Koncert posle kog se ne ostaje isti

"Oko nas su bile njive zelenih kukuruza, požnevenje žute pšenice i drveće sa velikim krošnjama. Kao Šumadija u nekoj zemlji koja ima smisla" - bravo care, kako je ovo odlično napisano, ostavilo je na mene veći utisak nego sam opis koncerta :)

Kakav savrsen izvestaj. Ovo nije novinarstvo, ovo je poezija. Izgleda da se B92 jos koprca. Hvala na tekstu.

Čestitke za tekst i prenetu atmosferu!

Svaka cast za text! Imao sam osecaj kao da sam i ja bio tamo.

Najezih se citajuci tekst a nikad nisam posvetio puno vremena Neil Young-u. Svaka cast kralju, imam osecaj da cu posle ovoga postati novi fan ;)

Lepo, ali i pomalo tuzno. Naime, muzika Nil Janga i slicnih umetnika nema ni priblizno vise znacaj kakav je imala pre par decenija. Svet je otisao u nekom drugom pravcu, banalnost, kontrola, nasilje su pobedili, duhovnost i kreativnost su se preselili na margine koje su postale veoma tanke. Naravno da ima ljudi koji prepoznaju vrednosti i koji pokusavaju da se nekako izoluju i da na obracaju paznju na sve te trivijalnosti koje dominiraju, ali to je tesko. Jer kolektivni duh, a on je zatrovan toksinima koje nismo ni mogli naslutiti da postoje, prodire i razara zdravo tkivo. Sve u svemu, imao sam utisak da citam utiske sa nekog koncerta od pre cetrdesetak godina i neka knedla je bila prisutna koja nije ni zal za proslim vremenima, vec vise teskoba i osecaj da mi je sve manje stalo da i dalje trazim zlato koje nisam nasao, bar ne na ovom svetu.

Svaka cast na razumevanu i poznavanju muzike.Imao sam cast slusati uzivo Nila i Krejzi Horse.Svakako besmrtan i jedinstven izvodjac.Pohvala i za ove mlade momke.Odlican i sadrzajan tekst.Ovakvi tekstovi fale,Nil Jang je sustina muzike.

Ima nade za b92 i dalje :) Uzivanje je bilo citati tekst, kao da sam bio tamo!

Skoco, veliko hvala sto se bavis time sto se bavis i za nacin kojim se bavis...da nema vas nekolicine entuzijasta, mislio bi da neka bolja vremena nisu ni postojala i da sam sve te bendove,muziku,atmosferu,stav...umislio da ih je bilo.

eeeeej, bre...a merkao sam koncert još od nove godine...'bem ti i državu i firmu i .ebeni posao...za dve godine je moj ;)

Svaka čast autoru! A svaka čast i Nilu Jangu za toliko fenomenalne muzike, za neposustajanje i neodustajanje. Za mene je veći i od Dilana, ako ikoga zanima :)

Braaavo za tekst!!! B92, vise ovakvih prica nam treba!

Zaista divan tekst zbog koga ću se vratiti muzici Nila Janga.

meni to radi PRIMUS. udata sam I imam dvoje dece, skoro pune 4 banke....a na prve taktove mi uvek poskoci cuka. cudan je osecaj stvarno. nisam ih nikada slusala uzivo, mislim da bih se raspala na 1000 komadica.kad su bili u "blizini" 2 bebe su mi kmecale na uvce, mada je I to muzika mog zivota :)

ovo se zove novinarstvo! nije mi preterano bliska tema ali bi voleo ovako uredjene članke da čitam. obradjene a ne copy paste sa šturim informacijama. iako u ovom slucaju je prosta prica ali se čitaocu emotivno opisuju.

Kako dobar tekst! Ovo je poezija, ovo je muzika za usi, ovo je lek za dusu, ovo je praznik za oci, ovo je savrseno! Bravo care i hvala sto si to na ovakav nacin podelio sa svima nama!

Samo napred Skoco, zelim ti jos puno ovakvih koncerata i tekstova koji dolaze pravo iz srca! Malo ih je na B92, a trebalo bi da ih bude vise...

bravo skoco! bravo ambasadore covecnosti!

Ne preterujmo, ja nisam cuo nikad za ovog muzicara
(deki, 25. jul 2016 22:58)
Srbistan. Ovde sem Mame i ostalih kvazi muzicara i k******a sa splavova tesko da ces cuti.

Inace, pohvale za tekst! Nadam se da ce se skupiti kinta u ovoj krizi, barem i ja da ga cujem uzivo...

Svaka cast za text.

svaka čast za tekst. naterao me da ponovo čujem neku muziku koju sam davno slušao i vratilo me nekih 30 godina u nazad... ja sam takva osećanja imao kada čujem Dire Straits, koji mi i danas pevaju na mobilnom....

Odlicno docarana atmosfera koncerta kome sam licno prisustvovao zahvaljujuci prijatelju iz New Yorka koji je dosao u posjetu i da me vodi na koncert ovog vanserijskog umjetnika koga sam prvi put slusao i od tog dana takodje postao postovaoc i obozavaoc istog. Imali smo cak VIP karte za zamak, Backstage karte takodje, ali smo ipak stajali u prvom redu i ispostovali ovog genija, cija vrsta na zalost izumire-to pisem kao clan novije generacije koja je izgubila kompas u potpunosti. Words...

