Mogu li snažna volja i vera pobediti rak?

Tekst nije loš, ali ne daje nikakav odgovor na pitanje podtavljeno u naslovu. Naravno, da takav odgovor zvanično niko ne može da da, ali bar mišljenje nekog od sagovornika... Ovako je tekst ostao potpuno nedorečen.

Prognoza mi je bila još 5 meseci, evo me godinu u kusur dana kasnije. Nisam neka silna ličnost, rasplačem se čim pomislim da neću videti ćerku kako odrasta. Iako nisam hteo na bolovanje posle operacije a tokom zračenja u hemoterapije takođe nisam imao snage za još jedno zračenje ili hemoterapiju da je trebalo... Sada se plašim da kažem da se dobro osećam.
Verovatno da nema veze koliko uspemo sebi da produžimo život, uvek ćemo se na kraju osećati bedno.
Do tada hvala hirurrgu, onkolozima, porodici u Svetom Nektariju

Sve ide iz glave samo što čovek ne zna da koristi mozak kako treba.

Ocu je pre 3 nedelje dijagnostikovan rak. Sve što mu se do sada dešavalo kao pacijentu a u vezi sa lekarima sa kojima se sreo može da se opiše rečenicom iz teksta: slomilo bi i najjače. Sva podrška koju sada kao porodica moramo da mu damo odnosi se prvenstveno na kontrolu štete koju mu je zdravstveni sistem naneo, pa tek onda vezano konkretno za bolest.

ne mogu !!! devedesetih su se u vreme one bede sirili ovakvi tekstovi i razni kvazinacini lecenja od raka ...

Da ja odgovorim na naslov teksta, kada vec autor nije: nazalost, ne mogu. Mojoj tetki, zeni izrazite volje za zivotom i energije, je dijagnostifikovan karcinom u kasnoj fazi i lekari su joj predvideli jos 3-4 meseca zivota. Zahvaljujuci svojoj predanosti i istrajnosti, uspela je da produzi zivot za celih 12 godina, ali ne i da pobedi bolest. Nazalost, i teci je u slicnom stadijumu otkriven rak, ali je on unapred resio da digne ruke od svega... Umesto predikcije da ima jos 6-7 meseci zivota, napustio nas je u roku od 3 nedelje...

@loslassen,

Jao kakve budalaštine pišete da ni sami niste svesni. Radim na mestu gde ljudi umiru i da znate čega sam se sve nagledala. Ne možete reći da od raka obolevaju samo osobe slabe volje, sklone depresiji a da pri tom ignorišete činjenicu da toliko dece oboli i umre od raka svake godine. I svakako da pozitivan stav doprinosi opštem boljem stanju, ali ako obolite od raka kostiju ili raka želuca, jajnika, to je završena priča. Ništa vam neće pomoći.Ako pak obolite od leukemije, limfoma, raka debelog creva, dojke itd. to je već druga priča i prognoze su vam znatno bolje. Naravno, nije isto da li je obolela mlada ili stara osoba. Kod starih ljudi metabolizam je usporen, pa i bolest sporije napreduje. Kod mladih je obrnuto, nažalost. Najviše me nervira kad sve kancere trpaju u isti koš pa onda još ispada da su bolesni sami krivi što umiru - jeza.

Postoje dve reakcije ljudi kad saznaju da imaju rak. Jedni se potpuno slome i predaju (većina) i drugi koji krecu da se bore i ne priznaju poraz! Sanse su na strani ovih drugih. Uostalom , to vazi i za ostale stvari u zivotu, kad covek naidje na probleme i zivotne teskoce.

pa ne znam sta da kazem.. moja majka je operisala zlocudni kancer debelog creva. ostranili su joj 13 cm debelog creva. ona se ugojila 3 kile nakon operacije i trenutno ne ide na hemoterapije.. dobro se oseca.. nema bolove..stolica ok. verovatno je na vreme otisla.. ali ona je zena, koja se skroz ne plasi da ce umreti i ni jednom je nisam video zabrinutu, dok sam se ja kidao i ziv pojeo do operacije. ona je potpuna hladovina, samo kaze bice kako bog kaze.

