Poginuo skijaš na Staroj planini

Tesko mi bude kad cujem da neko nastrada u sportu kojim se i ja cesto rekreiram. Zahvaljujuci kacigi sad citate moj komentar. Isto sam pao na veznom putu, veoma blagom. Taj put sam stalno prolazio pravo, bez kocenja, da bi mi ostala brzina za dobre zaokrete u nastavku staze. Taj dan je bio led i ubrzao sam previse, ali sam se ponasao kao da je sve OK. Kod prvog zaokreta, jedna skija mi je proklizala i rotirao sam se i uzleteo. Posle 5-6 metara letenja sam pao na ledja. Mi rekreativci ne nosimo odelo koje kliza, pa u svakom padu brzinu pretvaramo u jak udarac. Ledja nisu kliznula, nego se brzina prenela na udarac u glavu. Ostao sam u nesvesti, a pomogli su mi neki momci da dodjem sebi. Kaciga je pukla na pola. Imao sam jak potres mozga, ogroman strah i uznemirenost, mucninu i halucinacije. Srecom, posle 5 dana u bolnici na posmatranju, nije bilo pogorsanja, pa sam prosao bez ozbiljnijih povreda. Kaciga je stradala, ali je glava sacuvana. Od ko zna koliko dana na skijanju, to mi je bio jedini udarac glavom, a kacigu nosim uvek.

Tužna vest. Svakako na skijalištu je najbitnije biti svestan svojih sposobnosti i prilagoditi voznju tome. Opet rizik uvek postoji.

Au bre :-( Juce gledah spust u Beaver creeku, lete ljudi na skijama, borba za zivot, al staroplaninske staze su daleko od opasnih ako se normalno vozi..
Tragedija svakako. Saucesce porodici

Bio sam na Staroj planini pre mesec dana. Krećući se tim veznim putem sve vreme sam se pitao kako je moguće da su tako slabo obezbeđeni. Imate uzak put a sa strane tablu na kojoj piše "Great danger". Radi se o tome da ako se desi da izađete slučajno sa tog putića skija će vam se zabiti u stenu, pašćete i poginuti. Prepuno je malih oštrih stena. Koliko kaciga može tada da pomogne znamo iz slučaja Šumaher.
A obezbeđenje je samo ta tabla i stubići među kojima je razvučen jedan konopac. Potpuno bi logično bilo da razvuku mrežu na tim delovima. Nadam se da posle smrtnog slučaja imaju dovoljno motivacije za tako nešto.

Svaki skijaš, od početnika do profesionalca, mora stalno da bude svestan ne samo svojih sposobnosti nego i svoje forme i umora. To je divan, ali i opasan sport. Vetar u kosi nekad jeste prijatan, ali je još prijatnije kada zahvaljujući kacigi ili štitniku za leđa izbegnete ozbiljnu povredu i sačuvate život.

Tužna vijest. Ali, i ja sam bio odličan skijaš, mnogo sam skijao ali smo i mnogo divljali. Još ako se doda malo alkohola i onda sve u trenu može da krene naopako. Ja sam karijeru završio sa uništenim koljenom, ali kada razmislim o svemu dobro sam prošao.
Sa druge strane ne znam da li bi nešto mijenjao da imam priliku da ponovo počnem da skijam. Svako voli adrenalin.

Propust onih koji trasiraju staze i rade na njihovom obezbeđenju. Mada, sve više, i skijaši "divljaju".

Veoma opasan sport a pritom je većina te opasnosti premalo svesna. Treba se samo setiti poznatih ličnosti koji su izgubili živote na skijama ili su postali trajni invalidi: Soni Bono, Nataša Ričardson, holandski princ Friso, Mihael Šumaher... Jednu zimsku sezonu proveo sam u jednom francuskom zimskom centru gde kako vreme prolazi neprestano viđate turiste na štakama i u zavojima...

Skijam u Koloradu, gde su staze veoma duge a i siroke. Ne nosim kacigu niti bilo kakvu zastitu, niti je obavezno. Poenta sto se vozi pametno. Najvise zato sto se brzina kaznjava. Nikad se nisam povredio na skijanju, a bio je Kop, Durmitor, Jahorina, Pamporovo.

Samo jednom mi se desilo, iako je toliko siroko, da je jedan decko, Amer, naleteo na mene i to njegovom krivicom. Video sam ga u delicu sekunde pre udarca, jer dolazio sa moje desne strane, sekao mi put i stegao sam se. On je prosao gore. Inace mlad nisam, daleko od toga, skijam od osme godine.

Popravila se tehnologija skija, sad i rekreativci a vidim i botovi raznorazni kupuju world cup skije, servisi se odrade da podloga bude jos brza a kantna jos ostrija, instaliraju se Gps aplikacije za mjerenje brzine na mobilnom - i juris ko moze 100, 120 km ... a nase staze male, uske neravne, neobezbijedjene ... o vozni bez kacige bolje i da ne pricam ... najvise mi zao malu djecu koju roditelji pustaju zajedno na stazi pored svakakvih divljaka ...

Cuo sam ovu tuznu vest na tv u i ispostavilo ese da tog skijasa znam . citao sam komentare on nije bio od onih skijasa koji luduju vec odlican skijas i miran tip. Samo on zna sta se desilo . danas je moj prijatelj iz Nisa sa njim razgovarao na skijalistu .
Neka mu je vecna slava .

Zorane sneg u Srbiji je slicniji snegu na Istocnoj obali, ima leda, i opasno je cesto. Kolorado je kao da skijas po brasnu, sigurnije i lepse.

