Kako da vas zavole napušteni psi?

Mi smo tako u komšiluku videli novog psa, malo vrljava, zapuštena i gladna. Vrtela repom i guzom kao luda, u krug. Onako baš se zanosila dok je vrtela ali nikako nije htela da priđe. Posle jedne šake granula se okuražila i prišla i malo po malo sad spava na krevetu :-) Ko stvarno želi nema šanse da se ne skonta sa psom, samo treba malo vremena.

Radi se o kulturi naroda.
Nemacka ima 82 mil stanovnika i milione pasa ali jos nikada nisam sreo jednog jedinog napustenog !

Slažem se sa svim stavkama, samo što se druge tiče-prvo bih dala psu šaku (nikako ne kretati odozgo ka njemu, pružiš mu ruku polako, dole) da je onjuši, pa posle maženje bilo kuda.

Volontirala sam dugo u azilu, oko 300 pasa, dosta njih je dovedeno prebijeno, bolesno, izmučeno i izmaltretirano. Ne znam da li je do stava, što sam opuštena među njima, ali nijedan jedini me nije nikad napao. Oni koji su bili najglasniji, koji su uvek kidisali na ogradu, režali, su bili oni koji pobegnu u ugao kad uđeš u boks. :( Ulazila sam u boksove u koje mi je rečeno da ne ulazim, da ne rizikujem, krijući se uvlačila kod novopridošlice, mladog nenormalnog pit bula koji je kidisao na ogradu (glupo, znam), ušla i umal' umrla nisam od skakanja, lizanja i guranja. :D Ogromni psi koji te samo prignječe uz ogradu i maze se kao mačke. Male dosade koje ti glođu patike. Grizu ograde između sebe pa prave sami zajedničke boksove... Nit' se kolju međusobno nit' napadaju nas. Valjda svi samo hoće ljubav...

Puca mi srce kad vidim sliku.

Tako smo moja devojka I ja udomili jednog psa sa ulice, sada se medjusobno obozavamo.Zove se Crni.Inace, nas komsiluk I mi hranimo jos 4 napustena psa.Psi su divne zivotinje.

Napušteni psi imaju loša iskustva sa ljudima, jer je čovek taj koji ih je izdao i ostavio na ulici. Zato im treba više vremena da ponovo steknu poverenje u ljude.

psi ne treba da budu na ulici.

Čitam ova 3 objavljena komentara i pomislim,da je više ovakvih ljudi, ovaj svet bi bio mnogo lepši , a bilo mi i manje napuštenih pasa

Napusteni psi tj lutalice su uglavnom odlicno socijalizovane jer im je to najbitnija stavka sto se tice prezivljavanja. Zude za paznjom i dodirom. Samo im se 'obratite' i spustite ruke i sami ce doci trazeci mazenje. Ponekad se pojavi poneki pas koji je nepoverljiv, plasljiv... nesto karakterno, nesto verovatno zbog loseg iskustva sa ljudima... takvi ponekad mogu da ujedu iz straha (ako ih iznenadite, ili saterate u cosak ili se osete ugrozenim iz bilo kog razloga). Kod takvih pasa nema nista na brzaka, potrebno je malo strpljenja i takticnosti, hrana pomaze... govor tela koji nije preteci, bez 'silovanja' i zurbe (stpljenje). Dobra fora je ako ima drugih dzumica koje su pitomije i maznije, pa onda pomazite njih... pa ce i nepoverljivi da se oslobodi i dodje na mazenje. Ali i onda nezno, strpljivo, malo jednog, malo drugog. Upravo sam imao slicno iskustvo.... pokusaj da se priblizim krajnje nepoverljivom psu koji ima neku omcu oko vrata... koju je prerastao i koja ga steze/davi, ne moze preko glave da se skine vec mora da se sece. Jako lose je reagovao na moje petljanje oko te omce. Nastavicu da se druzim jos neki dan, mazenje, klopa, gradjenje poverenja i pljass... na prevaru da ga oslobodim tog uzasnog konopca. Mozda steknem novu drugaricu ;)

Baci im nesto da jedu ima odmah da te vole...

