroj Jugoslaviji bio žirant čoveku čiji je kredit vraćao punih 15 godina. Nek mi predsednik oprosti ali za kuma i brata ću još i da rizikujem gubitak ostali nek se uvrede i odu.

Ukoliko taj neko ko pozajmljuje nije u stanju da od banke uzme novac na kredit vec mora da pozajmi taj nije u stanju ni da vrati pozajmljeno.

Najsmešnija situacija kada sam nakon prekida odnosa (zbog drugih razloga) pitala kada mogu da očekujem da će mi vratiti pozajmicu. Za mene se sve rešilo normalno ali je prijatelj ipak svima pričao kako sam materijalista i bezdušna jer sam ipak tražila da mi vrati pozajmljeni novac, "ko da je to bitno".

Мој покојни дека је говорио: Ако пријатељу позајмљујеш новац, или се опрости од новца или од пријатеља. Тако сам и ја радио - позајмио само пријатељу (а после ми је постао кум) 200 евра. Прво сам му рекао да не мора да се оптерећује када ће да врати (беше 2008), јер је у проблему. После се то развукло, проблеми се гомилали, па је једном на мој помен он одговорио како смо се договорили да ми то не враћа. Премерио сам себе и њега - да ли наше пријатељство вреди 200 евра. Мени вреди више. Не знам за њега, знам само да му паре више нећу давати, а дао бих му живот. Паре не. И никоме више никад. Ако ти требају паре, иди у банку, сада има повољних кредита. Да не долазимо обојица у искушење. Нема потребе.

Dao kolegi 50 eur, vraca pola posle mesec dana. Jos nije vratio ostatak a trazi jos 500 eur za neke nebitne stvari. Case closed.

Dao prijatelju određenu svotu, posle nekoliko dana, kaže mi - ima novac, ali je morao da pozajmi kolegi... Prođe od tad mesec, dva - kaže vratiću ti, kad meni vrati kolega

Ako i koliko zelim, hocu i mogu DAM.
Kada mi se vrati, POZAJMILA sam.
Tako odnosi sa dragim ljudima ostaju dobri. I sa onima koji su nam pozajmili i sa onima kojima smo pozajmili.
Tuzno je pozajmiti dragima, jer to znaci da su u problemu. Ali je i dobro kada mozemo, hocemo i zelimo.

Bila sam cesto,ranijih godina,u situaciji da mi fali novac za ovo ili ono,kao i svima u srednjoskolskim danima,nedostajalo mi 500 dinara za ulaznicu za neki koncert ili za sminku.Moje drugarice su tada cesto pozajmljivale jedne od drugih,pa onda odugovlacile sa vracanjem,"nije mi tata primio platu","mama mi je smanjila dzeparac"...Ja stvarno nikad nisam pomisljala da pozajmljujem od prijateljica.Pa ni one nisu tada zaradjivale,dakle morale su da mi daju neciji novac-od roditelja ili rodbine.Bilo mi je mnogo logicnije da se suzdrzim od kupovine necega nego da bilo koga molim.I stvarno,nisam umrla sto sam propustila neku zurku ili nosila jednu istu jaknu cele zime.Medjutim,sada kada sam u dosta boljoj situaciji,neke od drugarica ne samo da me pitaju za pozajmicu,vec i za "bespovratni zajam"!Kao,rodjendan joj je za mesec dana,pa ako bih mogla da joj dam 50 evra da kupi sandale,eto ne moram da joj kupujem "skup poklon"(dakle svakako ocekuje jos i poklon al'ne mora biti skup).Sad mi prosto nije jasno kakvim principima se ljudi vode...Kad vidis da je neko dosao do para,ocerupaj ga koliko mozes?Ja se i dalje drzim toga da cu radije pozajmiti od banke nego od prijatelja!

Možda je upravo to koliko puno ljudi ne vraća dugove najbolje ogledalo mentaliteta nekog naroda. Pustite sve druge priče.

Pozajmio rodjaku 5000 E,doduse uz kamatu jer sam svoju ustedjevinu razrocio u banci i gorko zazalio.Bilo je ponagaj brate.Na godinu dana,dogovor bio(napismeno)da vrati najkasnije do 1 maja sl.godine.Ja dosao za parice a on-Gde si bas sad dosao a znas da mi je 6 maja slava!!!Jos uvek mi vraca deo po deo...hvala mu i na tome...posle 7 godina ali...nikad vise!!!Nikom!

Лично сам се три пута опекао позајмљујући људима који ми од тада више нису пријатељи. А нисам престрог када су те ствари у питању. Само презирем људе којима у невољи помогнеш, а они се, када дође време за враћање, крију. Након тих искустава, ако уопште и дам зајам, то су безначајни износи, али значајан показатељ образа онога коме сам позајмио.

