Američka pomoć EU mogla bi da "skuva" planetu

"Način na koji se Vladimir Putin može pobediti jeste da se evropsko tržište preplavi prirodnim gasom 'frakovanim' u SAD, ili bi bar industrija koja se time bavi, htela da nas uveri u to", piše Klajn u Gardijanu, dodajući da je američki Kongres već pripremio dva zakona da bi ubrzao odobravanje te kontroverzne tehnološke procedure.

"Frakovanje" (skraćenica od: "hydraulic fracturing" ili "hydrofracturing" - hidraulično razbijanje) je "ekstra prljava tehnologija" trajnog usitnjavanja stenja u dubokom podzemlju ubrizgavanjem velike količine vode i hemikalija. Iz stenja izlazi gas - metan koji se hvata na površini, zatim se skupom tehnologijom "super-hlađenja" prevodi u tečno stanje i potom se cevovodima i brodovima može transportovati i do Evrope.

Zbog velikih rizika koji obuhvataju zemljotrese i trajne geološke i hidrološke poremećaje, kao i zbog visoke cene, ta tehnologija se malo koristi, ali se smatra neizbežnom za budućnost kada bude nestalo nafte i gasa iz konvencionalnh izvora.

Međutim, u današenje vreme "jačanja antiruske histerije", na tome posebno među američkim poslanicima rade kompanije "Šel" i "Ševron" da bi održale profit.

Foto: Tanjug / Jaroslav Pap

Dok se ranije govorilo o riziku po zemljište, vodu i vazduh od "frakovanja", ovih dana se govori smo o važnosti obezbeđivanja "energetske sigurnosti", a ona bi dovela do stvaranja energetske zavisnosti Evrope od SAD, primećuje Klajn.

Izgradnja objekata za toliki izvoz prirodnog gasa iz SAD bi trajala godinama i bila veoma skupa jer samo jedan terminal za tečni prirodni gas - "LNG" ("liquid natural gas") košta sedam milijardi dolara. Za dopremanje gasa do terminala potrebna je tolika mreža gasovoda i kompresorskih stanica, da bi samo za taj posao trebalo izgraditi i električnu centralu.

"Dok svi ti masivni industrijski objekti budu u pogonu, Nemačka i Rusija bi mogle postati prijatelji, a malo ko bi se sećao da je krimska kriza bila izgovor kojeg se uhvatila gasna industrija da bi ostvarila davnašnji san o izvozu, bez obzira na to što će 'frakovati' i naselja, i što će skuvati planetu", ukazuje Klajn.

"Frakovanje", piše Klajn u članku, "u atmosferu oslobađa masivne količine metana koji destabiilizuje klimu. Metan je jedan od najmoćnijih 'gasova staklene bašte' jer on toplotu zarobljava u atmosferi 34 puta više nego što to čini ugljen-dioksid - najnovija je procena Međuvladinog panela o promeni klime iz septembra 2013. Ta posledica bi trajala više od 100 godina, dok ne opadne koncenracija metana u atmosferi".

Foto: Beta/AP

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za metan, biohemičar Robert Hauart, sa Univerziteta Kornel, izjavio je u sredu da je u prvom periodu, od 15-20 godina, potencijal metana za globalno zagrevanje šokantnih 86-100 puta veći neko ugljen-dioksida: "To je rok u kojem nam preti opasnost da sami sebe zaključamo u procesu vrlo brzog zagrevanja".

Pošto se objekti vrednosti milijardi dolara grade da bi se koristili bar 40 godina, te proizlazi da "mi na krizu naše planete koja se već zagreva, odgovaramo izgradnjom mreže ultra-jakih atmosferskih rerni. Jesmo li poludeli?" - pita Naomi Klajn.

Već se zna da svet tehnološki može do 2030. godine u potpunosti preći na obnovljive izvore energije što je takođe konstatovano na Međuvladinom panelu o promeni klime.

"Znajući to, na Evropljanima je da svoju žellju za oslobađanje od ruskog gasa preokrenu u zahtev za ubrzan prelazak na obnovljive izvore energije... na šta su se obavezali Prokolom iz Kjota" koji važi do 2020 godine, piše Klajn.

Ipak, "to se lako može sabotirati ako svetsko tržište bude preplavljeno jeftinim fosilnim gorivom 'frakovanim' iz dubokog američkog stenja", upozorava Naomi Klajn koja ukazuje da, je "odgovor na opasnost katastrofalnog zagrevanja naš najhitniji enegetski imperativ jer mi jednostavno ne možemo podneti da nam s toga pažnju skrene najnovija marketinška obmana industrije gasa".