Njujork: Dan zatvaranja računa

EU Citizen, 7. novembar 2011 10:42

...ne znam kako je tamo, ali ovde...
...dok sam radio u banci (beobanka), gomila usluga klijentima nije naplacivana (upit stanja, izdavanje cekova, otvaranje racuna, stedne knjizice)...
...danas redje zalazim u banke, ali i to retko mi je dovoljno da vidim da se jos samo na "dobar dan" ne uzima provizija...
...komentar da "male stedise nece ugroziti velike banke" moze samo da se shvati u svetlu cinjenice da banke vise i ne "vrte" novac sa stednje i po vidjenju, vec u dosluhu sa drzavom uglavnom stampaju koliko im treba, pokrivajuci se bezvrednim (na duze staze) "vrednosnim" papirima...
...da zavrsim misao sa pocetka, da je beobanka nekada naplacivala te stotine hiljada upita dnevno, desetine hiljada izdatih cekova, sve transakcije po stednjama, bila bi i danas medju prvih 100 banaka sveta, kao sto je i bila nekada davno...
...i pozelecu velikim bankama da ih sto pre napuste sve te "male stedise", koje ih ometaju u njihovim svemirskim poslovima...tada ce od njih ostati samo "gola" istina...

Eto kako rade ljudi, dok mi sedimo i cekamo da dodje neko pa da nam uredi bolji zivot. Kako se meni cini proci ce mi ceo zivot u bedi i cekanju dok ce oni zbog kojih mi je tako uspeti da se dobro nauzivaju u zivotu. Ili mozda verujete da nikada necete umreti, pa imate vremena za bolji zivot.

A sad to isto kod nas! Da zatvorimo ove skotove koji nam uzeše crno ispod nokata a koje, pri svemu tome, podržava naša država jer se pojedinci grebu za lovu!

@EU Citizen

Prvo, ne znam sta ce Ti "ili" izmedju "'too big to fail' banaka u dosluhu sa vladom" i "sadašnjeg bankarskog sistema zasnovanog na bolesnom sistemu 'delimičnih rezervi'", kad su to dva direktno povezana elementa jednog istog poretka.

Drugo, ne znam zashto "fractional reserves" prevodish kao "delimichne rezerve", kad su u pitanju, u stvari, "frakcijske", "male" ili "neznatne" rezerve - naime, najjednostavnije recheno, banci je dopushteno da "laze" kako ima 100 dolara kad realno ima samo 10% od tog iznosa, te moze da tih 10 "pravih" i 90 "laznih" dolara pozajmi drugoj banci, koja onda ima zakonsko pravo da tvrdi kako ima 1000 dolara koje ce pozajmiti privrednicima, gradjanima, drugim bankama... dakle vec na tom nivou - 990 dolara je stvoreno ni iz chega, dok banka ima "frakcijsku rezervu" od JEDAN POSTO realnog novca!

Trece, ne razumem na shta mislish kad kazes da je sistem frakcijskih rezervi kompenzovan preteranom regulacijom, kad je upravo od Regana, preko Klintona i oba Busha naovamo (dakle, nezavisno od partije na vlasti) finansijski sektor "kupio" od Kongresa takav stepen deregulacije finansijskog poslovanja da ne postoji obaveza javnih tuzilaca da goni ni ochigledne sluchajeve prevarnog poslovanja, pa chak ni kad takve prevare uzrokuju - tek ce se videti da je tako - najvecu finansijsku krizu u americhkoj istoriji. (Hajde da se ne bavimo sitnim "zrtvenim jarcima" k'o shto je Mejdof?)

Cetvrto, ne razumem na shta mislish kad kazes da je sistem frakcijskih rezervi kompenzovan garancijama i "bailoutima" na racun poreskih obveznika, kad su te garancije i ti "bailouti" upravo usmereni ka iskljuchivom interesu onih koji i profitiraju na sistemu frakcijskih rezervi.

Peto, ne znam odakle ideja da je Occupy pokret istakao bilo kakve zahteve koji bi se mogli nazvati "etatistichkim socijalizmom", jedna od kritika koja dolazi prema "Occupy" pokretu i sleva i zdesna jeste upravo da pokret nema jasno istaknute zahteve?! Ali, dobro, to ne bi bilo prvi put da konzervativni kritichari protivreche sami sebi, po sistemu: "Occupy pokret ne zna shta zeli da zahteva, pa zato i ne zahteva nishta, ali to shto zahteva je socijalizam!" Zaista, konzervativna ideja zahteva manje povrshan, manje ideoloshki zasplepljen i znatno intelektualniji pristup.