Tekst je čista poezija, ali kako pumpadzija nije sam skuzio da auto ipak ide na benzin mi nikako ne ide u glavu. Obično ljudi stave u dizela benzin a ne obratno jer je crijevo deblje.

Osoba koja je ovo pisala je dijete u dusi i dalje

Prvo, svaka cast, drugo, posle napornog posla i vise meseci i godina rada, da bih se nakanio za ovako nesto, moram ili da sam lud ili da mi neko plati ! (a generalno obisao sam dosta koncerata, od prvog reda do pola dana na suncu) ! Sve u svemu , svaka cast na snazi !

bravo...neznam da li bi objavili moj tekst o Bosivom koncertu u Rimu, trajao je 4 h i 25 min, na Circo Maximo, vredelo je ....i vremena i para...

Prelep tekst. Kako bi bilo fino kada bi bilo više ovakvih, a manje "Bulevar" tekstova. Naravno, dok ovo pišem u pozadini svira "Harvest".

Prolazio sam u to vreme kolima, mislio na koncert na koji nisan mogao da odem, i zaista, bila je nevrovatna oluja......

Bravo za tekst, potpuno dočaran muzički doživljab! Samo napred sa tvojim radom Skoco!!!

Sto vise ovakvih tekstova molim! Uzivancija... Kako nije bila "Old man"!?

Zar "Heart of gold" ne znači "dobra duša"? Inače, super tekst, odlično dočaran intimni doživljaj!

Skoco, i ovaj tvoj text spasava zivote!

Hvala za divan tekst. Znam da je vredelo.

Imao sam sreću da slučajno gledam Neil Younga i Promise of the Real u neverovatnom ambijentu Terme di Caracalla 15. jula ove godine u Rimu. Willie Nelson se pridružio u Are There Any More Real Cowboys? i On the Road Again. Za kraj na bis je bila jedna od meni omiljenih Hey Hey, My My (Into the Black) iz vremena sa Crazy Horse.

Sutradan smo bili na hodočašću na Circo Massimo.

Kakav tekst... odusevljen sam. Inspiracija. Uzivao sam.dok sam citao. Poslusacu i nadam se da ce mi se svidjeti.

Super je tekst. Nil je naravno legenda i nema tu šta da se komentariše. Ja volim njegovih par bržih hitova, ostalo mi je dosadno, ali su to sve super kvalitetne stvari.

Brate svaka ti cast,sad cu pustiti nila,odmah posle skinarda;-) ...nece vam zant zameriti?

Au.

"Taj stih „Think of me as the one you'd never figured“ samo Nil i ti znate šta tačno znače. "
Auf jbt, od ovog moze se rikne...

I posao i zadovoljstvo!

3 sata u Rimu na David Gilmoure...senzacija ljudi moji. nesto sto necu ikada dozivjeti

Nije loš deda, ali ja u sredu odoh u Split na Maidene. :)

Bio na koncertu.. Solidan i navikan. Marketing je sve danas. Amerikanizacija.

Koncert posle koga se je ne ostaje isti je Slayer a ove babe mogu u penziju.

Lepo, ali i pomalo tuzno. Naime, muzika Nil Janga i slicnih umetnika nema ni priblizno vise znacaj kakav je imala pre par decenija. Svet je otisao u nekom drugom pravcu, banalnost, kontrola, nasilje su pobedili, duhovnost i kreativnost su se preselili na margine koje su postale veoma tanke. Naravno da ima ljudi koji prepoznaju vrednosti i koji pokusavaju da se nekako izoluju i da na obracaju paznju na sve te trivijalnosti koje dominiraju, ali to je tesko. Jer kolektivni duh, a on je zatrovan toksinima koje nismo ni mogli naslutiti da postoje, prodire i razara zdravo tkivo. Sve u svemu, imao sam utisak da citam utiske sa nekog koncerta od pre cetrdesetak godina i neka knedla je bila prisutna koja nije ni zal za proslim vremenima, vec vise teskoba i osecaj da mi je sve manje stalo da i dalje trazim zlato koje nisam nasao, bar ne na ovom svetu.
(bzvz, 25. jul 2016 19:46)

BRAVO!...ovako dobar tekst neminovno zavredjuje i bar jedan ovako dobar komentar!....sve chestitke josh jednom!....

Inače nisam ljubitelj Nil Janga i njegove muzike, recimo da je poštujem, ali ne mnogo više od toga, prosto je ne volim nešto posebno.
Međutim, članak koji si napisao....čoveče... moj duboki naklon!!! Siguran sam da si ga u dahu izbacio, i znam tačno kako si se osećao, jer su mi se slične stvari dešavale , smao na par koncerata u životu, i onda znaš da je to nešto posebno, i da ništa drugo nema tu veličinu, da je to prava esencijalna umetnost, na individualnom nivou. Mene se to desilo posle koncerta Radiohead u Solunu, prosto ništa više nije bilo isto, ceo svet je bio drugačiji....zaista mi je drago da postoje ljudi koji i dalje umeju da uživaju u dobroj muzici (a nebitno je šta je kome dobra muzika), činjenica je da samo poneki bendovi/umetnici mogu da izazovu "TAJ" osećaj. Tad znaš da je to prava istinska umetnost, u svom najsavršenijem smislu.

