Geni utiču na akademski uspeh

Kod nas retko ko moze da se zaposli na univerzitetu ako mu genetski materijal od koga je nastao nije vec zaposlen na univerzitetu.

Upornost, završiti fakultet znači da si uporan, da imaš radne navike. nema to tolike veze sa inteligencijom. A ni sa genetikom. Poznajem dosta genijalnih ljudi, koji su lenji... na primer. Inače ovaj članak je i društveno opasan. Postoji nešto što se zove "genetski determinizam", što govori da ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. Na tim temeljima su nastale predstave o pozeljnim i nepozeljnim genima, pa o superiornim genima, pa dalje o superiornim nacijama i rasama. Ali živimo u društvu jednakosti, zar ne?
Ako su nečiji roditelji fakultetski obrazovani, oni znaju sta znači studirati, u tom smislu svom detetu mogu da olakšaju taj proces konstantnom podrškom... ali i novcem, jer pretpostavlja se da rade placenije poslove.. Ali ni to ne mora da bude tačno, jer postoje deca koja uprkos svim povoljnim uslovima i dobrim roditeljskim uzorima ne uspevaju da se ostvare...

Mi u Srbiji to odavno znamo. Ako ti je otac dekan na fakultetu ti ces fax zavrsiti pre roka i postaces odmah profesor. Da ne govorimo o karijerama onih ciji su roditelji i rodbina na drzavnim funkcijama.

" Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno."

uzeo si pilota za primer :) ...nebeskog šofera

Kakav se to gen provlaci medju nasom populacijom vec vekovima?

Geni uticu na sve u manjoj ili vecoj meri, a akademski uspeh je vise ogledalo porodice i najblize okoline u kojoj jedinka odrasta. Isti uspeh nije ni garant visoke inteligencije, a sama inteligencija je prilicno razgranata i ne moze se posmatrati samo kroz IQ. Ovo istrazivanje mi deluje povrsno obavljeno ili su samo novinari napisali povrsan clanak.

Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno.

@student

Kako to da geni nisu bitni. Pogledaj prvog pika sa drafta E.Viginsa koji je sin NBA košarkaša, a majka mu je bila vrhunska atletičarka. Kako to da on nije dobio superiornu genetiku? Nismo sv isti, i nemamo svi istu startnu poziciju. Ako ti nemaš kapacitet(genetski) da budeš hirurg možeš da učiš 20h dnevno, ali džabe.

"Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno."
(mare, 20. oktobar 2014 16:09)

Može Mare. Svako može da studira sa uspehom i da postane šta on želi. Ko zna iz kog je naftalina Tanjug ovo zastarelo mišljenje s polovine prošlog veka izvadio. Odavno je dokazano da su geni za to najmanje bitni. Odavno deca završavaju fakultete i sa većim stepenom mongoloidnosti (Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21). Geni apsolutno nemaju veze sa time da li neko nešto može da nauči i razume. Svako može svašta da nauči ako to radi sa osmehom i zato što on to sam želi. Na silu ne ide ništa ni u glavu.
PS: Smanjite važnost gena, oni sa mogućnostima mozga nemaju nikakve veze. Svaki mozak može sam sebe da programira i osposobi i za najviše intelektualne domete. Previše se i nezasluženo daje važnost tim genima, a oni ne određuju ni izgled nečijeg lica. Ima nešto i u morfologiji i to mlogo više nego što se to do skoro mislilo.

@student, Ljudi se razlikuju. Geni se razlikuju. Ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. To je Cinjenica. Cinjenice se ne mogu menjati. Tacno je da na osnovu toga mogu nastati teorije o superiornim rasama, ali to nema veze sa samom cinjenicom. Ona je tu, uvek ista. Ljudi se razlikuju.

Pradeda mi je bio poljoprivrednik , deda kamiondzija , otac domar , a ja zavsna godina na ETF-u sa 21 godinom .

genetika nema apsolutno nikakve veze sa inteligencijom inteligencija nije nasledna ona se otkriva kroz zivot i ona je najveci da od boga,mozete da nasledite celavost,velik nos ,duge noge,ali intelekt sami morate da otkrijete u suprotnom bi deca nasledjivali i poslove i stavove i moc rasudjivanja od roditelja ,a to je ne cesto nesto oko cega se deca i roditelji najvise razjedinjuju.

Baba i deda su bili profesori matematike. Pa se nadam se vucem njihove gene i inteligenciju da završim školu kako treba. A sad se čini okej, samo da tako i nastavim :)

Ljudi se razlikuju. Geni se razlikuju. Ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. To je Cinjenica. Cinjenice se ne mogu menjati. Tacno je da na osnovu toga mogu nastati teorije o superiornim rasama, ali to nema veze sa samom cinjenicom. Ona je tu, uvek ista. Ljudi se razlikuju.
(Bee-Zon, 20. oktobar 2014 20:52)

Grešiš, ovde se radi o intelektualnim sposobnostima i ne radi se o sportskim. Da svako ne dobije telo da bude Novak Đoković zna i moja baba, ali zato svako ima mozak da bude drugi Ajnštajn. Potrebno je samo to i da hoće i da radi na tome od malih nogu. Genetika za nerad nije nikakvo opravdanje. Čovek i u debeloj starosti može da počne da uči kineski ili japanski i da ga nauči ako to i želi. Odavno je dokazano da starci i sa tkz. starosnim rupama u mozgu mogu da imaju najveće intelektualne rezultate. I imaju ih. Niko ne zna kako ali ih imaju i ako imaju rupe kao i oni sa nekim perkinsonom. Ključ za uspeh je u aktivnosti, treningu i interesovanju. U Srbiji se tkz. savanti smatraju za zaostale i glupe, dok su ti isti savanti na zapadu i ovom celom svetu važe za najinteligentnije ljude. To što oni u pametnim rukama i sa pametnim vaspitanjem i obrazovanjem mogu prevazilazi svaku čaroliju i magiju. Na netu ste i pogledajte BBC dokumentarce šta ti ljudi sve rade i ako su u vašim očima i dalje samo nedopravljeni mongoloidi jer ne mogu da koriste kašiku. Na žalost većina i danas tako misli o njima kod nas. Na žalost.

Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno.

genetika nema apsolutno nikakve veze sa inteligencijom inteligencija nije nasledna ona se otkriva kroz zivot i ona je najveci da od boga,mozete da nasledite celavost,velik nos ,duge noge,ali intelekt sami morate da otkrijete u suprotnom bi deca nasledjivali i poslove i stavove i moc rasudjivanja od roditelja ,a to je ne cesto nesto oko cega se deca i roditelji najvise razjedinjuju.

"Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno."
(mare, 20. oktobar 2014 16:09)

Može Mare. Svako može da studira sa uspehom i da postane šta on želi. Ko zna iz kog je naftalina Tanjug ovo zastarelo mišljenje s polovine prošlog veka izvadio. Odavno je dokazano da su geni za to najmanje bitni. Odavno deca završavaju fakultete i sa većim stepenom mongoloidnosti (Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21). Geni apsolutno nemaju veze sa time da li neko nešto može da nauči i razume. Svako može svašta da nauči ako to radi sa osmehom i zato što on to sam želi. Na silu ne ide ništa ni u glavu.
PS: Smanjite važnost gena, oni sa mogućnostima mozga nemaju nikakve veze. Svaki mozak može sam sebe da programira i osposobi i za najviše intelektualne domete. Previše se i nezasluženo daje važnost tim genima, a oni ne određuju ni izgled nečijeg lica. Ima nešto i u morfologiji i to mlogo više nego što se to do skoro mislilo.

Baba i deda su bili profesori matematike. Pa se nadam se vucem njihove gene i inteligenciju da završim školu kako treba. A sad se čini okej, samo da tako i nastavim :)

@student

Kako to da geni nisu bitni. Pogledaj prvog pika sa drafta E.Viginsa koji je sin NBA košarkaša, a majka mu je bila vrhunska atletičarka. Kako to da on nije dobio superiornu genetiku? Nismo sv isti, i nemamo svi istu startnu poziciju. Ako ti nemaš kapacitet(genetski) da budeš hirurg možeš da učiš 20h dnevno, ali džabe.

