Godišnjica rođenja nobelovca Ive Andrića

Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје.
+
Невероватно је како мало знамо о себи, свету око себе и животу којим живимо. Тек велике и ненадане среће или тешки ударци и велики губици казују нам да је живот много богатији и сложенији него што слутимо, да је све у њему двоструко и вишеструко, дозначно и многозначно, све, од насладе и радости до бола и пропасти, од најмање ситнице па до самог постојања као таквог.
+
Нема лепшег задатка него што је: омогућити неком развитак, помоћи човеку у његовој тежњи за успоном.
+
Тек према природи ствари којој служи, храброст добија своју пуну вредност и право значење.
+
Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете.
+
Ко људима све верује, пролази рђаво; ко ништа не верује, још горе.

... Иво Андрић, 1892-1975
.

@ don Иво Андрић се сам изјаснио као Србин католичке вероисповести,и као
"припадник српског књижевног корпуса".Ово под знацима навода су његове речи.1934 је забранио да се његова књига Ex Ponto уврсти у Антологију хрватске поезије,јер "ја не припадам хрватској,већ српској књижевној традицији".Опет његове речи.
1951 је САМ тражио да му у личној карти пише да је Србин.Мада је у то време много "лепше" и лагодније било бити Југословен.Па ваљда је човек сам најбоље знао шта је по националности.Мада,тако велики ствараоци немају
националну припадност.Они су део светске цивилизације.

Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.
+
Једном му је неко - у зао час! - рекао да је паметан. Како и зашто, то сам Бог зна. Тек, он је поверовао у то. И отада је тај, иначе мирни и безазлени човек, постао немогућ, тежак себи и другима.
+
Нису сви људи тако рђави као што то рђав човек мисли.
+
Ваљда једна од највећих особина правог човека јесте његова стална и упорна тежња ка недостижном савршенству у свима људским пословима.
+
Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорства, а највише изгледа да је нађу и сачувају имају они који је траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује.
+
Само чисте и велике ствари би требало писати. А за то треба имати здраву крв, праву мисао и доследан живот.
+
Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако, не може живети без опраштања.

... Иво Андрић, 1892-1975
.

Ja mislim da Srbija nema nijednog nobelovca, koliko znam, Travnik je u Bosni. Ivo je bosanski katolik.

Ja mislim da Srbija nema nijednog nobelovca, koliko znam, Travnik je u Bosni. Ivo je bosanski katolik.
(Don, 09. oktobar 2015 15:28)

Kakve veze religija ima s tim? Da se nije mozda i u Travniku neko ukazao?

Vec godinama imam sva dela Ive Andica.Procitala sam sve njegove knjige i nanovo im se vracam.Odusevljava me svaka njegova recenica, svaka njegova misao.On mi je kao najbolji prijatelj kome se uvek obracam, i koji je uvek tu, za mene...

Него........ јесте л' чули да........
село гори а баба се чешља!
И да је управо ово
културни тренутак
земље Србије.

Andric je nas covjek i uopste nije vazno kamo se opredijelio.Bio je iz Bosne,
shvatio Bosnu do tancina,pisao o predjelima koji su znacili mnogo za cijelo
podrucje Balkana.Dobio je Nobelovu nagradu zato sto je bio tipican,ne najbolji
jer se tako nesto ne moze odrediti,nekome se pisac dopada,nekome ne;
relativnost gospodari u tom podrucju.Mali bosanski gradovi,Foca,Visegrad.
Gorazde imali su neki neobjasnjivi sarm a osim toga bili su i vrlo internacionalni.
Oni nijesu bili srpski,niti hrvatski niti,na kraju,turskomuslimanski.Bili su Bosna,
Istocna Bosna i nijesu nikada pripadali Zapadnom Balkanu.U Visegradu je Andric,
kako rekoste,zavrsio gimnaziju.Da li je u to vrijeme uopste i postojala gimnazija u
Visegradu. Ja,licno,bio sam treca generacija tek osnovane gimnazije u Foci.
Gimnazija u Gorazdu bila je iste starosti.Kada se rasplamsao nas gradjanski rat
bio sam vrlo tuzan i vrlo daleko ali jos uvijek blizu toga podrucja koji me je
formirao.Kad sam bio tamo nijesam mislio ko je musliman,pravoslavni ili
katolik i niti sam pomisljao da ce ti pedjeli postati zariste sukoba.Andric je
onda bio utjeha,negdje u potsvijesti on je te sukobe gledao kao prolazne ali
i permanetne jer su kako tako tipicni.I bas zato je dobio Nobelovu nagradu,
ipak pukim slucajem jer nije velicao drustveni sistem u kome je zivio,ali nije
bio ni protiv jer je njegov intelekt bio iznad tih pojedinosti.
vasilije knezevic 09 okt. 2015

Него........ јесте л' чули да........
село гори а баба се чешља!
И да је управо ово
културни тренутак
земље Србије.
@(срба, 9. oktobar 2015 16:20)


Zašto i ovde promovišeš nekulturu? Da bi dobio što više pluseva?, mogao si pitati ili tražiti da ti damo, da lečiš svoje frustracije?, nije mesto.
Da si napravio paralelu sa Prokletom avlijom svi bi te shvatili.