Svaka čast još jednom za tekst, uživao sam čitajući!

Ziv je b92, umro nije! Ufh konacno nesto lijepo da procitam!

Ovako bi meni bilo na koncertu Rejdza..

Sjajan autorski tekst!
Nadam se da ćemo imati prilike da što ćešće uživamo u Vladimirovom pisanju. Vratio me je u zlatno doba Džuboks časopisa kada nije bilo Copy/Paste "preuzimanja" uz loš prevod i potpuno nerazumevanje tematike o kojoj se piše.
I naravno, g-din Jang na gramofonu :)

šteta što ovakav novinar uopšte mora da se gura po nekim kombijima 600km da bi došao do koncerta umesto da ga redakcija pošalje avionom... i šteta što ljudi u Srbiji osim sami preko neta ne mogu da znaju da imaju ovakvi koncerti u blizini, niko više i ne dolazi u Arenu i sl, samo na Exit a i tu su počeli da se vrte isti... nema ovde para za legende muzike, samo za domaću seljanu

Kao Šumadija u nekoj zemlji koja ima smisla.????
Možda bi Šumadija imala smisla da građani Austrije i bratskih im zemalja nisu dolazili da pale naša žitna polja u više navrata. A Džoni bi rekao: Austrija zemlja teška za vozače sivih cesta, klasni mir i takve trice, ustajala žabokrečina. Što se tiče Nil Janga, Deja vu je sigurno jedan od najboljih albuma svih vremena. Doduše imao je dobre saradnike

Svaka vam cast, ucinili ste mi dan fenomenalan na ovaj divan praznik. Veliki pozdrav. Da su svi takvi ljudi nikada rata nebi bilo.

Izgleda da ziv je B92, umro nije, jos

Jedan od najboljih koncertnih izvestaja na B92 sa koncerta jednog od najvecih rok muzicara ikada i pored toga sto si me ovim tekstom uspeo baciti u bedak (sto nisam bio tamo). :)

Nil Jang je neraskidivi dio moje muzicke licnisti, koja je aktuelnu muziku manje-vise prestala konzumirati jos pocetkom osamdesetih, negdje posle izlaska "The Final Cut" od Pink Flojda. U muzici zivim definitivno u proslosti, a u ostalim umjetnickim disciplinama se ponekad iskradam i u moderna vremena. A pritom sam poprilicno siguran da to uopste nije do mene, nego daleko vise do opsteg, strmoglavog pada kvaliteta umjetnosti i kulture.

Inace, genijalni termin "zemlja koja ima smisla" ulazi polako, ali sigurno u domen naucne fantastike.

Do ja*a tekst. Moj omiljeni gitarista. Danima bih mogao da slusam njegove ekspresivne solaze. Neil Yong - Forever young!

Ovaj tekst ce me drzati jos dugo. Srecom nemam kola, pa da sipam dizel... svaka cast Skocajicu, podjednako uzivam u tvojim tekstovima, kao i u odabiru muzike!

Nikada mi se nije svidela takva muzika koju izvodi Young.
Ima ih poprilično u rasponu od 60ih to 80ih.
Izumrli su u pravom smislu.
Pošto živim u zemlji odakle je i ta muzika, govorim iz prve ruke.
To više niko ne sluša.
Oni koji su to nekada, dolaze iz nostalgije na koncerte i žale za prošlim vremenima.

Ne odgovara mi taj Američki country blues rock.
Ekipa iz raznih selendri iz ove velike zemlje i dalje misli da je to vrh rok muzike...

Poslednji koga poštujem iz njihove country muzike je Johnny Cash.
Ostali su zasijali davno i prošli kao vetar.

Beskrajno dosadne pesme, gitare na nivou predškolskog, kvazi kauboji & smarači Američke propagande iz perioda posle 2 svetskog rata pa do Vijetnama.
To mi odmah stvara sliku onih vremena kada je u PGP-u kod Doma Omladine...kada se posebno označavao deo pod "šund" gde su bili većina narodnjaka i ostale muzike tog nivoa.
Tuga je kad se neko ponosi time kao ova Američka ekipa koja i dalje nema ideju da Nashville nije centar sveta za muziku....
Ja bih pre ovo: Lynyrd Skynyrd, Grand Funk Railroad, Steve Miller Band, Styx...tu još ima nekog smisla bez kvazi filozofije.
Priznajem, možda zvuči teško... Ali ne osećam nikakvu povezanost sa Neil Youngom.
Tekst o koncertu je sjajan i na momente lucidan.

