Ispovest majke koja je šokirala svet

Ne znam zasto bi drugi sebi dali za pravo da je osudjuju kada nisu u njenoj kozi.

ovaj tekst kao i temu bi trebalo da komentarisu samo roditelji dece sa ovim problemom. koliko se god trudili nemozemo shvatiti njihovu tugu/srecu .

imam dete sa posebnim potrebama.volim ga i biću uz njega do kraja života,ali život svakako bio lakši da nije tako kako jeste.slažem se da su ljudi neiskreni. decu sa posebnim potrebama volimo jer su naša ali ih niko od nas nije takve želeo.

Ko moze da joj zameri,?!!

Ne treba nikoga osudjivati. Tesko je to...

Poznajem veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama,imam i bliskih prijatelja medju njima.Radili smo istrazivanje sa roditeljima dece sa posebnim potrebama,jedno od pitanja je bilo da li misle da bi im bez njihove dece zivot bio laksi.Svi roditelji su odgovarali sa NE,sem moje bliske prijateljice koja je svom sinu posvecena 24/7,koja je odgovorila DA.Ona je napustila svoj posao cim se dete rodilo,12 godina je provodila svaki dan sa sinom u skoli,vodila ga na odmore,kada je i neko radio sa njim gledala je da to organizuje u svojoj kuci da bi detetu bilo lakse.
Ljudi odgovaraju neiskreno,cak i ako su upitnici anonimni,jer se plase osude socijalne sredine,osude ispitivaca.Kako god da se okrene,roditelji dece sa posebnim potrebama trpe neku vrstu pojacanog nadzora i osude socijalne sredine,narocito majke.Ako su napustile posao,ako nisu napustile posao,ako vode dete na odmor,ako ga ne vode,ako im neko cuva dete,ako su one sa njim 24 sata.Ova zena nije rekla nista sablasno,samo je odgovorila da bi zivot bez deteta sa Down Sy bio laksi.Nigde nije rekla da ne vole to dete,da mu se ne posvecuju,vec je ispricala realne teskoce sa kojima se roditelji srecu.Tih teskoca je zaista mnogo.A i administracija i propisi nekako nisu na strani roditelja.Novcana pomoc porodicama gde je roditelj napustio svoj posao da bi cuvao dete je mizerna.Sluzbe podrske nikakve,komisije za tudju negu i pomoc nepravedne i restriktivne.
Podrska svim roditeljima dece sa posebnim potrebama!

A koja majka ne bi abortirala saznavši da nosi nenormalno dete?

Zato je u prirodi uvek postojala prirodna selekcija. Takav primerak bi ostatak čopora odbacio jer od njega jednostavno nema koristi. Zvuči možda surovo, ali je još surovije da neko ceo život živi u patnji, roditelji se isto pate umesto da odgaje zdravu i normalnu decu, i na kraju se porodica ugasi ako im je to jedino dete.
Biološki besmisleno. E sad, naravno da će sada humanisti da navale sa minusima i pokušaju da objasne kako smo i ja i ta žena Satane i kako svako treba da ima šansu......bla bla..

Evo meni nista ne fali, a roditelji me svejedno ne podnose.

Samo majka takve osobe zna kako je to biti uz nju/njega 24 sata, i nemati svoj zivot. Ne mogu da osudjujuem nekog ko takvo dete smesti u dom, a ni nekog ko njemu posveti ceo zivot, i misli kao ova majka.

Ne daj Boze nikome.

(Jack, 31. oktobar 2014 11:54)

Život nije film!!!

Svima onima koji, po mom misljenju nazalost, dobiju ovakvo dete svaka cast sto uspevaju da se brinu i izlaze na kraj sa njim. Ipak nismo svi jednako jaki i sposobni za tako nesto. Ja prva nisam ,to mi je jasno i naravno da bih se odlucila da ne rodim. Svaka majka ima pravo da odluci. Ona je ta koja ce se brinuti o detetu a ne uza ili sira familija, poznanici itd., i podrzala bih bilo koga ko bi hteo da prekine takvu trudnocu.

Kada sam bila mala,kod nas,u bloku,bio je decak(tada je imao tridesetak,ali je ipak bio decak) sa Daunom. Deca k'o deca,surova bica,stalno su ga nesto gnjavila,zvali su ga ludi-Aca. Ja,tada "muskaraca",resila sam da ga nekako zastitim. Bila sam spremna da se pobijem i sa starijim klincima,ako vidim da ga diraju. On se jako vezao za mene i kad god izadje napolje,stao bi ispod mog prozora i dozivao me,glasno,kao da blok gori.:) Inace sam vrlo drustveno bice i uvek sam bila okruzena masom,niko nije razumeo moje druzenje s njim,ipak,bili smo mali,ali sam ja za njega uvek nalazila vremena. Trajalo je to od mog prvog razreda,pa do druge godine gimnazije. Onda je samo nestao,nije ga bilo danima... Posle nekog vremena sam srela teta Radu,Acinu mamu,bila je u crnini,sve mi je bilo jasno... Moj drug,Aca je umro... Otisla sam na kafu s njegovom mamom,bila je van sebe,ali je ipak bila rasterecena,oboje su se odmorili... Tuzno je sve to... P.S. Nikog ne osudjujem,samo prenosim moje iskustvo.

Kako je ovoj majci znaju samo roditelji. Oni koji imaju decu. Ovo je trenutak u životu koji ne bih poželeo ni svojim neprijateljima. Ne zato što osudjujem dete jer ono ne snosi bilo kakvu krivicu već, zato što je to jedna nevidjena tragedija. Naravno da svaka majka voli svoje dete, i da je ono za nju nezamenljivo. Ova gospodja priča samo kroz šta je sve prolazila i kakve je zle slutnje spopadaju u momentu kada pomisli, šta će se sa njenim detetom dešavati posle njih. Da se ne radi o majčinskom instiktu i velikoj ljubavi ona ne bi razmišljala o budućnosti svoga sina. Uvek sam za život ali, ne po ovu cenu. Ova majka je, ako odbacimo emocije, potpuno u pravu. Prosto je neverovatno da lekari nisu mogli da utvrde anomalije na vreme. Prisustvovao sam porodjajima moje žene. Samo sam gledao da li deca imaju sve delove tela i molio Boga da sa njima bude sve u redu. Prijatelji su me na izlazu uvek sačekivali sa jednim pitanjem: Da li je muško jer nikada nisam dozvoljavao lekarima da otkriju pol deteta pre nego što dodje vreme. Meni su u tom trenutku ta pitanja izgledala tako bespredmetna, i tako bizarna. Ovo treba da pročitaju svi oni kojima je prioritetan pol deteta. Hvala Bogu, imao sam sreće. Ovo je jako bolna tema i golema roditeljska tuga.

Zena nije rekla da svoje dete ne voli vec da bi bilo lakse da ga nikada nije ni rodila. Iskrena je i normalna i svaka joj cast na hrabrosti. Zivot sa bilo kakvim razvojnim izazovom u porodici je tezak i mislim da se vecina oseca kao i ova majka samo lazu jer ne zele da nedajboze ugroze drustvene tabue.

Pre komentarisanja budite dva dana u drustvu osobe sa Daunom pa onda pricajte. Ja mog ujaka obozavam ali znam da bih insistirao na amniocentezi jer svi zelimo zdravu decu....
Oni su jedne velike bebe, vole da su u centru paznje, naglo manjaju raspolozenja, maze su.... Nije lako...

@Jack: Ne lupaj! Ne uci se iz filmova,postoji strucna literatura....pojma nemas o cemu pricas kad tako komentrises....toj deci je uglavnom zivot PAKAO,jako mali procenat njih vodi relativno "normalan" zivot

Moj muz ima ujaka sa Daunovim sindromom, njegova baka ga je rodila u 45-toj godini, on je sedmo dete i jedini koji se rodio takav. I hteli su da ga uzmu na porodjaju, pretpostavivsi da ga roditelji ne zele.,Tada nije postojala nikakva rehabilitacija za decu sa posebnim potrebama. Baka je rekla osoblju da se nose i odnela kuci svoje dete. Baka je umrla pre dve nedelje, Matthew sada ima 47, godina, i radi, ima devojku ali ne moze da zivi sam. Obozava da peva karaoke, da igra karte, obozava zabave i kad mnogo rodjaka dodje, onda je prava zvezda. Na nasem vencanju je odrzao prelep govor. Njegovi braca i sestre imaju sve organizovano kako da ga zbrinu, u njihovoj familiji on nikada nije bio teret ni tragedija. Sve ovisi i o roditeljima i o situaciji. Ali ovu majku je besmisleno osudjivati, jer zena samo govori svoju istinu.

(Amarilis, 31. oktobar 2014 14:08)

Sve je ovo lepo rečeno i sve bih "potpisao".
Zanimljivo je da se u svim ovim pričama očevi uopšte ne pominju. Nije mali broj očeva koji "pobegnu" od porodice kada im se "desi" Daun.
Da li oni dožive osudu kao majke koje podižu takvu decu a "usude" se da pričaju o svojim osećanjima?

Zato roditeljima treba dati zakonsku mogucnost da po rodjenju takvog deteta, biraju zivot ili eutanaziju, koliko god to bilo surovo. Bio sam svedok te dileme i znam kako se osecaju roditelji koji prolaze kroz tu vrstu pakla. Ko to nije prosao moze samo da "moralise". Pogotovo crkva. Ko je to prosao ili prolazi ceo zivot sa nesrecnim detetom, razumece. Roditeljima treba dati pravo na izbor.

To bi rekla svaka majka da ima hrabrosti da progovori . Nesrećno je dete,nesrećna cela porodica.Koja je tu lepota življenja.O cemu tu moralisti pričaju...

Ja sam mislio da su sve one tehnike rane prenatalne dijagnostike [tipa 4D, amniocenteze, ultrazvukovi i šta sve već] i uvedene da bi se na vreme otkrilo da li je sa plodom sve u redu, i, ako nije, da bi roditelji imali mogućnost izbora - da li da prekinu trudnoću ili ne. Sada ovde pričamo o osudama ljudi koji su izašli u javnost sa svojim pričama, a znamo li koliko je trudnoća prekinuto kada su ljudi na 4D pregledu, ili posle amniocenteze saznali da sa plodom nije sve kako treba? Svi oni su upravo bili rukovođeni logikom "bolje da se ne rodi, nego da se rodi sa problemom". Čitava grana medicine je razvijena na ovoj logici.

Žena je potpuno u pravu ! Oni koju osuđuju njenu izjavu, nek se samo zapitaju da li bi oni voleli da imaju takvo djete. Kako niko tu djecu ne usvaja. Ta djeca su unapred osuđena da cijeli život zavise od roditelja, da nikada neće naći posao, da skoro nikada neće biti prihvaćeni u društvu, da nikada neće imati porodicu, i da kada umru ostaće samo i skoro niko neće hteti da se brimne o njima. Ja kad bih znao da će mi takvo djete biti,tražio bih da se prekine trudnoća. Zamisli da imaš sina koji nikad neće igrati košarku, odbojku fudbal dok gledaš drugu djeci kako to rade, i svi te sažaljevaju. Ne samo za sport već za svaku stvar u životu, i najmanju sitnicu .Velika je to patnja.

@Reaktor ..... tu i pocinju ovakve price . To dete nije nenormalno kako ti i tebi slicni kazete (cesto iza ledja i slicno) vec je dete (covek) sa Daunovim sindromom . Ako zelis socijalnu konverzaciju budi fin i biraj reci . Sutra, moze doneti svakom zdravstveni problem koji manje ili vise prouzrokuje hendikep . I ti sutra mozes biti copav ,corav, nakaza , slogiran,...

(civilizacija, 31. oktobar 2014 14:00)

Poređenje penzionera i osoba sa Daunom je potpuna glupost!!!

@xxx
Najvece zlo danasnjice je politicka korektnost i kratkovidost ljudi poput tebe koji ne shvataju da nije stvar u reci nego u ljudima. Tako rec corav ili copav nije sama po sebi bila problem, vec zloupotreba te reci na pogrdan nacin tokom vremena. Odjednom je i invalid losa rec, pa cemo sada da govorimo ljudi sa posebnim potrebama. Sta cemo da izmislimo kada i to postane politicki nekorektno? Hocemo li da pisemo eseje svaki put kada zelimo da kazemo da je neko invalid? Ili slogiran?

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.
(Visimir, 31. oktobar 2014 15:34)

Down-ov sindrom nije nasledna bolest!! Moze se desiti svima, kod potpuno zdravog mladog para kao i kod starijih. Nesto je veca sansa kod starijih roditelja, ali je ispod 1% prakticno do 40 godine majke.

http://en.wikipedia.org/wiki/Down_syndrome#mediaviewer/File:Down_risk_by_maternal_age.png

Licemerno, podlo, krajnje neetičo i nehumano je osuditi ovu majku . Ona jeste dobra majka, voli svoga sina ali je i realna - bolje bi bilo i za njega ,i za nju, za brata... da ga nije rodila. To je normalna reakcija.
Svi "dušebrižnici" i "čoekoljupci" neka sebi potave pitanje kako bi se oni nosili sa tom užasnom patnjom.
Abortus je legalan postupak u mnogim državama, pa i u našoj ; nebrojeno abortusa se,svakodnevno obavi - iz mnogo banalnijih razloga nego što je abortus fetusa - za koji se, opravdano, predpostavlja da će biti rođen sa deformitetom. Pa, ipak se niko od "dušebrižnika i čovekoljubaca" nije potresao zbog toga.
Lažni moralisti su opakiji od " nečovekoljubaca"

Upoznala sam skoro zenu kojoj je dete imalo Daunov sindrom. Mali je imao izuzetno tezak oblik, nije mogao ni da hoda ni da prica, ma nista. Umro je sa 14 godina. Bio je pun ljubavi ali nije znao da mu je mama - mama, nije uopste raspoznavao ko mu je ko. Poslednjih par godina zivota je proveo u ustanovi. Da napomenem da ga je rodila sa 20 godina, na pregledima u toku trudnoce se apsolutno nista nije videlo, tek pred porodjaj su lekari videli da mu je butna kost malo kraca nego sto bi trebalo, ali kao verovatno ce biti sitna beba.

Jako je tesko imati dete sa posebnim potrebama, pogotovo u Srbiji. Osim nerazumevanja okoline, finansija, takve porodice nikada nisu potpuno srecne jer strasno je kad roditelj udje u pozne godine i ne moze ni o sebi da se brine ko covek i nema apsolutno nikakvu pomoc, a ima osobu o kojoj mora da se stara. Ima slucajeva gde takva deca ostvare mnogo u zivotu (drugarica ima deciju paralizu i pre par nedelja je diplomirala na medicinskom fakultetu u roku), a opet puno je onih koji ne mogu da rade i da se brinu o sebi. Zaista strasna situacija.
Iskreno, kada bi se na nalazima u toku trudnoce videlo da bi dete bilo bolesno, ne bih ga rodila.

Moja mama je radila sa takvom i slicnom decom i videla jako mnogo sudbina, porodica i brakova koji su rastureni jer se nisu mogli nositi sa tragedijom. Ima izuzetaka. Ali, vecina ljudi puca pod pritiskom. Najvecu cenu plate zdrave brace i sestre kojima se nametne teret da brinu o ostecenom potomstvu koje oni sami niti su trazili niti su zasluzili. Tako da je njena preporuka nakon godina iskustva ili prekinuti trudnocu ili dati takvo dete u specijalnu ustanovu ukoliko postoji jos zdrave dece u porodici.

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Visimir, 31. oktobar 2014 15:34)
Visimire, sumorno je to sto ti pises; sindrom Down nije nasledna bolest, najveci faktor rizika je dob majke.

Citam i ne verujem sta procitah,. Nazalost u mom bliskom srodstvu (brat od rodjene tetke) ima Daunov sindrom. On ovih dana puni 57 godina i smatra se da je poziveo veoma dugo i da obicno se sa Daunom ne zivi toliko, ali on zivi, na srecu okruzen paznjom i ljubavi svojih roditelja a i svih nas koji smo blizi rodjaci. On je jedno veliko dete. Nazalost zivi u Bosni u jednom malom selu tako da nije isao u neku specijalnu skolu i potpuno je zavisan od svojih roditelja. Ali mi ga svi puno volimo i tu ljubav mu pokazujemo svakodnevno, naravno kad smo u prilici da se vidimo a takodje i on nas voli. Tetku nikad nisam pitala sta bi bilo kad bi bilo... Znam samo da je jednom rekla da bi, kad za to doje vreme "volela" da on umre pre njih, da ga ne bi nikom ostavili da im bude teret. Nikad se nismo mi rodjaci dotakle te teme, neka sve ide svojim tokom. Moji tetka i teca su stari ljudi, teca ima 80 a tetka 76 godina i veoma je bolesna. Ja zivm u N.Sadu i isla sam u junu da ih posetim.Sa koliko paznje i neznosti on brine o svojoj majci, to treba videti. Pre nego sto podje da spava, proveri da li je mama legla, pokrije je i poljubi. Bila sam 4 dana i bukvalno proplakala, jer sam svesna koliko su svi troje stari i nemocni a opet mislim da je moju tetku neko pitao pre 57 godina sta da radi, da bi ona ipak odlucila da ga rodi!

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.

(Mr. Realno, 31. oktobar 2014 12:07)

Apsolutno se slazem. Prvi koji su tako postupali bili su Spartanci. Ne treba da se ugledamo na njih ali zakon treba da omoguci svakome da bira, hoce li ziveti ili ne i kakav kvalitet i smisao ima zivot roditelja koji ne mogu da biraju kada se dete vec rodi.

4D ultra zvuk je klasicno izvlacenje para od roditelja, jer lekari specijalisti gledaju plod preko klasicnog 2D ultra zvuka, a kompijuter posle pravi sliku u 4D da bi nama bilo lepse za videti.

Ko god osuđuje iskrene izjave roditelja dece sa nekim hendikepom, neka zamisle kakav bi bio njihov iskren odgovor u takvoj situaciji kada bi bili 100% sigurni da niko nikada neće saznati taj njihovo odgovor.

Ali, ljude se uglavnom plaše osudu okruženja i onda glume i lažu kako bi udovoljili poznanicima, rodbini, kolegama...


Pa kod nas je sve manje brakova (a time i manje dece) jer je sve više onih koji zalaze u 40-te a da nisu u vezi sa bilo kime, a kamoli u braku, upravo zato što svi glume neko ludilo i svi se prave da su nešto što nisu.
A posle i kad uđu u neki brak, kukaju generalno jedni na druge (muškarci na žene, a žene na muškarce), a svi obmanjuju svoje okruženje i predstavljaju se u potpuno drugačijem svetlu.

Naravno, oni koji su iskreni u takvom sistemu ostane crne ovce i svi ih zaobilaze izbegavaju, ili se čak šegače na njihov račun, a devojke koje su upecale "frajere" sutra kukaju kako su psihički ili čak fizički zlostavljane...

Recimo u danskoj skoro da se deca sa daunovim sindromom uopste ne radjaju jer je drzava striktna da podrzi roditelje da abortiraju jer racunaju da nazalost ovakva deca nisu dobra za drustvo i puno kostaju drzavu, dok opet u norveskoj ima dosta dece sa ovim sindromom ali sami norvezani tiho al iskreno kazu da su danci u pravu, jer kakva je sudbina jednog deteta kada se rodi ovakvo..hajde dok su roditelji zivi pa mozda i bude imalo ljubavi i paznje dovoljno ali sta posle!? Jednostavno dosta ljudi pati a najvise takva osoba koja nije imala srece da se rodi potpuno normalna..igrom slucaja sam bio poslovno u Vetrniku u domu, ko to jednom vidi, verujte zauvek ostaje ta slika tih osoba bukvalno u kavezu i tih izbezumljenih pogleda koji lede krv! :(

Pobacaji i abortusi su normalna stvar. U nekim religijima dete se smatra fetusom do odredjene starosti. Ali ako sve to prezivi, znaci da da u njemu ima volje za zivotom i to je predivno i uz vise pomoci od institucija, ne mora da bude teret za roditelje kao ni penzioneri, uostalom.

Stosemenetice, zene imaju pravo na abortus i zbog silovanja i zbog bilo koje druge odluke. Ja bi verovatno nakon aminocinteze donela odluku da sacekam drugi fetus.
Ali "Stefan sada živi u domu s još nekoliko ljudi s Daunovim sindromom", kome to smeta? Invalidi nisu beskoristan teret za drzavu, ako im se da sansa mogu da budu zaposleni i srecni ljudi koji su mozda bas tu da nas podsecaju da MI treba da budemo bolji.

Naravno da je sokantno, osobe sa Daunovim sindromom mogu da vode relativno kvalitetan zivot. Uostalom, pogledajte francuski film "Osmi dan" i poruke koje nosi.

nisu sva deca sa ovim sindromom ista, postoje i ona koja su dosta samostalna, dok postoje i ona sa udruzenim tezim mentalnim retardacijama i invaliditetima. U svakom slucaju to ne mozemo znati tokom trudnoce, ali mozemo znati da li ima anomalija. Realno svaki roditelj bi prekinuo trudnocu, jer to deue utice na zivote porodice i nije lako, narocito u danasnje doba brzog zivota. Ako se nekim slucajem desi da se dete rodi, postoje posebna obdanista, roditelji ne treba da se stide te dece, vec im je potrebno pruziti podrsku, jer sigurno da nije lako odgajati dete sa posebnim potrebama.

Zar ima čoveka ili žene na svetu a da ne žele zdravo, jako i pametno dete? Ovde nije reč o tome. Deca sa Daunom su duboko malformirana, imaju pljosnate kosti, paraboličan oblik glave i vrlo nerazvijen mozak, neprekidne srčane smetnje, slab imunitet, poremećen metabolizam, podrhtavanje očiju, vrlo otežanu i nestabilnu motoriku i samokontrolu, u odrasloj dobi kažu da im je svest jedva na nivou petogodišnjaka (ali je to poređenje neumesno i netačno), gotovo da nemaju razum. Pojava je daleko češća nego se misli: na 1000 beba jedna je ovakva i to kod mladih i zdravih žena, kod onih posle 40 godina na svakih 50 beba jedna je ovakva. U prirodnim uslovima takva jedinka bi brzo nestala, svi bi bili tužni ali rasterećeni krivice, jer bi to bila Božija volja. U današnjem, kontroverznom svetu, samo zrele nacije se sa ovim, na sto načina teškim problemom, nose kako valja: preventivom - izbegavanjem ovog horor scenarija. Da smo država, a ne sebična rulja, uveli bi serijal obaveznih testova za porodilje radi utvrđivanja malformiteta u fetusa. Poslednju reč nakon prezentovanja SVIH naučnih dokaza porodilji, imala bi buduća majka. Budite sada pošteni barem prema sebi i barem u sebi odgovrite, koliko bi se žena (parova) svesno odlučilo da im se rodi dete sa Daunom.

Samo da pojasnim odakle dolazi ta surovost ljudi prema osobama sa Daunovim sindromom. Nije tu toliko problem sto su oni na teretu drugome, ne mogu da rade, da imaju porodicu itd. Poenta je sto su svi normalni ljudi razliciti, svako ima svoj identitet, a ljudi sa Daunovim su svi isti, fizicki, intelektualno, karakterno, duhovno, kako god. Tako da nemaju svoj identitet, nego su jednostavno- Daunovci. Dakle, vecina ljudi ih i ne percipira kao individue, i podsvesno ih postavlja u neku kategoriju izmedju metazoa i homosapijensa

Прочитао сам горе неки коментар у коме пише да родитељима треба дати да бирају да ли тако рођену децу треба оставити у животу или да изврше еутаназију. ЉУДИ, не лажимо се. То су радили и нацисти у другом светском рату. Јесмо ли нацисти? А ако нисмо, не подржавамо ли њихове методе? Абортус је убиство! Еутаназија је убиство! Помирите се са тим!

Prozvanih "dušebrižnika" izleda je mnogo manje od ljudi koji su vrlo lagodni sa idejom abortusa. Imati dete sa Daunom je kletva, a život posle abortusa je bombona...? Pod jedan, za Daunov i druge sindrome ne radi se standardni abortus, već se izaziva spontani pobačaj tek tamo negde oko 20-i-neke nedelje, posle potvrde amniocentezom (naravno, ako žena ne želi da abortira već na račun nepouzdanog tripl testa). S obzirom da majka nosi dete pet ili duže meseci i da je ono već formirano, "medicinski pobačaj" je mnogo stresniji za ženu i ne sme se doživljavati olako!!! Užasava me što živimo u društvu gde je jedino bitno da li će žena abortirati ili ne, a posle obavljenog čina izostaje bilo kakva institucionalna podrška i očekuje se da ona to prosto "svari" sama. E to je prava mizoginija. A možda se pet meseci nadala da će ipak sve biti u redu i da je u pitanju greška na tripl testu (koje se itekako događaju), a onda mora da donese odluku da prekine već poodmaklu trudnoću, kada u sebi već nosi bebu, a ne "zametak". Samo pokušajte da se stavite u njenu kožu.

reaktor,ti si nenormalan-a,sram te bilo ! Pazi samo da te nesnađe kakav hendikep!

Zena je samo napisala istinu i ono sto svi znamo vec, nego ne da boze da to neko kaze da ne bi ispao politicki "nekorektan"

Da li je ovaj tekst uvod u jos jednu temu protiv covecanstva?
Sve mi se cini, da u stvari neko priprema tlo za prihvacanje eutanazije i abortusa. Dvadeset godina se druzim osobama sa Down sindromom i mogu vam reci da su divni ljudi. Isto mogu da tvrdim i za njihove roditelje. To su ljudi od kojih sam najvise naucio.

@ Ana
Ne kritikujte čoveka ako ne znate. Nije direktno nasledna, ali s obzirom da je genetski poremećaj, daleko su vece šanse ponovnog javljanja u porodici gde već postoji. Zbog toga bi I lekari vec pri konstataciji trudnoće trebalo da saznaju koje bolesti postoje u široj i užoj porodici i spram toga naprave dalji plan brige o trudnoći.
Ovim ljudima nije problem samo intelekt. velik problem jeste često nepravilan razvoj organa zbog čega su često bolesni i krace žive... smeta mi sto danasnje društvo teži da "unormali" i uporoseci ove ljude i napravi ih istima kao ostali.
Trebaju da idu u školi i rade ako mogu, ALI ZAHTEVAJU POSEBNU PAZNJU

Pa, bolje da se nije ni rodio. Ja vas, gospođo, ne osuđujem i ne mislim da ste loša osoba. Strašan je to poremećaj; prokletstvo i nepravda.

Smorili ste sa ovim temama. Drustvo treba da se razvija u pravcu vece humanosti i boljih uslova za sve. Neko mora da zaposljava i terapeute i fizijatre i lekare, a ne samo sportske trenere. Naravno da zene imaju pravo na abortus, naravno da invalidi imaju pravo na pomoc drzave.

Ja sam rodjena i ponosna sestra prelepe i prepametne devojke sa posebnim potrebama . Mogu samo da kazem da nemate pojma kada govorite takve grozne stvari , kao da bi svima bilo lakse bez njih. E nije istina! Stvarno ali stvarno je bolje da pogledate malo srcem . I vi mama i lekar , ocigledno ne poznajete temu dovoljno temeljno. Sestra i profesor

Ovoj zeni zameram samo to sto taj negativni osecaj koji je imala tokom trudnoce nije pokusala da suzbije, vec je verovala da nesto nije u redu. Ta negativna energija prema bicu koje joj raste u stomaku lako moguce da je dalo destruktivne efekte na plod, ne bi me iznenadilo ukoliko se ustanovi i kljucne.

Život nije film!!!
(mas, 31. oktobar 2014 12:36)

Vidi se da nisi ni gledao film, vec pricas napamet.

milice zar vam nije malo cudno da ljudi sa daunom lice jedni na druge??? ja i dalje mislim da u svakom od nas po zelji tudjoj je ubrizgano nesto sa onim injekcijama....svi kepeci lice jedni na druge...da li ste ikada videli dete sa daunovim sindromom druge rase ili muslimana?

Nikada ne odgovaram na komentar, ali sada želim da odgovorim izvesnom Modesty-ju (kakva ironija od nadimka). Imam bratića koji je Daunovac, gospodine ili druže Modesty, znam o Daunovcima koliko iz knjiga toliko iz prvog lica jednine i to kroz višegodišnje posmatranje uzrastanja ovog voljenog nesretnika. Taj ton dušebrižništva i bajagi neke opšte filantropije svojstven je ljudima koji nisu na svojoj koži probali svu težinu i gorčinu ovog pakla od malformizma. Bio bih previše ciničan da vam poželim takvo dete, pa da nam svima ličnim primerom pokažete i dokažete sav "spektar sindroma" i svu "upotrebljivost" Daunovaca u društvu. Ja sam vrlo dobro razumeo šta je Daunov sindrom, izgradio stav, i dalje mislim da je preventiva sve, da takva deca NE TREBA da se rađaju, da trudnicama treba reći da od njihovog deteta nema ništa...ni sada ni u buduće, a da će pakao iskusiti već ovde, na zemlji, ne treba sveštenik da im objašnjava onaj Biblijski...pozdrav i izgrađujte se i dalje, tek ste zagrebali po staklu...

@Luzer: Daunov sindrom je spektrum i postoji ogromna varijacija u tezini sindroma i simptoma. Dok su neki na intekektualnom nivou petogodisnjeg deteta, neki drugi rade i imaju svoje drustvo pa cak i partnere i decu. Osim genetski odredjenog profila bolesti, rehabilitacija od najmladje dobi daje ogroman doprinis kognitivnom i fizickom razvoju, tako da deca u razvijenim sredinama koji imaju pristup tome imaju mnogo bolje prognoze i funkciju kad odrastu nego deca koja su zapustena. Telesne komplikacije takodje, kod nekih su velike kod drugih veoma male. Informacije nisu znanje, i moras biti lekar ili medicinski radnik ili staratelj ljudima sa Daunovim sindromom da bi razvio znanje i razumevanje za ovaj sindrom. Ne mraci bespotrebno stvarima koje si pogresno ukapirao sa gugla. Vredjas a to nije lepo.

Naravno da je sokantno, osobe sa Daunovim sindromom mogu da vode relativno kvalitetan zivot. Uostalom, pogledajte francuski film "Osmi dan" i poruke koje nosi.

Прочитао сам горе неки коментар у коме пише да родитељима треба дати да бирају да ли тако рођену децу треба оставити у животу или да изврше еутаназију. ЉУДИ, не лажимо се. То су радили и нацисти у другом светском рату. Јесмо ли нацисти? А ако нисмо, не подржавамо ли њихове методе? Абортус је убиство! Еутаназија је убиство! Помирите се са тим!

Pobacaji i abortusi su normalna stvar. U nekim religijima dete se smatra fetusom do odredjene starosti. Ali ako sve to prezivi, znaci da da u njemu ima volje za zivotom i to je predivno i uz vise pomoci od institucija, ne mora da bude teret za roditelje kao ni penzioneri, uostalom.

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Visimir, 31. oktobar 2014 15:34)
Visimire, sumorno je to sto ti pises; sindrom Down nije nasledna bolest, najveci faktor rizika je dob majke.

A koja majka ne bi abortirala saznavši da nosi nenormalno dete?

Zato roditeljima treba dati zakonsku mogucnost da po rodjenju takvog deteta, biraju zivot ili eutanaziju, koliko god to bilo surovo. Bio sam svedok te dileme i znam kako se osecaju roditelji koji prolaze kroz tu vrstu pakla. Ko to nije prosao moze samo da "moralise". Pogotovo crkva. Ko je to prosao ili prolazi ceo zivot sa nesrecnim detetom, razumece. Roditeljima treba dati pravo na izbor.

Zato je u prirodi uvek postojala prirodna selekcija. Takav primerak bi ostatak čopora odbacio jer od njega jednostavno nema koristi. Zvuči možda surovo, ali je još surovije da neko ceo život živi u patnji, roditelji se isto pate umesto da odgaje zdravu i normalnu decu, i na kraju se porodica ugasi ako im je to jedino dete.
Biološki besmisleno. E sad, naravno da će sada humanisti da navale sa minusima i pokušaju da objasne kako smo i ja i ta žena Satane i kako svako treba da ima šansu......bla bla..

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.

Evo meni nista ne fali, a roditelji me svejedno ne podnose.

Ovoj zeni zameram samo to sto taj negativni osecaj koji je imala tokom trudnoce nije pokusala da suzbije, vec je verovala da nesto nije u redu. Ta negativna energija prema bicu koje joj raste u stomaku lako moguce da je dalo destruktivne efekte na plod, ne bi me iznenadilo ukoliko se ustanovi i kljucne.

Da li je ovaj tekst uvod u jos jednu temu protiv covecanstva?
Sve mi se cini, da u stvari neko priprema tlo za prihvacanje eutanazije i abortusa. Dvadeset godina se druzim osobama sa Down sindromom i mogu vam reci da su divni ljudi. Isto mogu da tvrdim i za njihove roditelje. To su ljudi od kojih sam najvise naucio.

@Reaktor ..... tu i pocinju ovakve price . To dete nije nenormalno kako ti i tebi slicni kazete (cesto iza ledja i slicno) vec je dete (covek) sa Daunovim sindromom . Ako zelis socijalnu konverzaciju budi fin i biraj reci . Sutra, moze doneti svakom zdravstveni problem koji manje ili vise prouzrokuje hendikep . I ti sutra mozes biti copav ,corav, nakaza , slogiran,...

milice zar vam nije malo cudno da ljudi sa daunom lice jedni na druge??? ja i dalje mislim da u svakom od nas po zelji tudjoj je ubrizgano nesto sa onim injekcijama....svi kepeci lice jedni na druge...da li ste ikada videli dete sa daunovim sindromom druge rase ili muslimana?

reaktor,ti si nenormalan-a,sram te bilo ! Pazi samo da te nesnađe kakav hendikep!

4D ultra zvuk je klasicno izvlacenje para od roditelja, jer lekari specijalisti gledaju plod preko klasicnog 2D ultra zvuka, a kompijuter posle pravi sliku u 4D da bi nama bilo lepse za videti.

@xxx
Najvece zlo danasnjice je politicka korektnost i kratkovidost ljudi poput tebe koji ne shvataju da nije stvar u reci nego u ljudima. Tako rec corav ili copav nije sama po sebi bila problem, vec zloupotreba te reci na pogrdan nacin tokom vremena. Odjednom je i invalid losa rec, pa cemo sada da govorimo ljudi sa posebnim potrebama. Sta cemo da izmislimo kada i to postane politicki nekorektno? Hocemo li da pisemo eseje svaki put kada zelimo da kazemo da je neko invalid? Ili slogiran?

To bi rekla svaka majka da ima hrabrosti da progovori . Nesrećno je dete,nesrećna cela porodica.Koja je tu lepota življenja.O cemu tu moralisti pričaju...

Ko moze da joj zameri,?!!

ovaj tekst kao i temu bi trebalo da komentarisu samo roditelji dece sa ovim problemom. koliko se god trudili nemozemo shvatiti njihovu tugu/srecu .

(Mr. Realno, 31. oktobar 2014 12:07)

Apsolutno se slazem. Prvi koji su tako postupali bili su Spartanci. Ne treba da se ugledamo na njih ali zakon treba da omoguci svakome da bira, hoce li ziveti ili ne i kakav kvalitet i smisao ima zivot roditelja koji ne mogu da biraju kada se dete vec rodi.

Žena je potpuno u pravu ! Oni koju osuđuju njenu izjavu, nek se samo zapitaju da li bi oni voleli da imaju takvo djete. Kako niko tu djecu ne usvaja. Ta djeca su unapred osuđena da cijeli život zavise od roditelja, da nikada neće naći posao, da skoro nikada neće biti prihvaćeni u društvu, da nikada neće imati porodicu, i da kada umru ostaće samo i skoro niko neće hteti da se brimne o njima. Ja kad bih znao da će mi takvo djete biti,tražio bih da se prekine trudnoća. Zamisli da imaš sina koji nikad neće igrati košarku, odbojku fudbal dok gledaš drugu djeci kako to rade, i svi te sažaljevaju. Ne samo za sport već za svaku stvar u životu, i najmanju sitnicu .Velika je to patnja.

Ne znam zasto bi drugi sebi dali za pravo da je osudjuju kada nisu u njenoj kozi.

Ne daj Boze nikome.

(Jack, 31. oktobar 2014 11:54)

Život nije film!!!

Svima onima koji, po mom misljenju nazalost, dobiju ovakvo dete svaka cast sto uspevaju da se brinu i izlaze na kraj sa njim. Ipak nismo svi jednako jaki i sposobni za tako nesto. Ja prva nisam ,to mi je jasno i naravno da bih se odlucila da ne rodim. Svaka majka ima pravo da odluci. Ona je ta koja ce se brinuti o detetu a ne uza ili sira familija, poznanici itd., i podrzala bih bilo koga ko bi hteo da prekine takvu trudnocu.

Sumornu pricu o coveku koji je precutao buducoj zeni da ima polusestru sa Down Sy cuo sam u Uzicu i doslovno se uhvatio za glavu. Ozenio se, dobili su dete sa Down Sy. i brak im se rasturio.
(Visimir, 31. oktobar 2014 15:34)

Down-ov sindrom nije nasledna bolest!! Moze se desiti svima, kod potpuno zdravog mladog para kao i kod starijih. Nesto je veca sansa kod starijih roditelja, ali je ispod 1% prakticno do 40 godine majke.

http://en.wikipedia.org/wiki/Down_syndrome#mediaviewer/File:Down_risk_by_maternal_age.png

Samo da pojasnim odakle dolazi ta surovost ljudi prema osobama sa Daunovim sindromom. Nije tu toliko problem sto su oni na teretu drugome, ne mogu da rade, da imaju porodicu itd. Poenta je sto su svi normalni ljudi razliciti, svako ima svoj identitet, a ljudi sa Daunovim su svi isti, fizicki, intelektualno, karakterno, duhovno, kako god. Tako da nemaju svoj identitet, nego su jednostavno- Daunovci. Dakle, vecina ljudi ih i ne percipira kao individue, i podsvesno ih postavlja u neku kategoriju izmedju metazoa i homosapijensa

Smorili ste sa ovim temama. Drustvo treba da se razvija u pravcu vece humanosti i boljih uslova za sve. Neko mora da zaposljava i terapeute i fizijatre i lekare, a ne samo sportske trenere. Naravno da zene imaju pravo na abortus, naravno da invalidi imaju pravo na pomoc drzave.

Ne treba nikoga osudjivati. Tesko je to...

@Jack: Ne lupaj! Ne uci se iz filmova,postoji strucna literatura....pojma nemas o cemu pricas kad tako komentrises....toj deci je uglavnom zivot PAKAO,jako mali procenat njih vodi relativno "normalan" zivot

Poznajem veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama,imam i bliskih prijatelja medju njima.Radili smo istrazivanje sa roditeljima dece sa posebnim potrebama,jedno od pitanja je bilo da li misle da bi im bez njihove dece zivot bio laksi.Svi roditelji su odgovarali sa NE,sem moje bliske prijateljice koja je svom sinu posvecena 24/7,koja je odgovorila DA.Ona je napustila svoj posao cim se dete rodilo,12 godina je provodila svaki dan sa sinom u skoli,vodila ga na odmore,kada je i neko radio sa njim gledala je da to organizuje u svojoj kuci da bi detetu bilo lakse.
Ljudi odgovaraju neiskreno,cak i ako su upitnici anonimni,jer se plase osude socijalne sredine,osude ispitivaca.Kako god da se okrene,roditelji dece sa posebnim potrebama trpe neku vrstu pojacanog nadzora i osude socijalne sredine,narocito majke.Ako su napustile posao,ako nisu napustile posao,ako vode dete na odmor,ako ga ne vode,ako im neko cuva dete,ako su one sa njim 24 sata.Ova zena nije rekla nista sablasno,samo je odgovorila da bi zivot bez deteta sa Down Sy bio laksi.Nigde nije rekla da ne vole to dete,da mu se ne posvecuju,vec je ispricala realne teskoce sa kojima se roditelji srecu.Tih teskoca je zaista mnogo.A i administracija i propisi nekako nisu na strani roditelja.Novcana pomoc porodicama gde je roditelj napustio svoj posao da bi cuvao dete je mizerna.Sluzbe podrske nikakve,komisije za tudju negu i pomoc nepravedne i restriktivne.
Podrska svim roditeljima dece sa posebnim potrebama!

Moj muz ima ujaka sa Daunovim sindromom, njegova baka ga je rodila u 45-toj godini, on je sedmo dete i jedini koji se rodio takav. I hteli su da ga uzmu na porodjaju, pretpostavivsi da ga roditelji ne zele.,Tada nije postojala nikakva rehabilitacija za decu sa posebnim potrebama. Baka je rekla osoblju da se nose i odnela kuci svoje dete. Baka je umrla pre dve nedelje, Matthew sada ima 47, godina, i radi, ima devojku ali ne moze da zivi sam. Obozava da peva karaoke, da igra karte, obozava zabave i kad mnogo rodjaka dodje, onda je prava zvezda. Na nasem vencanju je odrzao prelep govor. Njegovi braca i sestre imaju sve organizovano kako da ga zbrinu, u njihovoj familiji on nikada nije bio teret ni tragedija. Sve ovisi i o roditeljima i o situaciji. Ali ovu majku je besmisleno osudjivati, jer zena samo govori svoju istinu.

Stosemenetice, zene imaju pravo na abortus i zbog silovanja i zbog bilo koje druge odluke. Ja bi verovatno nakon aminocinteze donela odluku da sacekam drugi fetus.
Ali "Stefan sada živi u domu s još nekoliko ljudi s Daunovim sindromom", kome to smeta? Invalidi nisu beskoristan teret za drzavu, ako im se da sansa mogu da budu zaposleni i srecni ljudi koji su mozda bas tu da nas podsecaju da MI treba da budemo bolji.

Kako je ovoj majci znaju samo roditelji. Oni koji imaju decu. Ovo je trenutak u životu koji ne bih poželeo ni svojim neprijateljima. Ne zato što osudjujem dete jer ono ne snosi bilo kakvu krivicu već, zato što je to jedna nevidjena tragedija. Naravno da svaka majka voli svoje dete, i da je ono za nju nezamenljivo. Ova gospodja priča samo kroz šta je sve prolazila i kakve je zle slutnje spopadaju u momentu kada pomisli, šta će se sa njenim detetom dešavati posle njih. Da se ne radi o majčinskom instiktu i velikoj ljubavi ona ne bi razmišljala o budućnosti svoga sina. Uvek sam za život ali, ne po ovu cenu. Ova majka je, ako odbacimo emocije, potpuno u pravu. Prosto je neverovatno da lekari nisu mogli da utvrde anomalije na vreme. Prisustvovao sam porodjajima moje žene. Samo sam gledao da li deca imaju sve delove tela i molio Boga da sa njima bude sve u redu. Prijatelji su me na izlazu uvek sačekivali sa jednim pitanjem: Da li je muško jer nikada nisam dozvoljavao lekarima da otkriju pol deteta pre nego što dodje vreme. Meni su u tom trenutku ta pitanja izgledala tako bespredmetna, i tako bizarna. Ovo treba da pročitaju svi oni kojima je prioritetan pol deteta. Hvala Bogu, imao sam sreće. Ovo je jako bolna tema i golema roditeljska tuga.

Citam i ne verujem sta procitah,. Nazalost u mom bliskom srodstvu (brat od rodjene tetke) ima Daunov sindrom. On ovih dana puni 57 godina i smatra se da je poziveo veoma dugo i da obicno se sa Daunom ne zivi toliko, ali on zivi, na srecu okruzen paznjom i ljubavi svojih roditelja a i svih nas koji smo blizi rodjaci. On je jedno veliko dete. Nazalost zivi u Bosni u jednom malom selu tako da nije isao u neku specijalnu skolu i potpuno je zavisan od svojih roditelja. Ali mi ga svi puno volimo i tu ljubav mu pokazujemo svakodnevno, naravno kad smo u prilici da se vidimo a takodje i on nas voli. Tetku nikad nisam pitala sta bi bilo kad bi bilo... Znam samo da je jednom rekla da bi, kad za to doje vreme "volela" da on umre pre njih, da ga ne bi nikom ostavili da im bude teret. Nikad se nismo mi rodjaci dotakle te teme, neka sve ide svojim tokom. Moji tetka i teca su stari ljudi, teca ima 80 a tetka 76 godina i veoma je bolesna. Ja zivm u N.Sadu i isla sam u junu da ih posetim.Sa koliko paznje i neznosti on brine o svojoj majci, to treba videti. Pre nego sto podje da spava, proveri da li je mama legla, pokrije je i poljubi. Bila sam 4 dana i bukvalno proplakala, jer sam svesna koliko su svi troje stari i nemocni a opet mislim da je moju tetku neko pitao pre 57 godina sta da radi, da bi ona ipak odlucila da ga rodi!

Pre komentarisanja budite dva dana u drustvu osobe sa Daunom pa onda pricajte. Ja mog ujaka obozavam ali znam da bih insistirao na amniocentezi jer svi zelimo zdravu decu....
Oni su jedne velike bebe, vole da su u centru paznje, naglo manjaju raspolozenja, maze su.... Nije lako...

imam dete sa posebnim potrebama.volim ga i biću uz njega do kraja života,ali život svakako bio lakši da nije tako kako jeste.slažem se da su ljudi neiskreni. decu sa posebnim potrebama volimo jer su naša ali ih niko od nas nije takve želeo.