@ ikarbus... Mene su upravo kum i brat prevarili za pare.

Ne ako vratis na vreme.

Od roditelja sam naučena da se "pokrivam prema guberu", tj. da trošim koliko imam. Jedino opravdavam pozajmljivanje za lečenje neke iznenadne bolesti, operacije... Ali i smatram da treba da svako od nas treba da ima uštedjevinu za "crne" dane. Bedni su mi ljudi koji iskamče novac od rodbine ili prijatelja, uz silno kukumavčenje i obećanja o vraćanju duga, a posle se prave ludi i čak šta više postaju besni što im se uopšte traži da vrate dug.

Ma ni rođenom tati ne pozajmljujem. Pokrij se koliko si dugačak.
Jedino bih pozajmio ako je u pitanju bolesti ali to nikad ne mora ni da vrati.

Pare mogu da pozajmim samo roditeljima i rodjenom bratu. Dalja rodbina, prijatelji, kumovi, njima nikada ne bih pozajmio, uvek mogu da im kažem da nemam para, tj. da nemam štek. A tek tamo nekim komšijama i poznanicima, njima ni u ludilu ne bih pozajmio pare. Moj kum na primer, on je buržuj, i pozajmljivao je i kurti i murti, i neki od njih mu nikada nisu vratili dug. A meni ne bi nikada palo na pamet da mu tražim pare na zajam, osim ako mi ne daj bože ne zatreba za neke lekove, lečenje, operaciju itd.

Pozajmila sam novac prijateljici,vecu sumu. Posle 3-4 godine,zafalilo mi,nisam imala,pa sam morala da trazim bar deo da mi vrati dok ne preguram do plate. Vratila mi je 5% od ukupne pozajmljene svote. Zahvalih joj se... Ona uzvrati "tu smo da se pomazemo"
A ja se jos izvinjavala sto joj trazim svoj novac. Budala.

Nikada nikom ne treba pozajmljivati. Ako neko nema, a posebno ako je član porodice, dati mu na poklon, ako možete to sebi da priuštite. Ako neko ima i može da vrati, uputite ga u banku.

I nepozajmljivanje nekad može da ubije prijateljstvo, posebno ako je ta druga osoba baš u škripcu, a ZNA da "prijatelj" ima i taj zajam ne bi ni osetio (ni u čemu zbog istog ne bi oskudevao), a neće da pozajmi...
("oni koji daju, i njima se daje", 23. jul 2017 14:31)

Tvoj komentar je cist odraz naseg mentaliteta. Pa i da ima mnogo para, njegove su i ima puno pravo da odlucuje da li hoce ili nece nekom da pozajmi. Da ne pricam o tome da se uvek oni koji traze pozajmicu smatraju pozvanim da procenjuju koliku sumu neko "ne bi osetio". Tako moj drug "hejtuje" rodjaku iz Holandije jer svakog leta ide na Bali a njemu ne salje pare. Jedini izuzetak je da je nekom dete bolesno, pa da se razocara jer mu prijatelj nije pomogao, a mogao je. Cak i kod ovog primera imam rezerve u zavisnosti od konkretne situacije. Za sve ostalo, digni guzicu i radi pa zaradi.

a,otkud mi molim te pare da ti vratim il' jos gore da ti posudim?

I nepozajmljivanje nekad može da ubije prijateljstvo, posebno ako je ta druga osoba baš u škripcu, a ZNA da "prijatelj" ima i taj zajam ne bi ni osetio (ni u čemu zbog istog ne bi oskudevao), a neće da pozajmi...

Ja sam vencanom kumu pozajmio u dva navrata da mu ne bi uzeli stan, jer je ostao bez posla i nije mogao da placa kiriju. Zaklinjao se da ce brzo vratiti. Proslo je par godina, niko nista nije spominjao, ja resio da idem u inostranstvo i kazem da mi trebaju te pare, znajuci da se u medjuvremenu sredio. On kaze evo samo da skupim, za koji dan... i tako odugovlacio dok nisam otisao, a onda samo prestao da se javlja na pozive.

Pozajmio rodjaku 6500e za auto, jedva je vratio. Za to vreme on je kupio auto i jos dva kombija. Lose je to sto se na drustvenim mrezama sve vidi.

Bratu ne bih pozajmio jer je kockar. Mami ne bih pozajmio, bezuslovno bih joj dao. Ženi ni jedno ni drugo.

Ukoliko je to kratkorocno i ispostuje se dogovor, onda ne mora da znaci... a novac se poklanja o bitnim datumima, a ne da bi ti neko bio prijatelj.. jer svi su prijatelji kad imas, a ko je tu kad nemas?

