Koljević: Osmijeh, gurmanluk i... inspiracija

Preporučujem jednu stvar koje nema u mom filmu! Odnosno vrlo kratko se čuje, i pustite je obavezno, zove se „Uvijek kad ostanem sam“, to je još jedna odlična stvar Draga Mlinareca, njega apsolutno preporučujem. Kristale takođe, sa njihovim novim albumom, i sa obradom pesme „Drvoseča“ Crvenih Koralja, koja je na neki način uticala na njihov celokupan rad na novom materijalu. Kada sam došao i rekao im šta želim da napravimo, oduševili su se, i to im je otvorilo još neki prostor... To su dragoceni pozitivni uticaji u stvaralaštvu, da zavirite u nešto, što vas onda potakne da idete korak dalje.



Uskoro će se pojaviti film mog dragog prijatelja i kolege Olega Novkovića „Beli, beli svet“ koji je prikazan u Lokarnu, i mislim da ćemo Autorski festival da otvorimo tim filmom. To će biti još jedan film po kome ćemo moći da pamtimo ovu godinu. I u ovom filmu je muzika vrlo zastupljena, iako je Olegov pristup hermetičniji od mog, naime Boris Kovač je radio songove za taj film.

Nešto što nije ni preterano originalno, ni sportski, a što bih takođe preporučio jeste gurmanluk! Jelo je jedno od nedovoljno cenjenih životnih zadovoljstava, ali ne u smislu kvantiteta, nego u smislu kvaliteta i uživanja u jelu. Ja sam jedan od tih koji smatra da i to mora ozbiljno da se konzumira, i pametno, i lepo, kao što je slušanje muzike, uživanje u sportu... U Beogradu ima dosta restorana, ali je jednako važno i kuvanje kod kuće, eksperimentisanje. Imao sam tu sreću da tokom studija odem u London, tokom leta, tamo dobio posao kuvara, iako nisam ništa znao da skuvam. Učio sam cake u hodu, i sada se u kuhinji najviše se bavim mesom. Kod pripreme mesa najveća tajna je u začinima. Ja koristim neki avganistanski začin koji se zove sumak, dobar je za teška mesa jer ubija težinu, i ako idete negde u inostranstvo – obavezno ga nabavite.