Lektira u službi ideologije

Svidja mi se eksperiment - dogme koje se usade u ranom skolskom dobu se uzasno tesko ruse. Evo jedne - mi smo bili 500 godina pod turcima i onda je srpski narod digao ustanak protiv turaka. Posle jednog razgovora i dugog razmisljanja, pre bih rekla da se srpska nacija gradi od 1804 pa nadalje. Taj razgovor se odvija u Turskoj, gde mi turcin kaze sa cudjenjem kako to da ne znam, da je Turska multikulturalna/multinacionalna zemlja poput bivse Jugoslavije; da oni nisu nas porobili nego smo svi ziveli zajedno u velikom Osamanilijskom carstvu. Kada je doslo vreme da to carstvo padne, malo uz pomoc Austrougarske, raspalo se na vise zemalja, izmedju ostalih na Srbiju i Tursku.
No to su teme vise za naucnike i polemike, ali cinjenice kako se pravi udzbenici danas u Srbiji su zastrasujuce:
Za jedan predmet ima vise udzbenika i direktor skole odabere koji ce se udzbenici koristiti u njegovo skoli. Ranije su to birali sami ucitelji, medjutim izgleda da je zogdnije umesto sa 5 ucitelja 'razgovariti' sa 1 direktorom. Postoje i pravila da jedna skola ne moze da ima sve udzbenike od istog izdavaca, nego mora da bude sarolika zastupljenost. Izdavacka kuca poput one koja pise knjige o Misku Pisku, napravi udzbenik po nekim osnovnim pravilima i uputstvima koje propise Minstarstvo prosvete, a onda odu u Ministartsvo i dobiju odobrenje. Onda svoj proizvod, u kome jos uvek nema Miska Piska (mozda ne i zadugo), 'plasiraju' sada direktorima skola (ranije uciteljima direktno).
Pominjem vise puta Miska Piska, da bih skrenula paznju, ali to moze biti i neko drugo delo - zasto ne bi prilikom pisanja udzbenika pojedine kuce forsirale knjige koje oni izdaju. Sta pise u tim udzbenicima nije mnogo bitno, ako oni zadovoljavaju pravila i propise. Ko je pisao te udzbenike? Uglavnom su to stalno zaposleni u tim izdavackim kucama, koji priredjuju i druge knjige te izdavacke kuce.
Moje misljenje je da strategije i nema, sve sto se vidi je samo palanacki ulicni dozivljaj onoga sto deca treba da uce. Sve je to uzasnog kvaliteta pisano zbrda zdola.
P.S.:
Nasa gramatika nije najlaksa i najjednostavnija, sto sada svi koji znaju malo stranih jezika shvataju. To jednostavno nije istina i ovakve floskule ne treba iznositi pred decu bez objasnjenja, decu ne treba pogresno uciti. Zato je autor to naveo kao nebulozu.

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.

"Krvava bajka se takodje koristi za izgradjivanje ideje zrtve,da se negativno obelezi drugi" Ne mogu da verujem da sam ovo procitala!Ne mogu da verujem da ovaj sajt objavljuje ovakve "strucne " intervjue i istrazivanja! Volela bih da mi doticni "strucnjak" objasni,kako nastavnici koriste tu pesmu u ideoloske svrhe?!Mozda bi trebalo deci da precutimo da su postojali fasisticki zlocini,ili da precutimo drugi svetski rat?Da kazemo da su nemacki nacisti bili neki fini ljudi,a da su deca sama kriva sto su streljana?Vrlo popularno misljenje ovih dana u Srbiji!Obavezno bi trebalo precutati ustaske zlocine nad Srbima,koje Ivan Goran Kovacic opisuje da ne remetimo dobrosusedske odnose!
Da ne spominjem poredjenje"pravednika Alija" i Zitije Sv.Simeona!
Gospodin bi trebalo da zna da se istorijska dela mogu samo vrednovati a ne kritikovati!
Ovo je cist primer(njegove)zloupotrebe knjizevnosti u ideoloske svrhe.Nije nam mogao dati bolji primer osim svog!

Koliko paušalnih, besmislenih i isplativih stavova.

Slazem se sa autorom.Takvih primera je bezbroj.Kada je se raspadala SFRJ dolazilo je do "ciscenja" i taj proces jos uvek traje.Najsveziji primer je izbacivanje Augustina Ujevica i Danila Kisa.Odmah smo izbacili vecinu knjizevnika koji bi se danas mogli smatrati kao hrvati i slovenci.Ivan cankar se vise ne uci,Oton Zupancic,fantasticni Krleza...Ataj duh da smo mi u pravu i da nas svi mrze i imaju nesto protiv nas,provejava kroz ceo skolski sistem.Pa samo u geografiji za treci razred gimnazije pise da su je SHS bila progresivna i razvijena industrijska zemlja (pogledajte sta govori o njoj bas Crnjanski u Embahadama),a glavna izvozna delatnost su bile svinje i preko 80% ljudi je zivelo na selu,slike monaha,period SFRJ je u potpunosti preskocen kao i sumanuti Milosevic,Hrvatska je izvrsila agresiju na nas (napadala kasarne),a srbi u Hrvatskoj su u strahu uod hrvata proglasili Republiku Srpsku Krajinu,Albanci su se na Kosovo doselili nakon 1946,a ne nakon srpskih seoba...Da li je Mehmed Selimovic koji je ponajbolji "nas" pisac bio podesan za popunjavanje nastalo izbacivanjem "nesrpskih" pisaca?Naravno da nije.Zato se radi jedno njegovo delo,a da nije zavestao ono pismo SANU ne bi se radilo ni to jer bi bio "muslimanski pisac".Slave se bitke iz prvog svetskog rata dok se o Zelengori,Neretvi,Kadinjaci samo uzgredno prica.Srpska okupacija Makedonije je "sirenje",uci se o manastirima,o ktitorima,gde se nalaze...Koliko to treba da interesuje druge manjine?Oskar Davico je mozda i najbolji pesnik koga je ova zemlja dala ali je bio komunista,pa ga umereno doziraju.Ucimo da je cirilica srpsko pismo iako postoji kod vise naroda.
Posle kada imamo Obraz,Nasi,Stub Svetog Stefana,1389,kada omladina po tribinama stadiona peva sofinisticke pesme i sklona je nasilju i netoleranciji,mi se cudimo.Mi ih stvaramo niko drugi.
Pretpostavljaqm da je manje-vise ista situacija i u Hrvatskoj i ostalim bivsim Jugoslovenskim republikama.

Čitajući ovaj intervju dolazi se do zaključka da je jedino "nacionalizam" ideologija. Svako ko imalo ima kritičkog mišljenja vrlo dobro zna da ovo nije tačno. Celokupan intervju je takođe veoma ideološki obojen, kao i principi po kojima treba "praviti" nove čitanke, a za koje se zalaže vaš sagovornik. Da se, takođe, radi o jednoj vrsti "slepila", odnosno, ideloške ostrašćenosti vidi se po tome što gospodin svoje "eksperimente" iz književnosti bazira na jednoj vrsti identifikaciji književnosti i istorije, što je vrsta "zamene teza" kojom se služe upravo i oni na koje vaš sagovornik upire prstom. Svako dobro književno delo svakako sadrži određene stavove autora koji su samo njegovi i koji se, opet, mogu zlouboprebiti. Knjige se i pišu da bi "govorile" o nečemu. Postavlja se pitanje da li i "nove" čitanke, za koje se zalaže vaš sagovornik govore o nečemu što je moguće zloupotrebiti ili tumačiti "pogrešno". Da u rečima vašeg sagovornika nema iskrenosti, dokaz je rečenica (parafraziram) u kojoj kaže da ne zna da li u književnosti postoji engleski nacionalizam jer to on ne izučava (?!). Ova rečenica da je izgovorena od nekoga ko ne pretenduje da ga shvate ozbiljno, delovala bi smešno. Ovako veoma jasno govori o namerama onoga ko je iznosi. Naravno, vrhunac licemrja je upoređivati spise stare nekoliko vekova (čega, priznaćete i nema tako mnogo, pa je možda i to razlog zbog čega je nešto u lektiri) i nešto (hipotetički) pisano danas. Ali očigledno je da neki ljudi jedino "u prošlosti" vide problem, da ne kažemo smetnju "progresu". Verovatno u taj "progres" ulazi i cenzurisanje Marka Tvena, ali to je već američki nacionalizam (pardon, "politička korektnost") u koji vaš sagovornik, verovatno, nije upućen, mada je i to princip "nove čitanke". On mnogo bolje zna kako se osećao Crnjanski, nego kako se osećao Selindžer. Pri time (svesno ili ne) čini upravo ono za šta optužuje druge, tumači Crnjanskog na jedan od stotinu mogućih načina, a što izgleda kao korišćenje lične tragedije velikog pisca za dnevno političku borbu. Možda bi mogao (ako već nije) i da pročita neki od romana Miloša Crnjanskog, np. "Roman o Londonu". Verovatno bi naučio i nešto o "engleskom nacionalizmu". Ako ga zanima...

Krajnje pojednostavljen i tendenciozan pristup autora projekta dao je povrsne rezultate.
Percepcija istorijskih dela,mada podlozna analizama,razlicitim misljenjima,novim dokumentima u anglo-saksonskom ili romanskom podrucju nezmenjena je citav milenijum.
Stotine filmova snimljeno je o kralju Arturu,lanselotu,Djinevri;Cercilu,kraljici Viktoriji,Elizabeti I....
Predajem 35 godina a ne videh ovakvu "analizu" u engleskim strucnim casopisima.
Povrsno i politikantski obojeno.

Ja sam student književnosti koji će se jednog dana studiozno baviti književnošću, ali srednjovekovna neće biti moj izbor. Međutim , imao sam taj kurs u prvoj godini i ponešto naučio. Ovaj čovek, oprostite, veoma greši, to jest, to je zamena teza ili, zapravo, potpuno promašena meta. Naime, srednjovekovna književnost ni u kom smislu nije slična današnjem načinu pisanja. Ona nije bila, pre svega, stvar autorskog čina, pa stoga ni izbora šta će se pisati. Ovakva dela su jasno kanonska odnosno šablonska, modelizovana, postojali su jasni prnicipi strukture i komponovanja koji nisu podrazumevali da može žitije da piše kako mu volja, tako da bi deo o proterivanju bogumila bio potpuno izlišan, s književne tačke gledišta. A pre svega, u pitanju je žitije jednog sveca, a ne vladara. Očajan primer, moram priznati...

O Boze,spali i spasi nas SVE! Nacionalizam buja na sve strane i truje nam decu! Gospodinu svaka cast na ideji i njenom sprovodjenju! Ovaj clanak zasluzuje veliku paznju u SVIM drzavama regiona, ali cisto sumnjam da ce tako biti...

Dotični prof.Veličković je do kraja banalizovao nastavu književnosti svodeći je na puko čitanje tzv.politički korektnih kknjiževno-umetničkih dela. Idemo li tom logikom moraćemo spaliti i iz školskih lektira izbaciti vrhunska dela svetske književnosti jer nisu, zaboga, "korektna" i izazivaju nacionalnu, versku ili polnu neprpeljivost. Reč je, dragi moj kolega, o INTERPRETACIJI iliti tumačenju književnog dela u, prosto rečeno, režiji nastavnika. Polemika i razmišljanje o sadržini dela i njegovo razumevanje u vremenu današnjem. Elem, izgleda da je problem u Vama profesore moj, jer ste iz učionice izašli na pola časa ne objasnivši učenicima koliko je opasno knjige čitati i razumevati doslovce. Naravno, pošto ne sumnjam u Vašu stručnost i poznavanje rada s decom ostaje mi da zaključim da je reč o pogrešnoj interpretaciji novinara ili, ne daj Bože, o Vašoj zloj nameri.

Ako je nesto ovde "politicki obojeno" to je ovaj intervju.
Sta je hteo da kaze? Da nauka i knjizevnost nisu isto? Ma nemoj, mi to nismo znali do sad.
Polazi od pogresnih pretpostavki. Kao sto bi neki nastavnik na casu zloupotrebio pomenuta dela on radi to isto, samo u suprotnom smeru.
Deco citajte sve i nikada ne uzimajte sve sto procitate zdravo za gotovo, bilo da se radi o knjizevnom ili naucnom delu (jer i naucna otkrica su itekako promenljiva kategorija, pogotovo u danasnje vreme). Uvek saslusajte i drugu,trecu ili desetu stranu, izvucite pouku i nastavite dalje.
I nikada ne sudite o delu ako ste slabo potkovani. Na primer, vrlo cesta situacija kada neko odluci da procita neko filozofsko delo i izabere Nicea jer mu se cini "cool". Pa nakon toga krene da kritikuje i pljuje po religiji a da pritom nijedno religijsko delo nije procitao ili ih je procitao vrlo malo (a naravno i pitanje sposobnosti da shvati Nicea je vrlo diskutabilno). Ili jos cesca situacija, kada napaljeni klinac uzme da cita "Mein Kampf" a pre toga je u zivotu procitao dve knjige.

Ovo predavanje je cisto politikanstvo nekoga ko je jasno politicki opredeljen za jednu politicku opciju i ideju,a ne nekakav strucni stav potkrepljen kvalifikovanim argumentima.
Proizvoljeno,politicki obojeno,pristrasno i neobjektivno slikanje stvarnosti.
Zalosno je sto neki ipak slepo veruju u sve sto lazni autoriteti pricaju.
Jasno je da je obrazovni sistem los,ali ovo je jedna politicki motivisana kritika skolstva,u stvari radi se o zalaganju da skola bude poligon za politicku indoktrinaciju djaka,ali onako kako to odgovara ovima koji drze predavanja.
Ne traze oni da lektira ne bude u sluzbi ideologije,nego da bude u sluzbi njihove ideologije.

Mislim da je sve ovo malo naduvano, iz jednostavnog razloga što deca uglavnom ne razumeju dela kao što su "Žitija Svetog Simeona", "Život i priključenija", itd. Prvenstveno zbog arhaičnog stila kojim su pisana (teško su razumljiva deci), drugo zato što su ovakva dela neprimerena njihovom uzrastu. Ono što 100% doprinosi indoktrinaciji, odnosno ono što oblikuje umove mladeži su analize tih dela na časovima, odnosno teme iz dela koje nastavnici biraju i koje se obrađuju i način na koji se obrađuju dela. Vi na primer "Život i priključenija" možete da predstavite kao autobiografiju jednog čoveka čiji su energija i život bili usmereni ka uvođenju narodnog jezika u književnost, opismenjavanju Srba, itd. Ali, takođe ovo delo možete predstaviti kao bunt protiv neprikosnovenosti i svemoći crkve, ličnu borbu protiv zatucanosti, gluposti i sujeverja.

Malo mi je besmisleno porediti '"Naš jezik ima najjednostavnije pismo na svijetu i pravopis”, Vuk Karadžić ' i 'Nabroj neke rodoljubive pjesme iz Domovinskog rata' kao i podsticanje djaka na neznanje cirilice.

Misao Vuka Karadzica se odnosi podjednako i na srpski i na hrvatski i na bosnjacki jezik koji u njegovo vreme nisu diferencirani (sto je ucinjeno kasnije opet iz ideoloskih razloga). Amerikancu nikad ne bi palo na pamet da kaze da prica americki ili australijancu da prica australijski, nego svi govore engleski.

Господину Ненаду скидам капу. Извадио је на светлост дана прљавштину која се деценијама гура под тепих.

Škole su oduvek bile produžena ruka politike. Kad se samo setim devedesetih i silnih priča o Kraljeviću Marku, Kosovskom boju i ostale gluposti koje su nam servirane. Ali je po meni najveći uticaj politike na fakultetima gde se mladi ljudi u vrhuncu snage i intelekta vrbuju za političke partije i teraju na mito korumpiranim profesorima i dekanima. Zato većina mladih ljudi naš obrazovni sistem doživljava samo kao nešto od čega treba formalno pobeći.

Jedna od glupljih stvari koje sam pročitao. Ovaj čovek očigledno nema veze sa književnošću. Zašto bi neko književnost vrednovao na osnovu privatnog života pisca a ne njegovog dela? Malo je reći da je takvo razmišljanje neuko, zapravo je apsurdno, jer kada bi to bio slučaj verovatno bi se većina dela izbacila s obzirom kakvi su stvarni profili ljudi koji su ih pisali(a ko to poznaje zapravo nečiji privatni život?!). Dostojevski je bio bludnik i kockar, šta sa tim? Primera je bezbroj. I da, kad smo već kod "indoktrinacije", bogumili nisu bili samo "proterivani", već živi spaljivani i nevini, za razliku od prosečnog posetioca Golog otoka. Paralela je neukusna.

@Marko, 5. oktobar 2011 00:03
Bravo za komentar.
Upravo je to sustina licemernosti ovog predavanja,neko kritikuje nesto, a sam to radi.
Kritikuje zloupotrebu lektire u ideoloske svrhe,a sam to to radi,naravno u svrhu svoje ideologije.

Samo se treba setiti kako je, a i danas ne verujem da je mnogo bolje, interpretirana Srpska narodna poezija, tj. svi oni ciklusi vezani za Kosovo. Zar svrha tih casova nije bila da nam se svima sistematski usadi ideja mucenistva, zrtve, izdajstva, nebeske Srbije... Zar se tu nismo sreli sa nekom vrstom super-heroja koji ce osvetiti, ili sta vec, srpstvo, biti pametniji od jacih od sebe i poraziti ih sve, itd.itd. Zar nam svima, bas zahvaljujuci ovome, nije usadjena ideja sumanutog izbora izmedju dve krajnosti Kosovo ili ... Da li su za interpretaciju ove teme ikada primenjena znanja iz drugih predmeta, npr. istorije, psihologije, ne verujem. Ako nastava knjizevnosti treba da podstakne na kriticko misljenje, bas me interesuje da li je ikom ikada pri obradi ove teme bilo dozvoljeno da je interpretira drugacije od ustaljenih sablona.