Samo one svote novca koliko bih i inače dao kao poklon. Ako vrati u redu, ako ne vrati, razumem i u redu. Ne pozajmljujem svote novca koje bi mi napravile problem ako mi ne budu vraćene. Ima ona izreka: pozajmi prijatelju 200 evra, njegov problem, pozajmi mu 2000 evra, tvoj problem.

Ne odbijam pozajmice ukoliko sam u prilici da dam. Zaradjujem dosta i zahvalan sam za to, ali shvatam da drugi ne mogu, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, ne ulazim u to. Kad pozajmim ne ocekujem novac nazad, racunam kao da sam poklonio. To znaju moji prijatelji i nikad nisam izgubio prijatelja zbog novca niti se nas odnos promenio. Novac je sekundarna stvar u zivotu, desilo se da ja zaradjujem vise, ne vezujem se za to, mogao sam i da ne zaradjujem. Zato smatram da je taj novac ne samo moj i da sam u obavezi da pomognem.

Oooo daaa...

Pozajmljujes onoliko koliko mozes da oprostis

Ja, hvala bogu, nikad nikome nisam dugovala novac niti ga od nekog pozajmljivala. Davala jesam, nesto mi je bilo vraceno nesto ne ali praktikujem da ne dajem osim ako zaista znam da je covek u problemu, sto mi se isto desavalo i bilo vraceno. Za gluposti ne dajem i nije me blam da odbijem. Pre dva meseca sam dala 50 e bratovom kumu jer je brata bilo blam da kaze da nema, mali ne vraca, ali neka, kupila sam ga s 50 e. Ljudi su zlo kad su pare u pitanju

Vi prijatelje niste ni imali niti ste kome bili prijatelj. Posebno me cude komentari, "ne bih ni ocu, ni kumu, ni bratu pozajmio novac". Zar vam je stvarno bitniji novac od coveka? Da li ste se nekad bavili humanitarnim radom sa ozbiljnijim novcem? Sta sam ja trebao da radim kada sam prijatelju pozajmio 75.ooo nemackih maraka da pokrene posao i sve propadne? Da ga zatapkam lopatom i li da mu pomognem da ponovo stane na noge? I dalje imam i prijatelja i novac koji je vratio. A vi nastavite da kukate za 50€. Novac je jedno veliko s***e, ljudi su jos vece.

Мене је отац научио, из његовог искуства, да позајмљујем само онолико колико бих могао да опростим (да ми се никада не врати). Наравно да га нисам увек слушао и данас имам 5 другова мање. Тешим се да сам још и јефтино прошао када чујем неке туђе приче.
(Богдан, 23. jul 2017 08:36)

Nisi ni jednog prijatelja izgubio. Veruj mi. Nijednog. I dalje imas isti broj prijatelja.
Pozdrav.

Volim da dajem onima kojima je novac zaista potreban. Ne razmisljam o vracanju. Novac mi nekako nikad nije bio bitan, nemam nikakav poseban odnos prema njemu, ne znam zasto. 90ih sam dao novac prijatelju, ozbiljan novac, pali bi u nesvest kada bih napisao koliko. :) Za posao. I posao propadne. I sta sad? Prijatelj, ocajan covek otac troje dece, ne zna gde udara samo mu ja falim. Kada sam otisao kod njega umalo nije umro a i ja sa njim koliko je lose izgledao. Lepo mu kazem, zivot ide dalje, jos si u poslu, radi i cuvaj zdravlje, decu, porodicu, nemoj da se sekiras za lovu. Meni je to ionako neka imaginarna brojka na racunu. I covek se oporavi i pre par godina vrati lovu. Svi zivi i zdravi, srecni i dalje prijatelji. Jbs lovu, cuvaj prijatelje.

ja pozajmim od drugara i posle ga jedva ujurim da mu vratim, nisu neki iznosi 100-300e ali imam osecaj kao da mi na celu pise da dugujem pare. njemu pare nisu problem i jos me pita kad ga ujurim, jel si siguran da hoces da mi vratis? xD

Pozajmljivao sam pare, kada nisam imao, davali su mi prijatelji. I davao sam ja, na pozajmicu uvek kada sam mogao prijateljima. Uvek sam vracao te dugove, nekada sam kasnio, ali sam uvek vracao. Kao i oni meni kada sam pozajmljivao. Poenta, treba pomoci ljudima bliskim. Ne treba davati nekom pare. Da bi se onda izivljavao nad tom osobom. Mene je jedino rodjeni brat, zavrnuo kada sam mu pozajmio pare i to dobre. Jer je smatrao da i ne treba da vrati, jer smo rod, a prijatelji nikad.

Svasta, ako ti je prijatelj sam ce ti ponuditi novac, a naravno da ce ti dati ako zatrazis i obratno. U protivnom, nije ti nikakav prijatelj, a ovo je najbolji nacin da proveris prijateljstvo. Ja sam se tako resio mnogih, dajuci im novac na zajam, i drago mi je sto mi nisu vratili novac i sto su nestali, jer tako cistis okolinu.

Sitne pozajmice da, krupne ne, jer nisam u mogucnosti ?

ivon@

Ili neće da plaća kamatu niti takse ili neće iz principa...

Sto napisa neko gore,ako zelite da suzite krug prijatelja samo im pozajmite novac.

ne.

@P,Bravo! Tako razmislja pravi covek. Kada bi bilo vise ljudi kao sto si ti ovaj svet bi bio divno mesto. Iako sam ateista moram da priznam da je to kako ti razmisljas hriscanski, onako ljudski bas kako treba. A dobio si toliko puno minusa... Sve najbolje ti zelim iako znam da najbolje i imas jer ti i jesi najbolji a takav komentar si i napisao.

Ako nece neko da ti pomogne u teskoj situaciji a moze kakav je to prijatelj ? A ako nece da vrati onda prijatelja nikada niste ni imali. E tu se postavlja pitanje sa kim se vi ljudi druzite kad su vam takvi prijatelji. Pozajmljivao sam 20ak puta cifre od 50-5000€ svaki put sam vratio u dogovorenom roku i svakom od tih drugara sam zahvalan. Davao sam 100 puta vecina su mi vratili par ljudi nije, ali boze moj necu propasti zbog par hiljada €. Nije sve u novcu ima u zivotu mnogo bitnijih stvari.

Sve sami Hrišcanski komentari....Šta li bi Hrist na ovoliku bezdušnost rekao....Ima ljudi kojima je stvarno potreban novac i ne mogu i nisu u stanju da ga zarade trenutno...Davao sam i bilo je par puta da mi nije novac vracen...Ali Bože moj umro nisam...A nisam ni prijatlje izgubio...

Mislim ako čovjek ima novaca a njegovi prijatelji ili poznanici imaju manje,ili nemaju,također obitelj,oni ljudi za koje smatra da su im novci zaista potrebni u prave svrhe trebaju pokloniti određenu sumu bez da im se vrati.I ne očekivati ništa za uzvrat.Znači,pomoć je tek tad prava ako čovjek ne treba da ti vrati.Novac je jedna vrsta katalizatora,pokazuje kod ljudi tko ima dobre namjere a tko nema.Ljudi koji traže novce na pozajmicu trebaju također razmišljati da se postave pošteno.Jer ako su pravi prijatelji osobi od koje traže novce trebaju da objasne svoju pravu situaciju,znači...mogu vratiti a može se desiti i da ne mogu.Pravi Prijatelj ne traži od Prijatelja novce na pozajmicu za auto ili luksuz,nego da izađe iz teške krize.Inače,svaki čovjek treba živjeti i pružati se onoliko koliko se može pokriti.Ne možeš alkoholičaru posuditi novce jer će kupiti alkohol pa će se uništavati,tako je i sa pomoći i pozajmicama.Svaka pozajmica je rizik.Zato...radije poklonite pravom prijatelju ili čovjeku koji je u krizi i ako ga ne poznajete dobro.Vi ćete ti dobiti u nekim drugim stvarima na drugoj strani...Hvala

I nepozajmljivanje nekad može da ubije prijateljstvo, posebno ako je ta druga osoba baš u škripcu, a ZNA da "prijatelj" ima i taj zajam ne bi ni osetio (ni u čemu zbog istog ne bi oskudevao), a neće da pozajmi...

Ne odbijam pozajmice ukoliko sam u prilici da dam. Zaradjujem dosta i zahvalan sam za to, ali shvatam da drugi ne mogu, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, ne ulazim u to. Kad pozajmim ne ocekujem novac nazad, racunam kao da sam poklonio. To znaju moji prijatelji i nikad nisam izgubio prijatelja zbog novca niti se nas odnos promenio. Novac je sekundarna stvar u zivotu, desilo se da ja zaradjujem vise, ne vezujem se za to, mogao sam i da ne zaradjujem. Zato smatram da je taj novac ne samo moj i da sam u obavezi da pomognem.

