Aleksi je rođendan, majka objavila pismo

Kakva tuga. Zemlja tuga. To je Srbija.

Odrasli odlaze u druge zemlje jer ih drugi odrasli kinje i gule i maltretiraju, kradu.

Dete to ne moze i onda izabere da ode sa ovog sveta.
Zemlja lazi prevare, muntanja nasilja. Zemlja u kojoj omladinci tatinih sinova gaze ljude po ulici pa zatim hodaju slobodno. Zemlja u kojoj lekari ubijaju ljude pa za to biavju nagradjeni. Zemlja u kojoj heroji koji spasavaju ljude pa zatim bivaju usmrceni bahatoscu polumozgova zbog njihove zelje da se proslave. Na kraju te heroje proglase alkoholicarima. Zemlja u kojoj organi vlasti dilaju drogu. Zemlja u kojoj predsednik drzave ima u vlasnistvu nezakonito izgradjenu kucu!!! Zemlja u kojoj vodeci politicar ima laznu diplomu! Zemlja u kojoj psihopate bacaju psa sa petog sprata a policija kao ne zna ko je to ucinio.
Oprostiti treba svakom ko to vise nije mogao da trpi, pa je otisao bilo gde, makar i u smrt. Jer kad procitam ovaj tekst koji sam sam napisao, pomislim, ovo nije zemlja, ovo je pakao na zemlji. Jedna velika laz, jedno veliko zlo.

Pa zbog čega su jednog takvog krasnog dečka slaboumni nasilnici toliko maltretirali da je počinio samoubojstvo?!
Sad je na miru, na Vječnim poljanama kod Velikog Manitua!

Divna porodica,
i ne znam kako smo dozvolili da se ovo dogodi.

Imam sina koji je, Bogu hvala, pregrmeo vršnjačko nasilje sa dobrom dozom samopouzdanja, ali uz podršku škole i razrednog starešine.
I moje pretnje sudom i policijom.
"Problem", veliki problem je bio što je Vukovac, odnosno "štreber", a uspeh se u Srbiji ne prašta čak ni kod dece.

Često pomislim na Aleksu.
Moje misli su sa njegovom mamom i ocem.
Utehe nema.

Поштована госпођо Јанковић,
Искрено саосећам са Вама.
Сигурна сам да је Ваш добри Алекса нашао толико жељени мир.
Желим Вам сву снагу овог света до тренутка када ћете поново бити са својим сином.
У мислима са Вама непозната Вам Мирјана.

Šta reći?Prošao sam sve škole,od osnovne,srednje,fakulteta i nikad nisam čuo da se nešto ovako desilo(to su bile 60',70').Društvo iz razreda se čuvalo.Bili smo kolektiv.Danas,nema države,nema društva,nema kolektiva,a to znači da se niko ne uzbuđuje što je jedno ovakvo dete odlučilo da ode.Hvalimo se što smo popravili jedan školski WC,pa i što smo izgradili novu školu.OK,ali da li je neko OZBILJNO u ministarstvu razmislio da nešto uradi da se ovo nikad ne ponovi.U školi u kojoj je učio MOPRALA bi da bude istaknuta njegova bista,slika makar, kao uspomena na ovog dečaka,ali i kao opomena da se to ne desi opet drugoj deci.

svakom roditelju samo da prepukne srce od ovog pisma. Svaki roditelj zna koliko neka deca mogu biti gadovi, bitange, ološ, koliko mogu da zagorčaju život drugom detetu jer je drugačije i da ga dovedu do tačke kada digne ruku na sebe. A ništa manje tužena nije ni naša država koja ne radi svoj posao, već su deca i njihovi roditelji prepušteni sebi.
Ovoj ženi i njenoj snazi se divim, jer ja znam da to ne bih mogao. A smirio se ne bih dok ja ne osetim da je pravda izvršena.

Велики пораз нас као друштва.

Da pukne srce!

Srbijo majko...plači...bežite ljudi glavom bez obzira.

ovo je toliko tesko da covek ne moze na pravi nacin da izrazi saucesce a ni gnusanje za vinovnike, jer moraju postojati vinovnici.
Maltertirali su ga jer smo ogrezli u mrznji i patologiji, jer deca tu atmosferu upijaju kod kuce.
Mora da se prepozna i adekvatno kazni.

6 godina je vec proslo... :-(

Stvarno rijetko plačem, ali ovo mi je natjeralo suze u oči...

Ne razumem zasto su roditelji toliko isistiralia da on ide u tu skolu gde ga malteriraju a vide da skola nista ne preduzima protiv toga (da li su bili nemocni ili nisu hteli to je na savesti skole i kolektiva skole)tj sto ga nisu ispisali i upisali u neku drugu osnovnu skolu gde bi stekao i nove prijatelje pored onih iz stare skole i zaboravio traume iz stare skole.
Mnogi krive npr skolu i direktora. Setimo se jednog drugo primera gde je jedna ucenica preko drustevenih mreza ismejavala direktorku skole i neke nastavnike. Bila je kaznjena i onda su mediij stali na njenu stranu predstavajju ce kao zrtvu direktorke , i na kraju epilog direktorka smeenjena zbog toga. Da li bi i ovde dirketora bila smenjena da je ucenike izbacila iz skole jer su maltetirali Aleksu i da li bi medijia stali posle na stranu aleksinih zlostavljaca jer su izbaceni iz skole.
Nazalost drzava je dopustial da maloletnici mogu da rade sve do 14 godine cak i da ubijaju i da za to ne odgovaraju jer ih stiti los zakon.

