Nije imala ništa da prijavi, a carinici našli "Roleks"

Koliko retardiran zakon! I mene su jednom zaustvaili na tom istom aerodromu zbog MOG sata na ruci i trazili me racun!? Ostao sam zaprepascen!!! Sat star vise godina koji nosim sa sobom po celom svetu i nemam nikakav problem sa njim i nikada me niko nije ama bas nista u vezi tog sata pitao (a proputovao sam 4 kontinenta) - a kod nas traze racun!? Neverovatno. A sat vredi manje od 500 evra. Pa naravno da nemam racun! A i da ga imam ne bih ga nosio sa sobom po celom svetu!!! Pretrazili su me od glave do pete kao i svu prtljagu koju sam imao sa sobom. Izbacise mi sve gace, carape, majce na nekakav sto! Ma totalno jadno. Ne trebam vam reci da sam se osecao kao najveci kriminalac. Kakva sramota od drzave! Na kraju su me pustili jer su shvatili da govorim istinu. Ljudi morate da menjate ovaj zakon i to podhitno! Da li shvatate da ljudi koji putuju imaju vredne stvari sa sobom? Sta je jedan sat od 500 ili 1000 evra pa i od 5000 evra? Pa laptopi, nakit, neka malo skuplja zimska jakna ili kaput... itd. Ne mozete ljude da maltretirate za takve stvari u 2018. godini. To ne rade ni u Bangladesu! Menjajte to ogranicenje od 100 evra pod hitno! I nemojte da pretite ljudima zbog sata na ruci. Pa nema 30 satova sa sobom vec samo jedan. Strasno!

Poklon za oca, poslala tetka (očeva sestra) iz Kanade.

A ako je moj sat i nosim ga, logicno, u originalnoj kutiji kada putujem negde a stavljam na ruku samo za svadbu zbog koje sam i dosao u Srbiju? Sat je za suprotan pol? Pa sta, carina mi se sada i u ukus mesa?

Sada je lov na satove moderan na carini

Jedan ovakav sat vredi 5000 kanadskih dolara, a obično se kupuju s popustom od 20 do 25 odsto. Kakvih milion i po evra, zaboga!? Da je švercovala sat, žena bi ga stavila na ruku, tu carina ne može ništa niti se to radi, očigledno da ona nije znala da se sat ne može doneti ocu kao poklon. Ovo bih nazvao brukom. Nosim na ruci bolji sat od "roleksa" i nikada mi nijedna carina nije tražila da platim carinu.

Jedan ovakav sat vredi 5000 kanadskih dolara, a obično se kupuju s popustom od 20 do 25 odsto. Kakvih milion i po evra, zaboga!? Da je švercovala sat, žena bi ga stavila na ruku, tu carina ne može ništa niti se to radi, očigledno da ona nije znala da se sat ne može doneti ocu kao poklon. Ovo bih nazvao brukom. Nosim na ruci bolji sat od "roleksa" i nikada mi nijedna carina nije tražila da platim carinu.
(Nije ovo za đumruk, 22. mart 2018 13:15)

Ne čitaš dobro, nije 1,5 milion EVRA, nego 1,5 milion DINARA, što je malo manje od 8500 evra. Neka je sat kupljen sa popustom od 25%, to je oko 6400 evra, što je još uvek daleko iznad granice za robu bez carine, što je 100 evra.

Sat, ovakav ili mnogo skuplji, se MOŽE doneti ocu ili nekom drugom na poklon, ali ne bez plaćanja carine. Takav je propis i kao i svuda u svetu, mora da postoji neka razumna granica šta se može smatrati poklonom.

Ne verujem ni da u Kanadu ni u bilo koju drugu zemlju na Zapadu možeš tek tako da ušetaš sa skupocenim satom na ruci (ima ih i od preko 2 MILIONA evra!) ili Kartijeovom/Tifanijevom dijamantskom ogrlicom od par stotina hiljada evra na vratu (i novom originalnom kutijom u prtljagu) i samo kažeš da je to tvoja lična stvar s kojom putuješ po svetu.

Inače, slažem se da je granica od 100 evra u Evropi i u XXI veku imbecilna i besmislena, ali moramo imati u vidu s kakvom alavom "državom" imamo posla.

@obicancovek

Nije carinik tražio račun za sat iz lične radoznalosti, nego zato što uz račun obično ide i originalna kutija, kao i garancija. A to, onda, nije više predmet za ličnu upotrebu, nego za preprodaju (narodski rečeno šverc-komerc). Postoji razlika između ličnog prtljaga (predmeta za ličnu upotrebu čija vrednost nije ograničena) i predmeta koji nisu lični prtljag i koji podležu carinjenju ako vrednost prelazi 100 evra za Srbiju (u EU je taj iznos od 300 do 430 evra). Na primer, ako Nemac optputuje avionom u Njujork i tamo kupi laptop vrednosti preko 430 evra i u povratku ga ne prijavi za carinjenje, plaća i kaznu za carinski prekršaj, i VAT, i pripadajuće troškove postupka. Carinici jednostvano uključe laptop i lako ustanove koliko je star (a mogu i prostim pogledom na tastaturu da procene gde je laptop kupljen). Za ručni sat to je malo teže, zato i pitaju za račun, pa ko ima račun kod sebe, taj je odmah sumnjiv, pogotovo ako je na računu datum od pre par dana :)

Jedan ovakav sat vredi 5000 kanadskih dolara, a obično se kupuju s popustom od 20 do 25 odsto. Kakvih milion i po evra, zaboga!? Da je švercovala sat, žena bi ga stavila na ruku, tu carina ne može ništa niti se to radi, očigledno da ona nije znala da se sat ne može doneti ocu kao poklon. Ovo bih nazvao brukom. Nosim na ruci bolji sat od "roleksa" i nikada mi nijedna carina nije tražila da platim carinu.

