10 besmislenih stvari koje je svaka mama rekla detetu

Ja sam pocela da bacam igracke kada nisu pokupljene i to se desilo samo dva puta jer posle toga uvek je bilo sve pokupljeno. Ne zele da vide igracke u djubretu i tacka.
P.S. Zaista sam ih bacila i ne zalim

pa i dan danas je tako.bolje je da ih zastrasimo recima nego da ih udarimo.deca se plase da ostanu sama,bez igracaka i svega ostalog.tako da je glupost sto je rekla...

da,bacila sam igračke, tj. odnela ih za decu u domu. stoički je to prihvatila i jako dobro zapamtila.
brojim do tri često, jednom je sačekala da vidi šta će biti i videla je... od tad brojim do jedan jer do dva ni ne stignem.
kad se igra sa hranom pošaljem je od stola jer očigledno nije gladna. posle toga nema ni slatkiša ni grickalica ni nikakve druge hrane sve dok ne odluči da sedne ponovo za sto i pojede taj isti rucak.
kad sam rekla da nećemo ići na rodjendan ako ne bude slušala stvarno nismo otišle.
Obožavam moje dete, prepametna je i kreativna, ali tvrdoglavijeg stvora nisam upoznala u životu. kad se rasplače to je isključivo zato što ne može da istera svoje. posle mog ubljuvavanja od objasnjavanja i njenog klimanja glavom, na kraju kad me pita da li sada može da uradi to isto zbog čega je rasprava počela, dodje mi stvarno da je klepim. ali sve se nadam da će se urazumiti, ima tek šest...

pa hahahha, neka se javi roditelj koji je ove stvari ikada rekao?

Mogu i ja da nabrojim ne 10, nego minimum 10000 besmislenih tekstova koje neko nepise, eto tako, (kao npr ovaj) pa sta sad.. zivot ide dalje.
P.S. ovakve i sl. recenice izgovaramo jer znamo sta kod nase dece funkcionise, tako da ako uspemo u nameri, nisu besmislene.

1. "Ako ne obuješ cipele, idem bez tebe." (ostaces kuci sa tatom, a brat ide na rodjendan)
2. "Hoćeš da te pljesnem po guzi?" (retoricko pitanje, na koje svako vaspitano dete reaguje poslusnoscu)
4. "Ako ne prestaneš s time, okrećem kola i vraćamo se kući." (ne idemo na rodjendan kod tvog drugara)
5. "Imaš trideset sekundi da pospremiš ove igračke ili ću ih sve baciti u smeće?" (da)
8. "Pokušavaš li da me iznerviraš?" (vrlo cesto deca ovo rade)
10. "Ako ne prestaneš da se igraš hranom, skloniću je." (ma ne, slobodno se poseri u tanjir, nije nikakav problem)

A za ostale tacke, ne verujem da iko govori.

Да сте ви мени живи и здрави,итекако неке од ових нису небулозе.Да,у 11 ујутру на спавање,као казна.Зашто не би?Разбаца играчке и неће да их покупи?Па у канту,значи да му ни не требају.Ово је примењивано на мом млађем брату,за мене и старијег није било потребе,и деловало је.И престаните да се ругате,а ове што су то "закључивале" поручујем да појма немају.А то ће скапирати касније у животу,када не буду у питању играчке,већ безобразлук у горим случајевима

Možete vi ovo da pišete i šta god ali sve ovo kod dece radi!

Istina!!!

Ja se jos uvek nisam "ostvarila u ulozi majke" (grozan je izraz), ali sam cula veliku vecinu ovih recenica kad sam bila mala. Smatram da retko koje dete u trenutku kada vidi ljutu mamu misli da ona nije u stanju da pobaca sve igracke. Ili da ga/je nece ostaviti samog/samu kod kuce ili da ce ih vratiti kuci ako su nevaljali. Ipak, ovaj moj komentar ne vazi za roditelje u SAD. Oni su napravili razmazenu decu kojoj i da se kaze neka od ovih recenica nece imati reakciju.

@uveditedozvolezaroditeljstvo Razlog za raspremanje je da polako dobijaju neke obaveze, a ne da ne mogu nista i da im sve bude tesko. Do trece godine raspremamo zajedno kroz igru, posle sami. Krevet zajedno namestamo, dok ne nauce (oko 5 sami slazu ok), sklone tanjir posle rucka itd. Kakve su vase metode da decu naucite da budu samostalni, da rade neke stvari i da to prihvate kao normalno, bez da im bude mrsko? Ovo ne pitam ironicno, vec me zaista interesuje, sta god sam negde procitala i pokusala nije uspevalo. Nisam pristalica toga da deca ne rade nista i da samo uzivaju, jer moji su tako mene odgajali i stitili od svega sto nije meni prijatno,tako da na sopstvenom primeru znam do kakvih posledica to dovodi.

