"Povući izmene penzijskog zakona"

Kakav nam je sindikat najbolje pokazuje slika dotičnog gospodina. Vidite koliki mu je gronik,osušio se čovek od borbe za radnička prava.

Gde si obro-pobro, dugo te nije bilo. Nije mi jasno sto te forsiraju tako na B92. A taj podvaljak ispod brade, ko da ti je neko u fotosopu uradio. Deluje nestvarno.

ne znam šta sad upirete prst na Orbovića. kakve veze ima njegov fizički izgled?

mi smo inertni, loše organizovani, i svaki radnički štrajk treba da bude mnogo energičniji. štrajk u Boru je na pola TV kanala prikazan kao štrajk "grupe grdjanja", umesto da kažu da će toga biti sve više.
nama treba ozbiljnih protesta, bune se i radnici kojima je mnogo bolje. za ove naše uslove u drugim državama bila bi pokrenuta revolucija.

mi smo plišani ljudi, sa plišanim sindikalnim vodjama.

Rukovotstvo Samostalnog Sindikata na čelu sa Orbovićem su nadmašili i film Profesionalac Dušana Kovačevica.

mišljenja sam da je sada sve kasno i da sada nema više snage za pokretanje bilo čega.

Pomenuti protesti sindikata gotovo ništa ne mogu doneti novo ni penzionerima niti radnicima. MMF i vlast su zapečatili njihovu sudbinu na duži rok. Stoga je nerealan zahtev o odlaganju zakona ili povećanju penzija i zarada. Ovi protesti više služe kao pokušaj sindikalaca da opravdaju svoje postojanje. Čak ni u ovim akcijama nisu solidarni. Većina radnika ovakvim liderima ne veruje. Gospodin Orbović je često bio konstruktivan "socijalni partner" vlasti i pojedinim ministrima, čime je nanosio štetu većini članstva.Sada pokušava da bude "centar" sindikalnih okupljanja, ali su mu ciljevi nerealni, taktika i strategija protesta neprimereni veličini problema sa kojima se sreću građani a najjača mu je retorika. On je upravo "zaobilazio" Socijalno ekonomski savet RS, vodio razgovore sa poslodavcima i vlašću, a da pri tom nije štitio vitalne interese radnika. "Zakasnela" akcija ovih sindikata nije slučajna, jer ne može ni teorijski da bude ozbiljan pritisak na vlast. Pošto ima 25000 registrovanih sindikata, zvanična informacija, zašto lideri centrala nisu pozvali samo njihove predsednike? Da imaju uticaj na njih, ili da im radnici veruju, njihovo učešće u protestima bila bi impozantna brojka ljudi.Ovim parcijalnim, protestima "od grada do grada", imitiraju se sindikati u svetu, ali bez korišćenja njihovih iskustava. Bučna retorika i parole naših sindikalaca prikrivaju nemoć članstva,odvojenost sindikalne elite od radnika i penzionera. Neko bi mogao da nedobronamerno zaključi- ovi protesti su "test" koji vlastima služi da proveri nemoć sindikata i razmrvljenost radništva i ostalih građana. Čini se da ni posle 10 godina od promene vlasti nema na vidiku jakih i novih sindikata, a za lidere kao što je ovaj, i dalje vredi izreka:"Vuk dlaku menja, ali ćud nikako"!

Kakav nam je sindikat najbolje pokazuje slika dotičnog gospodina. Vidite koliki mu je gronik,osušio se čovek od borbe za radnička prava.

ne znam šta sad upirete prst na Orbovića. kakve veze ima njegov fizički izgled?

mi smo inertni, loše organizovani, i svaki radnički štrajk treba da bude mnogo energičniji. štrajk u Boru je na pola TV kanala prikazan kao štrajk "grupe grdjanja", umesto da kažu da će toga biti sve više.
nama treba ozbiljnih protesta, bune se i radnici kojima je mnogo bolje. za ove naše uslove u drugim državama bila bi pokrenuta revolucija.

mi smo plišani ljudi, sa plišanim sindikalnim vodjama.

Gde si obro-pobro, dugo te nije bilo. Nije mi jasno sto te forsiraju tako na B92. A taj podvaljak ispod brade, ko da ti je neko u fotosopu uradio. Deluje nestvarno.

Rukovotstvo Samostalnog Sindikata na čelu sa Orbovićem su nadmašili i film Profesionalac Dušana Kovačevica.

mišljenja sam da je sada sve kasno i da sada nema više snage za pokretanje bilo čega.

Pomenuti protesti sindikata gotovo ništa ne mogu doneti novo ni penzionerima niti radnicima. MMF i vlast su zapečatili njihovu sudbinu na duži rok. Stoga je nerealan zahtev o odlaganju zakona ili povećanju penzija i zarada. Ovi protesti više služe kao pokušaj sindikalaca da opravdaju svoje postojanje. Čak ni u ovim akcijama nisu solidarni. Većina radnika ovakvim liderima ne veruje. Gospodin Orbović je često bio konstruktivan "socijalni partner" vlasti i pojedinim ministrima, čime je nanosio štetu većini članstva.Sada pokušava da bude "centar" sindikalnih okupljanja, ali su mu ciljevi nerealni, taktika i strategija protesta neprimereni veličini problema sa kojima se sreću građani a najjača mu je retorika. On je upravo "zaobilazio" Socijalno ekonomski savet RS, vodio razgovore sa poslodavcima i vlašću, a da pri tom nije štitio vitalne interese radnika. "Zakasnela" akcija ovih sindikata nije slučajna, jer ne može ni teorijski da bude ozbiljan pritisak na vlast. Pošto ima 25000 registrovanih sindikata, zvanična informacija, zašto lideri centrala nisu pozvali samo njihove predsednike? Da imaju uticaj na njih, ili da im radnici veruju, njihovo učešće u protestima bila bi impozantna brojka ljudi.Ovim parcijalnim, protestima "od grada do grada", imitiraju se sindikati u svetu, ali bez korišćenja njihovih iskustava. Bučna retorika i parole naših sindikalaca prikrivaju nemoć članstva,odvojenost sindikalne elite od radnika i penzionera. Neko bi mogao da nedobronamerno zaključi- ovi protesti su "test" koji vlastima služi da proveri nemoć sindikata i razmrvljenost radništva i ostalih građana. Čini se da ni posle 10 godina od promene vlasti nema na vidiku jakih i novih sindikata, a za lidere kao što je ovaj, i dalje vredi izreka:"Vuk dlaku menja, ali ćud nikako"!