Zato nikada nisam citao lektiru! Tada sam bukvalno gutao SF i popularne naucne knjige. Mene ce neko natjerati sa 13 da citam nesto a da nije SF, ma VOZDRA!

OVAJ VELICKOVIC POREDI STEFANA NEMANJU SA NEKAKVIM ALIJEM KOJI JE ODVODIO LJUDE NA GOLI OTOK I TUKAO IH TAMO! STEFAN NEMANJA JE OBJEDINIO SRPSKE ZEMLJE I OBEZBJEDIO TEMELJE SRPSKOJ SREDNJEVJEKOVNOJ DRZAVOTVORNOJ IDEJI. KAKO NEKO MOZE DA NE VIDI KOLIKO JE TO BITNO KAO VELICKOVIC. PITAJTE MADJARE DA LI BI HUNJADIJA IZBACILI IZ KNJIZEVNOSTI JER SE BORIO PROTIV TURAKA. PROSTO NEVJEROVATNO NA KOJE SVE NACINE LJUDI POKUSAVAJU DA OMALOVAZE SRBIJU!

prosto ti dodje da places kada ovako nesto procitas. bicemo vecno treci svet :(

Морам да признам да ми није јасно од када је то лоше учити децу да воле своју земљу. А господин очигледно посматра књижевност из неког чудног угла пошто је ваљда свима јасно да књижевност не значи увек истинитост. Он говори о Житију светог Симеона као да је онај ко бира лектиру намерно исекао из тог дела негативне примере из живота нашег свеца, што је далеко од истине, јер свако ко је прочитао то дело зна да Сава о оцу и не пише као о владару већ то дело почиње са Немањиним одласком у манастир. Осим тога, наравно да ћемо децу да учимо књижевности од првих наших дела, а Житије светог Симеона је једно од првих ауторских дела на српском језику. Не видим ништа лоше у пропагирању здравог национализма.

Mislim da ono sto treba da ohrabri jeste postojanje brojnih kritickih i dobro argumentovanih komentara medju citaocima ovog intervjua. NJIMA svaka cast. Inace, steta sto nesto vise detalja nije napisano o samom govorniku, te se primecuje da ljudi ne znaju da je Velickovic i asistent na srpskoj knjizevnosti u Sarajevu i pisac i izdavac i kriticar i ... Izmedju ostalog, u svim navedenim funkcijama, verno zastupa tezu o tome da je namera pisca sustinski deo tumacenja knjizevnosti, sto je odavno argumentovano osporena ideja medju ozbiljnim i obrazovanim teoreticarima i tumacima knjizevnosti u svetu.

Ovaj razgovor sa knjizevnoscu ima veoma malo veze. Jedino oko cega se slazem je da je neznanje na prvom mestu. Tako da los izbor lektire ima veze pre svega sa neznanjem onih koji odlucuju sta ce se citati, a veoma malo sa planskim nudjenjem odgovarajuce istorije. Knjizevnost za strucnjake i obozavaoce nije skup svedocanstva o razlicitim istorisjkim zbivanjima, vec UMETNOST, koja ima svoje posebne zakonitosti bez obzira na fabulu. Cak i moji ucenici, skolarci kada izaberu da citaju znaju i osecaju bolje knjizevnost od vaseg sagovornika, koji prica o njoj kao da je parce neke plastike, nesto mrtvo i potpuno van estetskog konteksta.
Lektira nam nije dobra, jer u njoj nema tizera, knjiga zbog kojih se "navlacite" na citanje, nema interesantnih i vrcavih profesora kznjizevnosti koji i sami jos uvek sa radoscu citaju. Nema ta citalacka strast, niti vaznost drzanja knjige u ruci ikakve veze sa Alijama, partizanima, ustasama i svemu redom sto se u razgovoru navosi. Ovaj intervju je samo jedna zamorna, uskogruda tacka sa koje se gleda knjizevnost, a koja pritom podrazumeva da su ucenici veoma niskointaligentna bica kojima je lako iz vrednih knjizevnih dela koja se pominju izvuci banalnu programsko-vaspitnu semu. Potpuno bezveze!

Znam samo jedno.
Da su me lektire u osnovnoj i srednjoj skoli tako smorile da posle toga nikada vise nisam imao zelju da procitam bilo koju knjigu.
Umesto da nas ''navuku'' na citanje oni su uradili potpuno suprotno.

Mislim da ima mnogo istine u ovome. Secam se zakljucaka do kojih smo dolazili na casu srpskog jezika posle interpretacije knjizevnih dela. Kao dete dobio sam utisak da je meni nesto licno naskodjeno kada su opisivani razni ratovi i veliki utisak nepravde jer smo samo mi Srbi patili kroz celu istoriju a jedini smo bili pravedi od svih naroda. Imao sam jako los stav prema drugim balkanskim narodima i naravno prema celom zapadu jer je to bilo za vreme rata u Bosni. Nastavnici su samo doprineli tom osecaju. Takodje, lekcije iz istorije su izazivale slicna osecanja.
Nisam strucnjak za knjizevnost, naprotiv, imao sam lose ocene iz srpskog. Ipak, mislim da nije zdravo da deca, koja jos nisu usla u pubertet i jos ne znaju cemu sluza polni organi, budu toliko opterecivana teskim i depresivnim delima.

Predajem knjizevnost na jednom americkom univerzitetu, i, kao prvo, moram da kazem da i ovde po skolama ima puno isuvise ocigledne indoktrinacije putem knjizevnosti, ali na fakultetu je situacija drugacija. Jako je sirok pristup najrazlicitijim teorijama knjizevnosti koje se ovde vrlo ozbiljno shvataju tako da su retki oni profesori koji ce putem knjizevnosti da propagiraju bilo kakvu vrstu nekriticke iskljucivosti (ekstremni nacionalni sovinizam je naravno samo jedna vrsta iskljucivosti). Naravno da je obrazovanje uvek ideoloski cin - ne postoji neka "neutralna" objektivnost, ali sve ideologije NISU iste. Takodje, slazem se sa Lenkom da ni svi "drugi" nisu isti - ne moze se izjednacavati fasisticki "drugi" sa jevrejskim, srpskim, romskim, itd. "drugim." To je eticki i politicki jako problematicno. "Jama" ili "Krvava bajka" su istorijski, knjizevni dokumenti koji se moraju proucavati u tom kontekstu, iako se naravno mora obratiti paznja na celokupni plan i program koji promovise ideologiju zrtve - znaci, sve zavisi od konteksta i interpretacije. Nisam za cenzuru knjizevnosti ni u kakvom smislu, muka mi je od vulgarne americke cenzure po skolama, ne mislim da treba izbaciti npr Njegosa ili epsku poeziju zato sto nisu "politicki korektni" nego ih treba proucavati u kontekstu u kom su nastali i sa kritickim osvrtom na sve vrste ideologije koje se u tim delima pojavljuju. Nijedno knjizevno delo nije ni sasvim "dobro" ni "lose," vec je kompleksno.

U polovini do sada objavljenih komentara ljudi napadaju coveka koji je intervjuisan za clanak, po meni bez osnova (kritike, ne intervjuisanje). Zitije Sv Simeona kao i neka druga dela u lektiri su predstavljena kao biografije, ili barem kao dela koja su dobrim delom zasnovana na stvarim licnostima i dogadjajima - i takva dela i te kako treba da budu istorijski i tacna i "izbalansirana" ukoliko su uvrstena u lektiru. Sa time dakle nema veze zivot ili (navodni) karakter pisca (neko rece Dostojevski - kockar). To sto je delo staro po sebi nema neku tezinu u pogledu obrazovanja mladih umova, da nije tako najvaznije delo u lektiri bi bila Biblija (mozda i oni mormonski tekstovi, zavisi kom cemo se prikloniti carstvu). Dalje, to sto je Crnjanski pisao u romanu o Londonu veze nema sa onime na sta se misli u clanku - kako engleski nacionalizam jeste ili nije predstavljen kroz literaturu koja je obavezna za djake u UK danas. Cenzura odredjenih dela (kao sto je Mark Tven u drugim skolskim sistemima) postoji i na Balkanu, uporedo sa problemom ukljucivanja problematicnih dela i segmenata u udzbenicima, o cemu je ovde rec. Morao bih da porazgovaram sa nekim odlikasem iz osnovne da vidim sta oni to uce sada i da sagledam koliko su se citanke i sl promenile u zadnjih 15-20 godina, ali iz svog vremena pri kraju osnovne skole koje i nije bilo tako davno - krajem 90ih - mogu da se setim da se politika uplitala i u mnogo egzaktnije nauke od knjizevnosti. Naime, neke 97me recimo znam da nismo radili ne samo istoriju, vec ni geografiju Hrvatske (cini mi se i drugih ex-Yu republika), i valjda je jasno da je tendenciozan izbor lektire mala maca za ovakve "propuste". Nesporno je da je snimljeno dosta filmova o stvarnim licnostima (recimo) engleske istorije, ali nema osnova za pretpostavku da se bilo koje od tih dela koje je namenjeno pre svega za zabavu koristi tamo na casovima engleskog, literature, ili istorije...cini mi se da osoba koja je uputila zamerku na ovu temu i nije najbolje razmislila o tome sta je tema. Jasno je da su citiranje Vuka Karadzica (bez dopune u vezi ostalih jezika u nasem okruzenju koji koriste isto pismo i fonetiku) i navodjenje Domobranskih pesama 90ih razlicite kategorije neukusa i pogresnog upucivanja decijeg uma, ali primera sigurno ima jos i u jednom i u drugom slucaju, i svako treba sa svoje strane da se trudi da uradi pravu stvar, a ne da se takmicimo u tome ko ce svoju decu vise da indoktrinira. Ako nista drugo mozda barem oni nece imati decu kao sto su ova zbog kojih se milicija vajnog nam ministra Dacica plasi za zivot.

Mnogo plitko

И у САД је образовање у служби идеологије. То није проблем. Проблем је само каква је идеологија. Моје дете је читало књигу, за америчку школу, пошто иде овде у САД. Радило се о неком "научно фанстастичном роману", као сви морају да буду исти, све по команди, један је одударао од свих што није било добро... Слушам ја тако и ne удубљујем се шта ми дете прича. На крају каже да је то у ствари прича о комунизму, тако им рекли у школи. По мени, нијe проблем што је образовање у служби идеологије, то мора тако да буде, проблем је каква је идеологија.

Odavno nesto pametnije nisam procitala. Naravno da ce ovakvi stavovi izazvati polemiku, koje ne bi trebalo uopste da bude jer se ovde radi samo o jednom fenomenu: zloupotrebi knjizevnosti u obrazovanju mladih.
Mislim da smo u godinama koje smo proveli u skoli (u svim novoistorijskim fazama ove zemlje, Jugoslaviji za vreme i posle Titove vladavine, pre i posle 5. oktobra, pre i posle uvodjenja veronauka u skolu itd.) svi bili svedoci raznih oblika perverznog tumacenja stepena vaznosti knjizevnosti u obrazovanju. Neki lektiru nisu citali i ponose se time (a, na zalost, i njihovi roditelji), nekima su od strane profesora servirani samo tendenciozni odlomci i dela po licnom ukusu, kriticka analiza knjizevnih dela je najcesce bila odsutna iako je fundamentalna za formiranje nezavisnog i, koliko je to uopste moguce, objektivnog misljenja, a citav sadrzaj u nastavi knjizevnosti i maternjeg jezika je decenijama biran po politickoj podobnosti.
Komentarisati tako da uporedjujemo nacionalizme naseg i ostalih naroda vec samo po sebi predstavlja dobar primer takvog nedovrsenog razmisljanja, takoreci "zamenu teza". Jedino sto Nenad Velickovic ovde navodi su primeri zloupotrebe knjizevnosti u raznim sredinama, a ciji je greh najveci, to je ono sto decu tendenciozno uce u skolama i tako se istorija ponavlja u nedogled.

Када сам дошао у Канаду држава нам дала бесплатне часове енглеског. Вођени смо и у неки музеј. Канађанин, водич, нас пита који је био највећи непријатељ Канаде. Неки причају Индијанци, неки староседеоци,.... НЕ, каже он. Американци. Знам да ви у Србији нећете да верујете, али тако је. Мора све да буде у служби система, јер тако систем опстаје. Питање је само да ли еј систем паметан или није.

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.
(MarduKKK, 4. oktobar 2011 08:49)

MarduKKK, ako su sva ta dela uticala na razvoj OVAKVE civilizacije u kojoj mi, kao ljudska vrsta, egzistiramo - od kakve su KORISTI?

Razmisli o tome.
(Jovan Nikolić, 10. oktobar 2011 04:05)

Jovane, da li znaš kakav je svet bio pre nastanka tih dela i koliko su ona uticala na njegovo oplemenjivanje. OVAKVA civilizacija je zaista loša, to je nemoguće osporiti, ali je pre Epa o Gilgamešu,Ilijade ili Toma Sojera i sličnih dela bila mnogo gora. Cenzurom bi se samo vratili unazad.

Nije ovo nista novo, novo je to sto je neko to javno rekao pa jos neko i objavio. Manipulacija i indoktrinacija se sprovodi vekovima kome, kad i kako odgovara, danas je to sveobuhvatnije sobzirom na je na raspolaganju veliki dijapazon sredstava ... razni mediji kao sto su tv, film, muzika, stampa, sve je to mnogo gore pa ceo sistem skolstva je u tom pravcu ...

Svako ima pravo iznositi mišljenje, pa i dotični gospodin, ali mislim da je pomalo i neukusno da iz jedne hr knjige kao najveći nacionalistički element izvadi pitanje dali zanš neku domoljubnu pjesmu. Te su pjesme nastale za vrijeme 4-godišnjeg bombardiranja i razaranja jedne zemlje, kada smo imali i 40 avio uzbuna dnevno, kada većina od nas nije mogla vjerovati da nas do jučer naša JNA lema nemilo. To su bile 4 godine gladi, siromaštva, bezizlaznog stanja, ja koji nisam po nacionalnosti hrvat moram priznat da su u takvom bezizlaznom vremenu mnoge držale takve pjesme, ponekad u ničemu umjetničke, pjesme koje su unosile malo sunca u ne sive nego totalno crne dane, naptili smo se kao nikada i to dobro zapamtili. Smješno je ali taj intelektualac bi ipak trebao bolje poznavati sustav izbora knjiga, kao i način formiranja liste obavezne i dopunske lektire. Mislim da uopće nije upoznat sa sudjelovanjem roditelja, a zaboravio je da i svaka nacionalna manjina u hr ima svoje udžbenike koji kao npr. talijanski direktno stiže iz Italije, a prijevljen je na listi odobrenih udžbenika. Pogledajte srpsku gimnaziju u Zagrebu, nijedna joj u srbiji nije ni blizu.

http://www.pecat.co.rs/2011/10/ideologizacija-knjizevnosti/

Veličković je odradio dobar posao, makar i samim pokazivanjem kako sve književnost može biti instrumentalizovana. Dodao bih i da je problem nedostatak stručnosti ili puka nezainteresovanost ili opet, indoktriniranost, samog nastavničkog kadra. Istorijski se kontekst dela ne obradjuje dovoljno, nema se želja i potreba da se razbiju brojne predrasude, izazove kritičko mišljenje kod učenika (ni mnogi ga nastavnici razvili nisu). I zaista, posle se čudimo otkuda onoliko mladih ljudi okupljenih oko tih raznih nacionalno i verski zatucanih grupa. Lično, poznajem primer istoričara u osnovnoj školi koji vodi lokalni odbor "Obraza". Pitam se šta taj priča maloj deci i čemu ih uči, i koliko je još takvih slučajeva?

Национализам, или како га неко под наводнике ставља, је идеологија и митоогија сваког образовног система. "Индоктринација" се врши у најмлађем узрасту и то је нормално. Осећање религиозно и патриотско су два највиша, кажу паметнији од нас.
"Чекајући Годоа", "Странац" и слична стерилна и површна штива, углавном модерне књижевности, служе да смлаче и обесхрабре (будућу) омладину и радног човека кога школски систем товари информацијама као да је буре. Њега треба запалити као ватру. Лично, за "Јаму", Ћосића и сл. нисам, ал има ваљда упућенијих...

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.
(MarduKKK, 4. oktobar 2011 08:49)

MarduKKK, ako su sva ta dela uticala na razvoj OVAKVE civilizacije u kojoj mi, kao ljudska vrsta, egzistiramo - od kakve su KORISTI?

Razmisli o tome.

Svi narodi svijeta imaju svoje komplekse i vrline i u svakoj knjizevnosti je prisutno i jedno i drugo. Knjige se ne citaju samo da bi se procitale vec da bi se o njima promisljalo i pokusalo razumjeti sta je to sto je u njima napisano. Naravno, neophodno je i odredjeno objektivno razumjevanje istorije vremena u kom je neko knjizevno djelo nastalo, kako bi se ono moglo bolje shvatiti. Svako knjizevno djelo je metafora okolnosti stvarnosti u kojoj je nastalo.

Господину Ненаду скидам капу. Извадио је на светлост дана прљавштину која се деценијама гура под тепих.