Oduzimam nesklonjene igračke, brojim do 3, teram u ćošak kad neće da jede, pretim da ću da odem kad se glupira i neće da hoda. Imam izuzetno tvrdoglavog dvogodišnjaka i ne smem da pokleknem jer će inače izrasti u razmaženo derište.

@nikad ne bacam igracke Bas me zanima koja su to sredstva koja koristis da deca pokupe igracke. Da se ne ubedjujes sa njima po pola sata i uz to im pomazes? Deci se jednom bace igracke (pokupe i daju nekom kome trebaju) i vise problema nema, ne treba dva puta da ponavljam.
Koristim par ovih recenica , naravno modifikovane i prilagodjene situaciji. Uvek uspevaju.

Pozdrav za mamu koja ne baca igračke. Ono što mene zanima jesu razlozi za kupljenje igračaka. To što nemate živaca za decu, što ste bolesno uredne, što ste promašile živote, što imate probleme sa njihovim očevima je samo vaš problem. Ovo su razlozi zbog kojih deca ispaštaju, a ne bi smela. To "čuvanje" igračaka mi nikada nije bilo jasno. Kada će se igrati ako ne sada? Još manje razumem ljude koji očekuju da je sve pod konac i da su igračke uredno složene u kući u kojoj ima male dece. Važno vam je šta kažu takvi? U svakom domu zdravlja imate dispanzer za mentalnu higijenu, obratite im se. Jadna deca sa takvim roditeljima.

@Sandra
Bolje radi kao upravnica zatvora. Bacanje igračaka u djubre ponižava dete i agresivnije je od bilo kog drugog čina! Tvoj je neuspeh ako ne uspeš drugim sredstvima.

ja sam govorila o agresivnom činu bacanja igračaka u DJUBRE tako da dete to i vidi! Dakle, kako je ovo divljačka zemlja, nemam reči...Sklonim ih, zapretim da ću pokloniti, poklonim, ali NIKADA NE BIH DETE PONIZILA TAKO ŠTO IH VIDI U ĐUBRETU!

@Sandra
Bolje radi kao upravnica zatvora. Bacanje igračaka u djubre ponižava dete i agresivnije je od bilo kog drugog čina! Tvoj je neuspeh ako ne uspeš drugim sredstvima.

Pozdrav za mamu koja ne baca igračke. Ono što mene zanima jesu razlozi za kupljenje igračaka. To što nemate živaca za decu, što ste bolesno uredne, što ste promašile živote, što imate probleme sa njihovim očevima je samo vaš problem. Ovo su razlozi zbog kojih deca ispaštaju, a ne bi smela. To "čuvanje" igračaka mi nikada nije bilo jasno. Kada će se igrati ako ne sada? Još manje razumem ljude koji očekuju da je sve pod konac i da su igračke uredno složene u kući u kojoj ima male dece. Važno vam je šta kažu takvi? U svakom domu zdravlja imate dispanzer za mentalnu higijenu, obratite im se. Jadna deca sa takvim roditeljima.

pa hahahha, neka se javi roditelj koji je ove stvari ikada rekao?

ja sam govorila o agresivnom činu bacanja igračaka u DJUBRE tako da dete to i vidi! Dakle, kako je ovo divljačka zemlja, nemam reči...Sklonim ih, zapretim da ću pokloniti, poklonim, ali NIKADA NE BIH DETE PONIZILA TAKO ŠTO IH VIDI U ĐUBRETU!

pa i dan danas je tako.bolje je da ih zastrasimo recima nego da ih udarimo.deca se plase da ostanu sama,bez igracaka i svega ostalog.tako da je glupost sto je rekla...

Istina!!!

