Važna lekcija: Kako “razgovarati” sa mačkom?

Moje mačke itekako razumeju kad im nešto naredim ali ipak često procene da mogu da me ne poslušaju jer zapravo ne znam kako da ih kaznim - ne bih da ih mučim glađu, privremenim izgnanstvom ili batinama jer mi ih je žao. Jednostavno, nemam nikakvog autoriteta i to je tako već godina. Svaka čast onome ko je uspeo na human način da dresira mačku.

Ja bih ovoj lepotici na fotografiji sve dopustila:P

Moju sijamcicu sam od malena vaspitavala na taj nacin da sam joj postavljala ogranicenja, tako da su, i pored njene tvrdoglavosti, moja upornost i doslednost urodile plodom. Ali, podrazumeva se da sam isto tako dosledno uvazavala njene zelje i potrebe, cesto i kad mi se nije dalo da npr. ustanem, uradila bih to, da bih je pomazila onda kada je to trazila. Sada, sa svoje 3 godine, veoma je lepo vaspitana.

Ja mojoj izdam pismene naredbe pa da vidim da ne poslusa

pozoveš je na večeru, dođeš skupim kolima i pokloniš joj nešto ekstravagantno.

ma pricas kao sa bratom :)

Lola na samu recenicu "Lola, sosic" hvata sprint do cinije. Pametna nasa maca :) .

Imam četiri mačke i psa i autoritet sam za sve.Nikada nisam grub ali kad podviknem svi se razbeže.Naravno da izbijaju povremeno varnice između životinja,uglavnom zbog prostora,međutim ja uvek izgrdim mačku koja je prva počela sukob.Što se tiče opaske jednog čitaoca u vezi razgovora sa životinjama moram da primetim sledeće.Životinje jako dobro razumeju šta ljudi govore i kakve su im namere.Ono što je ljudima zanimljivo u vezi sa životinjama je upravo modalitet komunikacije u obrnutom smeru.Pošto ljudi komuniciraju između sebe govorom,onda to pokušavaju i sa životinjama.Razgovor sa životinjom je samo jedan od načina komunikacije,ima ih naravno mnogo.

Mjau Maju

Moja tigrica nista ne slusa,niceg se ne plasi(osim usisivaca) i sve sme... Razmazotina! :) Ali,to joj je i svrha postojanja,da bude mazena,pazena i okruzena ljubavlju! :)

Ja sa mojom mackom razgovaram iskljucivo pisanim putem a ponekada i preko advokata.

Oprezno i lagano...nikako previse agresivno i kriticki jer su macke previse osetljive...

(Mačkoljub, 16. oktobar 2014 22:46)
Molim Vas da malo bolje pročitate ovaj tekst koji komentarišemo, u njemu je odlično napisano kako se mačke mogu vaspitati, ali nikako grubostima, već stavom i pre svega, govorom tela. I tonalitet glasa je bitan. naravno, mora se biti, kao u svemu, dosledan i uporan.

Ko razgovara s mačkama nije sasvim čist.

Sve je tacno,ali ponekad mora da se malo i cusne.Macke su nezgodni igraci i nikada ne odustaju.

odesh u Brazilsku drzzavu MRNJAU/Maranha~o/(tako izgovaraju "Karioke")....i onda je sve lako,samo po sebi....

Davno sam procitao da zivotinje ne razumeju nas JEZIK, vec INTONACIJU glasa. Tvrdim da je to 100% tacno.

Pokusajte (ja jesam) da vasem ljubimcu SAMO KAZETE drugacijom intonacijom nesto sto on (ljubimac) vec ima kao stecenu naviku, a propratite stalnim gestom Nece vas poslusati. A okrenite mu ledja, kazite bilo sta, ali da zvuci (ima intonaciju, a ne i vas gest) kao da mu nesto branite, pobeci ce.

PS Drema moj mackonja na fotelji u dnevnom boravku. Ja u kupatilu otkrivam da je komsiji iznad mene pukla cev i da je plafon kod mene nabubrio. "Kresnem" onako naglas i... mackonja automatski skace i bezi ispod stocica sa stampacem. Malo se zacudim njegovoj reakciji, a onda zakljucim da je moja glasovna (nije me video kao ni ja njega) reakcija u kupatilu bila ista kao kad on - mackonja - napravi neki skandal, pa se ljutim na njega.

Ili: ne volim da mi se mota oko nogu u kuhinji (opasnost da njega ili sebe polijem necim, pa...) Ako dodje, dovoljno je da mu ostrije kazem: "Bezi!" i on je vec na bezbednoj udaljenosti. Jeste da se pobuni svojim mjaukom, ali...

Ovakva iskustva sam imao i sa nemackim ovcarom, pa mi nije bilo tesko da ga "socijalizujem" :)

Znaci: u "razgovoru" sa nasim ljubimcima INTONACIJA glasa je primarna. Na to mora da se navikne i nauci, jer cesto nismo u situaciji da reagujemo gestom.

Pa naravno da je važna intonacija a i govor tela. Ovo znam jer su se sve moje mačke drugačije ponašale u mom prisustvu i u prisustvu moje majke. Dovoljno je da podviknem, pogledam je, krenem prema njoj i odmah odustaje. Problem je jedino u tome što će uvek ponovo pokušati. Danas mi je sedala u krilu i skočila na sto, samo sam rekla -Šta to radiš -i krenula napred, u sekundi je bila dole. Sada mi sedi u krilu, šapom me dira po obrazu i nešto traži, pokušavam da dokučim šta. Pretpostavljam da me podseća da izbacim đubre.

