Sledećeg dana niko nije umro

a ko je preveo te romane na srpski jezik? sam saramago?

interesantna knjiga,i vrlo pitka.. preporucujem
btw. krajnje neprofesionalno da se ne objave imena prevodilaca , pa to je bar jedna od osnovnih stvari koje bi svaki novinar trebalo da zna..

Procitao sam Smrti njeni hirovi za bukvlano tri dana Odlicna, lako citljiva, razumljiva, satiricna, primenjiva u mnogim sektorima. Kao da je napisan u jednom dahu...
Topla preporuka

"Saramago je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1998. godine, što je bio šok za našu sredinu, jer knjige ovog autora nisu do tada prevođene na srpski jezik.

Prvi kontakt ovdašnjih čitalaca sa Saramagom bio je preko prevoda njegovog romana “Baltazar i Blimunda” koji se pojavio pod naslovom “Sedam sunaca i sedam mesečina”. Tek kasnije prevedeni su i romani “Godina srmti Rikarda Reiša” i “Slepilo”."

Moram da vas ispravim. Naime, Saramago JESTE bio preveden na srpski pre nego je nagradjen Nobelovom nagradom. Upravo ste vi (dakle B92) u ediciji "Apatridi" 1997. godine objavili roman “Godina srmti Rikarda Reiša” (potom su dosli prevodi "Embargo i druge price" i vec pomenutih romana)

Gospodin Dejan Stankoic je (vrlo valjano) preveo "Jevanđelje po Isusu Hristu" i "Slepilo", ali, to nisu Lagunina izdanja, pa su, biće, marginalna (makar medijski).
"Godinu smrti Rikarda Reiša", takođe nije izdala Laguna, sledi - nebitno je ko je gospođa Jasminka Nešković, prevodilac.
Na stranu to što Saramagov jezik i stil umeju da budu teško prenosivi i što prevodiocima nije ni malo lako.
Knjižara.com zna da je "Smrt i njene hirove" prevela Tanja Štrbac, a to sa Laguninog sajta nisu mogli da saznaju. Pa, Vi, gospođice Štrbac (uz, a priori, poštovanje Vašeg lika/dela o kome ne znam ništa) možda treba da razmislite gde ste to sadili tikve i, najpre, s kim.
U mom (čitalačkom i prevodilačkom) koordinatnom sistemu, Laguna (Who?) ostaje na pijedestalu ignore liste i to iz pukog, priznajem, kukavičluka: šta ću ako mi se, slučajno i u prolazu, na glavu obruše Bačić - Alimpić, Štrljić, Bjelica, Dedić, Radusinović, ostale voditeljice, spisateljice, klaberice, mudrice i trice?!
Bezbednija sam sa knjigama koje se čitaju, nego sa onim "o kojima se priča".
Uzgred, kada je prof. Zoran Paunović preveo Džojsovog "Uliksa" (za izdavačku kuću koja - gle čuda! - nije Laguna), objavio je i esej "Kako sam prevodio Uliksa", čak je i nagrađen i (p)ostao izuzetno zapažen kulturni delatnik na ovim prostorima čiji se novi poduhvati s nestrpljenjem iščekuju.

Dragi prijatelji,
Hajde uvedite lepu naviku da uz tekstove o novim knjigama stranih autora navedete i ime prevodioca, jer nam je ta osoba omogucila da procitamo doticnu knjigu na nasem jeziku, zar ne?
Srdacan pozdrav uz evropsku parolu "Knjige ne rastu na drvecu!", neko ih je napisao, a neko preveo!

Saramagova poslednja knjiga, Kain, izdata je posthumno ove godine. Odlicna je!

Gospodin Dejan Stankoic je (vrlo valjano) preveo "Jevanđelje po Isusu Hristu" i "Slepilo", ali, to nisu Lagunina izdanja, pa su, biće, marginalna (makar medijski).
"Godinu smrti Rikarda Reiša", takođe nije izdala Laguna, sledi - nebitno je ko je gospođa Jasminka Nešković, prevodilac.
Na stranu to što Saramagov jezik i stil umeju da budu teško prenosivi i što prevodiocima nije ni malo lako.
Knjižara.com zna da je "Smrt i njene hirove" prevela Tanja Štrbac, a to sa Laguninog sajta nisu mogli da saznaju. Pa, Vi, gospođice Štrbac (uz, a priori, poštovanje Vašeg lika/dela o kome ne znam ništa) možda treba da razmislite gde ste to sadili tikve i, najpre, s kim.
U mom (čitalačkom i prevodilačkom) koordinatnom sistemu, Laguna (Who?) ostaje na pijedestalu ignore liste i to iz pukog, priznajem, kukavičluka: šta ću ako mi se, slučajno i u prolazu, na glavu obruše Bačić - Alimpić, Štrljić, Bjelica, Dedić, Radusinović, ostale voditeljice, spisateljice, klaberice, mudrice i trice?!
Bezbednija sam sa knjigama koje se čitaju, nego sa onim "o kojima se priča".
Uzgred, kada je prof. Zoran Paunović preveo Džojsovog "Uliksa" (za izdavačku kuću koja - gle čuda! - nije Laguna), objavio je i esej "Kako sam prevodio Uliksa", čak je i nagrađen i (p)ostao izuzetno zapažen kulturni delatnik na ovim prostorima čiji se novi poduhvati s nestrpljenjem iščekuju.

a ko je preveo te romane na srpski jezik? sam saramago?

Procitao sam Smrti njeni hirovi za bukvlano tri dana Odlicna, lako citljiva, razumljiva, satiricna, primenjiva u mnogim sektorima. Kao da je napisan u jednom dahu...
Topla preporuka

interesantna knjiga,i vrlo pitka.. preporucujem
btw. krajnje neprofesionalno da se ne objave imena prevodilaca , pa to je bar jedna od osnovnih stvari koje bi svaki novinar trebalo da zna..

Dragi prijatelji,
Hajde uvedite lepu naviku da uz tekstove o novim knjigama stranih autora navedete i ime prevodioca, jer nam je ta osoba omogucila da procitamo doticnu knjigu na nasem jeziku, zar ne?
Srdacan pozdrav uz evropsku parolu "Knjige ne rastu na drvecu!", neko ih je napisao, a neko preveo!

"Saramago je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1998. godine, što je bio šok za našu sredinu, jer knjige ovog autora nisu do tada prevođene na srpski jezik.

Prvi kontakt ovdašnjih čitalaca sa Saramagom bio je preko prevoda njegovog romana “Baltazar i Blimunda” koji se pojavio pod naslovom “Sedam sunaca i sedam mesečina”. Tek kasnije prevedeni su i romani “Godina srmti Rikarda Reiša” i “Slepilo”."

Moram da vas ispravim. Naime, Saramago JESTE bio preveden na srpski pre nego je nagradjen Nobelovom nagradom. Upravo ste vi (dakle B92) u ediciji "Apatridi" 1997. godine objavili roman “Godina srmti Rikarda Reiša” (potom su dosli prevodi "Embargo i druge price" i vec pomenutih romana)

Saramagova poslednja knjiga, Kain, izdata je posthumno ove godine. Odlicna je!