Ja mislim da Srbija nema nijednog nobelovca, koliko znam, Travnik je u Bosni. Ivo je bosanski katolik.

Него........ јесте л' чули да........
село гори а баба се чешља!
И да је управо ово
културни тренутак
земље Србије.

Него........ јесте л' чули да........
село гори а баба се чешља!
И да је управо ово
културни тренутак
земље Србије.
@(срба, 9. oktobar 2015 16:20)


Zašto i ovde promovišeš nekulturu? Da bi dobio što više pluseva?, mogao si pitati ili tražiti da ti damo, da lečiš svoje frustracije?, nije mesto.
Da si napravio paralelu sa Prokletom avlijom svi bi te shvatili.

Ja mislim da Srbija nema nijednog nobelovca, koliko znam, Travnik je u Bosni. Ivo je bosanski katolik.
(Don, 09. oktobar 2015 15:28)

Kakve veze religija ima s tim? Da se nije mozda i u Travniku neko ukazao?

Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.
+
Једном му је неко - у зао час! - рекао да је паметан. Како и зашто, то сам Бог зна. Тек, он је поверовао у то. И отада је тај, иначе мирни и безазлени човек, постао немогућ, тежак себи и другима.
+
Нису сви људи тако рђави као што то рђав човек мисли.
+
Ваљда једна од највећих особина правог човека јесте његова стална и упорна тежња ка недостижном савршенству у свима људским пословима.
+
Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорства, а највише изгледа да је нађу и сачувају имају они који је траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује.
+
Само чисте и велике ствари би требало писати. А за то треба имати здраву крв, праву мисао и доследан живот.
+
Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако, не може живети без опраштања.

... Иво Андрић, 1892-1975
.

Vec godinama imam sva dela Ive Andica.Procitala sam sve njegove knjige i nanovo im se vracam.Odusevljava me svaka njegova recenica, svaka njegova misao.On mi je kao najbolji prijatelj kome se uvek obracam, i koji je uvek tu, za mene...

Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје.
+
Невероватно је како мало знамо о себи, свету око себе и животу којим живимо. Тек велике и ненадане среће или тешки ударци и велики губици казују нам да је живот много богатији и сложенији него што слутимо, да је све у њему двоструко и вишеструко, дозначно и многозначно, све, од насладе и радости до бола и пропасти, од најмање ситнице па до самог постојања као таквог.
+
Нема лепшег задатка него што је: омогућити неком развитак, помоћи човеку у његовој тежњи за успоном.
+
Тек према природи ствари којој служи, храброст добија своју пуну вредност и право значење.
+
Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете.
+
Ко људима све верује, пролази рђаво; ко ништа не верује, још горе.

... Иво Андрић, 1892-1975
.

Andric je nas covjek i uopste nije vazno kamo se opredijelio.Bio je iz Bosne,
shvatio Bosnu do tancina,pisao o predjelima koji su znacili mnogo za cijelo
podrucje Balkana.Dobio je Nobelovu nagradu zato sto je bio tipican,ne najbolji
jer se tako nesto ne moze odrediti,nekome se pisac dopada,nekome ne;
relativnost gospodari u tom podrucju.Mali bosanski gradovi,Foca,Visegrad.
Gorazde imali su neki neobjasnjivi sarm a osim toga bili su i vrlo internacionalni.
Oni nijesu bili srpski,niti hrvatski niti,na kraju,turskomuslimanski.Bili su Bosna,
Istocna Bosna i nijesu nikada pripadali Zapadnom Balkanu.U Visegradu je Andric,
kako rekoste,zavrsio gimnaziju.Da li je u to vrijeme uopste i postojala gimnazija u
Visegradu. Ja,licno,bio sam treca generacija tek osnovane gimnazije u Foci.
Gimnazija u Gorazdu bila je iste starosti.Kada se rasplamsao nas gradjanski rat
bio sam vrlo tuzan i vrlo daleko ali jos uvijek blizu toga podrucja koji me je
formirao.Kad sam bio tamo nijesam mislio ko je musliman,pravoslavni ili
katolik i niti sam pomisljao da ce ti pedjeli postati zariste sukoba.Andric je
onda bio utjeha,negdje u potsvijesti on je te sukobe gledao kao prolazne ali
i permanetne jer su kako tako tipicni.I bas zato je dobio Nobelovu nagradu,
ipak pukim slucajem jer nije velicao drustveni sistem u kome je zivio,ali nije
bio ni protiv jer je njegov intelekt bio iznad tih pojedinosti.
vasilije knezevic 09 okt. 2015

@ don Иво Андрић се сам изјаснио као Србин католичке вероисповести,и као
"припадник српског књижевног корпуса".Ово под знацима навода су његове речи.1934 је забранио да се његова књига Ex Ponto уврсти у Антологију хрватске поезије,јер "ја не припадам хрватској,већ српској књижевној традицији".Опет његове речи.
1951 је САМ тражио да му у личној карти пише да је Србин.Мада је у то време много "лепше" и лагодније било бити Југословен.Па ваљда је човек сам најбоље знао шта је по националности.Мада,тако велики ствараоци немају
националну припадност.Они су део светске цивилизације.