Snažna volja ne može pobediti rak, ali njen nedostak može pobediti čoveka.

Procitala sam neki naucni rad koji je istrazivao slicno pitanje i zakljucak je bio da optimizam ne pomaze kod raka i nema uticaj na ishod.

Ocu su pocetkom 2014 godine u Minhenu ustanovili kancer pluca koji se je nalazio na kraju treceg stadiuma. Nemci po tom pitanju su mnogo surovi, sve mu objasnili u lice recima "imas maligni tumor, sa hemoterapijama ces ziveti do godinu dana a bez terapije oko 8 meseci". I tako krene otac sa terapijama od 6 ciklusa. Nakon primljene zadnje terapije lekari su mu rekli " znate i medicina ima svoje granice a mi smo vec dosli" . Otac je poceo da propada od straha sto smatram da je razlog lekara jer pobogu i zdravog coveka da mu kazes da ima rak, umrece od straha. Nakon terapije, poceo sam da ga vodim u Surdulici gde je doktor psihicki rasteretio oca uz obecanje da ce ga izleciti. Vec dva meseca otac puca od srece, bolje jede i lepa vest od analize iz bg je da nisu nadjene celije tumora ali i dalje ima pocepanu plucnu maramicu na donjoj strani pluca. Samo bih da napomenem da i dalje koristi dva leka koje prave babe " narodni lek". E sada ne bih znao sta je uklonio tumor, psihicka rasterenost, hemoterapije ili ovi lekovi.

ukratko, ako ima ko da vam pomogne, bolje je nego kad nema nikog.

Ne mogu...to su Samo prazne price.Poznajem osobu koja vec 4 godine bolje od leukemije.Pre godinu ipo dana je Imao chemo,kao operavio se,ode da trenira,dize tegove sve Pokusavam ali nista.Opet je na chemo,terapije ga unistavaju ,gubi pamcenje,a da ne pricam o fizickom izgledu.Hocu da kazem da ima jaku volju I pokusava da Sam sebe bodri Ali sve uzalud.

Najveci problem je opste uverenje da je to neizleciva bolest - neke vrste su neizlecive, a neke izlecive ako se rano otkriju i pravilno deluje na vreme. Ali generalno, sama dijagnoza odmah slomi imuni sistem pacijenta i onesposobi ga za borbu. Neki ljudi uspevaju da nadju dovoljno snage, ali stav okoline, lekara, porodice ... sve ga to deprimira. Mnogima se desava da budu napusteni od svojih bliznjih, jednostavno svi se tad razbeze... jer se plase da ce morati da brinu o bolesnoj osobi - kako fizicki tako i finansijski, a nema ni svrhe, nema nade. Srecni su oni koji imaju podrsku svojih bliznjih, to je neka uteha, mada mnogi ljudi ne zele da oni koje vole pate zbog njih.
Dugo se ceka na zracenje, lekovi su skupi a slabo delotvorni, ljudi se u beznadju okrecu alternativi, koja svima nudi ono glavno - Nadu.

Ako nema volje i zelje za bolje sutra bitka je uveliko izgubljena ! Doktor mi kaze so you have cancer 100% nisam se iznenadio niti uplasio vec sam po nalazu krvi koje sam sopstveno uradio znao . Leukemija, moze i gore biti jos veli bez terapije imas 2.5 godina . Evo posle 4 godine i druge terapije pici se dalje , odlicno podnosim na sprem drugih ljudi ,svaki cencer ima svoju tezinu ali ni jedan nije ne pobediv . Zasto ulivati laznu nadu ljudima nije to lazna nada . Moc uma je ne ogranicena ! Covek ne sme da se preda niti da se osvrce na prognoze kao imate na zalost jos 2-3 meseca , samo bog zna koliko cu ziveti . Podrska drugih ljudi familije je vazna ali ne bas mnogo covekova celicna volja za pobedom moze mnogo vise , to je rovovska borba koja moze da traje godinama i moze da se pobedi ja verujem da mogu . Na zapadu se kaze coveku u lice sve nekima to mnogo tesko pada ali istina je vaznija nego okolisanje doktora u Srbiji kao tboze bice vam lakse ako ne znate pravu istinu skroz pogresno . Glavu gore i ne misli o bolesti nista vas to ne sputava kvalitet zivota je vazniji od duzine . Pozdrav svima koji su sa mnom !

