"2001: Odiseja u svemiru" opet u bioskopima u Britaniji

Samo je jedan Stanley Kubrick i samo je jedan Arthur Clarke!

Kako je nakada izgledala daleko ta 2001...

I sada izgleda...

Jedan od najboljih filmova ikada. Rado bi ga ponovo odgledao u dobro opremljenom bioskopu...

Mislim da je stvarno neumesno stavljanje u isti koš Nolana i Kjubrika.

Tehnologija je toliko napredovala da cak i ja bih bio u stanju da snimim film koji ce imati bolje efekte od Odiseje.
Ono sto ja nisam u stanju je da napravim umetnicko delo kao sto je to Kjubrik ucinio!
Film treba gledati kao jednu kompleksnu celinu u kojoj ako samo jedan deo ne valja,finalni proizvod bice jadan.Mnogo se paznje posvecuje efektima,dok je rezija losa,scenariji suplji ,a glumci sve losiji.Cak ni dobri glumci ne mogu da izvuku film,ako su scenario i rezija losi.

Odiseja je remek delo ,koje ni posle pola veka ne gubi na snazi,zapravo sve je bolje i bolje.

Veliki film. Jedan od retkih koji je istinski promenio filmove. Kjubrikova odluka da film napravi misterioznim i dvosmislenim (ako ne i trosmislenim?) je bila savrsena. Mene je naucio da ne moram da razumem sve sta se desava i o cemu se radi da bih uzivao - mogu ponekada i da se prepustim iskustvu. Isao sam da ga gledam u bioskopu sa jednom drugaricom koja ga nikada nije videla. Na pola filma je bila u cudu, a na kraju je rekla samo da je film "mesmerising", sto bih preveo kao "zadivljujuc". Posto zivim u Londonu, svakako cu ici da ga gledam ponovo.

Prošlo je skoro pola veka od kad je taj film napravljen i fascinantno je koliko se jednako dobro ''drži'' i sada. Futuristički film koji i posle pola veka ostavlja iza sebe filmove koji se pojavljuju danas; eto domaćeg zadatka za svakog ko pravi naučnu fantastiku.

klasik !

@there can be only one
Amin!

Najbolji sci-fi ikada!!! Nadam se da će biti dostupan i u srpskim bioskopima.

Odgledah ga ponovo pre neki dan. Film je neverovatan, odoleva zubu vremena i čini mi se kao da dobija na težini kako vreme prolazi.
Nolan je relativno mlad reditelj, ali brojem izvanrednih ostvarenja komotno ide rame uz rame sa Kjubrikom i drugim legendama kinematografije.

Odiseju sam prvi put gledao s trojicom prijatelja u četvrtom razredu srednje, daleke '79. Otišli smo busom u manji gradić dvadesetak kilometara od mog grada u jedno dosta smiješno kino čija su glavna publika bili štićenici popravnog doma navikli na meke erotske skandinavske uratke i smiješne akcione razbibrige... Možete mislit kako je to izgledalo, ovi su se derali i negodovali, gađali se raznim predmetima, ali zapravo gotovo i da nisam registrirao taj metež udubljen u čistu magiju s ekrana... Moram otvoreno priznati da tada nisam baš sve shvaćao, no bio sam potpuno hipnotiziran filmom. Poslije sam ga pogledao bar još 10 puta, ali taj prvi susret s njim, taj prvi doživljaj bio je bez sumnje moje najjače kino iskustvo ikada. Vrlo je mala šansa da će biti prevaziđeno.

Danas se "Odiseja" smatra jednim od najznačajnijih u istoriji filma, ali zanimljivo je da je na početku prikazavanja smatrana za neuspeh - čak je i glavni glumac Keir Dullea bio razočaran kako je film "ispao":

http://yugopapir.blogspot.com/2014/10/keir-dullea-zvezda-filma-odiseja-u.html

Cim sam procitao nalsov odmah sam znao da je vise posredi marketinski potez Britanaca da bi se pripremili adekvatno za prispece u bioskope novog Nolanovog ostvarenja.. A nije da se nesto i bunim.. remek-delo ostaje remek-delo!

Gledao sam film 10 puta. Znam da je Kjubrik ostavio neke stvari neobjasnjene I prepustio ih nasoj masti, ali me zanima da li neko ima konkretnu ideju sta predstavlja crni monolit?

@Darko014 - Ima vise interpretacija sta monolit predstavlja, najpopularnija je da je to nacin na koji ekstraterestrijalni oblik zivota komunicira sa nama i podstice nas na evoluciju. Dosta popularna interpretacija je i to da monolit predstavlja samo bioskopsko platno, jer dimenzije monolita se savrseno poklapaju sa dimenzijama platna na kom je film prvobitno pustan. Film pocinje tako sto se preko tamnog ekrana cuje rekvijem, ista se pesma cuje samo u scenema kada je monolit prisutan. Kjubrik vidi bioskopsko platno ne samo kao oblik zabave nego kao i alatku koja navodi ljude da razmisljaju i samim tim podstice evoluciju (kao sa majmunima koji su prvi put dosli u kontakt sa monolitom). Ima jos na tone bat shit crazy interpretacija i to samo govori o genijalnosti ovog dela. Ovo bi mozda bilo i upecatljivije gledati dok muziku u pozadini svira orkestar jer to i jeste opera u svemiru.