U mojoj ulici se pre par godina pojavila kuca koja je bila izbezumljena od gladi. Primetila sam je zato što je išla za ljudima a ovi su je svi zašuđeno gledali. Bilo je rano proleće i očigledno je jedva preživela zimu jer je bila u jako lošem stanju. Onda sam izašla i pokušala da je nahranim. Međutim ona je pobegla. Pretpostavljam da je neko iz zgrade već predhodno izjurio. Onda sam joj dobacila hranu a ona je bežala jer je mislila da je gađam. Posle nekog vremena mi je prišla a posle tri meseca je bila lepa kuca. Ali obzirom da živim u zgradi sa zajedničkim dvorištem neko je zvao šinteraj. Dva puta sam ih oterala. Treći put je bilo oko 7h i bila sam u krevetu. Čula sam samo da je skiknula i nikad je više nisam videla. Bila je ženkica, mlada, vesela i razigrana. Neki od stanara su je voleli i hranili. Skakala je po nama od radosti. Uvek mi je teško kad je se setim jer znam da ih posle petnaest dana uspavljuju, a mogla je da bude tu ili da je neko usvoji.

Budite strpljivi, ako može prioritet voda, nešto hrane i postepeno. Ako je plašljiv dozvolite da vas onjuši, nikakve nagle pokrete, jer ne znate kakvo je imao iskustvo sa ljudima, onda malo maženje ako dozvoli. Psi kada steknu pravo poverenje će višestruko uzvratiti lojalnošću i vernošću

I jos jedna stvar - nikad ne idite prema psu sa zatvorenom sakom, tj. sa dlanom okrenutim na dole. Uvek im dajte da prvo onjuse vas otvoreni dlan i oni vama pridju i vide da u ruci nemate nesto sto ih moze povrediti...

Puca mi srce kad vidim sliku.
(Opie Winston, 28. jul 2016 22:07)

I meni.

Iz komentara konstatujem da je Buba jedna divna osoba.

Radi se o kulturi naroda.
Nemacka ima 82 mil stanovnika i milione pasa ali jos nikada nisam sreo jednog jedinog napustenog !
(cobo, 28. jul 2016 22:49)

Tako je Cobo...izgleda da zivimo u istoj drzavi?

Ovaj mucenik na slici ne bi imao sanse da me ne zavoli.

Ja npr. sam imala izvestan strah od pasa, a i nisam generalno bila neki ljubitelj. Sklanjala bih se kada bi pored mene prosao neki pas. A onda je muz u stan doveo malu mrvicu od dva meseca koja je usetala u stan i odmah se popiskila na sred sobe. Bila mi je slatka ali sam mu rekla da je vec sutra odnese iz kuce. Tu noc je spavala sama u hodniku i cvilela je sve vreme. Izludela me je. Jedva sam cekala da je odnese. Nikad je nije odneo. Sa nama je vec 8 meseci. Volim je mnogo vise nego neke ljude. Brinem o njoj kao da je dete. Razmazila sam je potpuno. Ljubimo se i njuskamo. Spava na mojoj strani kreveta.
Ona je tolika ljubav da i dalje ne mogu da verujem koliko je volim, a pas je.
Pored nje sam stvorila osecaj i za lutalice. Kupim im da jedu, dam im vode, pomazim ih.
Promenila me je.
Psi su ljubav, a to ni ne znas dok ne dobijes jednog.
Psi oplemenjuju dusu.

Ima li covek u ovoj zemlji pravo da proseta opusteno, a da mu ne prilaze i da ga ne njuskaju psi?
Zbog cega bih ja morao da trpim da me tudji psi njuskaju, vlansicki ili lutalice?

@MarkoNS, 29. jul 2016 09:33
Marko, ti imaš pravo i da se ne šetaš uopšte, pa to pravo ne koristiš... zar ne?