Ne mogu. Dosta više sa davanjem lažne nade bolesnim ljudima !

Nažalost, ne mogu.

U decembru 2011 mi je otkriven rak na levom plucnom krilu 12cm. Prognoza
par meseci.Posle hemoterapije i zracenja(sto zalim sto sam uradio)sam odradio mesec dana zestoku dijetu. Rezultati su bili odlicni. Na kontroli u decembru 2013. su mi nasli na desnom plucnom krilu velicine par mm. Odradio sam Brojsovu dijetu u celosti u januaru 2014. Na kontroli u maju sam bio cist.Brojs zaista leci.Pozdrav svima.

nisam neki strucnjak po ovome pitanju,ali mislim da sama jaka volja i vera u ovom slucaju ne pomazu bas mnogo,cak to smatram na ovom primeru kontraproduktivnim,jer bi to bila pogresno usmerena energija..ljudi koji su po prirodi jake volje i vere u sebe,retko kad i podlezu ovakom oboljenju,pa cak i onda ako i sami zive u disharmonicnoj sredini..ovakva i slicna oboljenja ce pre razviti mentalno slabiji ljudi,koji nisu mogli prihvatiti i preraditi neke zivotne situacije,pa suone tako ostale svakodnevno prisutne u njihovim zivotima,misleci na njih hranili su ih potrebnom energijom,i tako jos vise pospesili njihov razvoj,sto je istovremeno dovelo do gubitka i blokade potrebne zivotne energije..gledam svaki dan kako neki ljudi nesvesno i nepotrebno nose toliki dusevni teret na svojim ledjima,tako da je zivo cudo kako jos mogu uopste da hodaju..meni je jasno zasto je to tako,ali covek ne moze pomoci nekome ko sam ne trazi pomoc..samo cu jos reci,srecan je onaj koji moze akceptirati i potom zaboraviti sve ono sto se vise ne moze promeniti,jer ono na cega god da se koncentrisemo moze samo da raste,..

Ziveo sam sa osobom zenom bolesnom od raka kostiju tacnije ima vec plastiku u levom stopalu.To je bilo pre 3-4 godina.I dan danas ta zena zivi normalno.Pusi.Ali radi.I ne razmislja o bolesti.Vodili smo ljubav i po nekoliko puta dnevno.Nismo se slagali karakterno razisli se ali zena ima jako pozitivan stav o svemu.I pre svega-radi.Od jutra do mraka.NE zato sto je siromasna vec kaze"Kada ne bih radila crne misli zacas dodju".Ima para da joj rad nije potreban nikada u zivotu.Ali zena radi.I to celog dana.

Imala je i klinicku smrt tokom operacije kada su joj vadili kosti iz levog stopala koji je rak nagrizao i ugradili plastiku.Kaze da na onom svetu su joj rekli"Nije ti jos vreme".

Najaci samo ostaju,nikada se ne predaju!Najaci samo veruju u zakon pobede!

@ vlajko

oprostite, slučajno sam pritisla minus, čitajući sa mobilnog telefona Vaš komentar.
Ako Vam išta znači, Vaša ćerka je sigurno srećnija za svaki dan što Vas ima pored sebe. Moj otac nije nažalost više sa nama, iako je uvek pored mene. Svako dobro Vam želim i svima koji se bore svaki dan!