@Milan - Dok je Kjubrik precenjen, ali sa razlogom, Nolan je precenjen skoro bez razlog. Dok je neko poput Kjubrika spreman da snima jednu scenu i do sto puta, Nolan je scene Interstellara sredio u tri take-a. Kjubrik je obracao strasno mnogo paznje na detalje, imao je na hiljade kutija istrazivackog materijala koji je prikupljao godinama kako bi njegovi filmovi dostigli samo savrsenstvo (zato mu je posle Spartakusa svaki put trebalo vise vremena da snimi film, godinama bi istrazivao). Dok je Nolan neko kome vrlo lako promaknu najociglednije rupe u prici. Najblize odlicnom filmu sto je Nolan napravio je Memento, a ostalo su sve samo visokobudzetni mainstream filmovi. Ne kazem da je Nolan los, Inception je interesantan triller ali je totalno propustio priliku da iskoristi potencijal te ideje i logika snova totalno pada u vodu kada oni u limbu samo izvrse samoubistvo da bi sami sebi dali kick... Dok Kjubrik informacije otkriva suptilno na razne nacine, Nolan sve otkriva kroz ekspoziciju, tako sto ljudi pricaju i objasnjavaju. Jedva cekam Interstellar (jer to ce realno biti jedina dobra stvar kod nas u bioskopima) ali ima Nolan jos mnogo pre nego sto stigne Kjubrika. Paul Thomas Anderson je na primer neko ko jako lepo razume filmsku formu i genijalnost Kjubrika sto se vidi i kroz njegove filmove.

@Darko014
Pročitaj knjigu od Artura Klarka "Odiseja u svemiru 2001", a možeš i ostale, 2010, 2061, 3001, pa ćeš shvatiti šta predstavlja monolit. A ako igde nađeš obavezno prosčitaj i "Izgubljeni svetovi 2001". U njoj Klark objašnjava ceo proces nastajanja knjige i filma, jer su pravljeni uporedo. Ukratko monolit je višenameski autonomni uređaj koji nadgleda razvoj ljudske rase koji su pokrenuli vanzemaljci, jer je, kako Klark kaže u knjizi "seme razuma suviše retko i suviše dragoceno, da bi se prepustilo sluučaju".

Mislim da je stvarno neumesno stavljanje u isti koš Nolana i Kjubrika.

Odgledah ga ponovo pre neki dan. Film je neverovatan, odoleva zubu vremena i čini mi se kao da dobija na težini kako vreme prolazi.
Nolan je relativno mlad reditelj, ali brojem izvanrednih ostvarenja komotno ide rame uz rame sa Kjubrikom i drugim legendama kinematografije.

@Milan - Dok je Kjubrik precenjen, ali sa razlogom, Nolan je precenjen skoro bez razlog. Dok je neko poput Kjubrika spreman da snima jednu scenu i do sto puta, Nolan je scene Interstellara sredio u tri take-a. Kjubrik je obracao strasno mnogo paznje na detalje, imao je na hiljade kutija istrazivackog materijala koji je prikupljao godinama kako bi njegovi filmovi dostigli samo savrsenstvo (zato mu je posle Spartakusa svaki put trebalo vise vremena da snimi film, godinama bi istrazivao). Dok je Nolan neko kome vrlo lako promaknu najociglednije rupe u prici. Najblize odlicnom filmu sto je Nolan napravio je Memento, a ostalo su sve samo visokobudzetni mainstream filmovi. Ne kazem da je Nolan los, Inception je interesantan triller ali je totalno propustio priliku da iskoristi potencijal te ideje i logika snova totalno pada u vodu kada oni u limbu samo izvrse samoubistvo da bi sami sebi dali kick... Dok Kjubrik informacije otkriva suptilno na razne nacine, Nolan sve otkriva kroz ekspoziciju, tako sto ljudi pricaju i objasnjavaju. Jedva cekam Interstellar (jer to ce realno biti jedina dobra stvar kod nas u bioskopima) ali ima Nolan jos mnogo pre nego sto stigne Kjubrika. Paul Thomas Anderson je na primer neko ko jako lepo razume filmsku formu i genijalnost Kjubrika sto se vidi i kroz njegove filmove.

Jedan od najboljih filmova ikada. Rado bi ga ponovo odgledao u dobro opremljenom bioskopu...

Cim sam procitao nalsov odmah sam znao da je vise posredi marketinski potez Britanaca da bi se pripremili adekvatno za prispece u bioskope novog Nolanovog ostvarenja.. A nije da se nesto i bunim.. remek-delo ostaje remek-delo!

Najbolji sci-fi ikada!!! Nadam se da će biti dostupan i u srpskim bioskopima.

