Иван
pre 2 godine
Јокић је мени омиљени играч, али овде нису у праву они који га бране. Поготово уз аргументе: његова је ствар шта ће да ради, није нам ништа дужан...
Пођимо од основног. Основне људске потребе су прехрањивање и сан. Све остало је споредно. Кошарка је споредна ствар. Јокић зарађује месечно око 2,5 милиона евра, неки пекар зарађује месечно 250 евра. То је 10 хиљада пута више. Ниједан човек не може да ради 10 хиљада пута више од другог човека, не поседује толику енергију. Значи, у суштини је апсурдно да неко ко се бави споредном делатношћу толико зарађује. Да, али, рећи ће други, тај човек што зарађује 2,5 милиона месечно доноси публицитет средини у којој се налази, доноси инвеститоре, нова радна места итд. У реду, и то је тачно, али те инвестиције се напослетку заснивају на популарности одређене личности, кошаркашке звезде, Николе Јокића. Он, та зведа, дужан је стога много својим навијачима, обожаваоцима, који су му ту популарност обезбедили. Да нема њих, као саставног дела тог система који њему доноси 2,5 милиона евра месечно, и он би зарађивао 250 евра месечно, као и онај пекар што га обожава. Отпада сваки аргумент типа: "Јокић никоме није ништа дужан", или "он да ради преко лета, а ти да седиш у фотељи". Да, али ја који седим у фотељи зарађујем 250 евра месечно, а он који игра "за мене" зарађује 2,5 милиона, баш зато што га такви као ја гледају. Овде је проблем заправо то што се Јокић очигледно не осећа дужним нашем гледаоцу из фотеље, него само оном америчком.
108 Komentari
Sortiraj po: