"Narodni muzej je ogledalo države"

Tek posle tri godine saznali smo zašto ne počinje rekonstrukcija Narodnog muzeja. Akademik Branislav Mitrović, predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja, pre nekoliko dana je u intervjuu “Večernjim novostima” otkrio da je problem ispitivanje statike zgrade na Trgu republike. Do sada se nije govorilo da treba i to da se uradi. Bio je jedan projekat, pa je odbačen, izabran je drugi i kad smo svi pomislili da će radovi početi, otvorena je priča da nema gde da se isele ljudi, niti da se deponuje materijal.

Ovo, za Novosti, kaže istoričar umetnosti Marko Omčikus, nekadašnji direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. On smatra da problem smeštaja zaposlenih tokom rekonstrukcije nije veliki, jer u doba interneta većina može da obavlja svoje poslove od kuće.

Omčikus je iznenađen time da glavni projekat, koji radi arhitekta Vladimir Lojanica sa svojim timom, još nije završen.

- Celih deset godina iznenađuju razne priče. Prvo je bio neki projekat koji je plaćen, ali nije bio dobar. Potom je usvojen novi projekat, a sad se ispostavilo da to nije projekat već neka nacrtana ideja. I to mora da se plati. Od usvojenog idejnog rešenja do danas prošle su skoro dve godine i do sada je morao da bude završen detaljan projekat. Kao glavnog krivca za nečinjenje, Omčikus navodi partokratiju koja je nadvladala nad strukom.

- Ne mogu Tatjanu Cvjetićanin, direktorku Muzeja, da proglasim krivom, ali mislim da joj je nedostajalo hrabrosti da javno opominje i tako pogura realizaciju. Političari ne vole da budu prozvani, a rukovodioci takvim nastupima ugrožavaju svoj položaj. Ni predsednik Upravnog odbora, ni ministar ne mogu da vode rekonstrukciju. Direktor ustanove mora da koordinira sa svima. U nekoj regularnoj situaciji direktor može da razvija umetničke programe, ali tokom rekonstrukcije mora ozbiljno da se bavi njome.

Naš sagovornik ističe da rekonstrukcija Narodnog muzeja mora da bude prioritet prioriteta.

- Svaka osamostaljena država, pa i Srbija, u svojim prioritetima imala je uspostavljanje nacionalnih institucija: Narodna biblioteka, Narodni muzej, Narodno pozorište, Arhiv, Filharmonija. To su materijalizovani atributi državnosti i identiteta. Bez toga država ne postoji. Isto tako, snaga države i njen ugled mere se snagom, ugledom i reprezentativnošću nacionalnih institucija kulture.

Kakvo god rešenje za Narodni muzej prihvatili, dodaje on, ono mora da košta.

- Nekad možemo da kažemo nema novca, ali za rekonstrukciju Narodnog muzeja mora da ga ima. Samo treba videti kako do tih sredstava da dođemo. Budžetom mora da se predvidi da li je to deset, dvadeset ili trideset miliona evra. Država postoji da sakuplja porez, da uvede dodatnu markicu, pronađe kanalisani izvor prihoda za rekonstrukciju. Donirati za nacionalni muzej je patriotski čin.

Najbrže i najbezbolnije rešenje za Narodni muzej bilo bi da se postojeća zgrada sredi, a da se određeni deo umetničke zbirke useli u zgradu sadašnjeg Predsedništva, smatra Omčikus:

- To je realno, jer predsednik može da se smesti u Palatu Srbije.