Ima li covek u ovoj zemlji pravo da proseta opusteno, a da mu ne prilaze i da ga ne njuskaju psi?
Zbog cega bih ja morao da trpim da me tudji psi njuskaju, vlansicki ili lutalice?

U mojoj ulici se pre par godina pojavila kuca koja je bila izbezumljena od gladi. Primetila sam je zato što je išla za ljudima a ovi su je svi zašuđeno gledali. Bilo je rano proleće i očigledno je jedva preživela zimu jer je bila u jako lošem stanju. Onda sam izašla i pokušala da je nahranim. Međutim ona je pobegla. Pretpostavljam da je neko iz zgrade već predhodno izjurio. Onda sam joj dobacila hranu a ona je bežala jer je mislila da je gađam. Posle nekog vremena mi je prišla a posle tri meseca je bila lepa kuca. Ali obzirom da živim u zgradi sa zajedničkim dvorištem neko je zvao šinteraj. Dva puta sam ih oterala. Treći put je bilo oko 7h i bila sam u krevetu. Čula sam samo da je skiknula i nikad je više nisam videla. Bila je ženkica, mlada, vesela i razigrana. Neki od stanara su je voleli i hranili. Skakala je po nama od radosti. Uvek mi je teško kad je se setim jer znam da ih posle petnaest dana uspavljuju, a mogla je da bude tu ili da je neko usvoji.

Puca mi srce kad vidim sliku.

Slažem se sa svim stavkama, samo što se druge tiče-prvo bih dala psu šaku (nikako ne kretati odozgo ka njemu, pružiš mu ruku polako, dole) da je onjuši, pa posle maženje bilo kuda.

Volontirala sam dugo u azilu, oko 300 pasa, dosta njih je dovedeno prebijeno, bolesno, izmučeno i izmaltretirano. Ne znam da li je do stava, što sam opuštena među njima, ali nijedan jedini me nije nikad napao. Oni koji su bili najglasniji, koji su uvek kidisali na ogradu, režali, su bili oni koji pobegnu u ugao kad uđeš u boks. :( Ulazila sam u boksove u koje mi je rečeno da ne ulazim, da ne rizikujem, krijući se uvlačila kod novopridošlice, mladog nenormalnog pit bula koji je kidisao na ogradu (glupo, znam), ušla i umal' umrla nisam od skakanja, lizanja i guranja. :D Ogromni psi koji te samo prignječe uz ogradu i maze se kao mačke. Male dosade koje ti glođu patike. Grizu ograde između sebe pa prave sami zajedničke boksove... Nit' se kolju međusobno nit' napadaju nas. Valjda svi samo hoće ljubav...

Baci im nesto da jedu ima odmah da te vole...

Radi se o kulturi naroda.
Nemacka ima 82 mil stanovnika i milione pasa ali jos nikada nisam sreo jednog jedinog napustenog !

Mi smo tako u komšiluku videli novog psa, malo vrljava, zapuštena i gladna. Vrtela repom i guzom kao luda, u krug. Onako baš se zanosila dok je vrtela ali nikako nije htela da priđe. Posle jedne šake granula se okuražila i prišla i malo po malo sad spava na krevetu :-) Ko stvarno želi nema šanse da se ne skonta sa psom, samo treba malo vremena.

