Vučić za HRT: Odnosi HR i SRB kičma odnosa u regionu

Hteo neki to da priznaju ili ne, tako je. Smatram da bi trebalo da postoji reciprocitet. Mnogo je vise nasa strana uradila za unapredjenje odnosa nego njihova

I jedna i druga strana moraju da ulazu u poboljsanje odnosa.

Teško breme krvavog nasleđa i srbskog žrtvovanja zarad mira i mirenja se nastavlja. To nije pravedno, ali je preko potrebno da ta vrsta srbske velikodušnosti učini Srbiju zemljom prosperiteta i sveukupnog napretka. Da li se Srbija time ponižava i pravda sve istorijske nepravde od strane braće po poreklu? Definitivno ne! Gledajući sa aspekta ljudskosti i ljudske prolaznosti, svako od nas ima razloga da u ovome mirotvoračkom Vučićevom nastojanju prepozna svu veličinu srbske plemenitosti i uzvišenosti nad dojučerašnjim saplemenicima bivše nam domovine. Ostaje pitanje kako će to Hrvati shvatiti? Da li će to shvatiti kao pobedu i potvrdu svojih (ne)dela u besomučnom traženju vlastite samosvojnosti i identiteta, ili će pravilno protumačiti pruženu ruku, koja nosi samo obostrani napredak? Filozofska pitanja poput ovih, definisaće večiti sudija vreme. Ono što lićno očekujem je da mi lično ni u čemu u tim relacijama ne žrtvujemo vlastito nacionalno pamćenje i ni za jotu ne ugrozimo vlastitu samosvojnost, samobitnost i posebnost, na koju, poput ovog pružanja ruke, možemo kao narod biti veoma ponosni. Vučić gradi mostove, kako reče, preko provalija, kakva je uostalom i ova, a njih ne gradi preko reka krvi u kojima smo se utapali i kao narod sve manji bili. Ovo je zato šansa životu i opštem prosperitetu, ako to tako i suprotna strana napokon shvati. To važi i za sve ostale susede, jer naša su krv.

Tezak stres sa suzama je imala ministarka Ivana Dulic Markovic kada si je sa Skupstinske govornice nazvao Ustasom i kada je DOS krenuo da te kritikuje a ti sav hrabar izadjes ponovo i nazoves je Ustasom.Sve zemlje koje su nas bombardovale su bile Ustase a sada te iste nazivas partnerima.Lukav si veoma covek,sebican,mrzis svoj narod itd.

I kada si setao Vukovarom,i kada si vikao Ustase,i kada su proterivani Hrvati iz Vojvodine,i kada si se zalagao za Karlovac, Karlobag,Ogulin Viroviticu.

Tezak stres sa suzama je imala ministarka Ivana Dulic Markovic kada si je sa Skupstinske govornice nazvao Ustasom i kada je DOS krenuo da te kritikuje a ti sav hrabar izadjes ponovo i nazoves je Ustasom.Sve zemlje koje su nas bombardovale su bile Ustase a sada te iste nazivas partnerima.Lukav si veoma covek,sebican,mrzis svoj narod itd.

I kada si setao Vukovarom,i kada si vikao Ustase,i kada su proterivani Hrvati iz Vojvodine,i kada si se zalagao za Karlovac, Karlobag,Ogulin Viroviticu.

Hteo neki to da priznaju ili ne, tako je. Smatram da bi trebalo da postoji reciprocitet. Mnogo je vise nasa strana uradila za unapredjenje odnosa nego njihova

I jedna i druga strana moraju da ulazu u poboljsanje odnosa.

Teško breme krvavog nasleđa i srbskog žrtvovanja zarad mira i mirenja se nastavlja. To nije pravedno, ali je preko potrebno da ta vrsta srbske velikodušnosti učini Srbiju zemljom prosperiteta i sveukupnog napretka. Da li se Srbija time ponižava i pravda sve istorijske nepravde od strane braće po poreklu? Definitivno ne! Gledajući sa aspekta ljudskosti i ljudske prolaznosti, svako od nas ima razloga da u ovome mirotvoračkom Vučićevom nastojanju prepozna svu veličinu srbske plemenitosti i uzvišenosti nad dojučerašnjim saplemenicima bivše nam domovine. Ostaje pitanje kako će to Hrvati shvatiti? Da li će to shvatiti kao pobedu i potvrdu svojih (ne)dela u besomučnom traženju vlastite samosvojnosti i identiteta, ili će pravilno protumačiti pruženu ruku, koja nosi samo obostrani napredak? Filozofska pitanja poput ovih, definisaće večiti sudija vreme. Ono što lićno očekujem je da mi lično ni u čemu u tim relacijama ne žrtvujemo vlastito nacionalno pamćenje i ni za jotu ne ugrozimo vlastitu samosvojnost, samobitnost i posebnost, na koju, poput ovog pružanja ruke, možemo kao narod biti veoma ponosni. Vučić gradi mostove, kako reče, preko provalija, kakva je uostalom i ova, a njih ne gradi preko reka krvi u kojima smo se utapali i kao narod sve manji bili. Ovo je zato šansa životu i opštem prosperitetu, ako to tako i suprotna strana napokon shvati. To važi i za sve ostale susede, jer naša su krv.