Samo je jedan Stanley Kubrick i samo je jedan Arthur Clarke!

Kako je nakada izgledala daleko ta 2001...

I sada izgleda...

Tehnologija je toliko napredovala da cak i ja bih bio u stanju da snimim film koji ce imati bolje efekte od Odiseje.
Ono sto ja nisam u stanju je da napravim umetnicko delo kao sto je to Kjubrik ucinio!
Film treba gledati kao jednu kompleksnu celinu u kojoj ako samo jedan deo ne valja,finalni proizvod bice jadan.Mnogo se paznje posvecuje efektima,dok je rezija losa,scenariji suplji ,a glumci sve losiji.Cak ni dobri glumci ne mogu da izvuku film,ako su scenario i rezija losi.

Odiseja je remek delo ,koje ni posle pola veka ne gubi na snazi,zapravo sve je bolje i bolje.

Gledao sam film 10 puta. Znam da je Kjubrik ostavio neke stvari neobjasnjene I prepustio ih nasoj masti, ali me zanima da li neko ima konkretnu ideju sta predstavlja crni monolit?

@there can be only one
Amin!

klasik !

Prošlo je skoro pola veka od kad je taj film napravljen i fascinantno je koliko se jednako dobro ''drži'' i sada. Futuristički film koji i posle pola veka ostavlja iza sebe filmove koji se pojavljuju danas; eto domaćeg zadatka za svakog ko pravi naučnu fantastiku.

Veliki film. Jedan od retkih koji je istinski promenio filmove. Kjubrikova odluka da film napravi misterioznim i dvosmislenim (ako ne i trosmislenim?) je bila savrsena. Mene je naucio da ne moram da razumem sve sta se desava i o cemu se radi da bih uzivao - mogu ponekada i da se prepustim iskustvu. Isao sam da ga gledam u bioskopu sa jednom drugaricom koja ga nikada nije videla. Na pola filma je bila u cudu, a na kraju je rekla samo da je film "mesmerising", sto bih preveo kao "zadivljujuc". Posto zivim u Londonu, svakako cu ici da ga gledam ponovo.

Danas se "Odiseja" smatra jednim od najznačajnijih u istoriji filma, ali zanimljivo je da je na početku prikazavanja smatrana za neuspeh - čak je i glavni glumac Keir Dullea bio razočaran kako je film "ispao":

http://yugopapir.blogspot.com/2014/10/keir-dullea-zvezda-filma-odiseja-u.html

Odiseju sam prvi put gledao s trojicom prijatelja u četvrtom razredu srednje, daleke '79. Otišli smo busom u manji gradić dvadesetak kilometara od mog grada u jedno dosta smiješno kino čija su glavna publika bili štićenici popravnog doma navikli na meke erotske skandinavske uratke i smiješne akcione razbibrige... Možete mislit kako je to izgledalo, ovi su se derali i negodovali, gađali se raznim predmetima, ali zapravo gotovo i da nisam registrirao taj metež udubljen u čistu magiju s ekrana... Moram otvoreno priznati da tada nisam baš sve shvaćao, no bio sam potpuno hipnotiziran filmom. Poslije sam ga pogledao bar još 10 puta, ali taj prvi susret s njim, taj prvi doživljaj bio je bez sumnje moje najjače kino iskustvo ikada. Vrlo je mala šansa da će biti prevaziđeno.

@Darko014 - Ima vise interpretacija sta monolit predstavlja, najpopularnija je da je to nacin na koji ekstraterestrijalni oblik zivota komunicira sa nama i podstice nas na evoluciju. Dosta popularna interpretacija je i to da monolit predstavlja samo bioskopsko platno, jer dimenzije monolita se savrseno poklapaju sa dimenzijama platna na kom je film prvobitno pustan. Film pocinje tako sto se preko tamnog ekrana cuje rekvijem, ista se pesma cuje samo u scenema kada je monolit prisutan. Kjubrik vidi bioskopsko platno ne samo kao oblik zabave nego kao i alatku koja navodi ljude da razmisljaju i samim tim podstice evoluciju (kao sa majmunima koji su prvi put dosli u kontakt sa monolitom). Ima jos na tone bat shit crazy interpretacija i to samo govori o genijalnosti ovog dela. Ovo bi mozda bilo i upecatljivije gledati dok muziku u pozadini svira orkestar jer to i jeste opera u svemiru.

@Darko014
Pročitaj knjigu od Artura Klarka "Odiseja u svemiru 2001", a možeš i ostale, 2010, 2061, 3001, pa ćeš shvatiti šta predstavlja monolit. A ako igde nađeš obavezno prosčitaj i "Izgubljeni svetovi 2001". U njoj Klark objašnjava ceo proces nastajanja knjige i filma, jer su pravljeni uporedo. Ukratko monolit je višenameski autonomni uređaj koji nadgleda razvoj ljudske rase koji su pokrenuli vanzemaljci, jer je, kako Klark kaže u knjizi "seme razuma suviše retko i suviše dragoceno, da bi se prepustilo sluučaju".