Ukoliko taj neko ko pozajmljuje nije u stanju da od banke uzme novac na kredit vec mora da pozajmi taj nije u stanju ni da vrati pozajmljeno.

nikome netreba pozajmljivati sem ako nije bolest u pitanju

Ako i koliko zelim, hocu i mogu DAM.
Kada mi se vrati, POZAJMILA sam.
Tako odnosi sa dragim ljudima ostaju dobri. I sa onima koji su nam pozajmili i sa onima kojima smo pozajmili.
Tuzno je pozajmiti dragima, jer to znaci da su u problemu. Ali je i dobro kada mozemo, hocemo i zelimo.

Vi prijatelje niste ni imali niti ste kome bili prijatelj. Posebno me cude komentari, "ne bih ni ocu, ni kumu, ni bratu pozajmio novac". Zar vam je stvarno bitniji novac od coveka? Da li ste se nekad bavili humanitarnim radom sa ozbiljnijim novcem? Sta sam ja trebao da radim kada sam prijatelju pozajmio 75.ooo nemackih maraka da pokrene posao i sve propadne? Da ga zatapkam lopatom i li da mu pomognem da ponovo stane na noge? I dalje imam i prijatelja i novac koji je vratio. A vi nastavite da kukate za 50€. Novac je jedno veliko s***e, ljudi su jos vece.

Ako nece neko da ti pomogne u teskoj situaciji a moze kakav je to prijatelj ? A ako nece da vrati onda prijatelja nikada niste ni imali. E tu se postavlja pitanje sa kim se vi ljudi druzite kad su vam takvi prijatelji. Pozajmljivao sam 20ak puta cifre od 50-5000€ svaki put sam vratio u dogovorenom roku i svakom od tih drugara sam zahvalan. Davao sam 100 puta vecina su mi vratili par ljudi nije, ali boze moj necu propasti zbog par hiljada €. Nije sve u novcu ima u zivotu mnogo bitnijih stvari.

Мене је отац научио, из његовог искуства, да позајмљујем само онолико колико бих могао да опростим (да ми се никада не врати). Наравно да га нисам увек слушао и данас имам 5 другова мање. Тешим се да сам још и јефтино прошао када чујем неке туђе приче.

I nepozajmljivanje nekad može da ubije prijateljstvo, posebno ako je ta druga osoba baš u škripcu, a ZNA da "prijatelj" ima i taj zajam ne bi ni osetio (ni u čemu zbog istog ne bi oskudevao), a neće da pozajmi...
("oni koji daju, i njima se daje", 23. jul 2017 14:31)

Tvoj komentar je cist odraz naseg mentaliteta. Pa i da ima mnogo para, njegove su i ima puno pravo da odlucuje da li hoce ili nece nekom da pozajmi. Da ne pricam o tome da se uvek oni koji traze pozajmicu smatraju pozvanim da procenjuju koliku sumu neko "ne bi osetio". Tako moj drug "hejtuje" rodjaku iz Holandije jer svakog leta ide na Bali a njemu ne salje pare. Jedini izuzetak je da je nekom dete bolesno, pa da se razocara jer mu prijatelj nije pomogao, a mogao je. Cak i kod ovog primera imam rezerve u zavisnosti od konkretne situacije. Za sve ostalo, digni guzicu i radi pa zaradi.

Pare mogu da pozajmim samo roditeljima i rodjenom bratu. Dalja rodbina, prijatelji, kumovi, njima nikada ne bih pozajmio, uvek mogu da im kažem da nemam para, tj. da nemam štek. A tek tamo nekim komšijama i poznanicima, njima ni u ludilu ne bih pozajmio pare. Moj kum na primer, on je buržuj, i pozajmljivao je i kurti i murti, i neki od njih mu nikada nisu vratili dug. A meni ne bi nikada palo na pamet da mu tražim pare na zajam, osim ako mi ne daj bože ne zatreba za neke lekove, lečenje, operaciju itd.

Ma ni rođenom tati ne pozajmljujem. Pokrij se koliko si dugačak.
Jedino bih pozajmio ako je u pitanju bolesti ali to nikad ne mora ni da vrati.

Ukoliko je to kratkorocno i ispostuje se dogovor, onda ne mora da znaci... a novac se poklanja o bitnim datumima, a ne da bi ti neko bio prijatelj.. jer svi su prijatelji kad imas, a ko je tu kad nemas?

Bratu ne bih pozajmio jer je kockar. Mami ne bih pozajmio, bezuslovno bih joj dao. Ženi ni jedno ni drugo.