Ne,slomi svakoga I bolesnika I porodicu.Oni koji ostanu,jos dugo treba da se bore zbog gubitka.Zivot je takav.Ko se izleci,odlicno,samo napred.Uglavnom cujem da ima puno obolelih.

Sirovo voce i povrce i svez vazduh, ali dzaba pricati kad ljude zaludjuju svaki dan.

Ne.

Treba samo procitati knjigu od Berni Zigel " Ljubav Medicina i Cuda"

ulje od kanabisa leci sve vrste kancera

Preporuka za sve zdrave i bolesne,ovo nije reklama,knjiga Bolest kao put do izlečenja,psihosomatska knjiga je u pitanju,negativne emocije jako utiču na čoveka,pa i na dobijanje bolesti.Svima želim ozdravljenje,samo pozitivno.

@john
Još kraće: može!

Neka Bog pomogne svim ljudima u nevolji. Normalno vjerujte u sretan ishod. Sretno ljudi!

kratko. ne moze.

@ Ana,verujem ja da ste se vi svasta nagledali,ali bi bilo korektno da jos jednom poledate i moj komentar,mozda uvidite da se on odnosi samo na ovu temu,a ne i na ovo o cemu vi pisete..ja stojim ozbiljno iza svake napisane reci,a vi ako nesto ne poznajete ne pokazujte odmah zube..dogovoreno?

moja majka je imala 2 -3 puta polipe na materici pa su joj ih odstranjivali, de vec, nisam se interesovao. pocela da krvari pre 3 godine, otisla kod ginekologa, inadju joj nesto sumnjivo ispostavi se rak. biopsija utvrdi da je non hockinov limfom, samo joj se na materici logalizovao. plakala u pocetku, nakon operacije ,rekli joj ne mora na hemo niti na zracenje. evo je ziva zdrava idalje ga ima al se nigde nije manifestovao, ne razmislja o njemu, zivi zivot ko i pre

Najaci samo ostaju,nikada se ne predaju!Najaci samo veruju u zakon pobede!

Sve ide iz glave samo što čovek ne zna da koristi mozak kako treba.

Ne mogu. Dosta više sa davanjem lažne nade bolesnim ljudima !

nisam neki strucnjak po ovome pitanju,ali mislim da sama jaka volja i vera u ovom slucaju ne pomazu bas mnogo,cak to smatram na ovom primeru kontraproduktivnim,jer bi to bila pogresno usmerena energija..ljudi koji su po prirodi jake volje i vere u sebe,retko kad i podlezu ovakom oboljenju,pa cak i onda ako i sami zive u disharmonicnoj sredini..ovakva i slicna oboljenja ce pre razviti mentalno slabiji ljudi,koji nisu mogli prihvatiti i preraditi neke zivotne situacije,pa suone tako ostale svakodnevno prisutne u njihovim zivotima,misleci na njih hranili su ih potrebnom energijom,i tako jos vise pospesili njihov razvoj,sto je istovremeno dovelo do gubitka i blokade potrebne zivotne energije..gledam svaki dan kako neki ljudi nesvesno i nepotrebno nose toliki dusevni teret na svojim ledjima,tako da je zivo cudo kako jos mogu uopste da hodaju..meni je jasno zasto je to tako,ali covek ne moze pomoci nekome ko sam ne trazi pomoc..samo cu jos reci,srecan je onaj koji moze akceptirati i potom zaboraviti sve ono sto se vise ne moze promeniti,jer ono na cega god da se koncentrisemo moze samo da raste,..

ne mogu !!! devedesetih su se u vreme one bede sirili ovakvi tekstovi i razni kvazinacini lecenja od raka ...

Procitala sam neki naucni rad koji je istrazivao slicno pitanje i zakljucak je bio da optimizam ne pomaze kod raka i nema uticaj na ishod.

kratko. ne moze.

