U Švedskoj zatvori nisu kazna

“Naša uloga nije da kaznimo. Kazna je vreme provedeno u zatvoru: zatvorenicima je uskraćena sloboda”, kaže Nils Oberg, koji je lice odgovorno za švedski zatvorski sistem i uslovno puštanje na slobodu.

Pedesetčetvorogodišnji Oberg ovih dana učestvuje u Londonu na tradicionalnom Longford panelu o kaznenim reformama. On će objasniti kako Švedska, za razliku od Velike Britanije, zatvara kaznene ustanove zbog smanjenog broja osuđenika.

Od 2004. broj švedskih zatvorenika je opao sa 5.722 na 4.500 (od ukupne švedske populacije koja ima devet i po miliona ljudi), dok je u poslednje četiri godine čak 56 zatvora prestalo da radi. S druge strane, samo Engleska i Vels imaju 85.000 zatvorenika na ukupno 57 miliona stanovnika.

S prosekom krivičnih dela koji je dvaput manji od britanskog proseka ali i od evropskog, postavlja se pitanje / da li su ti podaci rezultat efektivnih mera švedske politike ili je ključ u rehabilitaciji zatvorenika?

“Mi se nadamo da je i jedno i drugo deo objašnjenja i mislim da radimo pravu stvar. Ali to će biti vrlo teško da se dokaže na naučnoj osnovi. Ono što je činjenica to je da konstantno ulažemo veliki trud”, kaže Oberg.

U Švedskoj je prošle godine sprovedena kontrola svih zatvorenika radi otkrivanja najčešćih razloga koji utiču na kriminalno ponašanje koje ih je dovelo u zatvor.

”U tom istraživanju nije bilo nikakvih iznenađenja, već nam je samo potvrđeno ono što smo znali odranije, a to je da ne postoji samo jedan problem sa kojim se zatvorenici nose, već ih je mnogo više - često četiri, pet, šest. To su najčešće alkohol, droga, kao i psihički problemi. Ti problemi se nisu pojavili preko noći. Većina zatvorenika je osuđena na relativno kratke kazne. Pošto nemamo mnogo vremena za velike promene, moramo da počnemo sa njima već od prvog dana. Naša strategija je da pokušamo da se bavimo svim problemima koji muče zatvorenike, ne samo jednim.”

Za razliku od Engleske i Velsa, gde su svi oni koji su osuđeni od 2004. okarakterisani kao prestupnici, u Švedskoj postoji veliki broj onih koji se vode kao osobe s potrebama, osobe kojima treba pomoć ili neka vrsta asistencije. Sem u vrsti kaznenih mera, razlika između Velike Britanije i Švedske ogleda se i u ulozi političara.

Britansko ministarstvo pravde je nedavno uvelo mere po kojima se zatvorenici za loše ponašanje dodatno kažnjavaju, umesto što se rehabilituju. Pod tim se podrazumeva obavezno nošenje zatvorskih uniformi, zabranjuje im se čitanje knjiga, a u ustanovama gde se nalaze mlađi prestupnici, svetla se gase već u 22:30h.

“Političar koji bi tako nešto pokušao u Švedskoj, momentalno bi dobio otkaz. To bi bilo kršenje ustava. Po našem zakonu, političari ne mogu da se mešaju u administrativne procese. U realnosti, oni mogu meni i mojim kolegama da kažu šta očekuju, a na nama je da se trudimo da postignemo te ciljeve. U svakom slučaju, nijedan političar se ne može umešati u naš način rada. Vlada početkom godine postavi ciljeve i nakon toga je sav posao i odgovornost na nama”, kaže Oberg.

I pored dobrih rezultata, švedska javnost je nezadovoljna, kako kažu, velikim brojem kriminalaca. Povodom toga, Oberg kaže: “Bez obzira na mišljenje javnosti, koje varira iz dana u dan, mi uvek moramo da imamo dugoročne planove. Ne možeš probati jednu stvar danas i sutra je promeniti – to bi bilo potpuno beskorisno. Uvek razmišljamo dugoročno i mislim da je te jedan od razloga zašto imamo ovako dobre rezultate.”

foto: flickr.com/micegokh