Svaka čast na opisima. Nateralo me da pustim starog Nila i drugare mu Pearl Jam posle duge pauze u slušanju takve vrste muzike. Inače, sećam se, imao sam 15 ili 16 godina, Pearl Jam je dolazio to leto u Budimpeštu, moji heroji! Namolim roditelje da me puste da idem što bi bilo moje prvo putovanje van zemlje (i dobio dozvolu pod uslovom da povedem nekog starijeg punoletnog druga). Kupio karte, sećam se kao juče, nisam mogao da spavam te noći od uzbuđenja što ću za par meseci gledati svoj omiljeni bend uživo. Sutradan su imali koncert na Roksilde festivalu gde se desila tragedija kada je više ljudi izgubilo život u stampedu. Otkazali ceo ostatak evropske turneje. Mislim da sam plakao danima... Sva sreća odrastao sam nadoknađujući ovu nesrećnu situaciju, te sam do sad prisustvovao mnogim koncertima za koje bih voleo ovakve tekstove da pročitam.

bravo dragan. vrhinski komentar

Imam 58 godina. Nil Janga slušam više od 40. Bio sam na koncertu u Klamu. šta je ovog "čiču" nateralo na to? Nasledstvo? Da, ali ne u novcu i kućama, već duhovno nasleđe rokenrola. Toliko energije, inspiracije, svežine ne dobija se često iako Nil ima skoro 71 godinu. Prelivanje zvuka u besprekorna sola i uigranu ekipu Vladimir nazva cinami, Englez Alister koga sam upoznao reće: "wall of sound". sve je to vredelo neprosavane noći (6,5 sati čekanja voza u obližnje Zaksenu u čekaonici bez struje (nestalo svetla zbog oluje i provale oblaka) nisu mogli da dovedu u sumnju veličanstvenost konceterta. Alister reče: "nespavam od utorka" jer je bio na njegovim koncertima U lajpcigu i Berlinu. Sad znam šta je pravi roken rol.
nil nikada nije bio glamurozna zvezda sa skandalima, to je izbegavao, ali pratio je svoje srce od zlata i ostavio neizbrisiv trag koji će trajati u nedogled

Hvala autoru teksta što mi je uljepšao dan. Za voljeti ovaj tekst nije potrebno voljeti Neila Younga i to je najveći dokaz njegove kvalitete. Potrebno je samo imati nekog svog Younga. Žao mi je ljudi koji nemaju svog Younga, koji nemaju srce za muziku.

Odlican tekst. Treba vise ovakvih tekstova!

"Od drveta ne vidimo sumu...."
Hvala za iskrene emocije prenesene u reci...

Bravo za tekst.Muzika je oduvek bila o neizrecivom i iracionalnom u čoveku,o preplitanju mogućeg i stvarnog,o predaji pred lepim.Drago mi je da još ima ljudi u ovom našem leglu bluda i nemorala koji cene kvalitetnu muziku.
Inače,prošle godine sam bio na koncertu U2-a u Stokholmu.Nestavran dogadjaj..

Ne preterujmo, ja nisam cuo nikad za ovog muzicara

Čestitke za tekst,lepo je znati da još ima ljudi u ovom svetskom zapećku koje zanimaju prave stvari.
Prošle godine sam bio u Stokholmu na koncertu U2-a.Nestvarno iskustvo...

Bravo!

Nik Jung.....ne znam, da mi svira ispod prozora, ne bi izasao. On sam sebe smori dok peva.

... ako je koncert Nila Janga najbolji koji si gledao u životu, onda nisi bio na dobrim mestima, u pravo vreme... posebno su mi smešne teme o spektakularnim koncertima oronulih zvezda koje nikada i nisu bile prave zvezde...

B292

Bio i ja na hodocascu na Circo Massimo sutradan. Ko razume, shvatice. Boss je ipak br. 1.

Veliko poštovanje za text i naravno za '' ćaleta ''.

Identicno sam se osecala nakon Bossovih koncerata na San Siru 2013 i sad u julu , ali si ti Skoco uspeo to osecanje da uhvatis, stavis na papir i podelis sa nama... Svaka cast na textu ! i ako preferiram Bossa ? potpuno razumem kako ti je... " Our love is real " i to je jedino bitno ?

Neverovantno koliko ovom coveku znaci muzika. Jako Vam zavidim, Gospodine. Vi imate prebogat zivot koji meni nikada nece biti dostupan.

Zaista prelep tekst, strast i profesionalnost potaknuta muzikom. Kada bi im to ista znacilo, klinci sa splavova bi mogli iz ovog nauciti sta znace ljubav, postovanje, predanost i strast prema umetnosti. Mozda bi nakon toga postali ljudska bica sa dusom a Srbija lepse mesto? Tesko. Ali, hvala vam sto ste objavili nesto toliko lepo, na moje iznenadjenje.

Well I heard Mister Young sing about her
Well I heard old Neil put her down
Well, I hope Neil Young will remember
A southern man don't need him around anyhow....

možda sam patetičan,ali najljepši trenuci u životu vezani su mi za nila janga i njegov Harvest.kolike sam kilometre prešao uz zvuke i riječi Alabame,Heart of gold,old man... za mene je osjećaj slobode sjesti u auto,otvoriti prozore,dati gas i krenuti bilo gdje,bez cilja,a u plejeru se Nil Jang meni osobno obrača i kaže:Think I'll pack it in
and buy a pick-up
Take it down to L.A.
Find a place to call my own
and try to fix up.
Start a brand new day...

Ne preterujmo, ja nisam cuo nikad za ovog muzicara

Koncert posle koga se je ne ostaje isti je Slayer a ove babe mogu u penziju.

Bio na koncertu.. Solidan i navikan. Marketing je sve danas. Amerikanizacija.

... ako je koncert Nila Janga najbolji koji si gledao u životu, onda nisi bio na dobrim mestima, u pravo vreme... posebno su mi smešne teme o spektakularnim koncertima oronulih zvezda koje nikada i nisu bile prave zvezde...

Nije loš deda, ali ja u sredu odoh u Split na Maidene. :)

Nik Jung.....ne znam, da mi svira ispod prozora, ne bi izasao. On sam sebe smori dok peva.

Nikada mi se nije svidela takva muzika koju izvodi Young.
Ima ih poprilično u rasponu od 60ih to 80ih.
Izumrli su u pravom smislu.
Pošto živim u zemlji odakle je i ta muzika, govorim iz prve ruke.
To više niko ne sluša.
Oni koji su to nekada, dolaze iz nostalgije na koncerte i žale za prošlim vremenima.

Ne odgovara mi taj Američki country blues rock.
Ekipa iz raznih selendri iz ove velike zemlje i dalje misli da je to vrh rok muzike...

Poslednji koga poštujem iz njihove country muzike je Johnny Cash.
Ostali su zasijali davno i prošli kao vetar.

Beskrajno dosadne pesme, gitare na nivou predškolskog, kvazi kauboji & smarači Američke propagande iz perioda posle 2 svetskog rata pa do Vijetnama.
To mi odmah stvara sliku onih vremena kada je u PGP-u kod Doma Omladine...kada se posebno označavao deo pod "šund" gde su bili većina narodnjaka i ostale muzike tog nivoa.
Tuga je kad se neko ponosi time kao ova Američka ekipa koja i dalje nema ideju da Nashville nije centar sveta za muziku....
Ja bih pre ovo: Lynyrd Skynyrd, Grand Funk Railroad, Steve Miller Band, Styx...tu još ima nekog smisla bez kvazi filozofije.
Priznajem, možda zvuči teško... Ali ne osećam nikakvu povezanost sa Neil Youngom.
Tekst o koncertu je sjajan i na momente lucidan.

Kao Šumadija u nekoj zemlji koja ima smisla.????
Možda bi Šumadija imala smisla da građani Austrije i bratskih im zemalja nisu dolazili da pale naša žitna polja u više navrata. A Džoni bi rekao: Austrija zemlja teška za vozače sivih cesta, klasni mir i takve trice, ustajala žabokrečina. Što se tiče Nil Janga, Deja vu je sigurno jedan od najboljih albuma svih vremena. Doduše imao je dobre saradnike

Čestitke za tekst i prenetu atmosferu!

"Oko nas su bile njive zelenih kukuruza, požnevenje žute pšenice i drveće sa velikim krošnjama. Kao Šumadija u nekoj zemlji koja ima smisla" - bravo care, kako je ovo odlično napisano, ostavilo je na mene veći utisak nego sam opis koncerta :)

Tekst je čista poezija, ali kako pumpadzija nije sam skuzio da auto ipak ide na benzin mi nikako ne ide u glavu. Obično ljudi stave u dizela benzin a ne obratno jer je crijevo deblje.

Svaka čast autoru! A svaka čast i Nilu Jangu za toliko fenomenalne muzike, za neposustajanje i neodustajanje. Za mene je veći i od Dilana, ako ikoga zanima :)

Kakav savrsen izvestaj. Ovo nije novinarstvo, ovo je poezija. Izgleda da se B92 jos koprca. Hvala na tekstu.

bravo...neznam da li bi objavili moj tekst o Bosivom koncertu u Rimu, trajao je 4 h i 25 min, na Circo Maximo, vredelo je ....i vremena i para...

Najezih se citajuci tekst a nikad nisam posvetio puno vremena Neil Young-u. Svaka cast kralju, imam osecaj da cu posle ovoga postati novi fan ;)

Svaka cast za text! Imao sam osecaj kao da sam i ja bio tamo.

Svaka cast na razumevanu i poznavanju muzike.Imao sam cast slusati uzivo Nila i Krejzi Horse.Svakako besmrtan i jedinstven izvodjac.Pohvala i za ove mlade momke.Odlican i sadrzajan tekst.Ovakvi tekstovi fale,Nil Jang je sustina muzike.

svaka čast za tekst. naterao me da ponovo čujem neku muziku koju sam davno slušao i vratilo me nekih 30 godina u nazad... ja sam takva osećanja imao kada čujem Dire Straits, koji mi i danas pevaju na mobilnom....

eeeeej, bre...a merkao sam koncert još od nove godine...'bem ti i državu i firmu i .ebeni posao...za dve godine je moj ;)

Zar "Heart of gold" ne znači "dobra duša"? Inače, super tekst, odlično dočaran intimni doživljaj!

Ne preterujmo, ja nisam cuo nikad za ovog muzicara
(deki, 25. jul 2016 22:58)
Srbistan. Ovde sem Mame i ostalih kvazi muzicara i k******a sa splavova tesko da ces cuti.