Ne mogu...to su Samo prazne price.Poznajem osobu koja vec 4 godine bolje od leukemije.Pre godinu ipo dana je Imao chemo,kao operavio se,ode da trenira,dize tegove sve Pokusavam ali nista.Opet je na chemo,terapije ga unistavaju ,gubi pamcenje,a da ne pricam o fizickom izgledu.Hocu da kazem da ima jaku volju I pokusava da Sam sebe bodri Ali sve uzalud.

Ne.

Nažalost, ne mogu.

Postoje dve reakcije ljudi kad saznaju da imaju rak. Jedni se potpuno slome i predaju (većina) i drugi koji krecu da se bore i ne priznaju poraz! Sanse su na strani ovih drugih. Uostalom , to vazi i za ostale stvari u zivotu, kad covek naidje na probleme i zivotne teskoce.

Da ja odgovorim na naslov teksta, kada vec autor nije: nazalost, ne mogu. Mojoj tetki, zeni izrazite volje za zivotom i energije, je dijagnostifikovan karcinom u kasnoj fazi i lekari su joj predvideli jos 3-4 meseca zivota. Zahvaljujuci svojoj predanosti i istrajnosti, uspela je da produzi zivot za celih 12 godina, ali ne i da pobedi bolest. Nazalost, i teci je u slicnom stadijumu otkriven rak, ali je on unapred resio da digne ruke od svega... Umesto predikcije da ima jos 6-7 meseci zivota, napustio nas je u roku od 3 nedelje...

Tekst nije loš, ali ne daje nikakav odgovor na pitanje podtavljeno u naslovu. Naravno, da takav odgovor zvanično niko ne može da da, ali bar mišljenje nekog od sagovornika... Ovako je tekst ostao potpuno nedorečen.

Ocu su pocetkom 2014 godine u Minhenu ustanovili kancer pluca koji se je nalazio na kraju treceg stadiuma. Nemci po tom pitanju su mnogo surovi, sve mu objasnili u lice recima "imas maligni tumor, sa hemoterapijama ces ziveti do godinu dana a bez terapije oko 8 meseci". I tako krene otac sa terapijama od 6 ciklusa. Nakon primljene zadnje terapije lekari su mu rekli " znate i medicina ima svoje granice a mi smo vec dosli" . Otac je poceo da propada od straha sto smatram da je razlog lekara jer pobogu i zdravog coveka da mu kazes da ima rak, umrece od straha. Nakon terapije, poceo sam da ga vodim u Surdulici gde je doktor psihicki rasteretio oca uz obecanje da ce ga izleciti. Vec dva meseca otac puca od srece, bolje jede i lepa vest od analize iz bg je da nisu nadjene celije tumora ali i dalje ima pocepanu plucnu maramicu na donjoj strani pluca. Samo bih da napomenem da i dalje koristi dva leka koje prave babe " narodni lek". E sada ne bih znao sta je uklonio tumor, psihicka rasterenost, hemoterapije ili ovi lekovi.

@ Ana,verujem ja da ste se vi svasta nagledali,ali bi bilo korektno da jos jednom poledate i moj komentar,mozda uvidite da se on odnosi samo na ovu temu,a ne i na ovo o cemu vi pisete..ja stojim ozbiljno iza svake napisane reci,a vi ako nesto ne poznajete ne pokazujte odmah zube..dogovoreno?

ulje od kanabisa leci sve vrste kancera

@loslassen,

Jao kakve budalaštine pišete da ni sami niste svesni. Radim na mestu gde ljudi umiru i da znate čega sam se sve nagledala. Ne možete reći da od raka obolevaju samo osobe slabe volje, sklone depresiji a da pri tom ignorišete činjenicu da toliko dece oboli i umre od raka svake godine. I svakako da pozitivan stav doprinosi opštem boljem stanju, ali ako obolite od raka kostiju ili raka želuca, jajnika, to je završena priča. Ništa vam neće pomoći.Ako pak obolite od leukemije, limfoma, raka debelog creva, dojke itd. to je već druga priča i prognoze su vam znatno bolje. Naravno, nije isto da li je obolela mlada ili stara osoba. Kod starih ljudi metabolizam je usporen, pa i bolest sporije napreduje. Kod mladih je obrnuto, nažalost. Najviše me nervira kad sve kancere trpaju u isti koš pa onda još ispada da su bolesni sami krivi što umiru - jeza.