Ne ako vratis na vreme.

ja sam pomagao i pozajmljivao,koliko sam god mogao i preko mere...kad sam upao u lični poslovni turbulentni period,tražio sam svoj novac nazad,neki se nisu ni javili a neki ponašali kao prema keru...neki misle da ne treba da vrate,itd...uglavnom,stvari se slažu na svoje mesto,promenio sam sebe,ne trebaju mi takvi prijatelji...sav višak para cu da dajem.samo na sebe,odvedem neku curu na more,zimovanje...promenim auto....ne treba pare davati nikome,samo ako nekom treba za lečenje i to koliko možeš...

pozajmljivanje manje kolicine novca je jeftin nacin za filtriranje poznanika i ljudi koji su u vasoj blizini! ne mozes imati 20 prijatelja, to je zabluda! a ove, sto im pozajmis novac pa se ne javljaju, je bolje izgubiti iz vaseg okruzenja, nego da vas izdaju svakako kad vama budu potrebni! imam 3 prijatelja, medjusobno se pomazemo kad zatreba, nekad se vrati, nekad ne, ali mi smo prijatelji za citav zivot! ti ljudi su to zasluzili svojim ranijim delima i nikakva pozajmica to ne moze promeniti!

Nikada nikom ne treba pozajmljivati. Ako neko nema, a posebno ako je član porodice, dati mu na poklon, ako možete to sebi da priuštite. Ako neko ima i može da vrati, uputite ga u banku.

Pozajmio rodjaku 5000 E,doduse uz kamatu jer sam svoju ustedjevinu razrocio u banci i gorko zazalio.Bilo je ponagaj brate.Na godinu dana,dogovor bio(napismeno)da vrati najkasnije do 1 maja sl.godine.Ja dosao za parice a on-Gde si bas sad dosao a znas da mi je 6 maja slava!!!Jos uvek mi vraca deo po deo...hvala mu i na tome...posle 7 godina ali...nikad vise!!!Nikom!

Bila sam cesto,ranijih godina,u situaciji da mi fali novac za ovo ili ono,kao i svima u srednjoskolskim danima,nedostajalo mi 500 dinara za ulaznicu za neki koncert ili za sminku.Moje drugarice su tada cesto pozajmljivale jedne od drugih,pa onda odugovlacile sa vracanjem,"nije mi tata primio platu","mama mi je smanjila dzeparac"...Ja stvarno nikad nisam pomisljala da pozajmljujem od prijateljica.Pa ni one nisu tada zaradjivale,dakle morale su da mi daju neciji novac-od roditelja ili rodbine.Bilo mi je mnogo logicnije da se suzdrzim od kupovine necega nego da bilo koga molim.I stvarno,nisam umrla sto sam propustila neku zurku ili nosila jednu istu jaknu cele zime.Medjutim,sada kada sam u dosta boljoj situaciji,neke od drugarica ne samo da me pitaju za pozajmicu,vec i za "bespovratni zajam"!Kao,rodjendan joj je za mesec dana,pa ako bih mogla da joj dam 50 evra da kupi sandale,eto ne moram da joj kupujem "skup poklon"(dakle svakako ocekuje jos i poklon al'ne mora biti skup).Sad mi prosto nije jasno kakvim principima se ljudi vode...Kad vidis da je neko dosao do para,ocerupaj ga koliko mozes?Ja se i dalje drzim toga da cu radije pozajmiti od banke nego od prijatelja!

Svasta, ako ti je prijatelj sam ce ti ponuditi novac, a naravno da ce ti dati ako zatrazis i obratno. U protivnom, nije ti nikakav prijatelj, a ovo je najbolji nacin da proveris prijateljstvo. Ja sam se tako resio mnogih, dajuci im novac na zajam, i drago mi je sto mi nisu vratili novac i sto su nestali, jer tako cistis okolinu.

a,otkud mi molim te pare da ti vratim il' jos gore da ti posudim?

Bolje je izgubiti prijatelja nego i prijatelja i novac. Posle par takvih razočaranja sam prelomio. Hoćeš novac na zajam daj nešto u rem. Ili plati overu u sudu da sma ti pozajmio. Ne tražim ti kamatu. Jel imaš nameru da vratiš kad si obećao? Neka i kasniš niko ti nece zameriti. Šta je onda problem? Kao ne verujem ti a mislio si da smo prijatelji. Razočarao sam te. E bas mi zao ali dva puta sam ostao bez letovanja a oni da su mogli da uzmu od banke ne bi meni tražili. Nego banku je mnogo teže prevariti. Surovo ali to je savet mladima bolje nek se naljuti odma. Da ne spominjem tecu koji je još u staroj Jugoslaviji bio žirant čoveku čiji je kredit vraćao punih 15 godina. Nek mi predsednik oprosti ali za kuma i brata ću još i da rizikujem gubitak ostali nek se uvrede i odu.