Upornost, završiti fakultet znači da si uporan, da imaš radne navike. nema to tolike veze sa inteligencijom. A ni sa genetikom. Poznajem dosta genijalnih ljudi, koji su lenji... na primer. Inače ovaj članak je i društveno opasan. Postoji nešto što se zove "genetski determinizam", što govori da ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. Na tim temeljima su nastale predstave o pozeljnim i nepozeljnim genima, pa o superiornim genima, pa dalje o superiornim nacijama i rasama. Ali živimo u društvu jednakosti, zar ne?
Ako su nečiji roditelji fakultetski obrazovani, oni znaju sta znači studirati, u tom smislu svom detetu mogu da olakšaju taj proces konstantnom podrškom... ali i novcem, jer pretpostavlja se da rade placenije poslove.. Ali ni to ne mora da bude tačno, jer postoje deca koja uprkos svim povoljnim uslovima i dobrim roditeljskim uzorima ne uspevaju da se ostvare...

Pradeda mi je bio poljoprivrednik , deda kamiondzija , otac domar , a ja zavsna godina na ETF-u sa 21 godinom .

" Realno, ne može svako da postane pilot, hirurg.. jer nema dobru genetsku osnovu. Ali zato može da bude vrhunski fudbaler, ili kvalitetan majstor. Nema tu ništa čudno."

uzeo si pilota za primer :) ...nebeskog šofera

Kakav se to gen provlaci medju nasom populacijom vec vekovima?

@student, Ljudi se razlikuju. Geni se razlikuju. Ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. To je Cinjenica. Cinjenice se ne mogu menjati. Tacno je da na osnovu toga mogu nastati teorije o superiornim rasama, ali to nema veze sa samom cinjenicom. Ona je tu, uvek ista. Ljudi se razlikuju.

Geni uticu na sve u manjoj ili vecoj meri, a akademski uspeh je vise ogledalo porodice i najblize okoline u kojoj jedinka odrasta. Isti uspeh nije ni garant visoke inteligencije, a sama inteligencija je prilicno razgranata i ne moze se posmatrati samo kroz IQ. Ovo istrazivanje mi deluje povrsno obavljeno ili su samo novinari napisali povrsan clanak.

Kod nas retko ko moze da se zaposli na univerzitetu ako mu genetski materijal od koga je nastao nije vec zaposlen na univerzitetu.

Mi u Srbiji to odavno znamo. Ako ti je otac dekan na fakultetu ti ces fax zavrsiti pre roka i postaces odmah profesor. Da ne govorimo o karijerama onih ciji su roditelji i rodbina na drzavnim funkcijama.

Ljudi se razlikuju. Geni se razlikuju. Ljudi po rodjenju nemaju iste genetske predispozicije za samoostvarivanje. To je Cinjenica. Cinjenice se ne mogu menjati. Tacno je da na osnovu toga mogu nastati teorije o superiornim rasama, ali to nema veze sa samom cinjenicom. Ona je tu, uvek ista. Ljudi se razlikuju.
(Bee-Zon, 20. oktobar 2014 20:52)

Grešiš, ovde se radi o intelektualnim sposobnostima i ne radi se o sportskim. Da svako ne dobije telo da bude Novak Đoković zna i moja baba, ali zato svako ima mozak da bude drugi Ajnštajn. Potrebno je samo to i da hoće i da radi na tome od malih nogu. Genetika za nerad nije nikakvo opravdanje. Čovek i u debeloj starosti može da počne da uči kineski ili japanski i da ga nauči ako to i želi. Odavno je dokazano da starci i sa tkz. starosnim rupama u mozgu mogu da imaju najveće intelektualne rezultate. I imaju ih. Niko ne zna kako ali ih imaju i ako imaju rupe kao i oni sa nekim perkinsonom. Ključ za uspeh je u aktivnosti, treningu i interesovanju. U Srbiji se tkz. savanti smatraju za zaostale i glupe, dok su ti isti savanti na zapadu i ovom celom svetu važe za najinteligentnije ljude. To što oni u pametnim rukama i sa pametnim vaspitanjem i obrazovanjem mogu prevazilazi svaku čaroliju i magiju. Na netu ste i pogledajte BBC dokumentarce šta ti ljudi sve rade i ako su u vašim očima i dalje samo nedopravljeni mongoloidi jer ne mogu da koriste kašiku. Na žalost većina i danas tako misli o njima kod nas. Na žalost.