Treba samo procitati knjigu od Berni Zigel " Ljubav Medicina i Cuda"

Ne,slomi svakoga I bolesnika I porodicu.Oni koji ostanu,jos dugo treba da se bore zbog gubitka.Zivot je takav.Ko se izleci,odlicno,samo napred.Uglavnom cujem da ima puno obolelih.

Ocu je pre 3 nedelje dijagnostikovan rak. Sve što mu se do sada dešavalo kao pacijentu a u vezi sa lekarima sa kojima se sreo može da se opiše rečenicom iz teksta: slomilo bi i najjače. Sva podrška koju sada kao porodica moramo da mu damo odnosi se prvenstveno na kontrolu štete koju mu je zdravstveni sistem naneo, pa tek onda vezano konkretno za bolest.

Snažna volja ne može pobediti rak, ali njen nedostak može pobediti čoveka.

Ako nema volje i zelje za bolje sutra bitka je uveliko izgubljena ! Doktor mi kaze so you have cancer 100% nisam se iznenadio niti uplasio vec sam po nalazu krvi koje sam sopstveno uradio znao . Leukemija, moze i gore biti jos veli bez terapije imas 2.5 godina . Evo posle 4 godine i druge terapije pici se dalje , odlicno podnosim na sprem drugih ljudi ,svaki cencer ima svoju tezinu ali ni jedan nije ne pobediv . Zasto ulivati laznu nadu ljudima nije to lazna nada . Moc uma je ne ogranicena ! Covek ne sme da se preda niti da se osvrce na prognoze kao imate na zalost jos 2-3 meseca , samo bog zna koliko cu ziveti . Podrska drugih ljudi familije je vazna ali ne bas mnogo covekova celicna volja za pobedom moze mnogo vise , to je rovovska borba koja moze da traje godinama i moze da se pobedi ja verujem da mogu . Na zapadu se kaze coveku u lice sve nekima to mnogo tesko pada ali istina je vaznija nego okolisanje doktora u Srbiji kao tboze bice vam lakse ako ne znate pravu istinu skroz pogresno . Glavu gore i ne misli o bolesti nista vas to ne sputava kvalitet zivota je vazniji od duzine . Pozdrav svima koji su sa mnom !

Sirovo voce i povrce i svez vazduh, ali dzaba pricati kad ljude zaludjuju svaki dan.

ukratko, ako ima ko da vam pomogne, bolje je nego kad nema nikog.

Prognoza mi je bila još 5 meseci, evo me godinu u kusur dana kasnije. Nisam neka silna ličnost, rasplačem se čim pomislim da neću videti ćerku kako odrasta. Iako nisam hteo na bolovanje posle operacije a tokom zračenja u hemoterapije takođe nisam imao snage za još jedno zračenje ili hemoterapiju da je trebalo... Sada se plašim da kažem da se dobro osećam.
Verovatno da nema veze koliko uspemo sebi da produžimo život, uvek ćemo se na kraju osećati bedno.
Do tada hvala hirurrgu, onkolozima, porodici u Svetom Nektariju

