Savet objavio spisak nezakonitih privatizacija

I šta ćemo sad? Hoće li najzad neko neko odgovarati za krivično delo ili ćemo, kao i obično, sao rezignirano odmahnuti rukom, pljucnuti i još jednom tužno konstatovati "jbg, srpska posla..."?

Naravno, posle toga ćemo nastaviti da za našu bedu i katastrofu okrivljujemo Ameriku, Zapad, Vatikan, masone, iluminate, bicikliste i antisrpske zavere.

Idealna klima za investitore! A narod jos nije zaboravio 24 sporne privatizacije.

minel transformatori idu u stecaj, nakon sto je prethodni vlasnik napakovao sedmocifreni dug u evrima, i onda se povukao iz privatizacije.

firma je inace i pre i posle njega funkcionisala, placala racune i radila za eps.
ali sada ce u stecaj a svi zaposlebi na biro.

ne bi me cudilo da je ista situacija i u drugim firmama koje su ovako privatizovame.

Lofolen Loznica BOPP - kupac je Elmino Trading Limited - Kipar (Toplica Spasojević i Milan Beko). Nisu ispunili ni jednu obavezu iz kupoprodajnog ugovora, izmuzli Hypo banku, isisali kapital i gotov proizvod iz magacina, namagarčili radnike za plate. Otišli u stečaj, on trajao nezakonito dugo i nikom ništa. To im naravno nije jedini izlet. Copy&paste na više firmi.

Fabrika lekova Zdravlje Leskovac prodata za 3.5 miliona eura. Tuzno!

Nije to samo u postupku privatizacije.
SVI direktori imaju izuzetnu moć, bez ikakvih (jasnih) odgovornosti.
Direktori privatnih preduzeća, JP, preduzeća u stečaju ili restruktuiranju...
Imaju oni odgovornost na papiru (u opisu radnog mesta), ali ih niko ne kažnjava za neuspešan rad.
Zato nam je Poglavlje 23 najteže.

fabrika vode''Heba'' Bujanovac,2.000.001,00(dvamilionajedanevro)....greota!!!Kupljena od strane ''Nektar-a'',imala 500 radnika sad jedva stotinak!!!

Lakše je objaviti spisak zakonskih privatizacija.

додајте+ магнохром+ фабрика вагона краљево+ аутотранспорт

idealno za paljenje sirokih masa...
jedino je pitanje koliko su zaista vredele ove "respektabilne "kompanije posle devedesetih. bez trzista, sa zastarelom tehnologijom, viskom radnika kojima mesecima nije isppacivana plata ili doprinosi...

imamo i danas slucaj firmi koje od danas nisu pod zastitom drzave koje niko nece da primi ni na poklon. kada bi ih neko kupio za 1 dolar, posle par godina bi opet neki savet tvrdio da su respektabilne i da su zaposljavale radnike...

znam da cu dobiti brdo minusa, slazem se da su mnoge privatizacije bile lose, i da su se obogatili, ali u prvobitnoj akumulaciji kapitala nema pravde...

neko se snasao , neko nije. i najveci broj ovih sto su se tada snasli sada su propali...

zivot ide dalje, a stalnim vracanjem u proslost teramo i buduce investitore, jer pokazujemo da je u populistickoj drzavi sve moguce. tu gde je mentalitet "drz te lopova", gde se svako malo vraca u proslost, nema mesta za kapital. kada to shvatimo bice prekasno. i vec je sada prekasno

NIko ne kupuje ono što ničemu ne vredi. Tako je i sa privatizacijama koje su provedene u slučaju preduzeća koja su izgubila tržišta posle sankcija i bombardovanja ili pretrpera značajna oštećenja. U svakom slučaju su privatizacije provođenje, najblaže rečeno, nedomaćinski i pod vrlo sumnjivim okolnostima, a Zakon o privatizaciji menjan sve dok nije potpuno obesmišljena pozicija i uloga " malih akcionara" koji su u sistemu, koji je prethodio, predstavljali većinske vlasnike. Činjenica je da je samoupravljanje ukinuto još u doba Slobodana Miloševića, ali je vaćinsko vlasništvo nad imovinom pripadalo radnicima i to u odnosu 65%, što je menjano u nekoliko navrata dok se vlasništvo nije potpuno izgubilo.Takođe je , paralelno sa promenama Zakona o privatizaciji , promenjen i Zakon o radnim odnosima , pa je radnicima ostavljena mogućnost da nadoknadu štete nastale iz radnig odnosa potražuju najdalje do tri godine unazad što je po prethodnom zakonu moglo da se potražuje do deset godina unazad. Na taj način su se stekli uslovi za "ubrzanje" privatizacije i besomučnu pljačku imovine.Na ovaj način su opljačkane generacije radnika koji su svojim radom učestvovali u stvaranju imovine preduzeća kao i njihovi potomci ( naslednici)čiji su preci poumirali za vreme svih dešavanja pa se njihovo vlasništvo izgubilo ili je vrednost obesmišljena što zbog smrti, što zbog promene Zakona o privatizaciji.

