Tragedija u Bergamu: Preminuo bivši prvak Evrope

tragedije u italiji na svakom koraku.....

Tragedija... Već sam mislio da je imao 21 ili 31 godinu. Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Djoksa, 30. mart 2020 09:47)

au kakav komentar...sa ogromnom dozom empatije prema drugima,svaka cast...kakva izrecena glupost...troje iz jedne porodice da umre za dve nedelje,ma kakve veze ima oni su u sedmoj deceniji zivota,nije strasno jel da?

Tužno.

"Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!"
(Djoksa, 30
Pa i jeste, nezamislivo. U Italiji se radi do 67 godina, a živi se do 85-90, pa i više, i to ne u invalidskim kolicima ili krevetu.

Cuvena Rotolieva desnica u bradu i patos,poslednji pozdrav velikom fajteru od ljubitelja boksa.

Nisam verski fanatik, vise covek od nauke, koji povremeno pozeli, radi velike empatije, samo da postoji nesto nakon ovoga sveta a sto ce omoguciti nastavak zivota sa najmilijima. Neki ljudi nisu u stanju da shvate pivezanost medju ljudima. Jednom sam prisustvovao odlasku zene koja je imala 90. godina a onda recima prisutnih nakon nekoliko dana: Imala je 90. godina, dozivela duboku starost i svako bi tako zeleo. Nakon cega je njen muz uplakan dodao: Vi ne shvatate sta znaci cinjenica da ona nikada vise nece biti ziva, hodati, smejati se, nasaliti, opsovati, zalivati cvece, setati.... Seo sam i rasplakao se znajuci koliko je u pravu, i koliko olako shvatamo smrt i odlazak najmilijih. Od tog trenutka merim svaku rec upucenu drugima, suprugu koju sam gledao kao svetlost sada gledam kao sunce, a roditelja, majku, postujem vise nego ikada.

Djoksa, nije nezamisliva smrt na pragu sedme decenije?

Tragedija... Već sam mislio da je imao 21 ili 31 godinu. Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!

(Sasa, 30. mart 2020 12:28)
Kad sam izgubila oca u njegovoj 61 godini, svatila sam da nisu bitne godine vec cinjenica da njega vise nema i da je kao 90 godisnjak otisao, jednako bi bolelo...

Djoksa, nije nezamisliva smrt na pragu sedme decenije?
(Roki, 30. mart 2020 10:48)
Mozda tebi nije, ali ima nas puno kojima jeste. Otac mi umro u 54, majka u 54. Ja bih bio srecan da je bar jedan od njih usao u sedmu deceniju. I zalosno je sto je tek zakoracio u sedmu deceniju, a doziveo za dve nedelje takav uzas. Nije preziveo... R.I.P.

(maconii, 30. mart 2020 11:04)

Uopšte, ali uopšte nije strašno.

Nakon cega je njen muz uplakan dodao: Vi ne shvatate sta znaci cinjenica da ona nikada vise nece biti ziva, hodati, smejati se, nasaliti, opsovati, zalivati cvece, setati.... Seo sam i rasplakao se znajuci koliko je u pravu, i koliko olako shvatamo smrt i odlazak najmilijih.
@Sasa

Ne slazem se. Ti koji "olako" shvataju smrt su u stvari mentalno najzdraviji ljudi. Pitaj bilo kog psihijatra. Oni duboko ozale smrt bliznjeg,povuku se,isplacu se,prekinu emocionalne veze sa preminulim i usmere emocije ka drugim,zivim ljudima. To je Frojdov tzv. rad zalosti koji omogucava brz psihicki oporavak nakon smrti voljenih. Sto je rad zalosti bolji,to se covek brze pomiri sa smrcu bliznjih.Ako je pak taj rad los,zalost se prolongira bespotrebno dugo,covek ulazi u depresiju,ali to sve nije normalno i pozeljno. Greska je sto se u nasoj kulturi smrt shvata tragicno,iako je ona potpuno normalna i prirodna stvar. Ovde smo govorili o tzv. "ja-ti" smrti,tj. o smrti drugih ljudi. Postoji naravno i "ja-ja" smrt,tj. smrt nas samih i kakav je nas odnos prema tome. Ljudi koji se strahovito plase sopstvene prolaznosti i smrti su po pravilu tesko narcisoidni ljudi. Psihijatri imaju izraz "narcisticka trauma". Za takve ljude smrt je narcisticka trauma. Dakle,moramo smanjivati sopstveni patoloski narcizam,moramo se tokom procesa individuacije i napredovanja pomiriti sa smrcu i nestajanjem. Moj omiljeni pisac Uelbek kaze: "Sto je covek manji,to se vise drzi za zivot". Nemojmo biti mali ljudi.

E djoksa djoksa, gdje su ti bio kad je bog dijelio pamet

Tragedija... Već sam mislio da je imao 21 ili 31 godinu. Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!