Shesto, ono shto plashi kvazi-konzervativce (a u stvari, glasnogovornike aktuelno vladajuceg neo-feudalnog poretka "finansijalistichkog korporativizma") jeste situacija da se i autentichni Tea Party pobornici prikljucuju Occupy pokretu, i to oni pobornici koji su shvatili da je Tea Party, umesto grassroots pokreta, pretvoren u "Astroturf" organizaciju finansiranu i dirigovanu od strane Brace Koh i drugih korporacija (kroz fondaciju orvelovski nazvanu "Amerikanci za prosperitet") da zastupa interese korporacija.

Sedmo, drugo shto plashi kvazi-konzervativce jeste da se i oni libertarijanci koji nisu bili u Tea Party pokretu prikljucuju i podrzavaju Occupy pokret.

Osmo, trece shto plashi kvazi-konzervativce je da sve veci broj Occupy pobornika shvata - i ako poslushash chak i takvog "levichara" kakav je Majkl Mur, chak i on to pochinje da shvata - da ce Occupy, u stvari, morati da se bori za restituciju autenticnog kapitalizma - dakle, kapitalizma u kojem su korporacije osnivane na kratak rok zarad ostvarenja jednog cilja u javnom interesu (kako je i bilo u SAD do pred kraj 19. veka, kad se odigrala zloupotreba ustavnih amandmana od strane Vrhovnog suda), kapitalizma u kojem "novac nije privatizovan" kao institucija i u kojem bankarskom sektoru nije dopushteno da novac "stvara od vazduha", kapitalizma u kojem ne postoji oporezivanje za razmenu u kojoj nije ostvaren profit po osnovu vlasnishtva, a to je prodaja lichnog rada za lichnu zaradu. Da li ce Occupy pokret to shvatiti do kraja? Mozda nece. Ali jeste korak prema tom shvatanju. Tea Party to svakako nije bio, pretvorio se u paravan kvazi-konzervativaca. Mozda ce se Occupy pretvoriti u paravan kvazi-progresivaca. Pokushaji postoje. Ali svakako ce morati da dodje do pomaka ka takvom shvatanju. Alternative bi bile nezamislive.

Deveto, ako ljudi masovno nisu bili svesni da mogu da presele svoje novce iz "prevelikih" banaka u lokalne banke i kreditne unije, kao ni da bi apsolutno bilo u njihovom interesu da to uchine, te da je bila potrebna jedna ovakva akcija da to shvate - pa, bice da onda neshto veoma ozbiljno nije u redu sa poretkom u kojem su ljudi toliko neinformisani o sopstvenim interesima?

Deseto, naravno da ce finansijske megakorporacije tvrditi kako ih to nece nimalo povrediti, ali ce svakako doprineti da josh ranije opet upere pishtolj u glavu Kongresu i da traze josh bailouta i josh "kvantitativnih olakshanja" (chitaj: raspomamljenog shtampanja novca za iskljuchive potrebe finansijskog sektora), kao shto su to uradili prvi put na jesen 2008-e, i kao shto i planiraju da im to bude modus operandi. Ako to nije etatisticki socijalizam, ne znam sta je. I naravno da je seljenje rachuna iz finansijskih megakorporacija samo jedan od nachina borbe protiv anticivilizacijskog, antiistorijskog, varvarskog, pljachkashkog, razbojnichkog ponashanja finansijskih megakorporacija, jer svaki chin koji ogoljuje njihovu sushtinu pomaze da ta sushtina bude ochiglednija i da je josh vishe ljudi shvati.

Stvar je ista i u Americi, Srbiji, Rusiji i svim ostalim zemljama: dok ljudi žive bolje nego što su živeli prošle godine, glasaće za političare na vlasti, bez obzira šta misle o vladajućoj ideologiji.

Drugim rečima, glasaće i za Hitlera ako to znači da će im plate i standard biti veći. Ali to znači da će skinuti sa vlasti i Gandija ako je ljudima životni standard pao dok je on na vlasti.

Ostala je samo jedna ideologija: pare, pare i pare. I za glasače i za političare.

Bravo za inicijativu. Treba u korenu unistiti sve velike korporacije!

Baš me zanima, ko će da preuzme (kupi) te male banke i kreditne zadruge?
Čista utopija. Ništa se važno neće promeniti.

Stedise prelaze iz veliih banaka u manje zato sto su velike banke povecale cene svoji usluga. U slucaju Bank of Amerika (BoA) radi se o nametu od $5 mesecno za koristenje gotovinske kartice. Kao i mnogim drugim nametima. Naravno daljudi prelaze u manje banke ili kreditne zadruge da bi sacuvali ono malo novca sto imaju.

Komentar iz americke stampe o BoA: http://www.journalgazette.net/article/20111101/BIZ/111109952/-1/biz09

Bank of America nije hteo da naplaćuje $5 po transakciji, neko $5 mesečno kao nadoknadu (service fee) za upotrebu debit kartice. Generalno ovo nije ništa neobično, mnoge banke naplaćuju ili su naplaćivale mesečnu nadoknadu za tekući račun (checking account) koji image kod njih. Ta nadoknada se najčešće nije naplaćivala ako na računu imate više od određenog iznosa (npr. $1000) ili ako koristite neke druge usluge kod iste banke.
Verovatno ni ova promena ne bi naišla na toliki publicitet da nisu u toku demonstracije.
Kreditne i štedne unije postoje u SAD već decenijama i posluju veoma uspešno. Obično naplaćuju manje nadoknade nego banke, ili ih uopšte ne naplaćuju za određene usluge.
Međutim, velike banke se zaista neće potresti ako ih napusti veliki broj malih korisnika. Radi se o računima na kojima se obrću male količine novca, a koji iziskuju iste troškove kao i računi ljudi koji drže veće količine novca na računima, više troše i zarađuju.
Koliko para toliko muzike: imam račun koji me ne košta ništa i drugi koji se plaća (tj. plaćao bi ga ukoliko mi balans padne ispod $1500). One koji su besplatni ne mogu da nazovem u bilo koje doba dana i noći.

Amerika i Engleska biće zemlja proleterska.

Mene ovo podseca na pricu za nedelju stednje i komentare ljudi koji ce da povuku svoj novac. Evo sta se desava u svetu, a Soskic nije racunao na ovako nesto.

Daleko od toga da sam prijatelj "too big to fail" banaka u dosluhu sa vladom ili sadašnjeg bankarskog sistema zasnovanog na bolesnom sistemu "delimičnih rezervi" koji je kompenziran preteranom regulacijom, garancijama i "bailoutima" na račun poreskih obveznika i "blskim" do monopolskim odnosima sa vlašću, ali ovakvi pokreti ne mogu da donesu ništa dobro, jer to što Occupy Wall Street hoće je ustvari etatistički socijalizam, u kome će banke biti još više u sprezi sa državom, a pojedinac imati još manje mogućnosti da utiče na bilo šta. Da i ne govorim o tome da ovaj pokret za prebacivanje računa, osim što je to i inače pravo svakog potrošača, pa ne vidim zašto ti ljudi prave takvu halabuku od toga, da su imali mozga, mogli su odavno da pređu u neku kreditnu zadrugu ili da drže pare u slamarici, ako misle da je to pametnije, :) u suštini čini uslugu velikim bankama, jer, kako se pomalo razumem u tu oblast, :) slučajno znam da na najmanje platežnom segmentu potrošača koji ogromna većina Occupy "majstora" predstavlja, banke ne zarađuju ništa, a često imaju i gubitke, pa je imati puno klijenata možda prestižno i lepo zvuči kao marketinški "claim" ili može da posluži kao odskočna daska za prodaju nekih drugih proizvoda poput kredita ili hipoteka, ali u suštini, kada je u pitanju "retail banking", to jest rad sa računima privatnih klijenata, bankama je zaista interesantno samo gornjih 10-20%, sve ostalo ili donosi vrlo malu zaradu ili čak pravi gubitak. Toliko o pronicljivosti i "revolucionarnim" idejama "etatističkih anarhista" kako ih u svom komentaru od pre par dana genijalno naziva Mark Steyn :)))

