Da li se poljoprivrednicima isplati da osiguraju useve?

Za pojedine kulture;u slucaju recimo potpune stete vi dobijate odstetu samo onoliko koliko ste dali za seme! Tako da se ne isplati za svaku kulturu

Ne. U velikoj vecini slučajeva plaćate nešto sto nije zakonski ni ugovorno regulisano dovoljno dobro pa samim tim dovodi do situacija gde osiguravajuća kuća ne želi da isplati odštetu i uspeva takođe da vas dobije na sudu bez obzira na stavke u ugovoru. Dovoljno loše zakonske odredbe dovode i do loše definisanih tablica spram kojih vam sračunaju štetu. Nije cilj kroz osiguranje zaraditi pare vec nadoknaditi štetu.

Da, ali od cega da osiguraju. Sve sto proizvode su im obezvredili.

Naravno da trebaju da osiguravaju i naravno da se isplati.
Ako radiš nešto, a od toga živiš, potpuno je besmisleno da rizikuješ. E sad oni kažu skupo. Kako je to skupo, ako ti na kraju sezone imaš siguran novac bez obzira da li si prodao ili naplatio osiguranje?
Poljoprivrednici treba da zaračunaju trošak osiguranja kao trošak proizvodnje.
Čisto da oni koji ne znaju osiguranje imaju predstavu, osiguranje za većinu kultura je ispod 10% prodajne vrednosti useva i pri tom ne moraju da plate polisu odmah prilikom zaključenja osiguranja, nego TEK kad prodaju useve i pri tom im država vraća 40% od vrednosti polise!!!
Da li onda treba neko da rizikuje egzistenciju za 5-6% vrednosti?
Primer: Osiguranje hektara pšenice na kraju košta između 2.000 i 3.000 dinara, da li još uvek postoji dilema?

Treba da postoji korektan odnos , ali u nasoj zemlji mora da se svest ljudi pobolja, i da bude posten, mora poverenje da se vrati

Rezultati ankete dovoljno govore o našem stanju svesti. Pa normalno da se isplati osiguranje useva! Gledam na šta liče njive posle ovih poslednjih nevremena - žali, Bože, seljačku muku! Toliko rada i truda i onda vam sve obere grad... Usevi moraju da se osiguraju da se tako nešto ne bi događalo. Razumem ja da je osiguranje skupo, jer ne postoji adekvatna ponuda osiguravajućih kuća, ali to sve se, relativno lako, da rešiti sistemski. Dovoljno je da se tako nešto istakne kao zahtev kada seljaci protestuju zbog otkupne cene ovog ili onog proizvoda. Ljudi, pamet u glavu i poradite malo i na svojoj budućnosti, umesto što vas interesuje samo kako da izvučete kratkoročnu korist...

Osigurao sam stvari u kuci od kradje i elementarnih nepogoda pre desetak godina,grom u komsiluku mi je sprzio dva tv. dva DVD i telefon nisu mi platili nista kazu da je grom udario u moju kucu tad bi mi platili.To je bila poznata osiguravajuca kuca koja i danas radi,ko zna koliko je tako proslo kao ja.Toliko o osiguranju kod nas a vi sami procenite.

U ovoj zemlji se jedino isplati biti političar
i ništa drugo se ne isplati.

Pošten rad se isplati na zapadu a ovde ne.

Изађете у њиву, баците поглед около, све равно скоро бесконачно равно, и закључујете земља је дефинитивно равна плоча, можда са слоновима можда без, али је равна 100%. Тако вам је и са осигурањем, баците поглед на папир а оно 2000 динара по хектару за рецимо пшеницу, погледате другу понуду она 2200, дакле није скупо. Међутим, ако се удубите мало, па још и дочекате евентуалну штету, онда се сетите да земља није равна плоча,и осигурање и није баш тако јефтино са обзиром да не представља оно што сте мислили. Ако упредите осигурање пољопривреде са осигурањем у неким другим областима, онда вам је јасно да према пољопривредницима немају фер однос. Треба и додати да је осигурање у пољопривреди само део који фали у укупној стратегији пољопривреде. Пољопривреда је бизнис као и сваки други, углавном коплексан, и осигуравати само од града је подједнако бесмислено као када би прекоокеански брод осигуравали од корозије која настаје услед галебове нужде.

Moji rodjaci proizvode voće(preko 100tona godišnje) u Vojvodini. Ne osiguravaju jer im osiguranje sve obezvredi kada dodje do grada, tako da džabe, gledaju u nebo i mole se.

Srbinu je skupo sve osim cigareta i pića, za to se uvek ima.

