Иван
pre 6 godina
Ма јасно је да смо ми кошаркашка сила и све то, али питање је докле ћемо бити са оваквим приступом. Ја не говорим да ли смо ми сада јачи од нпр. Финске, него да ли ћемо у будућности бити. Једна Америка се прилагодила новим тенденцијама, а ми не желимо! Увек смо најпаметнији!
Године 2002. је Аргентина промовисала нову кошарку. Ја гледам овај спорт преко 40 година и никада нисам видео да је на тако високом нивоу нека екипа давала толико лаких поена (зицера) као Гаучоси 2002. и 2004. Американци, који су дотле играли досадну игру на изолације, преузели су тај систем и сад су Вориорси с таквом тактиком прваци, а изо-асови су прошлост. А ми? Како смо играли у Атини 2004? Невероватно ружно. Крстић, Павловић, Радмановић, Ракочевић, Вујанић, Бодирога, Томашевић - сјајна имена, али свако је покушавао све сам, шутирао из немогућих позиција. Ниједна нормална акција у позиционом нападу. Тео нас је раздрмао, повео на прави колосек, а сад кад га нема, цврц! Опет играмо досадну стару игру.
И није само Миличић. А Александров? А Радмановић? А Ракочевић? А Недовић? Сви су они били атлетски фрикови, од којих никакву или скоро никакву корист нисмо извукли. Зато Словенија има Драгића, Немачка Шрудера, Шпанија масу тих брзих, продорних бекова, а ми имамо вечито неискоришћеног Недовића. Теа вади преглед игре, ни он ни Јовић не пробијају, ретко иду на продор.
Бекови су команданти напада, центри су команданти одбране. Ми немамо ниједног модерног плеја и центра. Куда идемо?
46 Komentari
Sortiraj po: