Nismo mi tako zamenljivi kao što poslodavac misli

Gledacu da budem kratak. I u mojoj (sada bivsoj) firmi se vode ovom politikom, na moje mesto (arhitekta), ceka po svakom oglasu oko 250 ljudi. Pola plate na ruke, pola na racun. Radio od 08:00 pa do 3 ujutru, zalagao se za firmu da se posao zavrsi, jer toboze "radim za firmu, ne za platu, koliko je firmi dobro toliko ce biti i meni". Posle oko 6 meseci rada od 12 - 14 sati dnevno pozovem ljude da popricamo, kazem ne mogu dalje, umoran sam, a oni meni: "ti si sam kriv sto radis toliko". Ja poludim. Odem na odmor, i na odmoru po 3 - 4 sata dnevno radim za kompjuterom dok se moja devojka nervira jer me ceka da odemo na plazu. Kad sam se vratio, probam da se objasnim, nista ista prica. Ja poludim, dam otkaz u sred velikog posla, zajedno sa kolegom. Napravili smo im agoniju oko mesec dana jer je SVE u potpunosti stalo (cela proizvodnja). Kolega se vratio zato sto su ponudili vise novca, ja sam se posle vratio da obucim ljude koji bi me navodno zamenili za par dana, nisam hteo da ispadnem kao oni, dok mi se nije javila konkurentska firma koja me je preotela, koju sam odmah prihvatio istog dana. Moj savet je cim se pojave naznake bezobrazluka, nemojte da trpite, trazite dalje. I uvek radite na sebi da niko ne bi mogao da Vas zameni, moj dugorocni plan je doktorat i inostranstvo, specijalizaciju vec imam. Ako poslodavac nije korektan, ne nervirajte se vec samo trazite drugi posao, niste vi krivi ako on ne ume da vodi firmu i zaposlene, zasto bi i zeleli da radite za tako nekoga (razumem da su potrebne pare, aki zivot prolazi). Pozdrav.

ajoj, znam ja šta bih sa slobodnim vremenom, ako ostanem bez posla, ali ne znam ko će platiti račune...

osobno/lično znam tu psihologinju, ima dar govora i pisanja knjiga i priče o njima, a inače niđe veze...odvojena od stvarnosti... totalno ishlapjela... a i sa slikom su fulali za cc 40 godina i otprilike toliko kila

osobno/lično znam tu psihologinju, ima dar govora i pisanja knjiga i priče o njima, a inače niđe veze...odvojena od stvarnosti... totalno ishlapjela... a i sa slikom su fulali za cc 40 godina i otprilike toliko kila

ajoj, znam ja šta bih sa slobodnim vremenom, ako ostanem bez posla, ali ne znam ko će platiti račune...

Gledacu da budem kratak. I u mojoj (sada bivsoj) firmi se vode ovom politikom, na moje mesto (arhitekta), ceka po svakom oglasu oko 250 ljudi. Pola plate na ruke, pola na racun. Radio od 08:00 pa do 3 ujutru, zalagao se za firmu da se posao zavrsi, jer toboze "radim za firmu, ne za platu, koliko je firmi dobro toliko ce biti i meni". Posle oko 6 meseci rada od 12 - 14 sati dnevno pozovem ljude da popricamo, kazem ne mogu dalje, umoran sam, a oni meni: "ti si sam kriv sto radis toliko". Ja poludim. Odem na odmor, i na odmoru po 3 - 4 sata dnevno radim za kompjuterom dok se moja devojka nervira jer me ceka da odemo na plazu. Kad sam se vratio, probam da se objasnim, nista ista prica. Ja poludim, dam otkaz u sred velikog posla, zajedno sa kolegom. Napravili smo im agoniju oko mesec dana jer je SVE u potpunosti stalo (cela proizvodnja). Kolega se vratio zato sto su ponudili vise novca, ja sam se posle vratio da obucim ljude koji bi me navodno zamenili za par dana, nisam hteo da ispadnem kao oni, dok mi se nije javila konkurentska firma koja me je preotela, koju sam odmah prihvatio istog dana. Moj savet je cim se pojave naznake bezobrazluka, nemojte da trpite, trazite dalje. I uvek radite na sebi da niko ne bi mogao da Vas zameni, moj dugorocni plan je doktorat i inostranstvo, specijalizaciju vec imam. Ako poslodavac nije korektan, ne nervirajte se vec samo trazite drugi posao, niste vi krivi ako on ne ume da vodi firmu i zaposlene, zasto bi i zeleli da radite za tako nekoga (razumem da su potrebne pare, aki zivot prolazi). Pozdrav.