Inace, pohvale za tekst! Nadam se da ce se skupiti kinta u ovoj krizi, barem i ja da ga cujem uzivo...

Samo napred Skoco, zelim ti jos puno ovakvih koncerata i tekstova koji dolaze pravo iz srca! Malo ih je na B92, a trebalo bi da ih bude vise...

Zaista divan tekst zbog koga ću se vratiti muzici Nila Janga.

Odlicno docarana atmosfera koncerta kome sam licno prisustvovao zahvaljujuci prijatelju iz New Yorka koji je dosao u posjetu i da me vodi na koncert ovog vanserijskog umjetnika koga sam prvi put slusao i od tog dana takodje postao postovaoc i obozavaoc istog. Imali smo cak VIP karte za zamak, Backstage karte takodje, ali smo ipak stajali u prvom redu i ispostovali ovog genija, cija vrsta na zalost izumire-to pisem kao clan novije generacije koja je izgubila kompas u potpunosti. Words...

Kako dobar tekst! Ovo je poezija, ovo je muzika za usi, ovo je lek za dusu, ovo je praznik za oci, ovo je savrseno! Bravo care i hvala sto si to na ovakav nacin podelio sa svima nama!

3 sata u Rimu na David Gilmoure...senzacija ljudi moji. nesto sto necu ikada dozivjeti

meni to radi PRIMUS. udata sam I imam dvoje dece, skoro pune 4 banke....a na prve taktove mi uvek poskoci cuka. cudan je osecaj stvarno. nisam ih nikada slusala uzivo, mislim da bih se raspala na 1000 komadica.kad su bili u "blizini" 2 bebe su mi kmecale na uvce, mada je I to muzika mog zivota :)

Well I heard Mister Young sing about her
Well I heard old Neil put her down
Well, I hope Neil Young will remember
A southern man don't need him around anyhow....

Lepo, ali i pomalo tuzno. Naime, muzika Nil Janga i slicnih umetnika nema ni priblizno vise znacaj kakav je imala pre par decenija. Svet je otisao u nekom drugom pravcu, banalnost, kontrola, nasilje su pobedili, duhovnost i kreativnost su se preselili na margine koje su postale veoma tanke. Naravno da ima ljudi koji prepoznaju vrednosti i koji pokusavaju da se nekako izoluju i da na obracaju paznju na sve te trivijalnosti koje dominiraju, ali to je tesko. Jer kolektivni duh, a on je zatrovan toksinima koje nismo ni mogli naslutiti da postoje, prodire i razara zdravo tkivo. Sve u svemu, imao sam utisak da citam utiske sa nekog koncerta od pre cetrdesetak godina i neka knedla je bila prisutna koja nije ni zal za proslim vremenima, vec vise teskoba i osecaj da mi je sve manje stalo da i dalje trazim zlato koje nisam nasao, bar ne na ovom svetu.

Super je tekst. Nil je naravno legenda i nema tu šta da se komentariše. Ja volim njegovih par bržih hitova, ostalo mi je dosadno, ali su to sve super kvalitetne stvari.

Bravo za tekst, potpuno dočaran muzički doživljab! Samo napred sa tvojim radom Skoco!!!

Kakav tekst... odusevljen sam. Inspiracija. Uzivao sam.dok sam citao. Poslusacu i nadam se da ce mi se svidjeti.

Au.

Ima nade za b92 i dalje :) Uzivanje je bilo citati tekst, kao da sam bio tamo!

Prelep tekst. Kako bi bilo fino kada bi bilo više ovakvih, a manje "Bulevar" tekstova. Naravno, dok ovo pišem u pozadini svira "Harvest".

Skoco, veliko hvala sto se bavis time sto se bavis i za nacin kojim se bavis...da nema vas nekolicine entuzijasta, mislio bi da neka bolja vremena nisu ni postojala i da sam sve te bendove,muziku,atmosferu,stav...umislio da ih je bilo.

Sto vise ovakvih tekstova molim! Uzivancija... Kako nije bila "Old man"!?

Hvala za divan tekst. Znam da je vredelo.

Imao sam sreću da slučajno gledam Neil Younga i Promise of the Real u neverovatnom ambijentu Terme di Caracalla 15. jula ove godine u Rimu. Willie Nelson se pridružio u Are There Any More Real Cowboys? i On the Road Again. Za kraj na bis je bila jedna od meni omiljenih Hey Hey, My My (Into the Black) iz vremena sa Crazy Horse.

Sutradan smo bili na hodočašću na Circo Massimo.

bravo dragan. vrhinski komentar

Čestitke za tekst,lepo je znati da još ima ljudi u ovom svetskom zapećku koje zanimaju prave stvari.
Prošle godine sam bio u Stokholmu na koncertu U2-a.Nestvarno iskustvo...

Bravo za tekst.Muzika je oduvek bila o neizrecivom i iracionalnom u čoveku,o preplitanju mogućeg i stvarnog,o predaji pred lepim.Drago mi je da još ima ljudi u ovom našem leglu bluda i nemorala koji cene kvalitetnu muziku.
Inače,prošle godine sam bio na koncertu U2-a u Stokholmu.Nestavran dogadjaj..

Prolazio sam u to vreme kolima, mislio na koncert na koji nisan mogao da odem, i zaista, bila je nevrovatna oluja......

Prvo, svaka cast, drugo, posle napornog posla i vise meseci i godina rada, da bih se nakanio za ovako nesto, moram ili da sam lud ili da mi neko plati ! (a generalno obisao sam dosta koncerata, od prvog reda do pola dana na suncu) ! Sve u svemu , svaka cast na snazi !

bravo skoco! bravo ambasadore covecnosti!

Braaavo za tekst!!! B92, vise ovakvih prica nam treba!

Ovako bi meni bilo na koncertu Rejdza..

ovo se zove novinarstvo! nije mi preterano bliska tema ali bi voleo ovako uredjene članke da čitam. obradjene a ne copy paste sa šturim informacijama. iako u ovom slucaju je prosta prica ali se čitaocu emotivno opisuju.

"Taj stih „Think of me as the one you'd never figured“ samo Nil i ti znate šta tačno znače. "
Auf jbt, od ovog moze se rikne...

Osoba koja je ovo pisala je dijete u dusi i dalje

Brate svaka ti cast,sad cu pustiti nila,odmah posle skinarda;-) ...nece vam zant zameriti?

Bio i ja na hodocascu na Circo Massimo sutradan. Ko razume, shvatice. Boss je ipak br. 1.

Svaka cast za text.

Skoco, i ovaj tvoj text spasava zivote!

Nil Jang je neraskidivi dio moje muzicke licnisti, koja je aktuelnu muziku manje-vise prestala konzumirati jos pocetkom osamdesetih, negdje posle izlaska "The Final Cut" od Pink Flojda. U muzici zivim definitivno u proslosti, a u ostalim umjetnickim disciplinama se ponekad iskradam i u moderna vremena. A pritom sam poprilicno siguran da to uopste nije do mene, nego daleko vise do opsteg, strmoglavog pada kvaliteta umjetnosti i kulture.

Inace, genijalni termin "zemlja koja ima smisla" ulazi polako, ali sigurno u domen naucne fantastike.

Inače nisam ljubitelj Nil Janga i njegove muzike, recimo da je poštujem, ali ne mnogo više od toga, prosto je ne volim nešto posebno.
Međutim, članak koji si napisao....čoveče... moj duboki naklon!!! Siguran sam da si ga u dahu izbacio, i znam tačno kako si se osećao, jer su mi se slične stvari dešavale , smao na par koncerata u životu, i onda znaš da je to nešto posebno, i da ništa drugo nema tu veličinu, da je to prava esencijalna umetnost, na individualnom nivou. Mene se to desilo posle koncerta Radiohead u Solunu, prosto ništa više nije bilo isto, ceo svet je bio drugačiji....zaista mi je drago da postoje ljudi koji i dalje umeju da uživaju u dobroj muzici (a nebitno je šta je kome dobra muzika), činjenica je da samo poneki bendovi/umetnici mogu da izazovu "TAJ" osećaj. Tad znaš da je to prava istinska umetnost, u svom najsavršenijem smislu.

Svaka čast još jednom za tekst, uživao sam čitajući!

Izgleda da ziv je B92, umro nije, jos

Do ja*a tekst. Moj omiljeni gitarista. Danima bih mogao da slusam njegove ekspresivne solaze. Neil Yong - Forever young!

I posao i zadovoljstvo!

Sjajan autorski tekst!
Nadam se da ćemo imati prilike da što ćešće uživamo u Vladimirovom pisanju. Vratio me je u zlatno doba Džuboks časopisa kada nije bilo Copy/Paste "preuzimanja" uz loš prevod i potpuno nerazumevanje tematike o kojoj se piše.
I naravno, g-din Jang na gramofonu :)

"Od drveta ne vidimo sumu...."
Hvala za iskrene emocije prenesene u reci...

Svaka čast na opisima. Nateralo me da pustim starog Nila i drugare mu Pearl Jam posle duge pauze u slušanju takve vrste muzike. Inače, sećam se, imao sam 15 ili 16 godina, Pearl Jam je dolazio to leto u Budimpeštu, moji heroji! Namolim roditelje da me puste da idem što bi bilo moje prvo putovanje van zemlje (i dobio dozvolu pod uslovom da povedem nekog starijeg punoletnog druga). Kupio karte, sećam se kao juče, nisam mogao da spavam te noći od uzbuđenja što ću za par meseci gledati svoj omiljeni bend uživo. Sutradan su imali koncert na Roksilde festivalu gde se desila tragedija kada je više ljudi izgubilo život u stampedu. Otkazali ceo ostatak evropske turneje. Mislim da sam plakao danima... Sva sreća odrastao sam nadoknađujući ovu nesrećnu situaciju, te sam do sad prisustvovao mnogim koncertima za koje bih voleo ovakve tekstove da pročitam.