Ja sam pocela da bacam igracke kada nisu pokupljene i to se desilo samo dva puta jer posle toga uvek je bilo sve pokupljeno. Ne zele da vide igracke u djubretu i tacka.
P.S. Zaista sam ih bacila i ne zalim

Да сте ви мени живи и здрави,итекако неке од ових нису небулозе.Да,у 11 ујутру на спавање,као казна.Зашто не би?Разбаца играчке и неће да их покупи?Па у канту,значи да му ни не требају.Ово је примењивано на мом млађем брату,за мене и старијег није било потребе,и деловало је.И престаните да се ругате,а ове што су то "закључивале" поручујем да појма немају.А то ће скапирати касније у животу,када не буду у питању играчке,већ безобразлук у горим случајевима

Ja se jos uvek nisam "ostvarila u ulozi majke" (grozan je izraz), ali sam cula veliku vecinu ovih recenica kad sam bila mala. Smatram da retko koje dete u trenutku kada vidi ljutu mamu misli da ona nije u stanju da pobaca sve igracke. Ili da ga/je nece ostaviti samog/samu kod kuce ili da ce ih vratiti kuci ako su nevaljali. Ipak, ovaj moj komentar ne vazi za roditelje u SAD. Oni su napravili razmazenu decu kojoj i da se kaze neka od ovih recenica nece imati reakciju.

Oduzimam nesklonjene igračke, brojim do 3, teram u ćošak kad neće da jede, pretim da ću da odem kad se glupira i neće da hoda. Imam izuzetno tvrdoglavog dvogodišnjaka i ne smem da pokleknem jer će inače izrasti u razmaženo derište.

da,bacila sam igračke, tj. odnela ih za decu u domu. stoički je to prihvatila i jako dobro zapamtila.
brojim do tri često, jednom je sačekala da vidi šta će biti i videla je... od tad brojim do jedan jer do dva ni ne stignem.
kad se igra sa hranom pošaljem je od stola jer očigledno nije gladna. posle toga nema ni slatkiša ni grickalica ni nikakve druge hrane sve dok ne odluči da sedne ponovo za sto i pojede taj isti rucak.
kad sam rekla da nećemo ići na rodjendan ako ne bude slušala stvarno nismo otišle.
Obožavam moje dete, prepametna je i kreativna, ali tvrdoglavijeg stvora nisam upoznala u životu. kad se rasplače to je isključivo zato što ne može da istera svoje. posle mog ubljuvavanja od objasnjavanja i njenog klimanja glavom, na kraju kad me pita da li sada može da uradi to isto zbog čega je rasprava počela, dodje mi stvarno da je klepim. ali sve se nadam da će se urazumiti, ima tek šest...

Možete vi ovo da pišete i šta god ali sve ovo kod dece radi!

@uveditedozvolezaroditeljstvo Razlog za raspremanje je da polako dobijaju neke obaveze, a ne da ne mogu nista i da im sve bude tesko. Do trece godine raspremamo zajedno kroz igru, posle sami. Krevet zajedno namestamo, dok ne nauce (oko 5 sami slazu ok), sklone tanjir posle rucka itd. Kakve su vase metode da decu naucite da budu samostalni, da rade neke stvari i da to prihvate kao normalno, bez da im bude mrsko? Ovo ne pitam ironicno, vec me zaista interesuje, sta god sam negde procitala i pokusala nije uspevalo. Nisam pristalica toga da deca ne rade nista i da samo uzivaju, jer moji su tako mene odgajali i stitili od svega sto nije meni prijatno,tako da na sopstvenom primeru znam do kakvih posledica to dovodi.

1. "Ako ne obuješ cipele, idem bez tebe." (ostaces kuci sa tatom, a brat ide na rodjendan)
2. "Hoćeš da te pljesnem po guzi?" (retoricko pitanje, na koje svako vaspitano dete reaguje poslusnoscu)
4. "Ako ne prestaneš s time, okrećem kola i vraćamo se kući." (ne idemo na rodjendan kod tvog drugara)
5. "Imaš trideset sekundi da pospremiš ove igračke ili ću ih sve baciti u smeće?" (da)
8. "Pokušavaš li da me iznerviraš?" (vrlo cesto deca ovo rade)
10. "Ako ne prestaneš da se igraš hranom, skloniću je." (ma ne, slobodno se poseri u tanjir, nije nikakav problem)

A za ostale tacke, ne verujem da iko govori.

Mogu i ja da nabrojim ne 10, nego minimum 10000 besmislenih tekstova koje neko nepise, eto tako, (kao npr ovaj) pa sta sad.. zivot ide dalje.
P.S. ovakve i sl. recenice izgovaramo jer znamo sta kod nase dece funkcionise, tako da ako uspemo u nameri, nisu besmislene.

@nikad ne bacam igracke Bas me zanima koja su to sredstva koja koristis da deca pokupe igracke. Da se ne ubedjujes sa njima po pola sata i uz to im pomazes? Deci se jednom bace igracke (pokupe i daju nekom kome trebaju) i vise problema nema, ne treba dva puta da ponavljam.
Koristim par ovih recenica , naravno modifikovane i prilagodjene situaciji. Uvek uspevaju.