"EU upumpava milijarde, uzmimo deo"

Ma, da, biće upumpavanja u Zapadni Balkan ima sve da pršti.

ECB od marta otkupljivati državne obveznice od zemalja članica evrozone za oko 60 milijardi evra mesečno
DAKLE EUROZONA, a ne Srbija
ostale zemlje koje će imati korist su zemlje EU, a ne Srbija

Znači, mi kada gledamo EU, mi samo vidimo FONDOVE i KREDITE. Pa, zar je to stvarno sve što mi poimamo kao EU? Ništa zakoni, pravila, ništa RAD???!!!

Ej, stvarno, kada ćemo početi da RADIMO, mesto što samo pozajmljujemo? Sramotni smo.

znaci sad bi i vi dio ,a cijelo vrijeme ste protiv evropske.unije i eura..

Pumpaj, grabi... Poruka je jasna, koji principi dobijaju lovu.
Idemooooo!!!

Da,da čuo sam da milijarde stižu kod onih koji "imaju posebne veze sa Rusijom" i ko "neće da se svrstava". E takvima uvek stižu pare, s obe strane.

Naravno da ne.

Pa ni u prethodnih par godina novac u EU nije bio problem. banke su deponovale novac na račune Evropske centralne banke (ECB) da ne bi kreitirale realni sektor (privredu i stanovništvo) pa je čak i ECB morala da uvede negativne kamate (kamate ispod 0). U tzv. shadow bankingu (bankarstvo iz sjenke) se nalazi više novca nego kod regulisanih banaka. Tu se dižu cijene kurseva akcija na najvećim berzama i spekuliše kako bi ostvarivali što veće zarade sami bankari i njihovi menadžeri.
Čudno da profesor to ne pominje nego komentariše glupost da će od nove emisije novca i Srbija imati koristi i predlaže da sudski postupci budu mnogo kraći nego što su u npr. Evropi.

Prvo bilo da ce da istampaju 500 milijardi evra, pa je onda Dragi rekao 1100, a sad vidimo 1400. Na kraju ce nastampati 2000.
A problem im grckih 300 milijardi duga.

Evo eklatantno nepoznavanje stvari. Ako imate ogromnu zemlju, ako lako mozete da manipulisete sa trzistem, recimo zatvorite ga, tada stampanje novca nece bitnije uticati na inflaciju i tada cete zaista poklanjanjem novca pomoci i privredi i stanovnistvu. To je uradila USA, ali je pre tog morala da kontrolisano zatvori trziste. Nesto slicno je uradila Rusija, ne stampanjem novca, nego njegovim vezivanjem za cenu nafte a ne dolar. I uz uslov da prethodno zatvori trziste. I zato je USA dozivela privredni rast, i zato je uticaj sankcija na Rusiju zanemarljivo mali. Tj. u unutrasnjim paritetima se nista ne menja ili se menja kontrolisano u zavisnosti od monetarne politike. Dakle, kljucno je pre svega zatvaranje trzista, jer ukoliko se to ne uradi stancanje para ima krajnje negativan efekat. Da li EU u uslovima kada monetarnu politiku diktira centralna banka, aveoma su jake centrifugalne sile jer EU ipak nije unitarna politicka i ekonomska celina - to je veliko pitanje. Da se ne bi to desilo, ovaj novac ce se pre svega plasirati u Nemackoj, Holandiji i zemljama prvog kruga. Sirotinja od ovoga nece da vidi nista, jer ako bi videla nesto, to bi znacilo formalno kraj EU, bas zbog nemogucnosti zatvaranja trzista. Neki pokusaji kontrole trzista su doduse vec uradjeni i zato je recimo izvoz Srbije u EU pao za 10x u odnosu na 2013.! Realno nema nikakvog razloga za optimizam, naprotivm ova ekonomska mera i ima za cilj da udari na slabe poluge u EU a da pomogne jake.