Ko razgovara s mačkama nije sasvim čist.

Sve je tacno,ali ponekad mora da se malo i cusne.Macke su nezgodni igraci i nikada ne odustaju.

pozoveš je na večeru, dođeš skupim kolima i pokloniš joj nešto ekstravagantno.

odesh u Brazilsku drzzavu MRNJAU/Maranha~o/(tako izgovaraju "Karioke")....i onda je sve lako,samo po sebi....

Ja sa mojom mackom razgovaram iskljucivo pisanim putem a ponekada i preko advokata.

Moje mačke itekako razumeju kad im nešto naredim ali ipak često procene da mogu da me ne poslušaju jer zapravo ne znam kako da ih kaznim - ne bih da ih mučim glađu, privremenim izgnanstvom ili batinama jer mi ih je žao. Jednostavno, nemam nikakvog autoriteta i to je tako već godina. Svaka čast onome ko je uspeo na human način da dresira mačku.

Mjau Maju

Ja mojoj izdam pismene naredbe pa da vidim da ne poslusa

Imam četiri mačke i psa i autoritet sam za sve.Nikada nisam grub ali kad podviknem svi se razbeže.Naravno da izbijaju povremeno varnice između životinja,uglavnom zbog prostora,međutim ja uvek izgrdim mačku koja je prva počela sukob.Što se tiče opaske jednog čitaoca u vezi razgovora sa životinjama moram da primetim sledeće.Životinje jako dobro razumeju šta ljudi govore i kakve su im namere.Ono što je ljudima zanimljivo u vezi sa životinjama je upravo modalitet komunikacije u obrnutom smeru.Pošto ljudi komuniciraju između sebe govorom,onda to pokušavaju i sa životinjama.Razgovor sa životinjom je samo jedan od načina komunikacije,ima ih naravno mnogo.

Ja bih ovoj lepotici na fotografiji sve dopustila:P

Moju sijamcicu sam od malena vaspitavala na taj nacin da sam joj postavljala ogranicenja, tako da su, i pored njene tvrdoglavosti, moja upornost i doslednost urodile plodom. Ali, podrazumeva se da sam isto tako dosledno uvazavala njene zelje i potrebe, cesto i kad mi se nije dalo da npr. ustanem, uradila bih to, da bih je pomazila onda kada je to trazila. Sada, sa svoje 3 godine, veoma je lepo vaspitana.

Oprezno i lagano...nikako previse agresivno i kriticki jer su macke previse osetljive...

Moja tigrica nista ne slusa,niceg se ne plasi(osim usisivaca) i sve sme... Razmazotina! :) Ali,to joj je i svrha postojanja,da bude mazena,pazena i okruzena ljubavlju! :)

ma pricas kao sa bratom :)

Lola na samu recenicu "Lola, sosic" hvata sprint do cinije. Pametna nasa maca :) .

(Mačkoljub, 16. oktobar 2014 22:46)
Molim Vas da malo bolje pročitate ovaj tekst koji komentarišemo, u njemu je odlično napisano kako se mačke mogu vaspitati, ali nikako grubostima, već stavom i pre svega, govorom tela. I tonalitet glasa je bitan. naravno, mora se biti, kao u svemu, dosledan i uporan.

Davno sam procitao da zivotinje ne razumeju nas JEZIK, vec INTONACIJU glasa. Tvrdim da je to 100% tacno.

Pokusajte (ja jesam) da vasem ljubimcu SAMO KAZETE drugacijom intonacijom nesto sto on (ljubimac) vec ima kao stecenu naviku, a propratite stalnim gestom Nece vas poslusati. A okrenite mu ledja, kazite bilo sta, ali da zvuci (ima intonaciju, a ne i vas gest) kao da mu nesto branite, pobeci ce.

PS Drema moj mackonja na fotelji u dnevnom boravku. Ja u kupatilu otkrivam da je komsiji iznad mene pukla cev i da je plafon kod mene nabubrio. "Kresnem" onako naglas i... mackonja automatski skace i bezi ispod stocica sa stampacem. Malo se zacudim njegovoj reakciji, a onda zakljucim da je moja glasovna (nije me video kao ni ja njega) reakcija u kupatilu bila ista kao kad on - mackonja - napravi neki skandal, pa se ljutim na njega.

Ili: ne volim da mi se mota oko nogu u kuhinji (opasnost da njega ili sebe polijem necim, pa...) Ako dodje, dovoljno je da mu ostrije kazem: "Bezi!" i on je vec na bezbednoj udaljenosti. Jeste da se pobuni svojim mjaukom, ali...

Ovakva iskustva sam imao i sa nemackim ovcarom, pa mi nije bilo tesko da ga "socijalizujem" :)

Znaci: u "razgovoru" sa nasim ljubimcima INTONACIJA glasa je primarna. Na to mora da se navikne i nauci, jer cesto nismo u situaciji da reagujemo gestom.

Pa naravno da je važna intonacija a i govor tela. Ovo znam jer su se sve moje mačke drugačije ponašale u mom prisustvu i u prisustvu moje majke. Dovoljno je da podviknem, pogledam je, krenem prema njoj i odmah odustaje. Problem je jedino u tome što će uvek ponovo pokušati. Danas mi je sedala u krilu i skočila na sto, samo sam rekla -Šta to radiš -i krenula napred, u sekundi je bila dole. Sada mi sedi u krilu, šapom me dira po obrazu i nešto traži, pokušavam da dokučim šta. Pretpostavljam da me podseća da izbacim đubre.