Poklon za oca, poslala tetka (očeva sestra) iz Kanade.

Jedan ovakav sat vredi 5000 kanadskih dolara, a obično se kupuju s popustom od 20 do 25 odsto. Kakvih milion i po evra, zaboga!? Da je švercovala sat, žena bi ga stavila na ruku, tu carina ne može ništa niti se to radi, očigledno da ona nije znala da se sat ne može doneti ocu kao poklon. Ovo bih nazvao brukom. Nosim na ruci bolji sat od "roleksa" i nikada mi nijedna carina nije tražila da platim carinu.
(Nije ovo za đumruk, 22. mart 2018 13:15)

Ne čitaš dobro, nije 1,5 milion EVRA, nego 1,5 milion DINARA, što je malo manje od 8500 evra. Neka je sat kupljen sa popustom od 25%, to je oko 6400 evra, što je još uvek daleko iznad granice za robu bez carine, što je 100 evra.

Sat, ovakav ili mnogo skuplji, se MOŽE doneti ocu ili nekom drugom na poklon, ali ne bez plaćanja carine. Takav je propis i kao i svuda u svetu, mora da postoji neka razumna granica šta se može smatrati poklonom.

Ne verujem ni da u Kanadu ni u bilo koju drugu zemlju na Zapadu možeš tek tako da ušetaš sa skupocenim satom na ruci (ima ih i od preko 2 MILIONA evra!) ili Kartijeovom/Tifanijevom dijamantskom ogrlicom od par stotina hiljada evra na vratu (i novom originalnom kutijom u prtljagu) i samo kažeš da je to tvoja lična stvar s kojom putuješ po svetu.

Inače, slažem se da je granica od 100 evra u Evropi i u XXI veku imbecilna i besmislena, ali moramo imati u vidu s kakvom alavom "državom" imamo posla.

Koliko retardiran zakon! I mene su jednom zaustvaili na tom istom aerodromu zbog MOG sata na ruci i trazili me racun!? Ostao sam zaprepascen!!! Sat star vise godina koji nosim sa sobom po celom svetu i nemam nikakav problem sa njim i nikada me niko nije ama bas nista u vezi tog sata pitao (a proputovao sam 4 kontinenta) - a kod nas traze racun!? Neverovatno. A sat vredi manje od 500 evra. Pa naravno da nemam racun! A i da ga imam ne bih ga nosio sa sobom po celom svetu!!! Pretrazili su me od glave do pete kao i svu prtljagu koju sam imao sa sobom. Izbacise mi sve gace, carape, majce na nekakav sto! Ma totalno jadno. Ne trebam vam reci da sam se osecao kao najveci kriminalac. Kakva sramota od drzave! Na kraju su me pustili jer su shvatili da govorim istinu. Ljudi morate da menjate ovaj zakon i to podhitno! Da li shvatate da ljudi koji putuju imaju vredne stvari sa sobom? Sta je jedan sat od 500 ili 1000 evra pa i od 5000 evra? Pa laptopi, nakit, neka malo skuplja zimska jakna ili kaput... itd. Ne mozete ljude da maltretirate za takve stvari u 2018. godini. To ne rade ni u Bangladesu! Menjajte to ogranicenje od 100 evra pod hitno! I nemojte da pretite ljudima zbog sata na ruci. Pa nema 30 satova sa sobom vec samo jedan. Strasno!

Sada je lov na satove moderan na carini

A ako je moj sat i nosim ga, logicno, u originalnoj kutiji kada putujem negde a stavljam na ruku samo za svadbu zbog koje sam i dosao u Srbiju? Sat je za suprotan pol? Pa sta, carina mi se sada i u ukus mesa?

@obicancovek

Nije carinik tražio račun za sat iz lične radoznalosti, nego zato što uz račun obično ide i originalna kutija, kao i garancija. A to, onda, nije više predmet za ličnu upotrebu, nego za preprodaju (narodski rečeno šverc-komerc). Postoji razlika između ličnog prtljaga (predmeta za ličnu upotrebu čija vrednost nije ograničena) i predmeta koji nisu lični prtljag i koji podležu carinjenju ako vrednost prelazi 100 evra za Srbiju (u EU je taj iznos od 300 do 430 evra). Na primer, ako Nemac optputuje avionom u Njujork i tamo kupi laptop vrednosti preko 430 evra i u povratku ga ne prijavi za carinjenje, plaća i kaznu za carinski prekršaj, i VAT, i pripadajuće troškove postupka. Carinici jednostvano uključe laptop i lako ustanove koliko je star (a mogu i prostim pogledom na tastaturu da procene gde je laptop kupljen). Za ručni sat to je malo teže, zato i pitaju za račun, pa ko ima račun kod sebe, taj je odmah sumnjiv, pogotovo ako je na računu datum od pre par dana :)