Daleko od toga da sam prijatelj "too big to fail" banaka u dosluhu sa vladom ili sadašnjeg bankarskog sistema zasnovanog na bolesnom sistemu "delimičnih rezervi" koji je kompenziran preteranom regulacijom, garancijama i "bailoutima" na račun poreskih obveznika i "blskim" do monopolskim odnosima sa vlašću, ali ovakvi pokreti ne mogu da donesu ništa dobro, jer to što Occupy Wall Street hoće je ustvari etatistički socijalizam, u kome će banke biti još više u sprezi sa državom, a pojedinac imati još manje mogućnosti da utiče na bilo šta. Da i ne govorim o tome da ovaj pokret za prebacivanje računa, osim što je to i inače pravo svakog potrošača, pa ne vidim zašto ti ljudi prave takvu halabuku od toga, da su imali mozga, mogli su odavno da pređu u neku kreditnu zadrugu ili da drže pare u slamarici, ako misle da je to pametnije, :) u suštini čini uslugu velikim bankama, jer, kako se pomalo razumem u tu oblast, :) slučajno znam da na najmanje platežnom segmentu potrošača koji ogromna većina Occupy "majstora" predstavlja, banke ne zarađuju ništa, a često imaju i gubitke, pa je imati puno klijenata možda prestižno i lepo zvuči kao marketinški "claim" ili može da posluži kao odskočna daska za prodaju nekih drugih proizvoda poput kredita ili hipoteka, ali u suštini, kada je u pitanju "retail banking", to jest rad sa računima privatnih klijenata, bankama je zaista interesantno samo gornjih 10-20%, sve ostalo ili donosi vrlo malu zaradu ili čak pravi gubitak. Toliko o pronicljivosti i "revolucionarnim" idejama "etatističkih anarhista" kako ih u svom komentaru od pre par dana genijalno naziva Mark Steyn :)))

Amerika i Engleska biće zemlja proleterska.

Eto kako rade ljudi, dok mi sedimo i cekamo da dodje neko pa da nam uredi bolji zivot. Kako se meni cini proci ce mi ceo zivot u bedi i cekanju dok ce oni zbog kojih mi je tako uspeti da se dobro nauzivaju u zivotu. Ili mozda verujete da nikada necete umreti, pa imate vremena za bolji zivot.

Baš me zanima, ko će da preuzme (kupi) te male banke i kreditne zadruge?
Čista utopija. Ništa se važno neće promeniti.

Bravo za inicijativu. Treba u korenu unistiti sve velike korporacije!

Bank of America nije hteo da naplaćuje $5 po transakciji, neko $5 mesečno kao nadoknadu (service fee) za upotrebu debit kartice. Generalno ovo nije ništa neobično, mnoge banke naplaćuju ili su naplaćivale mesečnu nadoknadu za tekući račun (checking account) koji image kod njih. Ta nadoknada se najčešće nije naplaćivala ako na računu imate više od određenog iznosa (npr. $1000) ili ako koristite neke druge usluge kod iste banke.
Verovatno ni ova promena ne bi naišla na toliki publicitet da nisu u toku demonstracije.
Kreditne i štedne unije postoje u SAD već decenijama i posluju veoma uspešno. Obično naplaćuju manje nadoknade nego banke, ili ih uopšte ne naplaćuju za određene usluge.
Međutim, velike banke se zaista neće potresti ako ih napusti veliki broj malih korisnika. Radi se o računima na kojima se obrću male količine novca, a koji iziskuju iste troškove kao i računi ljudi koji drže veće količine novca na računima, više troše i zarađuju.
Koliko para toliko muzike: imam račun koji me ne košta ništa i drugi koji se plaća (tj. plaćao bi ga ukoliko mi balans padne ispod $1500). One koji su besplatni ne mogu da nazovem u bilo koje doba dana i noći.

A sad to isto kod nas! Da zatvorimo ove skotove koji nam uzeše crno ispod nokata a koje, pri svemu tome, podržava naša država jer se pojedinci grebu za lovu!

