Rafting Tarom

Bila sam na Tari kao mlada devojka pre 30 godina. Sada zivim u Americi, videla sam dosta sveta, i Grand Canon naravno. Posle ovog priloga o kanjonu Tare, opet bih na Durmitor, na Taru, na domaci kajmak i kacamak! I povela bih svoje Americke prijatelje...

Poželala sam da se spustim Tarom!
Glasam za vaš predlog Jadranka. Možda se i vidimo na Tari!

podji u martu,aprilu pa ces da vidis svojim ocima kako je rafting "prilicno dosadan"

Uglavno je realno opisano stanje u tim kampovima u tekstu.Nije bas nesto bajno( smestaj) i zanimljivo.Za sam rafting(od 11-15h i gotovo) je dovoljan jedan ceo dan.Ako idete na izlet u Perucicu jos jedan.Ni minut vise.Inace, ljudi su ljubazni.Klopa je lepa i kvalitetna a bogami i obilna.Jedine zamerke na klopu je mleko iz tetrapaka, industrijski med a vi se nalazite u pravoj nedjodji gde toga prirodnog ima koliko vam volja.Sva hrana bi mogla da bude organska.U vecernjim satima budite spremni na "ekipe" koje ce vas urnisati "narodnjackim melosom" i zbog toga nece biti lako zaspati sve dok se ne napiju rakije te popadaju u krevet.Taj deo je za zaborav.Na to nemozete uticati osim ako ne idete sa vecom ekipom pa da zamolite da vam puste normalnu muziku naravno ako ne bude nekog "dizelskog" klana.Rafting je porpilicno dosadan( ima 3-4 brzaka)i obavezno treba poneti pivo sa sobom.Mozete ga i kupiti na pauzi nije skupo.Sve u svemu moze se to popraviti i neka vas fotke ne prevare.Priroda je fantasticna.Savet, maksimalno 3 nocenja( 2 dana, rafting+izlet).Pozdrav svim putnicima ovoga sveta.

Realno opisan rafting, svaka čast autoru, naveo me je na razmišljanje kako ovo sve doživeti.
Prolazio sam kanjonom Tare i ovaj rafting mi je neostvarena želja. Ko zna, možda i bude prilike

Mislim da imam šanse da ubedim roditelje da me vode na rafting na Tari.

lep i iscrpan sadrzaj atraktivnog putovanja.
Sada znam kad krenem na rafting gde da trazim informacije.

Prošle godine došao došao je moj drugar iz USA (naše gore list) i želeo je da baš na taj rafting. Imao je neku budžu od DSLR fotoaparata, pa sam mu ponudio jedan vodootporni, što je prihvatio i nije se požalio... Išao bih i ja, ali sam nekako mnogo fin-ipak meni je neki minimalni komfor pod mus... A onda baš mi se nešto i ne sviđa ta organizacija-da me vode neki tamo skiperi i šta ti ja znam... Bilo bi najbolje otići tamo sa nekim ličnim kajakom i polako se spuštati i ćeifiti natenane, snimiti ovo ili ono, odmoriti, pričekati bolji ugao svetla... One krkancije mi nisu imperativ, pre ih se plašim, nisu po propisanim mi dijetama! Znam da mnogo propuštam, a vreme mi ide, ali jednog dana... Ako može ova ženščadija, valjda mogu i ja...

Rafting nije bas "my cup of tea" ali ovaj tekst je toliko interesantan i informativan da covek prosto pozeli da se upusti u takvu avanturu.

Jadranka samo napred... Imam zelju jedno leto da idem sa porodicom na Taru. Lep opis i komentar.. pozdrav

Slazem se da nije nesto bajno kao sto gospodin rece, ali opet sve zavisi od toga gde odete, ja sam bio u nekoliko razlicictih kampova iliti agencija ali je ova o kojoj je rec u tekstu daleko najbolja, hrana bas i jeste organska i fantasticna je, nisam mogao verovati, a sto se smestaja tice normalno nije sheraton, ali nismo zbog toga ni dosli, cisto, mirisljavo i uredno je bilo sve i time sam vise nego zadovoljan. Inace na raftingu sam bio na skoro svim ovim nasim rekama, i Tara je definitivno broj 1.pa deset praznih mesta...;)

Svaka čast za prikaz. Ovo mora da se proba.
:c)

E ovo je zaista avantura koju ne treba propustiti!
Govorim iz iskustva.Sve čestitke autorki!

Deluje veoma primamljivo čak i za one koji se pomalo plaše takvih poduhvata.Baš bih poželela da to probam-naravno leti

Lepota sta reci. Nisam bio, ali planiram otici. Gledao sam dosta i citao o tome.

I moja velika želja je rafting Tarom. Valjda ce se jednom ostvariti. Ova priča me je malo približila tom ostvarenju.

Jadranka glasam za Vaš opis.Vrlo profesionalno.
Iskreno preporučujem da se taj deo prirode obiđe,izuzetno je lepo.