Мој покојни дека је говорио: Ако пријатељу позајмљујеш новац, или се опрости од новца или од пријатеља. Тако сам и ја радио - позајмио само пријатељу (а после ми је постао кум) 200 евра. Прво сам му рекао да не мора да се оптерећује када ће да врати (беше 2008), јер је у проблему. После се то развукло, проблеми се гомилали, па је једном на мој помен он одговорио како смо се договорили да ми то не враћа. Премерио сам себе и њега - да ли наше пријатељство вреди 200 евра. Мени вреди више. Не знам за њега, знам само да му паре више нећу давати, а дао бих му живот. Паре не. И никоме више никад. Ако ти требају паре, иди у банку, сада има повољних кредита. Да не долазимо обојица у искушење. Нема потребе.

@ ikarbus... Mene su upravo kum i brat prevarili za pare.

Dao prijatelju određenu svotu, posle nekoliko dana, kaže mi - ima novac, ali je morao da pozajmi kolegi... Prođe od tad mesec, dva - kaže vratiću ti, kad meni vrati kolega

ne.

Oooo daaa...

Možda je upravo to koliko puno ljudi ne vraća dugove najbolje ogledalo mentaliteta nekog naroda. Pustite sve druge priče.

Najsmešnija situacija kada sam nakon prekida odnosa (zbog drugih razloga) pitala kada mogu da očekujem da će mi vratiti pozajmicu. Za mene se sve rešilo normalno ali je prijatelj ipak svima pričao kako sam materijalista i bezdušna jer sam ipak tražila da mi vrati pozajmljeni novac, "ko da je to bitno".

Volim da dajem onima kojima je novac zaista potreban. Ne razmisljam o vracanju. Novac mi nekako nikad nije bio bitan, nemam nikakav poseban odnos prema njemu, ne znam zasto. 90ih sam dao novac prijatelju, ozbiljan novac, pali bi u nesvest kada bih napisao koliko. :) Za posao. I posao propadne. I sta sad? Prijatelj, ocajan covek otac troje dece, ne zna gde udara samo mu ja falim. Kada sam otisao kod njega umalo nije umro a i ja sa njim koliko je lose izgledao. Lepo mu kazem, zivot ide dalje, jos si u poslu, radi i cuvaj zdravlje, decu, porodicu, nemoj da se sekiras za lovu. Meni je to ionako neka imaginarna brojka na racunu. I covek se oporavi i pre par godina vrati lovu. Svi zivi i zdravi, srecni i dalje prijatelji. Jbs lovu, cuvaj prijatelje.

Od roditelja sam naučena da se "pokrivam prema guberu", tj. da trošim koliko imam. Jedino opravdavam pozajmljivanje za lečenje neke iznenadne bolesti, operacije... Ali i smatram da treba da svako od nas treba da ima uštedjevinu za "crne" dane. Bedni su mi ljudi koji iskamče novac od rodbine ili prijatelja, uz silno kukumavčenje i obećanja o vraćanju duga, a posle se prave ludi i čak šta više postaju besni što im se uopšte traži da vrate dug.

Samo one svote novca koliko bih i inače dao kao poklon. Ako vrati u redu, ako ne vrati, razumem i u redu. Ne pozajmljujem svote novca koje bi mi napravile problem ako mi ne budu vraćene. Ima ona izreka: pozajmi prijatelju 200 evra, njegov problem, pozajmi mu 2000 evra, tvoj problem.

Sve sami Hrišcanski komentari....Šta li bi Hrist na ovoliku bezdušnost rekao....Ima ljudi kojima je stvarno potreban novac i ne mogu i nisu u stanju da ga zarade trenutno...Davao sam i bilo je par puta da mi nije novac vracen...Ali Bože moj umro nisam...A nisam ni prijatlje izgubio...

Dao kolegi 50 eur, vraca pola posle mesec dana. Jos nije vratio ostatak a trazi jos 500 eur za neke nebitne stvari. Case closed.

Лично сам се три пута опекао позајмљујући људима који ми од тада више нису пријатељи. А нисам престрог када су те ствари у питању. Само презирем људе којима у невољи помогнеш, а они се, када дође време за враћање, крију. Након тих искустава, ако уопште и дам зајам, то су безначајни износи, али значајан показатељ образа онога коме сам позајмио.

ja pozajmim od drugara i posle ga jedva ujurim da mu vratim, nisu neki iznosi 100-300e ali imam osecaj kao da mi na celu pise da dugujem pare. njemu pare nisu problem i jos me pita kad ga ujurim, jel si siguran da hoces da mi vratis? xD

Pozajmljivao sam pare, kada nisam imao, davali su mi prijatelji. I davao sam ja, na pozajmicu uvek kada sam mogao prijateljima. Uvek sam vracao te dugove, nekada sam kasnio, ali sam uvek vracao. Kao i oni meni kada sam pozajmljivao. Poenta, treba pomoci ljudima bliskim. Ne treba davati nekom pare. Da bi se onda izivljavao nad tom osobom. Mene je jedino rodjeni brat, zavrnuo kada sam mu pozajmio pare i to dobre. Jer je smatrao da i ne treba da vrati, jer smo rod, a prijatelji nikad.