Najveci problem je opste uverenje da je to neizleciva bolest - neke vrste su neizlecive, a neke izlecive ako se rano otkriju i pravilno deluje na vreme. Ali generalno, sama dijagnoza odmah slomi imuni sistem pacijenta i onesposobi ga za borbu. Neki ljudi uspevaju da nadju dovoljno snage, ali stav okoline, lekara, porodice ... sve ga to deprimira. Mnogima se desava da budu napusteni od svojih bliznjih, jednostavno svi se tad razbeze... jer se plase da ce morati da brinu o bolesnoj osobi - kako fizicki tako i finansijski, a nema ni svrhe, nema nade. Srecni su oni koji imaju podrsku svojih bliznjih, to je neka uteha, mada mnogi ljudi ne zele da oni koje vole pate zbog njih.
Dugo se ceka na zracenje, lekovi su skupi a slabo delotvorni, ljudi se u beznadju okrecu alternativi, koja svima nudi ono glavno - Nadu.

Preporuka za sve zdrave i bolesne,ovo nije reklama,knjiga Bolest kao put do izlečenja,psihosomatska knjiga je u pitanju,negativne emocije jako utiču na čoveka,pa i na dobijanje bolesti.Svima želim ozdravljenje,samo pozitivno.

Neka Bog pomogne svim ljudima u nevolji. Normalno vjerujte u sretan ishod. Sretno ljudi!

pa ne znam sta da kazem.. moja majka je operisala zlocudni kancer debelog creva. ostranili su joj 13 cm debelog creva. ona se ugojila 3 kile nakon operacije i trenutno ne ide na hemoterapije.. dobro se oseca.. nema bolove..stolica ok. verovatno je na vreme otisla.. ali ona je zena, koja se skroz ne plasi da ce umreti i ni jednom je nisam video zabrinutu, dok sam se ja kidao i ziv pojeo do operacije. ona je potpuna hladovina, samo kaze bice kako bog kaze.

@john
Još kraće: može!

Ziveo sam sa osobom zenom bolesnom od raka kostiju tacnije ima vec plastiku u levom stopalu.To je bilo pre 3-4 godina.I dan danas ta zena zivi normalno.Pusi.Ali radi.I ne razmislja o bolesti.Vodili smo ljubav i po nekoliko puta dnevno.Nismo se slagali karakterno razisli se ali zena ima jako pozitivan stav o svemu.I pre svega-radi.Od jutra do mraka.NE zato sto je siromasna vec kaze"Kada ne bih radila crne misli zacas dodju".Ima para da joj rad nije potreban nikada u zivotu.Ali zena radi.I to celog dana.

Imala je i klinicku smrt tokom operacije kada su joj vadili kosti iz levog stopala koji je rak nagrizao i ugradili plastiku.Kaze da na onom svetu su joj rekli"Nije ti jos vreme".

@ vlajko

oprostite, slučajno sam pritisla minus, čitajući sa mobilnog telefona Vaš komentar.
Ako Vam išta znači, Vaša ćerka je sigurno srećnija za svaki dan što Vas ima pored sebe. Moj otac nije nažalost više sa nama, iako je uvek pored mene. Svako dobro Vam želim i svima koji se bore svaki dan!

U decembru 2011 mi je otkriven rak na levom plucnom krilu 12cm. Prognoza
par meseci.Posle hemoterapije i zracenja(sto zalim sto sam uradio)sam odradio mesec dana zestoku dijetu. Rezultati su bili odlicni. Na kontroli u decembru 2013. su mi nasli na desnom plucnom krilu velicine par mm. Odradio sam Brojsovu dijetu u celosti u januaru 2014. Na kontroli u maju sam bio cist.Brojs zaista leci.Pozdrav svima.

moja majka je imala 2 -3 puta polipe na materici pa su joj ih odstranjivali, de vec, nisam se interesovao. pocela da krvari pre 3 godine, otisla kod ginekologa, inadju joj nesto sumnjivo ispostavi se rak. biopsija utvrdi da je non hockinov limfom, samo joj se na materici logalizovao. plakala u pocetku, nakon operacije ,rekli joj ne mora na hemo niti na zracenje. evo je ziva zdrava idalje ga ima al se nigde nije manifestovao, ne razmislja o njemu, zivi zivot ko i pre