EU Citizen, 7. novembar 2011 10:42

...ne znam kako je tamo, ali ovde...
...dok sam radio u banci (beobanka), gomila usluga klijentima nije naplacivana (upit stanja, izdavanje cekova, otvaranje racuna, stedne knjizice)...
...danas redje zalazim u banke, ali i to retko mi je dovoljno da vidim da se jos samo na "dobar dan" ne uzima provizija...
...komentar da "male stedise nece ugroziti velike banke" moze samo da se shvati u svetlu cinjenice da banke vise i ne "vrte" novac sa stednje i po vidjenju, vec u dosluhu sa drzavom uglavnom stampaju koliko im treba, pokrivajuci se bezvrednim (na duze staze) "vrednosnim" papirima...
...da zavrsim misao sa pocetka, da je beobanka nekada naplacivala te stotine hiljada upita dnevno, desetine hiljada izdatih cekova, sve transakcije po stednjama, bila bi i danas medju prvih 100 banaka sveta, kao sto je i bila nekada davno...
...i pozelecu velikim bankama da ih sto pre napuste sve te "male stedise", koje ih ometaju u njihovim svemirskim poslovima...tada ce od njih ostati samo "gola" istina...

@EU Citizen

Prvo, ne znam sta ce Ti "ili" izmedju "'too big to fail' banaka u dosluhu sa vladom" i "sadašnjeg bankarskog sistema zasnovanog na bolesnom sistemu 'delimičnih rezervi'", kad su to dva direktno povezana elementa jednog istog poretka.

Drugo, ne znam zashto "fractional reserves" prevodish kao "delimichne rezerve", kad su u pitanju, u stvari, "frakcijske", "male" ili "neznatne" rezerve - naime, najjednostavnije recheno, banci je dopushteno da "laze" kako ima 100 dolara kad realno ima samo 10% od tog iznosa, te moze da tih 10 "pravih" i 90 "laznih" dolara pozajmi drugoj banci, koja onda ima zakonsko pravo da tvrdi kako ima 1000 dolara koje ce pozajmiti privrednicima, gradjanima, drugim bankama... dakle vec na tom nivou - 990 dolara je stvoreno ni iz chega, dok banka ima "frakcijsku rezervu" od JEDAN POSTO realnog novca!

Trece, ne razumem na shta mislish kad kazes da je sistem frakcijskih rezervi kompenzovan preteranom regulacijom, kad je upravo od Regana, preko Klintona i oba Busha naovamo (dakle, nezavisno od partije na vlasti) finansijski sektor "kupio" od Kongresa takav stepen deregulacije finansijskog poslovanja da ne postoji obaveza javnih tuzilaca da goni ni ochigledne sluchajeve prevarnog poslovanja, pa chak ni kad takve prevare uzrokuju - tek ce se videti da je tako - najvecu finansijsku krizu u americhkoj istoriji. (Hajde da se ne bavimo sitnim "zrtvenim jarcima" k'o shto je Mejdof?)

Cetvrto, ne razumem na shta mislish kad kazes da je sistem frakcijskih rezervi kompenzovan garancijama i "bailoutima" na racun poreskih obveznika, kad su te garancije i ti "bailouti" upravo usmereni ka iskljuchivom interesu onih koji i profitiraju na sistemu frakcijskih rezervi.

Peto, ne znam odakle ideja da je Occupy pokret istakao bilo kakve zahteve koji bi se mogli nazvati "etatistichkim socijalizmom", jedna od kritika koja dolazi prema "Occupy" pokretu i sleva i zdesna jeste upravo da pokret nema jasno istaknute zahteve?! Ali, dobro, to ne bi bilo prvi put da konzervativni kritichari protivreche sami sebi, po sistemu: "Occupy pokret ne zna shta zeli da zahteva, pa zato i ne zahteva nishta, ali to shto zahteva je socijalizam!" Zaista, konzervativna ideja zahteva manje povrshan, manje ideoloshki zasplepljen i znatno intelektualniji pristup.

Shesto, ono shto plashi kvazi-konzervativce (a u stvari, glasnogovornike aktuelno vladajuceg neo-feudalnog poretka "finansijalistichkog korporativizma") jeste situacija da se i autentichni Tea Party pobornici prikljucuju Occupy pokretu, i to oni pobornici koji su shvatili da je Tea Party, umesto grassroots pokreta, pretvoren u "Astroturf" organizaciju finansiranu i dirigovanu od strane Brace Koh i drugih korporacija (kroz fondaciju orvelovski nazvanu "Amerikanci za prosperitet") da zastupa interese korporacija.