Uglavno je realno opisano stanje u tim kampovima u tekstu.Nije bas nesto bajno( smestaj) i zanimljivo.Za sam rafting(od 11-15h i gotovo) je dovoljan jedan ceo dan.Ako idete na izlet u Perucicu jos jedan.Ni minut vise.Inace, ljudi su ljubazni.Klopa je lepa i kvalitetna a bogami i obilna.Jedine zamerke na klopu je mleko iz tetrapaka, industrijski med a vi se nalazite u pravoj nedjodji gde toga prirodnog ima koliko vam volja.Sva hrana bi mogla da bude organska.U vecernjim satima budite spremni na "ekipe" koje ce vas urnisati "narodnjackim melosom" i zbog toga nece biti lako zaspati sve dok se ne napiju rakije te popadaju u krevet.Taj deo je za zaborav.Na to nemozete uticati osim ako ne idete sa vecom ekipom pa da zamolite da vam puste normalnu muziku naravno ako ne bude nekog "dizelskog" klana.Rafting je porpilicno dosadan( ima 3-4 brzaka)i obavezno treba poneti pivo sa sobom.Mozete ga i kupiti na pauzi nije skupo.Sve u svemu moze se to popraviti i neka vas fotke ne prevare.Priroda je fantasticna.Savet, maksimalno 3 nocenja( 2 dana, rafting+izlet).Pozdrav svim putnicima ovoga sveta.

Prošle godine došao došao je moj drugar iz USA (naše gore list) i želeo je da baš na taj rafting. Imao je neku budžu od DSLR fotoaparata, pa sam mu ponudio jedan vodootporni, što je prihvatio i nije se požalio... Išao bih i ja, ali sam nekako mnogo fin-ipak meni je neki minimalni komfor pod mus... A onda baš mi se nešto i ne sviđa ta organizacija-da me vode neki tamo skiperi i šta ti ja znam... Bilo bi najbolje otići tamo sa nekim ličnim kajakom i polako se spuštati i ćeifiti natenane, snimiti ovo ili ono, odmoriti, pričekati bolji ugao svetla... One krkancije mi nisu imperativ, pre ih se plašim, nisu po propisanim mi dijetama! Znam da mnogo propuštam, a vreme mi ide, ali jednog dana... Ako može ova ženščadija, valjda mogu i ja...

Poželala sam da se spustim Tarom!
Glasam za vaš predlog Jadranka. Možda se i vidimo na Tari!

Realno opisan rafting, svaka čast autoru, naveo me je na razmišljanje kako ovo sve doživeti.
Prolazio sam kanjonom Tare i ovaj rafting mi je neostvarena želja. Ko zna, možda i bude prilike

lep i iscrpan sadrzaj atraktivnog putovanja.
Sada znam kad krenem na rafting gde da trazim informacije.

podji u martu,aprilu pa ces da vidis svojim ocima kako je rafting "prilicno dosadan"

Mislim da imam šanse da ubedim roditelje da me vode na rafting na Tari.

Lepota sta reci. Nisam bio, ali planiram otici. Gledao sam dosta i citao o tome.

I moja velika želja je rafting Tarom. Valjda ce se jednom ostvariti. Ova priča me je malo približila tom ostvarenju.

Svaka čast za prikaz. Ovo mora da se proba.
:c)

E ovo je zaista avantura koju ne treba propustiti!
Govorim iz iskustva.Sve čestitke autorki!

Jadranka glasam za Vaš opis.Vrlo profesionalno.
Iskreno preporučujem da se taj deo prirode obiđe,izuzetno je lepo.

Deluje veoma primamljivo čak i za one koji se pomalo plaše takvih poduhvata.Baš bih poželela da to probam-naravno leti

Rafting nije bas "my cup of tea" ali ovaj tekst je toliko interesantan i informativan da covek prosto pozeli da se upusti u takvu avanturu.

Bila sam na Tari kao mlada devojka pre 30 godina. Sada zivim u Americi, videla sam dosta sveta, i Grand Canon naravno. Posle ovog priloga o kanjonu Tare, opet bih na Durmitor, na Taru, na domaci kajmak i kacamak! I povela bih svoje Americke prijatelje...

Jadranka samo napred... Imam zelju jedno leto da idem sa porodicom na Taru. Lep opis i komentar.. pozdrav

Slazem se da nije nesto bajno kao sto gospodin rece, ali opet sve zavisi od toga gde odete, ja sam bio u nekoliko razlicictih kampova iliti agencija ali je ova o kojoj je rec u tekstu daleko najbolja, hrana bas i jeste organska i fantasticna je, nisam mogao verovati, a sto se smestaja tice normalno nije sheraton, ali nismo zbog toga ni dosli, cisto, mirisljavo i uredno je bilo sve i time sam vise nego zadovoljan. Inace na raftingu sam bio na skoro svim ovim nasim rekama, i Tara je definitivno broj 1.pa deset praznih mesta...;)