Kako da vas zavole napušteni psi?

Redovno mu dajte hranu i volece vas celi zivot.

Nahranite i napojte te male duše, oni su jedina bića koja pokazuju bezuslovnu zahvalnost i lljubav. Ako ste u mogućnosti udomite nekog kod sebe i bićete srećni i taj pas i vi

Uvek, ali uvek nosim sa sobom parče hleba...muž mi kaže da nisam normalna, ali šta cu kad obožavam pse...da imam mogucnosti udomila bi 10000000 da mogu....nisu oni krivi što su na ulici, nego mi ljudi, koji ih izbacujemo, a pritom ne razmišljamo o tome da i oni imaju dušu, osećanja...sramota za ljudski rod!!!

Eeeeeh... Nema te radosti i nema te vreline koje osetim u duši i u srcu svaki put kada vidim ta divna jadana stvorenja a koje mogu uporediti sa radošću i vrelinom koju osetim kada vidim bilo koje ljudsko biće, ma koje ljudsko biće i ma u kom stepenu srodstva sa mnom je taj dvonožac. Svakog trenutka u svakom danu sam spremna da se mnogo čega odreknem samo da im omogućim da budu siti ili bare manje gladni i da ber od mene dobiju maksimalno pažnje, maženja i ljubavi. Kada bi bilo moguće da svoj život dam za stoprocentno garantovano sprovovodljiv zakon kojim bi psi lutalice zauvek bili zaštićeni od maltretiranja i mučenja od strane ljudi, ovog momenta bih svoj život dala u zamenu da u Srbiji bude usvojen i trajno važeći takav zakon. Moj sin i svi koji me znaju su mi ,,milion'' puta rekli da su moja ljubav i pažnja koju im dajem patološka, ali ako tako jeste - pa neka jeste!

Usvojio sam istog ovakvog psa(ženka)kao na slici.Bila je povređena,gladna i smrznuta.Već dve srećne godine je kod mene i uživa sa pet mačaka(usvojenih sa ulice).Svi su disciplinovani,čisti i nema neprijatnih mirisa (takođe su sterilisani,vakcinisani a pas je i čipovan).Možda nisam odavno bio na moru ali srećan sam (imam i dva sina i snaju).

Udomili smo jednog, devojka moja I ja.Ime mu je Crni.Hranimo jos petoro.Ceo komsiluk ih hrani.Cipovani, sterilisani...Imamo I 5 macaka. Spavaju u garazi obliznje pekare.Obozavamo se svi:-)

Lepo, kažem zdravo kuco, čekaj me dok u najbližoj radnji kupim kesicu hrane za pse.

Kad pružate ruku prema psu stisnite je u pesnicu da vam je onjuši, nikako ne pružajte ruku sa otvorenom šakom.

Te divne čiste duše, ne zaslužuju da budu izbačeni na ulicu.

Svi smo mi deo jednog slozenog sistema zivota na planeti Zemlji.Zivotinj to najbolje osecaju!

Nemoj ovo nemoj ono. A pita li neko mene da li zelim da me njusi i prati?

Ja sam letos na mojoj njivi nasla jazavicara, imala sam u autu flasu vode i neku ciniju od sijalica, popio je i onda sam otisla kuci i donela mu hranu. Sutradan sam opet dosla da kosim, on je opet bio tu, pa sam mu kupila gulas, i tako nekoliko dana. Donela sam mu i kosti od rostilja i granule i nisam znala sta cu s njim, kovala sam plan i pitala ljude da ga usvoje i raspitivala se o lovcima, pretpostavljam da su ga izgubili. Posle je otisao, ostala mu cinija s vodom i hranom i dolazila sam jos nekoliko dana nije ga bilo. Nadam se da su ga lovci pronasli. Gde bi inace sam otisao s njive. Ne znam. Cesto mislim na njega.

Nemoj ovo nemoj ono. A pita li neko mene da li zelim da me njusi i prati?

Eeeeeh... Nema te radosti i nema te vreline koje osetim u duši i u srcu svaki put kada vidim ta divna jadana stvorenja a koje mogu uporediti sa radošću i vrelinom koju osetim kada vidim bilo koje ljudsko biće, ma koje ljudsko biće i ma u kom stepenu srodstva sa mnom je taj dvonožac. Svakog trenutka u svakom danu sam spremna da se mnogo čega odreknem samo da im omogućim da budu siti ili bare manje gladni i da ber od mene dobiju maksimalno pažnje, maženja i ljubavi. Kada bi bilo moguće da svoj život dam za stoprocentno garantovano sprovovodljiv zakon kojim bi psi lutalice zauvek bili zaštićeni od maltretiranja i mučenja od strane ljudi, ovog momenta bih svoj život dala u zamenu da u Srbiji bude usvojen i trajno važeći takav zakon. Moj sin i svi koji me znaju su mi ,,milion'' puta rekli da su moja ljubav i pažnja koju im dajem patološka, ali ako tako jeste - pa neka jeste!

Redovno mu dajte hranu i volece vas celi zivot.

Uvek, ali uvek nosim sa sobom parče hleba...muž mi kaže da nisam normalna, ali šta cu kad obožavam pse...da imam mogucnosti udomila bi 10000000 da mogu....nisu oni krivi što su na ulici, nego mi ljudi, koji ih izbacujemo, a pritom ne razmišljamo o tome da i oni imaju dušu, osećanja...sramota za ljudski rod!!!

Nahranite i napojte te male duše, oni su jedina bića koja pokazuju bezuslovnu zahvalnost i lljubav. Ako ste u mogućnosti udomite nekog kod sebe i bićete srećni i taj pas i vi

Kad pružate ruku prema psu stisnite je u pesnicu da vam je onjuši, nikako ne pružajte ruku sa otvorenom šakom.

Lepo, kažem zdravo kuco, čekaj me dok u najbližoj radnji kupim kesicu hrane za pse.

Udomili smo jednog, devojka moja I ja.Ime mu je Crni.Hranimo jos petoro.Ceo komsiluk ih hrani.Cipovani, sterilisani...Imamo I 5 macaka. Spavaju u garazi obliznje pekare.Obozavamo se svi:-)

Usvojio sam istog ovakvog psa(ženka)kao na slici.Bila je povređena,gladna i smrznuta.Već dve srećne godine je kod mene i uživa sa pet mačaka(usvojenih sa ulice).Svi su disciplinovani,čisti i nema neprijatnih mirisa (takođe su sterilisani,vakcinisani a pas je i čipovan).Možda nisam odavno bio na moru ali srećan sam (imam i dva sina i snaju).

Te divne čiste duše, ne zaslužuju da budu izbačeni na ulicu.

Svi smo mi deo jednog slozenog sistema zivota na planeti Zemlji.Zivotinj to najbolje osecaju!

Ja sam letos na mojoj njivi nasla jazavicara, imala sam u autu flasu vode i neku ciniju od sijalica, popio je i onda sam otisla kuci i donela mu hranu. Sutradan sam opet dosla da kosim, on je opet bio tu, pa sam mu kupila gulas, i tako nekoliko dana. Donela sam mu i kosti od rostilja i granule i nisam znala sta cu s njim, kovala sam plan i pitala ljude da ga usvoje i raspitivala se o lovcima, pretpostavljam da su ga izgubili. Posle je otisao, ostala mu cinija s vodom i hranom i dolazila sam jos nekoliko dana nije ga bilo. Nadam se da su ga lovci pronasli. Gde bi inace sam otisao s njive. Ne znam. Cesto mislim na njega.