OVAJ VELICKOVIC POREDI STEFANA NEMANJU SA NEKAKVIM ALIJEM KOJI JE ODVODIO LJUDE NA GOLI OTOK I TUKAO IH TAMO! STEFAN NEMANJA JE OBJEDINIO SRPSKE ZEMLJE I OBEZBJEDIO TEMELJE SRPSKOJ SREDNJEVJEKOVNOJ DRZAVOTVORNOJ IDEJI. KAKO NEKO MOZE DA NE VIDI KOLIKO JE TO BITNO KAO VELICKOVIC. PITAJTE MADJARE DA LI BI HUNJADIJA IZBACILI IZ KNJIZEVNOSTI JER SE BORIO PROTIV TURAKA. PROSTO NEVJEROVATNO NA KOJE SVE NACINE LJUDI POKUSAVAJU DA OMALOVAZE SRBIJU!

Zato nikada nisam citao lektiru! Tada sam bukvalno gutao SF i popularne naucne knjige. Mene ce neko natjerati sa 13 da citam nesto a da nije SF, ma VOZDRA!

Znam samo jedno.
Da su me lektire u osnovnoj i srednjoj skoli tako smorile da posle toga nikada vise nisam imao zelju da procitam bilo koju knjigu.
Umesto da nas ''navuku'' na citanje oni su uradili potpuno suprotno.

"Krvava bajka se takodje koristi za izgradjivanje ideje zrtve,da se negativno obelezi drugi" Ne mogu da verujem da sam ovo procitala!Ne mogu da verujem da ovaj sajt objavljuje ovakve "strucne " intervjue i istrazivanja! Volela bih da mi doticni "strucnjak" objasni,kako nastavnici koriste tu pesmu u ideoloske svrhe?!Mozda bi trebalo deci da precutimo da su postojali fasisticki zlocini,ili da precutimo drugi svetski rat?Da kazemo da su nemacki nacisti bili neki fini ljudi,a da su deca sama kriva sto su streljana?Vrlo popularno misljenje ovih dana u Srbiji!Obavezno bi trebalo precutati ustaske zlocine nad Srbima,koje Ivan Goran Kovacic opisuje da ne remetimo dobrosusedske odnose!
Da ne spominjem poredjenje"pravednika Alija" i Zitije Sv.Simeona!
Gospodin bi trebalo da zna da se istorijska dela mogu samo vrednovati a ne kritikovati!
Ovo je cist primer(njegove)zloupotrebe knjizevnosti u ideoloske svrhe.Nije nam mogao dati bolji primer osim svog!

Samo se treba setiti kako je, a i danas ne verujem da je mnogo bolje, interpretirana Srpska narodna poezija, tj. svi oni ciklusi vezani za Kosovo. Zar svrha tih casova nije bila da nam se svima sistematski usadi ideja mucenistva, zrtve, izdajstva, nebeske Srbije... Zar se tu nismo sreli sa nekom vrstom super-heroja koji ce osvetiti, ili sta vec, srpstvo, biti pametniji od jacih od sebe i poraziti ih sve, itd.itd. Zar nam svima, bas zahvaljujuci ovome, nije usadjena ideja sumanutog izbora izmedju dve krajnosti Kosovo ili ... Da li su za interpretaciju ove teme ikada primenjena znanja iz drugih predmeta, npr. istorije, psihologije, ne verujem. Ako nastava knjizevnosti treba da podstakne na kriticko misljenje, bas me interesuje da li je ikom ikada pri obradi ove teme bilo dozvoljeno da je interpretira drugacije od ustaljenih sablona.

Mislim da ima mnogo istine u ovome. Secam se zakljucaka do kojih smo dolazili na casu srpskog jezika posle interpretacije knjizevnih dela. Kao dete dobio sam utisak da je meni nesto licno naskodjeno kada su opisivani razni ratovi i veliki utisak nepravde jer smo samo mi Srbi patili kroz celu istoriju a jedini smo bili pravedi od svih naroda. Imao sam jako los stav prema drugim balkanskim narodima i naravno prema celom zapadu jer je to bilo za vreme rata u Bosni. Nastavnici su samo doprineli tom osecaju. Takodje, lekcije iz istorije su izazivale slicna osecanja.
Nisam strucnjak za knjizevnost, naprotiv, imao sam lose ocene iz srpskog. Ipak, mislim da nije zdravo da deca, koja jos nisu usla u pubertet i jos ne znaju cemu sluza polni organi, budu toliko opterecivana teskim i depresivnim delima.

Морам да признам да ми није јасно од када је то лоше учити децу да воле своју земљу. А господин очигледно посматра књижевност из неког чудног угла пошто је ваљда свима јасно да књижевност не значи увек истинитост. Он говори о Житију светог Симеона као да је онај ко бира лектиру намерно исекао из тог дела негативне примере из живота нашег свеца, што је далеко од истине, јер свако ко је прочитао то дело зна да Сава о оцу и не пише као о владару већ то дело почиње са Немањиним одласком у манастир. Осим тога, наравно да ћемо децу да учимо књижевности од првих наших дела, а Житије светог Симеона је једно од првих ауторских дела на српском језику. Не видим ништа лоше у пропагирању здравог национализма.

O Boze,spali i spasi nas SVE! Nacionalizam buja na sve strane i truje nam decu! Gospodinu svaka cast na ideji i njenom sprovodjenju! Ovaj clanak zasluzuje veliku paznju u SVIM drzavama regiona, ali cisto sumnjam da ce tako biti...

Slazem se sa autorom.Takvih primera je bezbroj.Kada je se raspadala SFRJ dolazilo je do "ciscenja" i taj proces jos uvek traje.Najsveziji primer je izbacivanje Augustina Ujevica i Danila Kisa.Odmah smo izbacili vecinu knjizevnika koji bi se danas mogli smatrati kao hrvati i slovenci.Ivan cankar se vise ne uci,Oton Zupancic,fantasticni Krleza...Ataj duh da smo mi u pravu i da nas svi mrze i imaju nesto protiv nas,provejava kroz ceo skolski sistem.Pa samo u geografiji za treci razred gimnazije pise da su je SHS bila progresivna i razvijena industrijska zemlja (pogledajte sta govori o njoj bas Crnjanski u Embahadama),a glavna izvozna delatnost su bile svinje i preko 80% ljudi je zivelo na selu,slike monaha,period SFRJ je u potpunosti preskocen kao i sumanuti Milosevic,Hrvatska je izvrsila agresiju na nas (napadala kasarne),a srbi u Hrvatskoj su u strahu uod hrvata proglasili Republiku Srpsku Krajinu,Albanci su se na Kosovo doselili nakon 1946,a ne nakon srpskih seoba...Da li je Mehmed Selimovic koji je ponajbolji "nas" pisac bio podesan za popunjavanje nastalo izbacivanjem "nesrpskih" pisaca?Naravno da nije.Zato se radi jedno njegovo delo,a da nije zavestao ono pismo SANU ne bi se radilo ni to jer bi bio "muslimanski pisac".Slave se bitke iz prvog svetskog rata dok se o Zelengori,Neretvi,Kadinjaci samo uzgredno prica.Srpska okupacija Makedonije je "sirenje",uci se o manastirima,o ktitorima,gde se nalaze...Koliko to treba da interesuje druge manjine?Oskar Davico je mozda i najbolji pesnik koga je ova zemlja dala ali je bio komunista,pa ga umereno doziraju.Ucimo da je cirilica srpsko pismo iako postoji kod vise naroda.
Posle kada imamo Obraz,Nasi,Stub Svetog Stefana,1389,kada omladina po tribinama stadiona peva sofinisticke pesme i sklona je nasilju i netoleranciji,mi se cudimo.Mi ih stvaramo niko drugi.
Pretpostavljaqm da je manje-vise ista situacija i u Hrvatskoj i ostalim bivsim Jugoslovenskim republikama.

Koliko paušalnih, besmislenih i isplativih stavova.

Škole su oduvek bile produžena ruka politike. Kad se samo setim devedesetih i silnih priča o Kraljeviću Marku, Kosovskom boju i ostale gluposti koje su nam servirane. Ali je po meni najveći uticaj politike na fakultetima gde se mladi ljudi u vrhuncu snage i intelekta vrbuju za političke partije i teraju na mito korumpiranim profesorima i dekanima. Zato većina mladih ljudi naš obrazovni sistem doživljava samo kao nešto od čega treba formalno pobeći.

Ja sam student književnosti koji će se jednog dana studiozno baviti književnošću, ali srednjovekovna neće biti moj izbor. Međutim , imao sam taj kurs u prvoj godini i ponešto naučio. Ovaj čovek, oprostite, veoma greši, to jest, to je zamena teza ili, zapravo, potpuno promašena meta. Naime, srednjovekovna književnost ni u kom smislu nije slična današnjem načinu pisanja. Ona nije bila, pre svega, stvar autorskog čina, pa stoga ni izbora šta će se pisati. Ovakva dela su jasno kanonska odnosno šablonska, modelizovana, postojali su jasni prnicipi strukture i komponovanja koji nisu podrazumevali da može žitije da piše kako mu volja, tako da bi deo o proterivanju bogumila bio potpuno izlišan, s književne tačke gledišta. A pre svega, u pitanju je žitije jednog sveca, a ne vladara. Očajan primer, moram priznati...