Sedmo, drugo shto plashi kvazi-konzervativce jeste da se i oni libertarijanci koji nisu bili u Tea Party pokretu prikljucuju i podrzavaju Occupy pokret.

Osmo, trece shto plashi kvazi-konzervativce je da sve veci broj Occupy pobornika shvata - i ako poslushash chak i takvog "levichara" kakav je Majkl Mur, chak i on to pochinje da shvata - da ce Occupy, u stvari, morati da se bori za restituciju autenticnog kapitalizma - dakle, kapitalizma u kojem su korporacije osnivane na kratak rok zarad ostvarenja jednog cilja u javnom interesu (kako je i bilo u SAD do pred kraj 19. veka, kad se odigrala zloupotreba ustavnih amandmana od strane Vrhovnog suda), kapitalizma u kojem "novac nije privatizovan" kao institucija i u kojem bankarskom sektoru nije dopushteno da novac "stvara od vazduha", kapitalizma u kojem ne postoji oporezivanje za razmenu u kojoj nije ostvaren profit po osnovu vlasnishtva, a to je prodaja lichnog rada za lichnu zaradu. Da li ce Occupy pokret to shvatiti do kraja? Mozda nece. Ali jeste korak prema tom shvatanju. Tea Party to svakako nije bio, pretvorio se u paravan kvazi-konzervativaca. Mozda ce se Occupy pretvoriti u paravan kvazi-progresivaca. Pokushaji postoje. Ali svakako ce morati da dodje do pomaka ka takvom shvatanju. Alternative bi bile nezamislive.

Deveto, ako ljudi masovno nisu bili svesni da mogu da presele svoje novce iz "prevelikih" banaka u lokalne banke i kreditne unije, kao ni da bi apsolutno bilo u njihovom interesu da to uchine, te da je bila potrebna jedna ovakva akcija da to shvate - pa, bice da onda neshto veoma ozbiljno nije u redu sa poretkom u kojem su ljudi toliko neinformisani o sopstvenim interesima?

Deseto, naravno da ce finansijske megakorporacije tvrditi kako ih to nece nimalo povrediti, ali ce svakako doprineti da josh ranije opet upere pishtolj u glavu Kongresu i da traze josh bailouta i josh "kvantitativnih olakshanja" (chitaj: raspomamljenog shtampanja novca za iskljuchive potrebe finansijskog sektora), kao shto su to uradili prvi put na jesen 2008-e, i kao shto i planiraju da im to bude modus operandi. Ako to nije etatisticki socijalizam, ne znam sta je. I naravno da je seljenje rachuna iz finansijskih megakorporacija samo jedan od nachina borbe protiv anticivilizacijskog, antiistorijskog, varvarskog, pljachkashkog, razbojnichkog ponashanja finansijskih megakorporacija, jer svaki chin koji ogoljuje njihovu sushtinu pomaze da ta sushtina bude ochiglednija i da je josh vishe ljudi shvati.

Stedise prelaze iz veliih banaka u manje zato sto su velike banke povecale cene svoji usluga. U slucaju Bank of Amerika (BoA) radi se o nametu od $5 mesecno za koristenje gotovinske kartice. Kao i mnogim drugim nametima. Naravno daljudi prelaze u manje banke ili kreditne zadruge da bi sacuvali ono malo novca sto imaju.

Komentar iz americke stampe o BoA: http://www.journalgazette.net/article/20111101/BIZ/111109952/-1/biz09

Mene ovo podseca na pricu za nedelju stednje i komentare ljudi koji ce da povuku svoj novac. Evo sta se desava u svetu, a Soskic nije racunao na ovako nesto.

Stvar je ista i u Americi, Srbiji, Rusiji i svim ostalim zemljama: dok ljudi žive bolje nego što su živeli prošle godine, glasaće za političare na vlasti, bez obzira šta misle o vladajućoj ideologiji.

Drugim rečima, glasaće i za Hitlera ako to znači da će im plate i standard biti veći. Ali to znači da će skinuti sa vlasti i Gandija ako je ljudima životni standard pao dok je on na vlasti.

Ostala je samo jedna ideologija: pare, pare i pare. I za glasače i za političare.