Propust onih koji trasiraju staze i rade na njihovom obezbeđenju. Mada, sve više, i skijaši "divljaju".

Skijam u Koloradu, gde su staze veoma duge a i siroke. Ne nosim kacigu niti bilo kakvu zastitu, niti je obavezno. Poenta sto se vozi pametno. Najvise zato sto se brzina kaznjava. Nikad se nisam povredio na skijanju, a bio je Kop, Durmitor, Jahorina, Pamporovo.

Samo jednom mi se desilo, iako je toliko siroko, da je jedan decko, Amer, naleteo na mene i to njegovom krivicom. Video sam ga u delicu sekunde pre udarca, jer dolazio sa moje desne strane, sekao mi put i stegao sam se. On je prosao gore. Inace mlad nisam, daleko od toga, skijam od osme godine.

Tužna vijest. Ali, i ja sam bio odličan skijaš, mnogo sam skijao ali smo i mnogo divljali. Još ako se doda malo alkohola i onda sve u trenu može da krene naopako. Ja sam karijeru završio sa uništenim koljenom, ali kada razmislim o svemu dobro sam prošao.
Sa druge strane ne znam da li bi nešto mijenjao da imam priliku da ponovo počnem da skijam. Svako voli adrenalin.

Veoma opasan sport a pritom je većina te opasnosti premalo svesna. Treba se samo setiti poznatih ličnosti koji su izgubili živote na skijama ili su postali trajni invalidi: Soni Bono, Nataša Ričardson, holandski princ Friso, Mihael Šumaher... Jednu zimsku sezonu proveo sam u jednom francuskom zimskom centru gde kako vreme prolazi neprestano viđate turiste na štakama i u zavojima...

Bio sam na Staroj planini pre mesec dana. Krećući se tim veznim putem sve vreme sam se pitao kako je moguće da su tako slabo obezbeđeni. Imate uzak put a sa strane tablu na kojoj piše "Great danger". Radi se o tome da ako se desi da izađete slučajno sa tog putića skija će vam se zabiti u stenu, pašćete i poginuti. Prepuno je malih oštrih stena. Koliko kaciga može tada da pomogne znamo iz slučaja Šumaher.
A obezbeđenje je samo ta tabla i stubići među kojima je razvučen jedan konopac. Potpuno bi logično bilo da razvuku mrežu na tim delovima. Nadam se da posle smrtnog slučaja imaju dovoljno motivacije za tako nešto.

Au bre :-( Juce gledah spust u Beaver creeku, lete ljudi na skijama, borba za zivot, al staroplaninske staze su daleko od opasnih ako se normalno vozi..
Tragedija svakako. Saucesce porodici

Tesko mi bude kad cujem da neko nastrada u sportu kojim se i ja cesto rekreiram. Zahvaljujuci kacigi sad citate moj komentar. Isto sam pao na veznom putu, veoma blagom. Taj put sam stalno prolazio pravo, bez kocenja, da bi mi ostala brzina za dobre zaokrete u nastavku staze. Taj dan je bio led i ubrzao sam previse, ali sam se ponasao kao da je sve OK. Kod prvog zaokreta, jedna skija mi je proklizala i rotirao sam se i uzleteo. Posle 5-6 metara letenja sam pao na ledja. Mi rekreativci ne nosimo odelo koje kliza, pa u svakom padu brzinu pretvaramo u jak udarac. Ledja nisu kliznula, nego se brzina prenela na udarac u glavu. Ostao sam u nesvesti, a pomogli su mi neki momci da dodjem sebi. Kaciga je pukla na pola. Imao sam jak potres mozga, ogroman strah i uznemirenost, mucninu i halucinacije. Srecom, posle 5 dana u bolnici na posmatranju, nije bilo pogorsanja, pa sam prosao bez ozbiljnijih povreda. Kaciga je stradala, ali je glava sacuvana. Od ko zna koliko dana na skijanju, to mi je bio jedini udarac glavom, a kacigu nosim uvek.

Tužna vest. Svakako na skijalištu je najbitnije biti svestan svojih sposobnosti i prilagoditi voznju tome. Opet rizik uvek postoji.

Zorane sneg u Srbiji je slicniji snegu na Istocnoj obali, ima leda, i opasno je cesto. Kolorado je kao da skijas po brasnu, sigurnije i lepse.

Svaki skijaš, od početnika do profesionalca, mora stalno da bude svestan ne samo svojih sposobnosti nego i svoje forme i umora. To je divan, ali i opasan sport. Vetar u kosi nekad jeste prijatan, ali je još prijatnije kada zahvaljujući kacigi ili štitniku za leđa izbegnete ozbiljnu povredu i sačuvate život.

Popravila se tehnologija skija, sad i rekreativci a vidim i botovi raznorazni kupuju world cup skije, servisi se odrade da podloga bude jos brza a kantna jos ostrija, instaliraju se Gps aplikacije za mjerenje brzine na mobilnom - i juris ko moze 100, 120 km ... a nase staze male, uske neravne, neobezbijedjene ... o vozni bez kacige bolje i da ne pricam ... najvise mi zao malu djecu koju roditelji pustaju zajedno na stazi pored svakakvih divljaka ...

Cuo sam ovu tuznu vest na tv u i ispostavilo ese da tog skijasa znam . citao sam komentare on nije bio od onih skijasa koji luduju vec odlican skijas i miran tip. Samo on zna sta se desilo . danas je moj prijatelj iz Nisa sa njim razgovarao na skijalistu .
Neka mu je vecna slava .