Kakva tuga. Zemlja tuga. To je Srbija.

Odrasli odlaze u druge zemlje jer ih drugi odrasli kinje i gule i maltretiraju, kradu.

Dete to ne moze i onda izabere da ode sa ovog sveta.
Zemlja lazi prevare, muntanja nasilja. Zemlja u kojoj omladinci tatinih sinova gaze ljude po ulici pa zatim hodaju slobodno. Zemlja u kojoj lekari ubijaju ljude pa za to biavju nagradjeni. Zemlja u kojoj heroji koji spasavaju ljude pa zatim bivaju usmrceni bahatoscu polumozgova zbog njihove zelje da se proslave. Na kraju te heroje proglase alkoholicarima. Zemlja u kojoj organi vlasti dilaju drogu. Zemlja u kojoj predsednik drzave ima u vlasnistvu nezakonito izgradjenu kucu!!! Zemlja u kojoj vodeci politicar ima laznu diplomu! Zemlja u kojoj psihopate bacaju psa sa petog sprata a policija kao ne zna ko je to ucinio.
Oprostiti treba svakom ko to vise nije mogao da trpi, pa je otisao bilo gde, makar i u smrt. Jer kad procitam ovaj tekst koji sam sam napisao, pomislim, ovo nije zemlja, ovo je pakao na zemlji. Jedna velika laz, jedno veliko zlo.

Pa zbog čega su jednog takvog krasnog dečka slaboumni nasilnici toliko maltretirali da je počinio samoubojstvo?!
Sad je na miru, na Vječnim poljanama kod Velikog Manitua!

Ne razumem zasto su roditelji toliko isistiralia da on ide u tu skolu gde ga malteriraju a vide da skola nista ne preduzima protiv toga (da li su bili nemocni ili nisu hteli to je na savesti skole i kolektiva skole)tj sto ga nisu ispisali i upisali u neku drugu osnovnu skolu gde bi stekao i nove prijatelje pored onih iz stare skole i zaboravio traume iz stare skole.
Mnogi krive npr skolu i direktora. Setimo se jednog drugo primera gde je jedna ucenica preko drustevenih mreza ismejavala direktorku skole i neke nastavnike. Bila je kaznjena i onda su mediij stali na njenu stranu predstavajju ce kao zrtvu direktorke , i na kraju epilog direktorka smeenjena zbog toga. Da li bi i ovde dirketora bila smenjena da je ucenike izbacila iz skole jer su maltetirali Aleksu i da li bi medijia stali posle na stranu aleksinih zlostavljaca jer su izbaceni iz skole.
Nazalost drzava je dopustial da maloletnici mogu da rade sve do 14 godine cak i da ubijaju i da za to ne odgovaraju jer ih stiti los zakon.

Srbijo majko...plači...bežite ljudi glavom bez obzira.

6 godina je vec proslo... :-(

svakom roditelju samo da prepukne srce od ovog pisma. Svaki roditelj zna koliko neka deca mogu biti gadovi, bitange, ološ, koliko mogu da zagorčaju život drugom detetu jer je drugačije i da ga dovedu do tačke kada digne ruku na sebe. A ništa manje tužena nije ni naša država koja ne radi svoj posao, već su deca i njihovi roditelji prepušteni sebi.
Ovoj ženi i njenoj snazi se divim, jer ja znam da to ne bih mogao. A smirio se ne bih dok ja ne osetim da je pravda izvršena.

Divna porodica,
i ne znam kako smo dozvolili da se ovo dogodi.

Imam sina koji je, Bogu hvala, pregrmeo vršnjačko nasilje sa dobrom dozom samopouzdanja, ali uz podršku škole i razrednog starešine.
I moje pretnje sudom i policijom.
"Problem", veliki problem je bio što je Vukovac, odnosno "štreber", a uspeh se u Srbiji ne prašta čak ni kod dece.

Često pomislim na Aleksu.
Moje misli su sa njegovom mamom i ocem.
Utehe nema.

Šta reći?Prošao sam sve škole,od osnovne,srednje,fakulteta i nikad nisam čuo da se nešto ovako desilo(to su bile 60',70').Društvo iz razreda se čuvalo.Bili smo kolektiv.Danas,nema države,nema društva,nema kolektiva,a to znači da se niko ne uzbuđuje što je jedno ovakvo dete odlučilo da ode.Hvalimo se što smo popravili jedan školski WC,pa i što smo izgradili novu školu.OK,ali da li je neko OZBILJNO u ministarstvu razmislio da nešto uradi da se ovo nikad ne ponovi.U školi u kojoj je učio MOPRALA bi da bude istaknuta njegova bista,slika makar, kao uspomena na ovog dečaka,ali i kao opomena da se to ne desi opet drugoj deci.

ovo je toliko tesko da covek ne moze na pravi nacin da izrazi saucesce a ni gnusanje za vinovnike, jer moraju postojati vinovnici.
Maltertirali su ga jer smo ogrezli u mrznji i patologiji, jer deca tu atmosferu upijaju kod kuce.
Mora da se prepozna i adekvatno kazni.

Поштована госпођо Јанковић,
Искрено саосећам са Вама.
Сигурна сам да је Ваш добри Алекса нашао толико жељени мир.
Желим Вам сву снагу овог света до тренутка када ћете поново бити са својим сином.
У мислима са Вама непозната Вам Мирјана.

Велики пораз нас као друштва.

Da pukne srce!

Stvarno rijetko plačem, ali ovo mi je natjeralo suze u oči...