četvrtak 13.09.2012 | 10:32
Izvor: Tanjug
Posle 110 godina od prve projekcije filma na velikom platnu u Kruševcu, postavlja se pitanje da li će dva kruševačka bioskopa, “Kruševac” i “Evropa” u koje se nije ulagalo dvadeset godina opstati, jer je gledalaca sve manje.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Prema rečima portparola ove ustanove Jelene Ðorđević, u 2010. godini kruševačke bioskope je posetilo 5.300 ljudi, dok je, usled pokretanja dečjeg filmskog festivala i prikazivanja ruskih i nemačkih filmova taj broj u 2011. dostigao posećenost od 14.000 gledalaca.
Bez obzira na ove podatke koji deluju ohrabrujuće, dešava se da se film emituje za dva posetilaca, dok je prosečna posećenost u salama koje mogu da prime 550 odnosno 260 ljudi, manja od 50 gledalaca po projekciji.
“Mi se za sada trudimo da samo pokrijemo troškove, ali u većini slučajeva i to ne uspevamo. Sigurno je da cena ulaznice ne može da pokrije troškove kupovine filmova, ali bez obzira na to mi pokušavamo da našim sugrađanima obezbedimo dobar program”, kaže Ðorđevićeva.
Distributeri, prema njenim rečima rade po procentu. Tačnije, 60 odsto zarade od prodatih ulaznica za domaće filmove odlazi distributerskim kućama, dok je taj procenat za deset odsto manji kada je reč o inostranim filmovima.
S ozbirom da je poznato da kruševački bioskopi imaju malu posećenost, dešava se i da distributeri traže garanciju od nekoliko hiljada dinara po filmu kako ne bi potpuno zavisili od broja prodatih ulaznica.
Najveću gledanost beleže domaći filmovi poput “Monte video, Bog te video” koji je pogledalo 8.000 ljudi ili “Parade”, kažu u Kulturnom centru i naglašavaju da ova ustanova čini sve kako bi bioskopi opstali u funkciji kulture.
U dva kruševačka bioskopa se godinama nije ulagalo, pa se tako projekcije i dalje vrše na 35milimetarskoj traci koja će, pojavom digitalne tehnologije za dve do tri godine, biti prevaziđena.
Bioskopi za sada opstaju zahvaljući tome što izdaju deo prostora kafićima, prodavnicama i igraonici, a ne kinematogarfiji. Međutim, ukoliko bi se uložilo u salu koja bi mogla postati multimedijalna, kao i u enterijer, opremu i dodatne sadržaje, sigurno je da bi i broj posetilaca mogao da bude veći, uprkos pirateriji.
Prema podacima iz Kulturnog centra Kruševac, prva projekcija filma u Kruševcu je prikazana davne 1902. godine.
(, 14. septembar 2012 05:39)
