VA: Psi ujedaju, kasa se prazni

Problem pasa lutalica u Srbiji odavno nije opstinska ili regionalna stvar. To je vec vise od 20 godina ozbiljno pitanje koje jedino drzava moze da resi, jer u Srbiji gotovo i da ne postoji neki grad koji se ne susrece sa ovim problemom. Resenja, naravno, nisu jeftina ni jednostavna, ali problem mora da se resi! Neko u nekom ministarstvu (za ekologiju ili sl.) prima neku veliku platu ali se ne uzbudjuje zbog toga sto se ovaj problem ne resava, a morao bi. Za resenje problema potreban je jedan dobar drzavni plan (npr. broj novih azila, broj pasa lutalica, struktura zastite, nacin rada, cene, trosak, ...) sa kojim bi se onda zatrazila pomoc (kredit+fondovi solidarnosti) kako bi ovaj problem poceo nda se resava. Ta pomoc se trazi na nivou EU i na svetskom nivou (UN). Postoji tu i veliki broj nezavisnih udruzenja za zastitu zivotinja kojima se treba obratiti. Veoma je bitno da bi u tome ucesce mogla da uzmu i osiguravajuca drustva koja posluju u Srbiji jer neretko upravo psi lutalice ucestvuju u ostecenjima automobila, sudarima i sl. Jednostavno, svima je u interesu da se ovaj problem resi. Naravno, ovo je samo poslovno-finansijski apspekt. Na prvom mestu je uvek ljudski odnos prema nasem okruzenju; tuzno je ako kao dominantna bica na ovoj planeti nismo u stanju da uredimo zivotni prostor za nas i za sve one koji zive sa nama.

Ako su psi na ulicama sterilisani, kako to da ih ima toliki broj? Taj problem ce se resiti kada se resi njegov uzrok, a to su ljudi koji na ulicu izbacuju svoje pse i njihovo potomstvo.

Problem pasa lutalica u Srbiji odavno nije opstinska ili regionalna stvar. To je vec vise od 20 godina ozbiljno pitanje koje jedino drzava moze da resi, jer u Srbiji gotovo i da ne postoji neki grad koji se ne susrece sa ovim problemom. Resenja, naravno, nisu jeftina ni jednostavna, ali problem mora da se resi! Neko u nekom ministarstvu (za ekologiju ili sl.) prima neku veliku platu ali se ne uzbudjuje zbog toga sto se ovaj problem ne resava, a morao bi. Za resenje problema potreban je jedan dobar drzavni plan (npr. broj novih azila, broj pasa lutalica, struktura zastite, nacin rada, cene, trosak, ...) sa kojim bi se onda zatrazila pomoc (kredit+fondovi solidarnosti) kako bi ovaj problem poceo nda se resava. Ta pomoc se trazi na nivou EU i na svetskom nivou (UN). Postoji tu i veliki broj nezavisnih udruzenja za zastitu zivotinja kojima se treba obratiti. Veoma je bitno da bi u tome ucesce mogla da uzmu i osiguravajuca drustva koja posluju u Srbiji jer neretko upravo psi lutalice ucestvuju u ostecenjima automobila, sudarima i sl. Jednostavno, svima je u interesu da se ovaj problem resi. Naravno, ovo je samo poslovno-finansijski apspekt. Na prvom mestu je uvek ljudski odnos prema nasem okruzenju; tuzno je ako kao dominantna bica na ovoj planeti nismo u stanju da uredimo zivotni prostor za nas i za sve one koji zive sa nama.

Mislite, psi "ujedaju".

Mislite, psi "ujedaju".

Problem pasa lutalica u Srbiji odavno nije opstinska ili regionalna stvar. To je vec vise od 20 godina ozbiljno pitanje koje jedino drzava moze da resi, jer u Srbiji gotovo i da ne postoji neki grad koji se ne susrece sa ovim problemom. Resenja, naravno, nisu jeftina ni jednostavna, ali problem mora da se resi! Neko u nekom ministarstvu (za ekologiju ili sl.) prima neku veliku platu ali se ne uzbudjuje zbog toga sto se ovaj problem ne resava, a morao bi. Za resenje problema potreban je jedan dobar drzavni plan (npr. broj novih azila, broj pasa lutalica, struktura zastite, nacin rada, cene, trosak, ...) sa kojim bi se onda zatrazila pomoc (kredit+fondovi solidarnosti) kako bi ovaj problem poceo nda se resava. Ta pomoc se trazi na nivou EU i na svetskom nivou (UN). Postoji tu i veliki broj nezavisnih udruzenja za zastitu zivotinja kojima se treba obratiti. Veoma je bitno da bi u tome ucesce mogla da uzmu i osiguravajuca drustva koja posluju u Srbiji jer neretko upravo psi lutalice ucestvuju u ostecenjima automobila, sudarima i sl. Jednostavno, svima je u interesu da se ovaj problem resi. Naravno, ovo je samo poslovno-finansijski apspekt. Na prvom mestu je uvek ljudski odnos prema nasem okruzenju; tuzno je ako kao dominantna bica na ovoj planeti nismo u stanju da uredimo zivotni prostor za nas i za sve one koji zive sa nama.

Ako su psi na ulicama sterilisani, kako to da ih ima toliki broj? Taj problem ce se resiti kada se resi njegov uzrok, a to su ljudi koji na ulicu izbacuju svoje pse i njihovo potomstvo.

Problem pasa lutalica u Srbiji odavno nije opstinska ili regionalna stvar. To je vec vise od 20 godina ozbiljno pitanje koje jedino drzava moze da resi, jer u Srbiji gotovo i da ne postoji neki grad koji se ne susrece sa ovim problemom. Resenja, naravno, nisu jeftina ni jednostavna, ali problem mora da se resi! Neko u nekom ministarstvu (za ekologiju ili sl.) prima neku veliku platu ali se ne uzbudjuje zbog toga sto se ovaj problem ne resava, a morao bi. Za resenje problema potreban je jedan dobar drzavni plan (npr. broj novih azila, broj pasa lutalica, struktura zastite, nacin rada, cene, trosak, ...) sa kojim bi se onda zatrazila pomoc (kredit+fondovi solidarnosti) kako bi ovaj problem poceo nda se resava. Ta pomoc se trazi na nivou EU i na svetskom nivou (UN). Postoji tu i veliki broj nezavisnih udruzenja za zastitu zivotinja kojima se treba obratiti. Veoma je bitno da bi u tome ucesce mogla da uzmu i osiguravajuca drustva koja posluju u Srbiji jer neretko upravo psi lutalice ucestvuju u ostecenjima automobila, sudarima i sl. Jednostavno, svima je u interesu da se ovaj problem resi. Naravno, ovo je samo poslovno-finansijski apspekt. Na prvom mestu je uvek ljudski odnos prema nasem okruzenju; tuzno je ako kao dominantna bica na ovoj planeti nismo u stanju da uredimo zivotni prostor za nas i za sve one koji zive sa nama.