Otkriven potpuno novi materijal

Cestitke hrvatskim kolegama i medjunarodnoj ekipi. Mehanohemija je kako vidim jedna cudna grana hemije gde se mehanickim putem - mlevenjem, presovanjem, udaranjem - stvaraju nova jedinjenja iz polaznih sirovina. Bas kao sto mehanicka sila moze da pokida veze izmedju molekula, ona moze i da ih stvori. Konkretno, ovde su pomocu prodornih X zraka posmatrali sta se desava u mlinu, gde se celicnim kuglama melju CVRSTI sastojci (a ne kako obicno zamisljamo hemiju, da se sipa iz epruvete u epruvetu ili se pomesaju dva gasa). Prodorni X zraci su potrebni da bi se zavirilo u mlin ali i da se prema nacinu na koji se ti zraci rasejavaju odredi struktura jedinjenja koja se stvaraju u mlinu. Vrseno je mlevenje cink-oksida i organskih materijala, u svrhu pravljenja praska slicnog zeolitu - a to je materijal koji je veoma porozan i moze da upije veliku kolicinu gasa. Primeceno je da na "vrucim tackama" gde se kugle sudaraju i gde vladaju velike mehanicke sile, dolazi do stvaranja nove strukture koja, istini za volju, zivi manje od minuta (i zato se kaze da "trenutno nema prakticnu primenu"). Ipak ova nova struktura pokazuje da se mehanohemijskim putem moze dobiti nov neocekivani materijal. Neobican pristup i neobican rezultat.

Hvala Milane na detaljnijem objašnjenju. Naučnici su pravi carevi!

Naši ljudi su postigli ovakav uspeh i to nije glavna vest? Zato sam ovako i ide.

Naši ljudi sa Univerziteta u Montrealu. Naučnicima svaka čast, a državu treba da bude sramota što dopušta da takvi ljudi odlaze.

Mehanohemija je vrlo zrela i dobro ustanovljena naucna oblast, koja se decenijama razvijala i praktikovala u Sovjetskom Savezu, istocnoj Evropi, ali i kod nas (u Jugoslaviji, zatom Srbiji). Moze se cak, u polu-sali, nazvati sirotinjskom hemijom, iz ociglednih razloga. To da se mehanohemijskim procesima mogu dobiti metastabilne faze, to zna svako ko je procitao par preglednih radova iz ove oblasti, pa makar i pre 30 godina (kada bi isti bili skoro iskljucivo na nekom od slovenskih jezika).

U poslednjih 10-ak godina naucnici na zapadu su poceli da ponovo otkrivaju ovaj tocak, i da pisu o svojoj mehanohemiji kao o necemu sto niko pre njih nije radio. (Nisam nikakav rusofil - naprotiv, na zapadu sam se skolovala i tu radim, ali jednostavno, poznajem oblast i literaturu). U tu grupu inovatora spada i Friscic, u generalnom smislu. S druge strane, Friscicu se mora odati priznanje za inovativnu metodu pracenja mehanohemijske reakcije difrakcijom, mada je ta inovacija vec saopstena u referenci 15 ovog rada, pre par godina. Doduse, za tu inovaciju veliku (mozda i najvecu) zaslugu ima naucnik na instrumentu koji je ovo omogucio (Kimber). Friscic je sigurno dao ideju i predlozio eksperiment, sto je veoma znacajno.

Dve su razlike izmedju njega i naucnika u Srbiji koji decenijama rade mehanohemiju. Ovi drugi decenijama melju jedno-isto i ne prate sta je aktuelno u hemiji cvrstog stanja, i nemaju ambicije da pisu predloge institucijama gde se ovakvi inovativni eksperimenti rade.

I kratka dopuna.

Posto neki komentatori vec kritikuju drzavu sto je pustila "nase ljude" da odu, napomenula bih da je u pitanju hrvatska naucna dijaspora. Pitam se da li u Hrvatskoj jednako lamentiraju nad uspesima srpske naucne dijaspore, ukoliko se clanci na tu temu uopste objavljuju u hrvatskim medijima.

Drugo, ovo nije komunikacija u casopisu Nature, vec clanak u online-only open-access Nature Communications. Bitna razlika, a detalji dostupni na njihovom sajtu.

Naslov clanka je bezveze. Potpuno novi materijali se otkrivaju svakodnevno u laboratorijama sirom sveta, ukljucujuci i Srbiju.

Moj tata je odlično poznavao principe mehanohemije. Govorio mi je: "Sine, nemoj na silu. Uzmi veći čekić."

@provincijalka: da nisu otisli ne bi u ovome ni uspeli. Ne mozete zadrzavati naucnike jer njihova istrazivanja toliko kostaju i potrebno je toliko kvalitetnog saradnika koju samo vece zemlje mogu obezbediti. Daleko je bitnije da svoja dostignuca predstave i u rodnoj zemlji, na maternjem jeziku. Pogledajte naprimer Simonjija, jednog od osnivaca Intela, kako predaje na Univerzitetima u Madjarskoj, i kako popularizuje nauku.

@(smile, 27. mart 2015 09:06)

Auuu, pa ja nisam znao, pune tribine sportskih hala i stadiona mehanohemicara...