Recimo u danskoj skoro da se deca sa daunovim sindromom uopste ne radjaju jer je drzava striktna da podrzi roditelje da abortiraju jer racunaju da nazalost ovakva deca nisu dobra za drustvo i puno kostaju drzavu, dok opet u norveskoj ima dosta dece sa ovim sindromom ali sami norvezani tiho al iskreno kazu da su danci u pravu, jer kakva je sudbina jednog deteta kada se rodi ovakvo..hajde dok su roditelji zivi pa mozda i bude imalo ljubavi i paznje dovoljno ali sta posle!? Jednostavno dosta ljudi pati a najvise takva osoba koja nije imala srece da se rodi potpuno normalna..igrom slucaja sam bio poslovno u Vetrniku u domu, ko to jednom vidi, verujte zauvek ostaje ta slika tih osoba bukvalno u kavezu i tih izbezumljenih pogleda koji lede krv! :(

Zar ima čoveka ili žene na svetu a da ne žele zdravo, jako i pametno dete? Ovde nije reč o tome. Deca sa Daunom su duboko malformirana, imaju pljosnate kosti, paraboličan oblik glave i vrlo nerazvijen mozak, neprekidne srčane smetnje, slab imunitet, poremećen metabolizam, podrhtavanje očiju, vrlo otežanu i nestabilnu motoriku i samokontrolu, u odrasloj dobi kažu da im je svest jedva na nivou petogodišnjaka (ali je to poređenje neumesno i netačno), gotovo da nemaju razum. Pojava je daleko češća nego se misli: na 1000 beba jedna je ovakva i to kod mladih i zdravih žena, kod onih posle 40 godina na svakih 50 beba jedna je ovakva. U prirodnim uslovima takva jedinka bi brzo nestala, svi bi bili tužni ali rasterećeni krivice, jer bi to bila Božija volja. U današnjem, kontroverznom svetu, samo zrele nacije se sa ovim, na sto načina teškim problemom, nose kako valja: preventivom - izbegavanjem ovog horor scenarija. Da smo država, a ne sebična rulja, uveli bi serijal obaveznih testova za porodilje radi utvrđivanja malformiteta u fetusa. Poslednju reč nakon prezentovanja SVIH naučnih dokaza porodilji, imala bi buduća majka. Budite sada pošteni barem prema sebi i barem u sebi odgovrite, koliko bi se žena (parova) svesno odlučilo da im se rodi dete sa Daunom.

(civilizacija, 31. oktobar 2014 14:00)

Poređenje penzionera i osoba sa Daunom je potpuna glupost!!!

Kada sam bila mala,kod nas,u bloku,bio je decak(tada je imao tridesetak,ali je ipak bio decak) sa Daunom. Deca k'o deca,surova bica,stalno su ga nesto gnjavila,zvali su ga ludi-Aca. Ja,tada "muskaraca",resila sam da ga nekako zastitim. Bila sam spremna da se pobijem i sa starijim klincima,ako vidim da ga diraju. On se jako vezao za mene i kad god izadje napolje,stao bi ispod mog prozora i dozivao me,glasno,kao da blok gori.:) Inace sam vrlo drustveno bice i uvek sam bila okruzena masom,niko nije razumeo moje druzenje s njim,ipak,bili smo mali,ali sam ja za njega uvek nalazila vremena. Trajalo je to od mog prvog razreda,pa do druge godine gimnazije. Onda je samo nestao,nije ga bilo danima... Posle nekog vremena sam srela teta Radu,Acinu mamu,bila je u crnini,sve mi je bilo jasno... Moj drug,Aca je umro... Otisla sam na kafu s njegovom mamom,bila je van sebe,ali je ipak bila rasterecena,oboje su se odmorili... Tuzno je sve to... P.S. Nikog ne osudjujem,samo prenosim moje iskustvo.

Licemerno, podlo, krajnje neetičo i nehumano je osuditi ovu majku . Ona jeste dobra majka, voli svoga sina ali je i realna - bolje bi bilo i za njega ,i za nju, za brata... da ga nije rodila. To je normalna reakcija.
Svi "dušebrižnici" i "čoekoljupci" neka sebi potave pitanje kako bi se oni nosili sa tom užasnom patnjom.
Abortus je legalan postupak u mnogim državama, pa i u našoj ; nebrojeno abortusa se,svakodnevno obavi - iz mnogo banalnijih razloga nego što je abortus fetusa - za koji se, opravdano, predpostavlja da će biti rođen sa deformitetom. Pa, ipak se niko od "dušebrižnika i čovekoljubaca" nije potresao zbog toga.
Lažni moralisti su opakiji od " nečovekoljubaca"

Pa, bolje da se nije ni rodio. Ja vas, gospođo, ne osuđujem i ne mislim da ste loša osoba. Strašan je to poremećaj; prokletstvo i nepravda.

Zena nije rekla da svoje dete ne voli vec da bi bilo lakse da ga nikada nije ni rodila. Iskrena je i normalna i svaka joj cast na hrabrosti. Zivot sa bilo kakvim razvojnim izazovom u porodici je tezak i mislim da se vecina oseca kao i ova majka samo lazu jer ne zele da nedajboze ugroze drustvene tabue.

Moja mama je radila sa takvom i slicnom decom i videla jako mnogo sudbina, porodica i brakova koji su rastureni jer se nisu mogli nositi sa tragedijom. Ima izuzetaka. Ali, vecina ljudi puca pod pritiskom. Najvecu cenu plate zdrave brace i sestre kojima se nametne teret da brinu o ostecenom potomstvu koje oni sami niti su trazili niti su zasluzili. Tako da je njena preporuka nakon godina iskustva ili prekinuti trudnocu ili dati takvo dete u specijalnu ustanovu ukoliko postoji jos zdrave dece u porodici.

Ko god osuđuje iskrene izjave roditelja dece sa nekim hendikepom, neka zamisle kakav bi bio njihov iskren odgovor u takvoj situaciji kada bi bili 100% sigurni da niko nikada neće saznati taj njihovo odgovor.

Ali, ljude se uglavnom plaše osudu okruženja i onda glume i lažu kako bi udovoljili poznanicima, rodbini, kolegama...


Pa kod nas je sve manje brakova (a time i manje dece) jer je sve više onih koji zalaze u 40-te a da nisu u vezi sa bilo kime, a kamoli u braku, upravo zato što svi glume neko ludilo i svi se prave da su nešto što nisu.
A posle i kad uđu u neki brak, kukaju generalno jedni na druge (muškarci na žene, a žene na muškarce), a svi obmanjuju svoje okruženje i predstavljaju se u potpuno drugačijem svetlu.

Naravno, oni koji su iskreni u takvom sistemu ostane crne ovce i svi ih zaobilaze izbegavaju, ili se čak šegače na njihov račun, a devojke koje su upecale "frajere" sutra kukaju kako su psihički ili čak fizički zlostavljane...

Život nije film!!!
(mas, 31. oktobar 2014 12:36)

Vidi se da nisi ni gledao film, vec pricas napamet.

Ja sam rodjena i ponosna sestra prelepe i prepametne devojke sa posebnim potrebama . Mogu samo da kazem da nemate pojma kada govorite takve grozne stvari , kao da bi svima bilo lakse bez njih. E nije istina! Stvarno ali stvarno je bolje da pogledate malo srcem . I vi mama i lekar , ocigledno ne poznajete temu dovoljno temeljno. Sestra i profesor

Samo majka takve osobe zna kako je to biti uz nju/njega 24 sata, i nemati svoj zivot. Ne mogu da osudjujuem nekog ko takvo dete smesti u dom, a ni nekog ko njemu posveti ceo zivot, i misli kao ova majka.