Napusteni psi tj lutalice su uglavnom odlicno socijalizovane jer im je to najbitnija stavka sto se tice prezivljavanja. Zude za paznjom i dodirom. Samo im se 'obratite' i spustite ruke i sami ce doci trazeci mazenje. Ponekad se pojavi poneki pas koji je nepoverljiv, plasljiv... nesto karakterno, nesto verovatno zbog loseg iskustva sa ljudima... takvi ponekad mogu da ujedu iz straha (ako ih iznenadite, ili saterate u cosak ili se osete ugrozenim iz bilo kog razloga). Kod takvih pasa nema nista na brzaka, potrebno je malo strpljenja i takticnosti, hrana pomaze... govor tela koji nije preteci, bez 'silovanja' i zurbe (stpljenje). Dobra fora je ako ima drugih dzumica koje su pitomije i maznije, pa onda pomazite njih... pa ce i nepoverljivi da se oslobodi i dodje na mazenje. Ali i onda nezno, strpljivo, malo jednog, malo drugog. Upravo sam imao slicno iskustvo.... pokusaj da se priblizim krajnje nepoverljivom psu koji ima neku omcu oko vrata... koju je prerastao i koja ga steze/davi, ne moze preko glave da se skine vec mora da se sece. Jako lose je reagovao na moje petljanje oko te omce. Nastavicu da se druzim jos neki dan, mazenje, klopa, gradjenje poverenja i pljass... na prevaru da ga oslobodim tog uzasnog konopca. Mozda steknem novu drugaricu ;)

I jos jedna stvar - nikad ne idite prema psu sa zatvorenom sakom, tj. sa dlanom okrenutim na dole. Uvek im dajte da prvo onjuse vas otvoreni dlan i oni vama pridju i vide da u ruci nemate nesto sto ih moze povrediti...

Tako smo moja devojka I ja udomili jednog psa sa ulice, sada se medjusobno obozavamo.Zove se Crni.Inace, nas komsiluk I mi hranimo jos 4 napustena psa.Psi su divne zivotinje.

Čitam ova 3 objavljena komentara i pomislim,da je više ovakvih ljudi, ovaj svet bi bio mnogo lepši , a bilo mi i manje napuštenih pasa

@MarkoNS, 29. jul 2016 09:33
Marko, ti imaš pravo i da se ne šetaš uopšte, pa to pravo ne koristiš... zar ne?

psi ne treba da budu na ulici.

Budite strpljivi, ako može prioritet voda, nešto hrane i postepeno. Ako je plašljiv dozvolite da vas onjuši, nikakve nagle pokrete, jer ne znate kakvo je imao iskustvo sa ljudima, onda malo maženje ako dozvoli. Psi kada steknu pravo poverenje će višestruko uzvratiti lojalnošću i vernošću

Puca mi srce kad vidim sliku.
(Opie Winston, 28. jul 2016 22:07)

I meni.

Ovaj mucenik na slici ne bi imao sanse da me ne zavoli.

Napušteni psi imaju loša iskustva sa ljudima, jer je čovek taj koji ih je izdao i ostavio na ulici. Zato im treba više vremena da ponovo steknu poverenje u ljude.

Iz komentara konstatujem da je Buba jedna divna osoba.

Ja npr. sam imala izvestan strah od pasa, a i nisam generalno bila neki ljubitelj. Sklanjala bih se kada bi pored mene prosao neki pas. A onda je muz u stan doveo malu mrvicu od dva meseca koja je usetala u stan i odmah se popiskila na sred sobe. Bila mi je slatka ali sam mu rekla da je vec sutra odnese iz kuce. Tu noc je spavala sama u hodniku i cvilela je sve vreme. Izludela me je. Jedva sam cekala da je odnese. Nikad je nije odneo. Sa nama je vec 8 meseci. Volim je mnogo vise nego neke ljude. Brinem o njoj kao da je dete. Razmazila sam je potpuno. Ljubimo se i njuskamo. Spava na mojoj strani kreveta.
Ona je tolika ljubav da i dalje ne mogu da verujem koliko je volim, a pas je.
Pored nje sam stvorila osecaj i za lutalice. Kupim im da jedu, dam im vode, pomazim ih.
Promenila me je.
Psi su ljubav, a to ni ne znas dok ne dobijes jednog.
Psi oplemenjuju dusu.

Radi se o kulturi naroda.
Nemacka ima 82 mil stanovnika i milione pasa ali jos nikada nisam sreo jednog jedinog napustenog !
(cobo, 28. jul 2016 22:49)

Tako je Cobo...izgleda da zivimo u istoj drzavi?