Naši ljudi su postigli ovakav uspeh i to nije glavna vest? Zato sam ovako i ide.

Hvala Milane na detaljnijem objašnjenju. Naučnici su pravi carevi!

Naši ljudi sa Univerziteta u Montrealu. Naučnicima svaka čast, a državu treba da bude sramota što dopušta da takvi ljudi odlaze.

I kratka dopuna.

Posto neki komentatori vec kritikuju drzavu sto je pustila "nase ljude" da odu, napomenula bih da je u pitanju hrvatska naucna dijaspora. Pitam se da li u Hrvatskoj jednako lamentiraju nad uspesima srpske naucne dijaspore, ukoliko se clanci na tu temu uopste objavljuju u hrvatskim medijima.

Drugo, ovo nije komunikacija u casopisu Nature, vec clanak u online-only open-access Nature Communications. Bitna razlika, a detalji dostupni na njihovom sajtu.

Naslov clanka je bezveze. Potpuno novi materijali se otkrivaju svakodnevno u laboratorijama sirom sveta, ukljucujuci i Srbiju.

Cestitke hrvatskim kolegama i medjunarodnoj ekipi. Mehanohemija je kako vidim jedna cudna grana hemije gde se mehanickim putem - mlevenjem, presovanjem, udaranjem - stvaraju nova jedinjenja iz polaznih sirovina. Bas kao sto mehanicka sila moze da pokida veze izmedju molekula, ona moze i da ih stvori. Konkretno, ovde su pomocu prodornih X zraka posmatrali sta se desava u mlinu, gde se celicnim kuglama melju CVRSTI sastojci (a ne kako obicno zamisljamo hemiju, da se sipa iz epruvete u epruvetu ili se pomesaju dva gasa). Prodorni X zraci su potrebni da bi se zavirilo u mlin ali i da se prema nacinu na koji se ti zraci rasejavaju odredi struktura jedinjenja koja se stvaraju u mlinu. Vrseno je mlevenje cink-oksida i organskih materijala, u svrhu pravljenja praska slicnog zeolitu - a to je materijal koji je veoma porozan i moze da upije veliku kolicinu gasa. Primeceno je da na "vrucim tackama" gde se kugle sudaraju i gde vladaju velike mehanicke sile, dolazi do stvaranja nove strukture koja, istini za volju, zivi manje od minuta (i zato se kaze da "trenutno nema prakticnu primenu"). Ipak ova nova struktura pokazuje da se mehanohemijskim putem moze dobiti nov neocekivani materijal. Neobican pristup i neobican rezultat.

Moj tata je odlično poznavao principe mehanohemije. Govorio mi je: "Sine, nemoj na silu. Uzmi veći čekić."

@(smile, 27. mart 2015 09:06)

Auuu, pa ja nisam znao, pune tribine sportskih hala i stadiona mehanohemicara...

@provincijalka: da nisu otisli ne bi u ovome ni uspeli. Ne mozete zadrzavati naucnike jer njihova istrazivanja toliko kostaju i potrebno je toliko kvalitetnog saradnika koju samo vece zemlje mogu obezbediti. Daleko je bitnije da svoja dostignuca predstave i u rodnoj zemlji, na maternjem jeziku. Pogledajte naprimer Simonjija, jednog od osnivaca Intela, kako predaje na Univerzitetima u Madjarskoj, i kako popularizuje nauku.

Mehanohemija je vrlo zrela i dobro ustanovljena naucna oblast, koja se decenijama razvijala i praktikovala u Sovjetskom Savezu, istocnoj Evropi, ali i kod nas (u Jugoslaviji, zatom Srbiji). Moze se cak, u polu-sali, nazvati sirotinjskom hemijom, iz ociglednih razloga. To da se mehanohemijskim procesima mogu dobiti metastabilne faze, to zna svako ko je procitao par preglednih radova iz ove oblasti, pa makar i pre 30 godina (kada bi isti bili skoro iskljucivo na nekom od slovenskih jezika).

U poslednjih 10-ak godina naucnici na zapadu su poceli da ponovo otkrivaju ovaj tocak, i da pisu o svojoj mehanohemiji kao o necemu sto niko pre njih nije radio. (Nisam nikakav rusofil - naprotiv, na zapadu sam se skolovala i tu radim, ali jednostavno, poznajem oblast i literaturu). U tu grupu inovatora spada i Friscic, u generalnom smislu. S druge strane, Friscicu se mora odati priznanje za inovativnu metodu pracenja mehanohemijske reakcije difrakcijom, mada je ta inovacija vec saopstena u referenci 15 ovog rada, pre par godina. Doduse, za tu inovaciju veliku (mozda i najvecu) zaslugu ima naucnik na instrumentu koji je ovo omogucio (Kimber). Friscic je sigurno dao ideju i predlozio eksperiment, sto je veoma znacajno.

Dve su razlike izmedju njega i naucnika u Srbiji koji decenijama rade mehanohemiju. Ovi drugi decenijama melju jedno-isto i ne prate sta je aktuelno u hemiji cvrstog stanja, i nemaju ambicije da pisu predloge institucijama gde se ovakvi inovativni eksperimenti rade.