Ne isplati se,ma kakvi.

Rezultati ankete dovoljno govore o našem stanju svesti. Pa normalno da se isplati osiguranje useva! Gledam na šta liče njive posle ovih poslednjih nevremena - žali, Bože, seljačku muku! Toliko rada i truda i onda vam sve obere grad... Usevi moraju da se osiguraju da se tako nešto ne bi događalo. Razumem ja da je osiguranje skupo, jer ne postoji adekvatna ponuda osiguravajućih kuća, ali to sve se, relativno lako, da rešiti sistemski. Dovoljno je da se tako nešto istakne kao zahtev kada seljaci protestuju zbog otkupne cene ovog ili onog proizvoda. Ljudi, pamet u glavu i poradite malo i na svojoj budućnosti, umesto što vas interesuje samo kako da izvučete kratkoročnu korist...

Naravno da trebaju da osiguravaju i naravno da se isplati.
Ako radiš nešto, a od toga živiš, potpuno je besmisleno da rizikuješ. E sad oni kažu skupo. Kako je to skupo, ako ti na kraju sezone imaš siguran novac bez obzira da li si prodao ili naplatio osiguranje?
Poljoprivrednici treba da zaračunaju trošak osiguranja kao trošak proizvodnje.
Čisto da oni koji ne znaju osiguranje imaju predstavu, osiguranje za većinu kultura je ispod 10% prodajne vrednosti useva i pri tom ne moraju da plate polisu odmah prilikom zaključenja osiguranja, nego TEK kad prodaju useve i pri tom im država vraća 40% od vrednosti polise!!!
Da li onda treba neko da rizikuje egzistenciju za 5-6% vrednosti?
Primer: Osiguranje hektara pšenice na kraju košta između 2.000 i 3.000 dinara, da li još uvek postoji dilema?

Ne. U velikoj vecini slučajeva plaćate nešto sto nije zakonski ni ugovorno regulisano dovoljno dobro pa samim tim dovodi do situacija gde osiguravajuća kuća ne želi da isplati odštetu i uspeva takođe da vas dobije na sudu bez obzira na stavke u ugovoru. Dovoljno loše zakonske odredbe dovode i do loše definisanih tablica spram kojih vam sračunaju štetu. Nije cilj kroz osiguranje zaraditi pare vec nadoknaditi štetu.

Za pojedine kulture;u slucaju recimo potpune stete vi dobijate odstetu samo onoliko koliko ste dali za seme! Tako da se ne isplati za svaku kulturu

Srbinu je skupo sve osim cigareta i pića, za to se uvek ima.

Treba da postoji korektan odnos , ali u nasoj zemlji mora da se svest ljudi pobolja, i da bude posten, mora poverenje da se vrati

Da, ali od cega da osiguraju. Sve sto proizvode su im obezvredili.

U ovoj zemlji se jedino isplati biti političar
i ništa drugo se ne isplati.

Pošten rad se isplati na zapadu a ovde ne.

Ne isplati se,ma kakvi.

Moji rodjaci proizvode voće(preko 100tona godišnje) u Vojvodini. Ne osiguravaju jer im osiguranje sve obezvredi kada dodje do grada, tako da džabe, gledaju u nebo i mole se.

Osigurao sam stvari u kuci od kradje i elementarnih nepogoda pre desetak godina,grom u komsiluku mi je sprzio dva tv. dva DVD i telefon nisu mi platili nista kazu da je grom udario u moju kucu tad bi mi platili.To je bila poznata osiguravajuca kuca koja i danas radi,ko zna koliko je tako proslo kao ja.Toliko o osiguranju kod nas a vi sami procenite.

Изађете у њиву, баците поглед около, све равно скоро бесконачно равно, и закључујете земља је дефинитивно равна плоча, можда са слоновима можда без, али је равна 100%. Тако вам је и са осигурањем, баците поглед на папир а оно 2000 динара по хектару за рецимо пшеницу, погледате другу понуду она 2200, дакле није скупо. Међутим, ако се удубите мало, па још и дочекате евентуалну штету, онда се сетите да земља није равна плоча,и осигурање и није баш тако јефтино са обзиром да не представља оно што сте мислили. Ако упредите осигурање пољопривреде са осигурањем у неким другим областима, онда вам је јасно да према пољопривредницима немају фер однос. Треба и додати да је осигурање у пољопривреди само део који фали у укупној стратегији пољопривреде. Пољопривреда је бизнис као и сваки други, углавном коплексан, и осигуравати само од града је подједнако бесмислено као када би прекоокеански брод осигуравали од корозије која настаје услед галебове нужде.