sigurno ce doci strani kapital pogotovo posle pljacke akcionara agrobanke
Da podsetim tada je drzava pod vodjstvom dinkica i cvetkovica, pored kontrole NBS da banka ostvaruje suficit, dosla u banku napravila bilans sa ogromnim gubitkom, zabranila gle cuda nezavisnog revizora i sve budzasto preenela u osnivacki kapital nove agrobanke koju su hteli da prodaju budzasto za dobru proviziju strancima
Sledece godine investiciona ulaganja preko belex berze su se smanjila 20 puta, pa niko ozbiljan vise nije imao ni najmanje poverenja u bespravni sistem koji vlada u Srbiji

Da pojasnim:

ECB ce ucestvovati u riziku samo 20%. Otkupljivace direktno samo 8% od programa. Ostalih 92% ce otkupljivati nacionalne banke(dakle to ce biti rizik i dug nacionalnih banaka), ali ce od toga 12% morati da otkupe obveznice evropskih institucija kao sto je Evropska razvojna banka i tu ce rizik sa ECB biti podeljen, za ostalih 80% rizik snose nacionalne banke.

Uzgred, pare su pozajmljene i na kraju ce morati da budu vracene.
Nacinalne centralne banke najverovatnije nece biti ogranicene da kupuju obveznice svoje drzave. Time ce im biti data sloboda da rasporede rizik.

Sa jedne strane imacemo situaciju gde ce komercijalne banke imati visak sredstava, jer ce im ulaganje u obveznice postati neisplativo zbog niske kamate i samim tim ce im kreditna aktivnost porasti(ili se makar tako ocekuje). Sa druge strane, budzetski deficiti ce takodje biti manji, odnosno stvorice se mogucnost da drzave investiraju i povecaju potrosnju cime se ocekuje pokretanje privrede. Naravno, moze se desiti i da banke i investicioni fondovi kupuju obveznice drzava sa Balkana i deo para ce sigurno ici u to. Kamate ce nesumnjivo pasti, ali Srbija svakako mora da nastavi sa smanjenjem deficita, jer povecano zaduzivanje bi potpuno unistilo sve sanse za oporavak(ovo bi saznali tek nakon povecanja kamata krajem 2016. ili tokom 2017. godine).

znaci sad bi i vi dio ,a cijelo vrijeme ste protiv evropske.unije i eura..

Da,da čuo sam da milijarde stižu kod onih koji "imaju posebne veze sa Rusijom" i ko "neće da se svrstava". E takvima uvek stižu pare, s obe strane.

Naravno da ne.

Prvo bilo da ce da istampaju 500 milijardi evra, pa je onda Dragi rekao 1100, a sad vidimo 1400. Na kraju ce nastampati 2000.
A problem im grckih 300 milijardi duga.

Ma, da, biće upumpavanja u Zapadni Balkan ima sve da pršti.

Znači, mi kada gledamo EU, mi samo vidimo FONDOVE i KREDITE. Pa, zar je to stvarno sve što mi poimamo kao EU? Ništa zakoni, pravila, ništa RAD???!!!

Ej, stvarno, kada ćemo početi da RADIMO, mesto što samo pozajmljujemo? Sramotni smo.

Evo eklatantno nepoznavanje stvari. Ako imate ogromnu zemlju, ako lako mozete da manipulisete sa trzistem, recimo zatvorite ga, tada stampanje novca nece bitnije uticati na inflaciju i tada cete zaista poklanjanjem novca pomoci i privredi i stanovnistvu. To je uradila USA, ali je pre tog morala da kontrolisano zatvori trziste. Nesto slicno je uradila Rusija, ne stampanjem novca, nego njegovim vezivanjem za cenu nafte a ne dolar. I uz uslov da prethodno zatvori trziste. I zato je USA dozivela privredni rast, i zato je uticaj sankcija na Rusiju zanemarljivo mali. Tj. u unutrasnjim paritetima se nista ne menja ili se menja kontrolisano u zavisnosti od monetarne politike. Dakle, kljucno je pre svega zatvaranje trzista, jer ukoliko se to ne uradi stancanje para ima krajnje negativan efekat. Da li EU u uslovima kada monetarnu politiku diktira centralna banka, aveoma su jake centrifugalne sile jer EU ipak nije unitarna politicka i ekonomska celina - to je veliko pitanje. Da se ne bi to desilo, ovaj novac ce se pre svega plasirati u Nemackoj, Holandiji i zemljama prvog kruga. Sirotinja od ovoga nece da vidi nista, jer ako bi videla nesto, to bi znacilo formalno kraj EU, bas zbog nemogucnosti zatvaranja trzista. Neki pokusaji kontrole trzista su doduse vec uradjeni i zato je recimo izvoz Srbije u EU pao za 10x u odnosu na 2013.! Realno nema nikakvog razloga za optimizam, naprotivm ova ekonomska mera i ima za cilj da udari na slabe poluge u EU a da pomogne jake.

Da pojasnim:

ECB ce ucestvovati u riziku samo 20%. Otkupljivace direktno samo 8% od programa. Ostalih 92% ce otkupljivati nacionalne banke(dakle to ce biti rizik i dug nacionalnih banaka), ali ce od toga 12% morati da otkupe obveznice evropskih institucija kao sto je Evropska razvojna banka i tu ce rizik sa ECB biti podeljen, za ostalih 80% rizik snose nacionalne banke.

Uzgred, pare su pozajmljene i na kraju ce morati da budu vracene.
Nacinalne centralne banke najverovatnije nece biti ogranicene da kupuju obveznice svoje drzave. Time ce im biti data sloboda da rasporede rizik.

Sa jedne strane imacemo situaciju gde ce komercijalne banke imati visak sredstava, jer ce im ulaganje u obveznice postati neisplativo zbog niske kamate i samim tim ce im kreditna aktivnost porasti(ili se makar tako ocekuje). Sa druge strane, budzetski deficiti ce takodje biti manji, odnosno stvorice se mogucnost da drzave investiraju i povecaju potrosnju cime se ocekuje pokretanje privrede. Naravno, moze se desiti i da banke i investicioni fondovi kupuju obveznice drzava sa Balkana i deo para ce sigurno ici u to. Kamate ce nesumnjivo pasti, ali Srbija svakako mora da nastavi sa smanjenjem deficita, jer povecano zaduzivanje bi potpuno unistilo sve sanse za oporavak(ovo bi saznali tek nakon povecanja kamata krajem 2016. ili tokom 2017. godine).

ECB od marta otkupljivati državne obveznice od zemalja članica evrozone za oko 60 milijardi evra mesečno
DAKLE EUROZONA, a ne Srbija
ostale zemlje koje će imati korist su zemlje EU, a ne Srbija

sigurno ce doci strani kapital pogotovo posle pljacke akcionara agrobanke
Da podsetim tada je drzava pod vodjstvom dinkica i cvetkovica, pored kontrole NBS da banka ostvaruje suficit, dosla u banku napravila bilans sa ogromnim gubitkom, zabranila gle cuda nezavisnog revizora i sve budzasto preenela u osnivacki kapital nove agrobanke koju su hteli da prodaju budzasto za dobru proviziju strancima
Sledece godine investiciona ulaganja preko belex berze su se smanjila 20 puta, pa niko ozbiljan vise nije imao ni najmanje poverenja u bespravni sistem koji vlada u Srbiji

Pumpaj, grabi... Poruka je jasna, koji principi dobijaju lovu.
Idemooooo!!!

Pa ni u prethodnih par godina novac u EU nije bio problem. banke su deponovale novac na račune Evropske centralne banke (ECB) da ne bi kreitirale realni sektor (privredu i stanovništvo) pa je čak i ECB morala da uvede negativne kamate (kamate ispod 0). U tzv. shadow bankingu (bankarstvo iz sjenke) se nalazi više novca nego kod regulisanih banaka. Tu se dižu cijene kurseva akcija na najvećim berzama i spekuliše kako bi ostvarivali što veće zarade sami bankari i njihovi menadžeri.
Čudno da profesor to ne pominje nego komentariše glupost da će od nove emisije novca i Srbija imati koristi i predlaže da sudski postupci budu mnogo kraći nego što su u npr. Evropi.