Osiguravač nije osoba od poverenja

U Srbiji je to malo drugacije. Poverenje u osiguravajuce kuce postoji dokle god ne dodje trenutak da osiguranje mora da isplati neki dinar. Tada shvatimo da je sve bila samo iluzija o nekoj svojoj zastiti ili svoje imovine. Tako sam ja godinama uplacivao razna osiguranja, pa letos kad je Triglav trebao da potrosi neki dinar i obezbedi pregled lekara mom na odmoru u inostranstvu, polisa je postala obicno parce papira, a njihove obaveze samo iluzija koju sam imao. Tako da, voleo bih da mi najveci problem sa osiguranjem bude ovaj iz teksta, sto me ne zovu da me pitaju kako sam.

Kod nas taj procenat nikad nece biti objavljen. Realno gledano kod nas je poverenje i inace na niskim granama, a prema osiguranjima i bankama na jos nizem. Sustina naseg problema je nizak nivo znanja i svesti, a osiguranja nemaju nikakav interes da tu nesto menjaju posto je njima profit na prvom mestu. Dakle, korporativna i drustvena kultura je na najnizem mogucem nivou kod svih velikih firmi. Sto je i logicno posto kao vlasnike firmi imamo sa jedne strane bivse svercere nafte i cigareta, pa onda bizMismene iz doba dos-a, pa imamo strane firme koje su skoro sve ili monopolisti ili teski eksploatatori trzista, tako da tu nema ko ni da pokrene neke opste procese, vec svi dodatno koriste ekstremno slabe i korumpirane drzavne resurse tj ljude. E sad ceo ovaj model bi se raspao da se nasa drzava nije enormno zaduzivala i tako napravila vestacko blagostanje, koje ce sutra da bude sunovrat, ali je ikebana bila preko potrebna, jednima da se osigura bizMis, a drugima da se osigura provizija. Da toga nije bilo, konkurencija bi morala malo da zazivi, i svi bi na kraju krajeva bili svedeni na pravu meru, osim pojedinih cije pozicije ni rat ne pomera. I tako prost zakljucak je da smo svi mi u kandzama, a vecina pravi robovi. A ko je jos cuo da se master obraca robu.

Pa kad ste prevaranti kad je u pitanju neka isplata....sta ste mislili, da ce ljudi da vam veruju....I moj otac je uplacivao polisu u Dunav-Osuguranje za svog zivota pa kad je umro nismo videli ni dinara. Kad smo otisli tamo samo nam je receno da nema od toga nista ili tako nesto....to je bilo '98 godine, pa mozda je njima izgovor bio lose stanje u drustvu...stvarno ne znam sta reci!!

Banka me je uslovila da osiguram stan kod Unika osiguranja. Kada se, posle par godina pojavila neka šteta (vlaga) ne mojom krivicom, onda su sitna slova došla u prvi plan i nisam dobio ništa. Zbog toga imam još više poverenja u tu osiguravajuću kuću, jer vidim da su pametni i sposobni da dobro rade i ostvare veliki profit.

A kako da imate poverenja prema nekome ko vas bezobrazno krade? Jedino ko može da ima poverenja su oni koji nisu morali da pokušaju da naplate neko osiguranje.
Jedna "cenjena" osiguravajuća kuća kod nas mi je kao odštetu za mesec dana staru pocepanu auto gumu, plaćenu oko 20,000rsd (uredno sve potkrepljeno računima), ponudila odštetu od 7,000rsd. Pri tome je procenitelj dao procenu vrednosti štete na 95% od cene nove gume. Naravno, pošto su takvi lopovi sada se druže sa mojim advokatom na sudu.

82 posto ima poverenje u banke? Pa da, moguće, ako se za poverenje smatra poverenje da će ih opljačkati kako znaju i umeju.

U Srbiji je to malo drugacije. Poverenje u osiguravajuce kuce postoji dokle god ne dodje trenutak da osiguranje mora da isplati neki dinar. Tada shvatimo da je sve bila samo iluzija o nekoj svojoj zastiti ili svoje imovine. Tako sam ja godinama uplacivao razna osiguranja, pa letos kad je Triglav trebao da potrosi neki dinar i obezbedi pregled lekara mom na odmoru u inostranstvu, polisa je postala obicno parce papira, a njihove obaveze samo iluzija koju sam imao. Tako da, voleo bih da mi najveci problem sa osiguranjem bude ovaj iz teksta, sto me ne zovu da me pitaju kako sam.

Pa kad ste prevaranti kad je u pitanju neka isplata....sta ste mislili, da ce ljudi da vam veruju....I moj otac je uplacivao polisu u Dunav-Osuguranje za svog zivota pa kad je umro nismo videli ni dinara. Kad smo otisli tamo samo nam je receno da nema od toga nista ili tako nesto....to je bilo '98 godine, pa mozda je njima izgovor bio lose stanje u drustvu...stvarno ne znam sta reci!!

Kod nas taj procenat nikad nece biti objavljen. Realno gledano kod nas je poverenje i inace na niskim granama, a prema osiguranjima i bankama na jos nizem. Sustina naseg problema je nizak nivo znanja i svesti, a osiguranja nemaju nikakav interes da tu nesto menjaju posto je njima profit na prvom mestu. Dakle, korporativna i drustvena kultura je na najnizem mogucem nivou kod svih velikih firmi. Sto je i logicno posto kao vlasnike firmi imamo sa jedne strane bivse svercere nafte i cigareta, pa onda bizMismene iz doba dos-a, pa imamo strane firme koje su skoro sve ili monopolisti ili teski eksploatatori trzista, tako da tu nema ko ni da pokrene neke opste procese, vec svi dodatno koriste ekstremno slabe i korumpirane drzavne resurse tj ljude. E sad ceo ovaj model bi se raspao da se nasa drzava nije enormno zaduzivala i tako napravila vestacko blagostanje, koje ce sutra da bude sunovrat, ali je ikebana bila preko potrebna, jednima da se osigura bizMis, a drugima da se osigura provizija. Da toga nije bilo, konkurencija bi morala malo da zazivi, i svi bi na kraju krajeva bili svedeni na pravu meru, osim pojedinih cije pozicije ni rat ne pomera. I tako prost zakljucak je da smo svi mi u kandzama, a vecina pravi robovi. A ko je jos cuo da se master obraca robu.

82 posto ima poverenje u banke? Pa da, moguće, ako se za poverenje smatra poverenje da će ih opljačkati kako znaju i umeju.

A kako da imate poverenja prema nekome ko vas bezobrazno krade? Jedino ko može da ima poverenja su oni koji nisu morali da pokušaju da naplate neko osiguranje.
Jedna "cenjena" osiguravajuća kuća kod nas mi je kao odštetu za mesec dana staru pocepanu auto gumu, plaćenu oko 20,000rsd (uredno sve potkrepljeno računima), ponudila odštetu od 7,000rsd. Pri tome je procenitelj dao procenu vrednosti štete na 95% od cene nove gume. Naravno, pošto su takvi lopovi sada se druže sa mojim advokatom na sudu.

Banka me je uslovila da osiguram stan kod Unika osiguranja. Kada se, posle par godina pojavila neka šteta (vlaga) ne mojom krivicom, onda su sitna slova došla u prvi plan i nisam dobio ništa. Zbog toga imam još više poverenja u tu osiguravajuću kuću, jer vidim da su pametni i sposobni da dobro rade i ostvare veliki profit.