(maconii, 30. mart 2020 11:04)

Uopšte, ali uopšte nije strašno.

Tragedija... Već sam mislio da je imao 21 ili 31 godinu. Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Djoksa, 30. mart 2020 09:47)

au kakav komentar...sa ogromnom dozom empatije prema drugima,svaka cast...kakva izrecena glupost...troje iz jedne porodice da umre za dve nedelje,ma kakve veze ima oni su u sedmoj deceniji zivota,nije strasno jel da?

Djoksa, nije nezamisliva smrt na pragu sedme decenije?

"Ali kad uđeš u sedmu deceniju smrt nije nešto nezamislivo. U svakom slučaju, RIP!"
(Djoksa, 30
Pa i jeste, nezamislivo. U Italiji se radi do 67 godina, a živi se do 85-90, pa i više, i to ne u invalidskim kolicima ili krevetu.

tragedije u italiji na svakom koraku.....

Tužno.

Nisam verski fanatik, vise covek od nauke, koji povremeno pozeli, radi velike empatije, samo da postoji nesto nakon ovoga sveta a sto ce omoguciti nastavak zivota sa najmilijima. Neki ljudi nisu u stanju da shvate pivezanost medju ljudima. Jednom sam prisustvovao odlasku zene koja je imala 90. godina a onda recima prisutnih nakon nekoliko dana: Imala je 90. godina, dozivela duboku starost i svako bi tako zeleo. Nakon cega je njen muz uplakan dodao: Vi ne shvatate sta znaci cinjenica da ona nikada vise nece biti ziva, hodati, smejati se, nasaliti, opsovati, zalivati cvece, setati.... Seo sam i rasplakao se znajuci koliko je u pravu, i koliko olako shvatamo smrt i odlazak najmilijih. Od tog trenutka merim svaku rec upucenu drugima, suprugu koju sam gledao kao svetlost sada gledam kao sunce, a roditelja, majku, postujem vise nego ikada.

Cuvena Rotolieva desnica u bradu i patos,poslednji pozdrav velikom fajteru od ljubitelja boksa.

Nakon cega je njen muz uplakan dodao: Vi ne shvatate sta znaci cinjenica da ona nikada vise nece biti ziva, hodati, smejati se, nasaliti, opsovati, zalivati cvece, setati.... Seo sam i rasplakao se znajuci koliko je u pravu, i koliko olako shvatamo smrt i odlazak najmilijih.
@Sasa

Ne slazem se. Ti koji "olako" shvataju smrt su u stvari mentalno najzdraviji ljudi. Pitaj bilo kog psihijatra. Oni duboko ozale smrt bliznjeg,povuku se,isplacu se,prekinu emocionalne veze sa preminulim i usmere emocije ka drugim,zivim ljudima. To je Frojdov tzv. rad zalosti koji omogucava brz psihicki oporavak nakon smrti voljenih. Sto je rad zalosti bolji,to se covek brze pomiri sa smrcu bliznjih.Ako je pak taj rad los,zalost se prolongira bespotrebno dugo,covek ulazi u depresiju,ali to sve nije normalno i pozeljno. Greska je sto se u nasoj kulturi smrt shvata tragicno,iako je ona potpuno normalna i prirodna stvar. Ovde smo govorili o tzv. "ja-ti" smrti,tj. o smrti drugih ljudi. Postoji naravno i "ja-ja" smrt,tj. smrt nas samih i kakav je nas odnos prema tome. Ljudi koji se strahovito plase sopstvene prolaznosti i smrti su po pravilu tesko narcisoidni ljudi. Psihijatri imaju izraz "narcisticka trauma". Za takve ljude smrt je narcisticka trauma. Dakle,moramo smanjivati sopstveni patoloski narcizam,moramo se tokom procesa individuacije i napredovanja pomiriti sa smrcu i nestajanjem. Moj omiljeni pisac Uelbek kaze: "Sto je covek manji,to se vise drzi za zivot". Nemojmo biti mali ljudi.

Djoksa, nije nezamisliva smrt na pragu sedme decenije?
(Roki, 30. mart 2020 10:48)
Mozda tebi nije, ali ima nas puno kojima jeste. Otac mi umro u 54, majka u 54. Ja bih bio srecan da je bar jedan od njih usao u sedmu deceniju. I zalosno je sto je tek zakoracio u sedmu deceniju, a doziveo za dve nedelje takav uzas. Nije preziveo... R.I.P.

(Sasa, 30. mart 2020 12:28)
Kad sam izgubila oca u njegovoj 61 godini, svatila sam da nisu bitne godine vec cinjenica da njega vise nema i da je kao 90 godisnjak otisao, jednako bi bolelo...

E djoksa djoksa, gdje su ti bio kad je bog dijelio pamet