Ovo predavanje je cisto politikanstvo nekoga ko je jasno politicki opredeljen za jednu politicku opciju i ideju,a ne nekakav strucni stav potkrepljen kvalifikovanim argumentima.
Proizvoljeno,politicki obojeno,pristrasno i neobjektivno slikanje stvarnosti.
Zalosno je sto neki ipak slepo veruju u sve sto lazni autoriteti pricaju.
Jasno je da je obrazovni sistem los,ali ovo je jedna politicki motivisana kritika skolstva,u stvari radi se o zalaganju da skola bude poligon za politicku indoktrinaciju djaka,ali onako kako to odgovara ovima koji drze predavanja.
Ne traze oni da lektira ne bude u sluzbi ideologije,nego da bude u sluzbi njihove ideologije.

Jedna od glupljih stvari koje sam pročitao. Ovaj čovek očigledno nema veze sa književnošću. Zašto bi neko književnost vrednovao na osnovu privatnog života pisca a ne njegovog dela? Malo je reći da je takvo razmišljanje neuko, zapravo je apsurdno, jer kada bi to bio slučaj verovatno bi se većina dela izbacila s obzirom kakvi su stvarni profili ljudi koji su ih pisali(a ko to poznaje zapravo nečiji privatni život?!). Dostojevski je bio bludnik i kockar, šta sa tim? Primera je bezbroj. I da, kad smo već kod "indoktrinacije", bogumili nisu bili samo "proterivani", već živi spaljivani i nevini, za razliku od prosečnog posetioca Golog otoka. Paralela je neukusna.

Svako ima pravo iznositi mišljenje, pa i dotični gospodin, ali mislim da je pomalo i neukusno da iz jedne hr knjige kao najveći nacionalistički element izvadi pitanje dali zanš neku domoljubnu pjesmu. Te su pjesme nastale za vrijeme 4-godišnjeg bombardiranja i razaranja jedne zemlje, kada smo imali i 40 avio uzbuna dnevno, kada većina od nas nije mogla vjerovati da nas do jučer naša JNA lema nemilo. To su bile 4 godine gladi, siromaštva, bezizlaznog stanja, ja koji nisam po nacionalnosti hrvat moram priznat da su u takvom bezizlaznom vremenu mnoge držale takve pjesme, ponekad u ničemu umjetničke, pjesme koje su unosile malo sunca u ne sive nego totalno crne dane, naptili smo se kao nikada i to dobro zapamtili. Smješno je ali taj intelektualac bi ipak trebao bolje poznavati sustav izbora knjiga, kao i način formiranja liste obavezne i dopunske lektire. Mislim da uopće nije upoznat sa sudjelovanjem roditelja, a zaboravio je da i svaka nacionalna manjina u hr ima svoje udžbenike koji kao npr. talijanski direktno stiže iz Italije, a prijevljen je na listi odobrenih udžbenika. Pogledajte srpsku gimnaziju u Zagrebu, nijedna joj u srbiji nije ni blizu.

U polovini do sada objavljenih komentara ljudi napadaju coveka koji je intervjuisan za clanak, po meni bez osnova (kritike, ne intervjuisanje). Zitije Sv Simeona kao i neka druga dela u lektiri su predstavljena kao biografije, ili barem kao dela koja su dobrim delom zasnovana na stvarim licnostima i dogadjajima - i takva dela i te kako treba da budu istorijski i tacna i "izbalansirana" ukoliko su uvrstena u lektiru. Sa time dakle nema veze zivot ili (navodni) karakter pisca (neko rece Dostojevski - kockar). To sto je delo staro po sebi nema neku tezinu u pogledu obrazovanja mladih umova, da nije tako najvaznije delo u lektiri bi bila Biblija (mozda i oni mormonski tekstovi, zavisi kom cemo se prikloniti carstvu). Dalje, to sto je Crnjanski pisao u romanu o Londonu veze nema sa onime na sta se misli u clanku - kako engleski nacionalizam jeste ili nije predstavljen kroz literaturu koja je obavezna za djake u UK danas. Cenzura odredjenih dela (kao sto je Mark Tven u drugim skolskim sistemima) postoji i na Balkanu, uporedo sa problemom ukljucivanja problematicnih dela i segmenata u udzbenicima, o cemu je ovde rec. Morao bih da porazgovaram sa nekim odlikasem iz osnovne da vidim sta oni to uce sada i da sagledam koliko su se citanke i sl promenile u zadnjih 15-20 godina, ali iz svog vremena pri kraju osnovne skole koje i nije bilo tako davno - krajem 90ih - mogu da se setim da se politika uplitala i u mnogo egzaktnije nauke od knjizevnosti. Naime, neke 97me recimo znam da nismo radili ne samo istoriju, vec ni geografiju Hrvatske (cini mi se i drugih ex-Yu republika), i valjda je jasno da je tendenciozan izbor lektire mala maca za ovakve "propuste". Nesporno je da je snimljeno dosta filmova o stvarnim licnostima (recimo) engleske istorije, ali nema osnova za pretpostavku da se bilo koje od tih dela koje je namenjeno pre svega za zabavu koristi tamo na casovima engleskog, literature, ili istorije...cini mi se da osoba koja je uputila zamerku na ovu temu i nije najbolje razmislila o tome sta je tema. Jasno je da su citiranje Vuka Karadzica (bez dopune u vezi ostalih jezika u nasem okruzenju koji koriste isto pismo i fonetiku) i navodjenje Domobranskih pesama 90ih razlicite kategorije neukusa i pogresnog upucivanja decijeg uma, ali primera sigurno ima jos i u jednom i u drugom slucaju, i svako treba sa svoje strane da se trudi da uradi pravu stvar, a ne da se takmicimo u tome ko ce svoju decu vise da indoktrinira. Ako nista drugo mozda barem oni nece imati decu kao sto su ova zbog kojih se milicija vajnog nam ministra Dacica plasi za zivot.

Ako je nesto ovde "politicki obojeno" to je ovaj intervju.
Sta je hteo da kaze? Da nauka i knjizevnost nisu isto? Ma nemoj, mi to nismo znali do sad.
Polazi od pogresnih pretpostavki. Kao sto bi neki nastavnik na casu zloupotrebio pomenuta dela on radi to isto, samo u suprotnom smeru.
Deco citajte sve i nikada ne uzimajte sve sto procitate zdravo za gotovo, bilo da se radi o knjizevnom ili naucnom delu (jer i naucna otkrica su itekako promenljiva kategorija, pogotovo u danasnje vreme). Uvek saslusajte i drugu,trecu ili desetu stranu, izvucite pouku i nastavite dalje.
I nikada ne sudite o delu ako ste slabo potkovani. Na primer, vrlo cesta situacija kada neko odluci da procita neko filozofsko delo i izabere Nicea jer mu se cini "cool". Pa nakon toga krene da kritikuje i pljuje po religiji a da pritom nijedno religijsko delo nije procitao ili ih je procitao vrlo malo (a naravno i pitanje sposobnosti da shvati Nicea je vrlo diskutabilno). Ili jos cesca situacija, kada napaljeni klinac uzme da cita "Mein Kampf" a pre toga je u zivotu procitao dve knjige.

Odavno nesto pametnije nisam procitala. Naravno da ce ovakvi stavovi izazvati polemiku, koje ne bi trebalo uopste da bude jer se ovde radi samo o jednom fenomenu: zloupotrebi knjizevnosti u obrazovanju mladih.
Mislim da smo u godinama koje smo proveli u skoli (u svim novoistorijskim fazama ove zemlje, Jugoslaviji za vreme i posle Titove vladavine, pre i posle 5. oktobra, pre i posle uvodjenja veronauka u skolu itd.) svi bili svedoci raznih oblika perverznog tumacenja stepena vaznosti knjizevnosti u obrazovanju. Neki lektiru nisu citali i ponose se time (a, na zalost, i njihovi roditelji), nekima su od strane profesora servirani samo tendenciozni odlomci i dela po licnom ukusu, kriticka analiza knjizevnih dela je najcesce bila odsutna iako je fundamentalna za formiranje nezavisnog i, koliko je to uopste moguce, objektivnog misljenja, a citav sadrzaj u nastavi knjizevnosti i maternjeg jezika je decenijama biran po politickoj podobnosti.
Komentarisati tako da uporedjujemo nacionalizme naseg i ostalih naroda vec samo po sebi predstavlja dobar primer takvog nedovrsenog razmisljanja, takoreci "zamenu teza". Jedino sto Nenad Velickovic ovde navodi su primeri zloupotrebe knjizevnosti u raznim sredinama, a ciji je greh najveci, to je ono sto decu tendenciozno uce u skolama i tako se istorija ponavlja u nedogled.

Čitajući ovaj intervju dolazi se do zaključka da je jedino "nacionalizam" ideologija. Svako ko imalo ima kritičkog mišljenja vrlo dobro zna da ovo nije tačno. Celokupan intervju je takođe veoma ideološki obojen, kao i principi po kojima treba "praviti" nove čitanke, a za koje se zalaže vaš sagovornik. Da se, takođe, radi o jednoj vrsti "slepila", odnosno, ideloške ostrašćenosti vidi se po tome što gospodin svoje "eksperimente" iz književnosti bazira na jednoj vrsti identifikaciji književnosti i istorije, što je vrsta "zamene teza" kojom se služe upravo i oni na koje vaš sagovornik upire prstom. Svako dobro književno delo svakako sadrži određene stavove autora koji su samo njegovi i koji se, opet, mogu zlouboprebiti. Knjige se i pišu da bi "govorile" o nečemu. Postavlja se pitanje da li i "nove" čitanke, za koje se zalaže vaš sagovornik govore o nečemu što je moguće zloupotrebiti ili tumačiti "pogrešno". Da u rečima vašeg sagovornika nema iskrenosti, dokaz je rečenica (parafraziram) u kojoj kaže da ne zna da li u književnosti postoji engleski nacionalizam jer to on ne izučava (?!). Ova rečenica da je izgovorena od nekoga ko ne pretenduje da ga shvate ozbiljno, delovala bi smešno. Ovako veoma jasno govori o namerama onoga ko je iznosi. Naravno, vrhunac licemrja je upoređivati spise stare nekoliko vekova (čega, priznaćete i nema tako mnogo, pa je možda i to razlog zbog čega je nešto u lektiri) i nešto (hipotetički) pisano danas. Ali očigledno je da neki ljudi jedino "u prošlosti" vide problem, da ne kažemo smetnju "progresu". Verovatno u taj "progres" ulazi i cenzurisanje Marka Tvena, ali to je već američki nacionalizam (pardon, "politička korektnost") u koji vaš sagovornik, verovatno, nije upućen, mada je i to princip "nove čitanke". On mnogo bolje zna kako se osećao Crnjanski, nego kako se osećao Selindžer. Pri time (svesno ili ne) čini upravo ono za šta optužuje druge, tumači Crnjanskog na jedan od stotinu mogućih načina, a što izgleda kao korišćenje lične tragedije velikog pisca za dnevno političku borbu. Možda bi mogao (ako već nije) i da pročita neki od romana Miloša Crnjanskog, np. "Roman o Londonu". Verovatno bi naučio i nešto o "engleskom nacionalizmu". Ako ga zanima...

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.

Krajnje pojednostavljen i tendenciozan pristup autora projekta dao je povrsne rezultate.
Percepcija istorijskih dela,mada podlozna analizama,razlicitim misljenjima,novim dokumentima u anglo-saksonskom ili romanskom podrucju nezmenjena je citav milenijum.
Stotine filmova snimljeno je o kralju Arturu,lanselotu,Djinevri;Cercilu,kraljici Viktoriji,Elizabeti I....
Predajem 35 godina a ne videh ovakvu "analizu" u engleskim strucnim casopisima.
Povrsno i politikantski obojeno.

Национализам, или како га неко под наводнике ставља, је идеологија и митоогија сваког образовног система. "Индоктринација" се врши у најмлађем узрасту и то је нормално. Осећање религиозно и патриотско су два највиша, кажу паметнији од нас.
"Чекајући Годоа", "Странац" и слична стерилна и површна штива, углавном модерне књижевности, служе да смлаче и обесхрабре (будућу) омладину и радног човека кога школски систем товари информацијама као да је буре. Њега треба запалити као ватру. Лично, за "Јаму", Ћосића и сл. нисам, ал има ваљда упућенијих...

prosto ti dodje da places kada ovako nesto procitas. bicemo vecno treci svet :(

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.
(MarduKKK, 4. oktobar 2011 08:49)

MarduKKK, ako su sva ta dela uticala na razvoj OVAKVE civilizacije u kojoj mi, kao ljudska vrsta, egzistiramo - od kakve su KORISTI?

Razmisli o tome.

И у САД је образовање у служби идеологије. То није проблем. Проблем је само каква је идеологија. Моје дете је читало књигу, за америчку школу, пошто иде овде у САД. Радило се о неком "научно фанстастичном роману", као сви морају да буду исти, све по команди, један је одударао од свих што није било добро... Слушам ја тако и ne удубљујем се шта ми дете прича. На крају каже да је то у ствари прича о комунизму, тако им рекли у школи. По мени, нијe проблем што је образовање у служби идеологије, то мора тако да буде, проблем је каква је идеологија.

Dotični prof.Veličković je do kraja banalizovao nastavu književnosti svodeći je na puko čitanje tzv.politički korektnih kknjiževno-umetničkih dela. Idemo li tom logikom moraćemo spaliti i iz školskih lektira izbaciti vrhunska dela svetske književnosti jer nisu, zaboga, "korektna" i izazivaju nacionalnu, versku ili polnu neprpeljivost. Reč je, dragi moj kolega, o INTERPRETACIJI iliti tumačenju književnog dela u, prosto rečeno, režiji nastavnika. Polemika i razmišljanje o sadržini dela i njegovo razumevanje u vremenu današnjem. Elem, izgleda da je problem u Vama profesore moj, jer ste iz učionice izašli na pola časa ne objasnivši učenicima koliko je opasno knjige čitati i razumevati doslovce. Naravno, pošto ne sumnjam u Vašu stručnost i poznavanje rada s decom ostaje mi da zaključim da je reč o pogrešnoj interpretaciji novinara ili, ne daj Bože, o Vašoj zloj nameri.

Svidja mi se eksperiment - dogme koje se usade u ranom skolskom dobu se uzasno tesko ruse. Evo jedne - mi smo bili 500 godina pod turcima i onda je srpski narod digao ustanak protiv turaka. Posle jednog razgovora i dugog razmisljanja, pre bih rekla da se srpska nacija gradi od 1804 pa nadalje. Taj razgovor se odvija u Turskoj, gde mi turcin kaze sa cudjenjem kako to da ne znam, da je Turska multikulturalna/multinacionalna zemlja poput bivse Jugoslavije; da oni nisu nas porobili nego smo svi ziveli zajedno u velikom Osamanilijskom carstvu. Kada je doslo vreme da to carstvo padne, malo uz pomoc Austrougarske, raspalo se na vise zemalja, izmedju ostalih na Srbiju i Tursku.
No to su teme vise za naucnike i polemike, ali cinjenice kako se pravi udzbenici danas u Srbiji su zastrasujuce:
Za jedan predmet ima vise udzbenika i direktor skole odabere koji ce se udzbenici koristiti u njegovo skoli. Ranije su to birali sami ucitelji, medjutim izgleda da je zogdnije umesto sa 5 ucitelja 'razgovariti' sa 1 direktorom. Postoje i pravila da jedna skola ne moze da ima sve udzbenike od istog izdavaca, nego mora da bude sarolika zastupljenost. Izdavacka kuca poput one koja pise knjige o Misku Pisku, napravi udzbenik po nekim osnovnim pravilima i uputstvima koje propise Minstarstvo prosvete, a onda odu u Ministartsvo i dobiju odobrenje. Onda svoj proizvod, u kome jos uvek nema Miska Piska (mozda ne i zadugo), 'plasiraju' sada direktorima skola (ranije uciteljima direktno).
Pominjem vise puta Miska Piska, da bih skrenula paznju, ali to moze biti i neko drugo delo - zasto ne bi prilikom pisanja udzbenika pojedine kuce forsirale knjige koje oni izdaju. Sta pise u tim udzbenicima nije mnogo bitno, ako oni zadovoljavaju pravila i propise. Ko je pisao te udzbenike? Uglavnom su to stalno zaposleni u tim izdavackim kucama, koji priredjuju i druge knjige te izdavacke kuce.
Moje misljenje je da strategije i nema, sve sto se vidi je samo palanacki ulicni dozivljaj onoga sto deca treba da uce. Sve je to uzasnog kvaliteta pisano zbrda zdola.
P.S.:
Nasa gramatika nije najlaksa i najjednostavnija, sto sada svi koji znaju malo stranih jezika shvataju. To jednostavno nije istina i ovakve floskule ne treba iznositi pred decu bez objasnjenja, decu ne treba pogresno uciti. Zato je autor to naveo kao nebulozu.

@Marko, 5. oktobar 2011 00:03
Bravo za komentar.
Upravo je to sustina licemernosti ovog predavanja,neko kritikuje nesto, a sam to radi.
Kritikuje zloupotrebu lektire u ideoloske svrhe,a sam to to radi,naravno u svrhu svoje ideologije.