(Amarilis, 31. oktobar 2014 14:08)

Sve je ovo lepo rečeno i sve bih "potpisao".
Zanimljivo je da se u svim ovim pričama očevi uopšte ne pominju. Nije mali broj očeva koji "pobegnu" od porodice kada im se "desi" Daun.
Da li oni dožive osudu kao majke koje podižu takvu decu a "usude" se da pričaju o svojim osećanjima?

Ja sam mislio da su sve one tehnike rane prenatalne dijagnostike [tipa 4D, amniocenteze, ultrazvukovi i šta sve već] i uvedene da bi se na vreme otkrilo da li je sa plodom sve u redu, i, ako nije, da bi roditelji imali mogućnost izbora - da li da prekinu trudnoću ili ne. Sada ovde pričamo o osudama ljudi koji su izašli u javnost sa svojim pričama, a znamo li koliko je trudnoća prekinuto kada su ljudi na 4D pregledu, ili posle amniocenteze saznali da sa plodom nije sve kako treba? Svi oni su upravo bili rukovođeni logikom "bolje da se ne rodi, nego da se rodi sa problemom". Čitava grana medicine je razvijena na ovoj logici.

Zena je samo napisala istinu i ono sto svi znamo vec, nego ne da boze da to neko kaze da ne bi ispao politicki "nekorektan"

nisu sva deca sa ovim sindromom ista, postoje i ona koja su dosta samostalna, dok postoje i ona sa udruzenim tezim mentalnim retardacijama i invaliditetima. U svakom slucaju to ne mozemo znati tokom trudnoce, ali mozemo znati da li ima anomalija. Realno svaki roditelj bi prekinuo trudnocu, jer to deue utice na zivote porodice i nije lako, narocito u danasnje doba brzog zivota. Ako se nekim slucajem desi da se dete rodi, postoje posebna obdanista, roditelji ne treba da se stide te dece, vec im je potrebno pruziti podrsku, jer sigurno da nije lako odgajati dete sa posebnim potrebama.

Upoznala sam skoro zenu kojoj je dete imalo Daunov sindrom. Mali je imao izuzetno tezak oblik, nije mogao ni da hoda ni da prica, ma nista. Umro je sa 14 godina. Bio je pun ljubavi ali nije znao da mu je mama - mama, nije uopste raspoznavao ko mu je ko. Poslednjih par godina zivota je proveo u ustanovi. Da napomenem da ga je rodila sa 20 godina, na pregledima u toku trudnoce se apsolutno nista nije videlo, tek pred porodjaj su lekari videli da mu je butna kost malo kraca nego sto bi trebalo, ali kao verovatno ce biti sitna beba.

Jako je tesko imati dete sa posebnim potrebama, pogotovo u Srbiji. Osim nerazumevanja okoline, finansija, takve porodice nikada nisu potpuno srecne jer strasno je kad roditelj udje u pozne godine i ne moze ni o sebi da se brine ko covek i nema apsolutno nikakvu pomoc, a ima osobu o kojoj mora da se stara. Ima slucajeva gde takva deca ostvare mnogo u zivotu (drugarica ima deciju paralizu i pre par nedelja je diplomirala na medicinskom fakultetu u roku), a opet puno je onih koji ne mogu da rade i da se brinu o sebi. Zaista strasna situacija.
Iskreno, kada bi se na nalazima u toku trudnoce videlo da bi dete bilo bolesno, ne bih ga rodila.

@ Ana
Ne kritikujte čoveka ako ne znate. Nije direktno nasledna, ali s obzirom da je genetski poremećaj, daleko su vece šanse ponovnog javljanja u porodici gde već postoji. Zbog toga bi I lekari vec pri konstataciji trudnoće trebalo da saznaju koje bolesti postoje u široj i užoj porodici i spram toga naprave dalji plan brige o trudnoći.
Ovim ljudima nije problem samo intelekt. velik problem jeste često nepravilan razvoj organa zbog čega su često bolesni i krace žive... smeta mi sto danasnje društvo teži da "unormali" i uporoseci ove ljude i napravi ih istima kao ostali.
Trebaju da idu u školi i rade ako mogu, ALI ZAHTEVAJU POSEBNU PAZNJU

Prozvanih "dušebrižnika" izleda je mnogo manje od ljudi koji su vrlo lagodni sa idejom abortusa. Imati dete sa Daunom je kletva, a život posle abortusa je bombona...? Pod jedan, za Daunov i druge sindrome ne radi se standardni abortus, već se izaziva spontani pobačaj tek tamo negde oko 20-i-neke nedelje, posle potvrde amniocentezom (naravno, ako žena ne želi da abortira već na račun nepouzdanog tripl testa). S obzirom da majka nosi dete pet ili duže meseci i da je ono već formirano, "medicinski pobačaj" je mnogo stresniji za ženu i ne sme se doživljavati olako!!! Užasava me što živimo u društvu gde je jedino bitno da li će žena abortirati ili ne, a posle obavljenog čina izostaje bilo kakva institucionalna podrška i očekuje se da ona to prosto "svari" sama. E to je prava mizoginija. A možda se pet meseci nadala da će ipak sve biti u redu i da je u pitanju greška na tripl testu (koje se itekako događaju), a onda mora da donese odluku da prekine već poodmaklu trudnoću, kada u sebi već nosi bebu, a ne "zametak". Samo pokušajte da se stavite u njenu kožu.

@Luzer: Daunov sindrom je spektrum i postoji ogromna varijacija u tezini sindroma i simptoma. Dok su neki na intekektualnom nivou petogodisnjeg deteta, neki drugi rade i imaju svoje drustvo pa cak i partnere i decu. Osim genetski odredjenog profila bolesti, rehabilitacija od najmladje dobi daje ogroman doprinis kognitivnom i fizickom razvoju, tako da deca u razvijenim sredinama koji imaju pristup tome imaju mnogo bolje prognoze i funkciju kad odrastu nego deca koja su zapustena. Telesne komplikacije takodje, kod nekih su velike kod drugih veoma male. Informacije nisu znanje, i moras biti lekar ili medicinski radnik ili staratelj ljudima sa Daunovim sindromom da bi razvio znanje i razumevanje za ovaj sindrom. Ne mraci bespotrebno stvarima koje si pogresno ukapirao sa gugla. Vredjas a to nije lepo.

Nikada ne odgovaram na komentar, ali sada želim da odgovorim izvesnom Modesty-ju (kakva ironija od nadimka). Imam bratića koji je Daunovac, gospodine ili druže Modesty, znam o Daunovcima koliko iz knjiga toliko iz prvog lica jednine i to kroz višegodišnje posmatranje uzrastanja ovog voljenog nesretnika. Taj ton dušebrižništva i bajagi neke opšte filantropije svojstven je ljudima koji nisu na svojoj koži probali svu težinu i gorčinu ovog pakla od malformizma. Bio bih previše ciničan da vam poželim takvo dete, pa da nam svima ličnim primerom pokažete i dokažete sav "spektar sindroma" i svu "upotrebljivost" Daunovaca u društvu. Ja sam vrlo dobro razumeo šta je Daunov sindrom, izgradio stav, i dalje mislim da je preventiva sve, da takva deca NE TREBA da se rađaju, da trudnicama treba reći da od njihovog deteta nema ništa...ni sada ni u buduće, a da će pakao iskusiti već ovde, na zemlji, ne treba sveštenik da im objašnjava onaj Biblijski...pozdrav i izgrađujte se i dalje, tek ste zagrebali po staklu...