Sto napisa neko gore,ako zelite da suzite krug prijatelja samo im pozajmite novac.

Мене је отац научио, из његовог искуства, да позајмљујем само онолико колико бих могао да опростим (да ми се никада не врати). Наравно да га нисам увек слушао и данас имам 5 другова мање. Тешим се да сам још и јефтино прошао када чујем неке туђе приче.
(Богдан, 23. jul 2017 08:36)

Nisi ni jednog prijatelja izgubio. Veruj mi. Nijednog. I dalje imas isti broj prijatelja.
Pozdrav.

ivon@

Ili neće da plaća kamatu niti takse ili neće iz principa...

Ja, hvala bogu, nikad nikome nisam dugovala novac niti ga od nekog pozajmljivala. Davala jesam, nesto mi je bilo vraceno nesto ne ali praktikujem da ne dajem osim ako zaista znam da je covek u problemu, sto mi se isto desavalo i bilo vraceno. Za gluposti ne dajem i nije me blam da odbijem. Pre dva meseca sam dala 50 e bratovom kumu jer je brata bilo blam da kaze da nema, mali ne vraca, ali neka, kupila sam ga s 50 e. Ljudi su zlo kad su pare u pitanju

Pozajmljujes onoliko koliko mozes da oprostis

Pozajmila sam novac prijateljici,vecu sumu. Posle 3-4 godine,zafalilo mi,nisam imala,pa sam morala da trazim bar deo da mi vrati dok ne preguram do plate. Vratila mi je 5% od ukupne pozajmljene svote. Zahvalih joj se... Ona uzvrati "tu smo da se pomazemo"
A ja se jos izvinjavala sto joj trazim svoj novac. Budala.

Ja sam vencanom kumu pozajmio u dva navrata da mu ne bi uzeli stan, jer je ostao bez posla i nije mogao da placa kiriju. Zaklinjao se da ce brzo vratiti. Proslo je par godina, niko nista nije spominjao, ja resio da idem u inostranstvo i kazem da mi trebaju te pare, znajuci da se u medjuvremenu sredio. On kaze evo samo da skupim, za koji dan... i tako odugovlacio dok nisam otisao, a onda samo prestao da se javlja na pozive.

Pozajmio rodjaku 6500e za auto, jedva je vratio. Za to vreme on je kupio auto i jos dva kombija. Lose je to sto se na drustvenim mrezama sve vidi.

Sitne pozajmice da, krupne ne, jer nisam u mogucnosti ?

@P,Bravo! Tako razmislja pravi covek. Kada bi bilo vise ljudi kao sto si ti ovaj svet bi bio divno mesto. Iako sam ateista moram da priznam da je to kako ti razmisljas hriscanski, onako ljudski bas kako treba. A dobio si toliko puno minusa... Sve najbolje ti zelim iako znam da najbolje i imas jer ti i jesi najbolji a takav komentar si i napisao.

Mislim ako čovjek ima novaca a njegovi prijatelji ili poznanici imaju manje,ili nemaju,također obitelj,oni ljudi za koje smatra da su im novci zaista potrebni u prave svrhe trebaju pokloniti određenu sumu bez da im se vrati.I ne očekivati ništa za uzvrat.Znači,pomoć je tek tad prava ako čovjek ne treba da ti vrati.Novac je jedna vrsta katalizatora,pokazuje kod ljudi tko ima dobre namjere a tko nema.Ljudi koji traže novce na pozajmicu trebaju također razmišljati da se postave pošteno.Jer ako su pravi prijatelji osobi od koje traže novce trebaju da objasne svoju pravu situaciju,znači...mogu vratiti a može se desiti i da ne mogu.Pravi Prijatelj ne traži od Prijatelja novce na pozajmicu za auto ili luksuz,nego da izađe iz teške krize.Inače,svaki čovjek treba živjeti i pružati se onoliko koliko se može pokriti.Ne možeš alkoholičaru posuditi novce jer će kupiti alkohol pa će se uništavati,tako je i sa pomoći i pozajmicama.Svaka pozajmica je rizik.Zato...radije poklonite pravom prijatelju ili čovjeku koji je u krizi i ako ga ne poznajete dobro.Vi ćete ti dobiti u nekim drugim stvarima na drugoj strani...Hvala