idealno za paljenje sirokih masa...
jedino je pitanje koliko su zaista vredele ove "respektabilne "kompanije posle devedesetih. bez trzista, sa zastarelom tehnologijom, viskom radnika kojima mesecima nije isppacivana plata ili doprinosi...

imamo i danas slucaj firmi koje od danas nisu pod zastitom drzave koje niko nece da primi ni na poklon. kada bi ih neko kupio za 1 dolar, posle par godina bi opet neki savet tvrdio da su respektabilne i da su zaposljavale radnike...

znam da cu dobiti brdo minusa, slazem se da su mnoge privatizacije bile lose, i da su se obogatili, ali u prvobitnoj akumulaciji kapitala nema pravde...

neko se snasao , neko nije. i najveci broj ovih sto su se tada snasli sada su propali...

zivot ide dalje, a stalnim vracanjem u proslost teramo i buduce investitore, jer pokazujemo da je u populistickoj drzavi sve moguce. tu gde je mentalitet "drz te lopova", gde se svako malo vraca u proslost, nema mesta za kapital. kada to shvatimo bice prekasno. i vec je sada prekasno

Idealna klima za investitore! A narod jos nije zaboravio 24 sporne privatizacije.

fabrika vode''Heba'' Bujanovac,2.000.001,00(dvamilionajedanevro)....greota!!!Kupljena od strane ''Nektar-a'',imala 500 radnika sad jedva stotinak!!!

I šta ćemo sad? Hoće li najzad neko neko odgovarati za krivično delo ili ćemo, kao i obično, sao rezignirano odmahnuti rukom, pljucnuti i još jednom tužno konstatovati "jbg, srpska posla..."?

Naravno, posle toga ćemo nastaviti da za našu bedu i katastrofu okrivljujemo Ameriku, Zapad, Vatikan, masone, iluminate, bicikliste i antisrpske zavere.

minel transformatori idu u stecaj, nakon sto je prethodni vlasnik napakovao sedmocifreni dug u evrima, i onda se povukao iz privatizacije.

firma je inace i pre i posle njega funkcionisala, placala racune i radila za eps.
ali sada ce u stecaj a svi zaposlebi na biro.

ne bi me cudilo da je ista situacija i u drugim firmama koje su ovako privatizovame.

Nije to samo u postupku privatizacije.
SVI direktori imaju izuzetnu moć, bez ikakvih (jasnih) odgovornosti.
Direktori privatnih preduzeća, JP, preduzeća u stečaju ili restruktuiranju...
Imaju oni odgovornost na papiru (u opisu radnog mesta), ali ih niko ne kažnjava za neuspešan rad.
Zato nam je Poglavlje 23 najteže.

Fabrika lekova Zdravlje Leskovac prodata za 3.5 miliona eura. Tuzno!

Lofolen Loznica BOPP - kupac je Elmino Trading Limited - Kipar (Toplica Spasojević i Milan Beko). Nisu ispunili ni jednu obavezu iz kupoprodajnog ugovora, izmuzli Hypo banku, isisali kapital i gotov proizvod iz magacina, namagarčili radnike za plate. Otišli u stečaj, on trajao nezakonito dugo i nikom ništa. To im naravno nije jedini izlet. Copy&paste na više firmi.

Lakše je objaviti spisak zakonskih privatizacija.

додајте+ магнохром+ фабрика вагона краљево+ аутотранспорт

NIko ne kupuje ono što ničemu ne vredi. Tako je i sa privatizacijama koje su provedene u slučaju preduzeća koja su izgubila tržišta posle sankcija i bombardovanja ili pretrpera značajna oštećenja. U svakom slučaju su privatizacije provođenje, najblaže rečeno, nedomaćinski i pod vrlo sumnjivim okolnostima, a Zakon o privatizaciji menjan sve dok nije potpuno obesmišljena pozicija i uloga " malih akcionara" koji su u sistemu, koji je prethodio, predstavljali većinske vlasnike. Činjenica je da je samoupravljanje ukinuto još u doba Slobodana Miloševića, ali je vaćinsko vlasništvo nad imovinom pripadalo radnicima i to u odnosu 65%, što je menjano u nekoliko navrata dok se vlasništvo nije potpuno izgubilo.Takođe je , paralelno sa promenama Zakona o privatizaciji , promenjen i Zakon o radnim odnosima , pa je radnicima ostavljena mogućnost da nadoknadu štete nastale iz radnig odnosa potražuju najdalje do tri godine unazad što je po prethodnom zakonu moglo da se potražuje do deset godina unazad. Na taj način su se stekli uslovi za "ubrzanje" privatizacije i besomučnu pljačku imovine.Na ovaj način su opljačkane generacije radnika koji su svojim radom učestvovali u stvaranju imovine preduzeća kao i njihovi potomci ( naslednici)čiji su preci poumirali za vreme svih dešavanja pa se njihovo vlasništvo izgubilo ili je vrednost obesmišljena što zbog smrti, što zbog promene Zakona o privatizaciji.