šteta što ovakav novinar uopšte mora da se gura po nekim kombijima 600km da bi došao do koncerta umesto da ga redakcija pošalje avionom... i šteta što ljudi u Srbiji osim sami preko neta ne mogu da znaju da imaju ovakvi koncerti u blizini, niko više i ne dolazi u Arenu i sl, samo na Exit a i tu su počeli da se vrte isti... nema ovde para za legende muzike, samo za domaću seljanu

Svaka vam cast, ucinili ste mi dan fenomenalan na ovaj divan praznik. Veliki pozdrav. Da su svi takvi ljudi nikada rata nebi bilo.

Odlican tekst. Treba vise ovakvih tekstova!

Jedan od najboljih koncertnih izvestaja na B92 sa koncerta jednog od najvecih rok muzicara ikada i pored toga sto si me ovim tekstom uspeo baciti u bedak (sto nisam bio tamo). :)

Lepo, ali i pomalo tuzno. Naime, muzika Nil Janga i slicnih umetnika nema ni priblizno vise znacaj kakav je imala pre par decenija. Svet je otisao u nekom drugom pravcu, banalnost, kontrola, nasilje su pobedili, duhovnost i kreativnost su se preselili na margine koje su postale veoma tanke. Naravno da ima ljudi koji prepoznaju vrednosti i koji pokusavaju da se nekako izoluju i da na obracaju paznju na sve te trivijalnosti koje dominiraju, ali to je tesko. Jer kolektivni duh, a on je zatrovan toksinima koje nismo ni mogli naslutiti da postoje, prodire i razara zdravo tkivo. Sve u svemu, imao sam utisak da citam utiske sa nekog koncerta od pre cetrdesetak godina i neka knedla je bila prisutna koja nije ni zal za proslim vremenima, vec vise teskoba i osecaj da mi je sve manje stalo da i dalje trazim zlato koje nisam nasao, bar ne na ovom svetu.
(bzvz, 25. jul 2016 19:46)

BRAVO!...ovako dobar tekst neminovno zavredjuje i bar jedan ovako dobar komentar!....sve chestitke josh jednom!....

Ziv je b92, umro nije! Ufh konacno nesto lijepo da procitam!

Bravo!

B292

Identicno sam se osecala nakon Bossovih koncerata na San Siru 2013 i sad u julu , ali si ti Skoco uspeo to osecanje da uhvatis, stavis na papir i podelis sa nama... Svaka cast na textu ! i ako preferiram Bossa ? potpuno razumem kako ti je... " Our love is real " i to je jedino bitno ?

Neverovantno koliko ovom coveku znaci muzika. Jako Vam zavidim, Gospodine. Vi imate prebogat zivot koji meni nikada nece biti dostupan.

Imam 58 godina. Nil Janga slušam više od 40. Bio sam na koncertu u Klamu. šta je ovog "čiču" nateralo na to? Nasledstvo? Da, ali ne u novcu i kućama, već duhovno nasleđe rokenrola. Toliko energije, inspiracije, svežine ne dobija se često iako Nil ima skoro 71 godinu. Prelivanje zvuka u besprekorna sola i uigranu ekipu Vladimir nazva cinami, Englez Alister koga sam upoznao reće: "wall of sound". sve je to vredelo neprosavane noći (6,5 sati čekanja voza u obližnje Zaksenu u čekaonici bez struje (nestalo svetla zbog oluje i provale oblaka) nisu mogli da dovedu u sumnju veličanstvenost konceterta. Alister reče: "nespavam od utorka" jer je bio na njegovim koncertima U lajpcigu i Berlinu. Sad znam šta je pravi roken rol.
nil nikada nije bio glamurozna zvezda sa skandalima, to je izbegavao, ali pratio je svoje srce od zlata i ostavio neizbrisiv trag koji će trajati u nedogled

Ovaj tekst ce me drzati jos dugo. Srecom nemam kola, pa da sipam dizel... svaka cast Skocajicu, podjednako uzivam u tvojim tekstovima, kao i u odabiru muzike!

Veliko poštovanje za text i naravno za '' ćaleta ''.

Hvala autoru teksta što mi je uljepšao dan. Za voljeti ovaj tekst nije potrebno voljeti Neila Younga i to je najveći dokaz njegove kvalitete. Potrebno je samo imati nekog svog Younga. Žao mi je ljudi koji nemaju svog Younga, koji nemaju srce za muziku.

možda sam patetičan,ali najljepši trenuci u životu vezani su mi za nila janga i njegov Harvest.kolike sam kilometre prešao uz zvuke i riječi Alabame,Heart of gold,old man... za mene je osjećaj slobode sjesti u auto,otvoriti prozore,dati gas i krenuti bilo gdje,bez cilja,a u plejeru se Nil Jang meni osobno obrača i kaže:Think I'll pack it in
and buy a pick-up
Take it down to L.A.
Find a place to call my own
and try to fix up.
Start a brand new day...

Zaista prelep tekst, strast i profesionalnost potaknuta muzikom. Kada bi im to ista znacilo, klinci sa splavova bi mogli iz ovog nauciti sta znace ljubav, postovanje, predanost i strast prema umetnosti. Mozda bi nakon toga postali ljudska bica sa dusom a Srbija lepse mesto? Tesko. Ali, hvala vam sto ste objavili nesto toliko lepo, na moje iznenadjenje.