Malo mi je besmisleno porediti '"Naš jezik ima najjednostavnije pismo na svijetu i pravopis”, Vuk Karadžić ' i 'Nabroj neke rodoljubive pjesme iz Domovinskog rata' kao i podsticanje djaka na neznanje cirilice.

Misao Vuka Karadzica se odnosi podjednako i na srpski i na hrvatski i na bosnjacki jezik koji u njegovo vreme nisu diferencirani (sto je ucinjeno kasnije opet iz ideoloskih razloga). Amerikancu nikad ne bi palo na pamet da kaze da prica americki ili australijancu da prica australijski, nego svi govore engleski.

Mislim da ono sto treba da ohrabri jeste postojanje brojnih kritickih i dobro argumentovanih komentara medju citaocima ovog intervjua. NJIMA svaka cast. Inace, steta sto nesto vise detalja nije napisano o samom govorniku, te se primecuje da ljudi ne znaju da je Velickovic i asistent na srpskoj knjizevnosti u Sarajevu i pisac i izdavac i kriticar i ... Izmedju ostalog, u svim navedenim funkcijama, verno zastupa tezu o tome da je namera pisca sustinski deo tumacenja knjizevnosti, sto je odavno argumentovano osporena ideja medju ozbiljnim i obrazovanim teoreticarima i tumacima knjizevnosti u svetu.

Ovaj razgovor sa knjizevnoscu ima veoma malo veze. Jedino oko cega se slazem je da je neznanje na prvom mestu. Tako da los izbor lektire ima veze pre svega sa neznanjem onih koji odlucuju sta ce se citati, a veoma malo sa planskim nudjenjem odgovarajuce istorije. Knjizevnost za strucnjake i obozavaoce nije skup svedocanstva o razlicitim istorisjkim zbivanjima, vec UMETNOST, koja ima svoje posebne zakonitosti bez obzira na fabulu. Cak i moji ucenici, skolarci kada izaberu da citaju znaju i osecaju bolje knjizevnost od vaseg sagovornika, koji prica o njoj kao da je parce neke plastike, nesto mrtvo i potpuno van estetskog konteksta.
Lektira nam nije dobra, jer u njoj nema tizera, knjiga zbog kojih se "navlacite" na citanje, nema interesantnih i vrcavih profesora kznjizevnosti koji i sami jos uvek sa radoscu citaju. Nema ta citalacka strast, niti vaznost drzanja knjige u ruci ikakve veze sa Alijama, partizanima, ustasama i svemu redom sto se u razgovoru navosi. Ovaj intervju je samo jedna zamorna, uskogruda tacka sa koje se gleda knjizevnost, a koja pritom podrazumeva da su ucenici veoma niskointaligentna bica kojima je lako iz vrednih knjizevnih dela koja se pominju izvuci banalnu programsko-vaspitnu semu. Potpuno bezveze!

Mislim da je sve ovo malo naduvano, iz jednostavnog razloga što deca uglavnom ne razumeju dela kao što su "Žitija Svetog Simeona", "Život i priključenija", itd. Prvenstveno zbog arhaičnog stila kojim su pisana (teško su razumljiva deci), drugo zato što su ovakva dela neprimerena njihovom uzrastu. Ono što 100% doprinosi indoktrinaciji, odnosno ono što oblikuje umove mladeži su analize tih dela na časovima, odnosno teme iz dela koje nastavnici biraju i koje se obrađuju i način na koji se obrađuju dela. Vi na primer "Život i priključenija" možete da predstavite kao autobiografiju jednog čoveka čiji su energija i život bili usmereni ka uvođenju narodnog jezika u književnost, opismenjavanju Srba, itd. Ali, takođe ovo delo možete predstaviti kao bunt protiv neprikosnovenosti i svemoći crkve, ličnu borbu protiv zatucanosti, gluposti i sujeverja.

Mnogo plitko

Када сам дошао у Канаду држава нам дала бесплатне часове енглеског. Вођени смо и у неки музеј. Канађанин, водич, нас пита који је био највећи непријатељ Канаде. Неки причају Индијанци, неки староседеоци,.... НЕ, каже он. Американци. Знам да ви у Србији нећете да верујете, али тако је. Мора све да буде у служби система, јер тако систем опстаје. Питање је само да ли еј систем паметан или није.

Nije ovo nista novo, novo je to sto je neko to javno rekao pa jos neko i objavio. Manipulacija i indoktrinacija se sprovodi vekovima kome, kad i kako odgovara, danas je to sveobuhvatnije sobzirom na je na raspolaganju veliki dijapazon sredstava ... razni mediji kao sto su tv, film, muzika, stampa, sve je to mnogo gore pa ceo sistem skolstva je u tom pravcu ...

Svi narodi svijeta imaju svoje komplekse i vrline i u svakoj knjizevnosti je prisutno i jedno i drugo. Knjige se ne citaju samo da bi se procitale vec da bi se o njima promisljalo i pokusalo razumjeti sta je to sto je u njima napisano. Naravno, neophodno je i odredjeno objektivno razumjevanje istorije vremena u kom je neko knjizevno djelo nastalo, kako bi se ono moglo bolje shvatiti. Svako knjizevno djelo je metafora okolnosti stvarnosti u kojoj je nastalo.

Predajem knjizevnost na jednom americkom univerzitetu, i, kao prvo, moram da kazem da i ovde po skolama ima puno isuvise ocigledne indoktrinacije putem knjizevnosti, ali na fakultetu je situacija drugacija. Jako je sirok pristup najrazlicitijim teorijama knjizevnosti koje se ovde vrlo ozbiljno shvataju tako da su retki oni profesori koji ce putem knjizevnosti da propagiraju bilo kakvu vrstu nekriticke iskljucivosti (ekstremni nacionalni sovinizam je naravno samo jedna vrsta iskljucivosti). Naravno da je obrazovanje uvek ideoloski cin - ne postoji neka "neutralna" objektivnost, ali sve ideologije NISU iste. Takodje, slazem se sa Lenkom da ni svi "drugi" nisu isti - ne moze se izjednacavati fasisticki "drugi" sa jevrejskim, srpskim, romskim, itd. "drugim." To je eticki i politicki jako problematicno. "Jama" ili "Krvava bajka" su istorijski, knjizevni dokumenti koji se moraju proucavati u tom kontekstu, iako se naravno mora obratiti paznja na celokupni plan i program koji promovise ideologiju zrtve - znaci, sve zavisi od konteksta i interpretacije. Nisam za cenzuru knjizevnosti ni u kakvom smislu, muka mi je od vulgarne americke cenzure po skolama, ne mislim da treba izbaciti npr Njegosa ili epsku poeziju zato sto nisu "politicki korektni" nego ih treba proucavati u kontekstu u kom su nastali i sa kritickim osvrtom na sve vrste ideologije koje se u tim delima pojavljuju. Nijedno knjizevno delo nije ni sasvim "dobro" ni "lose," vec je kompleksno.

http://www.pecat.co.rs/2011/10/ideologizacija-knjizevnosti/

Ma treba spaliti sva knjizevna dela koja ne promovisu politicku korektnost. Od Epa o Gilgamesu i Ilijade do Toma Sojera. Nema veze koliko su sva ta dela bitna za razvoj knjizevnosti i civilizacije u kojoj zivimo.
Gluposti.
(MarduKKK, 4. oktobar 2011 08:49)

MarduKKK, ako su sva ta dela uticala na razvoj OVAKVE civilizacije u kojoj mi, kao ljudska vrsta, egzistiramo - od kakve su KORISTI?

Razmisli o tome.
(Jovan Nikolić, 10. oktobar 2011 04:05)

Jovane, da li znaš kakav je svet bio pre nastanka tih dela i koliko su ona uticala na njegovo oplemenjivanje. OVAKVA civilizacija je zaista loša, to je nemoguće osporiti, ali je pre Epa o Gilgamešu,Ilijade ili Toma Sojera i sličnih dela bila mnogo gora. Cenzurom bi se samo vratili unazad.

Veličković je odradio dobar posao, makar i samim pokazivanjem kako sve književnost može biti instrumentalizovana. Dodao bih i da je problem nedostatak stručnosti ili puka nezainteresovanost ili opet, indoktriniranost, samog nastavničkog kadra. Istorijski se kontekst dela ne obradjuje dovoljno, nema se želja i potreba da se razbiju brojne predrasude, izazove kritičko mišljenje kod učenika (ni mnogi ga nastavnici razvili nisu). I zaista, posle se čudimo otkuda onoliko mladih ljudi okupljenih oko tih raznih nacionalno i verski zatucanih grupa. Lično, poznajem primer istoričara u osnovnoj školi koji vodi lokalni odbor "Obraza". Pitam se šta taj priča maloj deci i čemu ih uči, i koliko je još takvih slučajeva?