Kako je bolovati od akutne šizofrenije?

Poučan tekst.

fenomenalno

Nažalost, pre mesec dana preminuo je moj drug iz detinjstva koji je bio bolestan od šizofrenije. Preminuo je u bolnici, u 52. godini. Simptomi slični opisanima su mu se pojavili pre oko 30 godina. Pod lekovima i uz veliku brigu svoje porodice, kao i uz prihvatanje svog društva on je uspeo da završi težak faktultet. Nažalost, nikada nije uspeo da se zaposli. Nakon nekoliko godine završio je u zatvorenoj ustanovi. Duša me boli zbog onoga što mu se dogodilo, nikada nije imao šanse.
Iskreno se nadam da postoje novi i bolji lekovi (mada nisam siguran) koji mogu da pomognu dugoročnije, da će ovaj mladi čovek imati šansu da poživi svoj život normalno i dostojanstveno.

Mentalnu bolest treba prihvatiti kao što prihvatimo fizičku. Bio mi je koristan ovaj tekst. Hvala.

Uverljivo i potresno ispricano... Brat mog prijatelja je kao mlad oboleo od sizofrenije ali je sa vremenom bivao sve vise agresivan prema clanovima porodice pa i prema majci (sto ovaj mladic nije). Isto je pokazivao cudan odnos prema televizoru - mrzeo ga je ali nije mogao bez njega. Nocu je odvrtao glasnocu do kraja i vikao na televizor. Kad se pokvario, izbacio ga je kroz prozor sa sestog sprata... Sad je miran, covek u godinama, dugo i redovno pije lekove ali to je samo senka nekadasnjeg mladica, ponosa i nade svoje familije.
Ovaj momak je prosao mnogo bolje i svako dobro mu zelim. Citajuci njegov zapis pomislim kako smo krhki i kako je lomljiva ova nasa konstrukcija koju zovemo realnost. Kako je pisao Sekspir: "We are such stuff
As dreams are made on; and our little life Is rounded with a sleep."

ovako se slicno osecaju ljudi sa panicnim poremecajem,postraumatskim stresnim, klinickom depresijom i bipolarnom.
ipak..shizofrenija je najstrasnija od svega.
Sustina je da se treba boriti svom snagom za svaki dan i mesec vremena.
a sta bude..bice.

Ovaj car u srbiji ne bi bio bolestan, imao bi blistavu političku karijeru

Sjajan tekst.... izuzetno poucan! Kako za ljude koji boluju od ove ili slicnih bolesti, tako i za rodbinu, prijatelje, a i za nas zdravstvene radnike!

naivan.I nije za srbiju.
moja sestra je sizofrenicar.
nema joj pomoci
bar ne ovde u srbiji. i nema ona tu snagu.
sizofrenicar je takodje covek, sa bolesnim razumom. i sa licnoscu. ta licnost mora da bude jaka. ekstremno jaka da bi mogla da izneze sav teret prihvatanja bolesti i suocavanja sa svime sto ona nosi. muskarci su uglavnom ti koji (retko) uspeju da se nose sa ovim zlom. to je moje misljenje.. ali generalno, obolelim ljudima nema pomoci.. ono sto samo mali procenat obolelih moze je - da prihvati i prilagodi se.
jako dovar film na ovu temu je blistavi um sa rasel krouom. i najbolje od svega je sto je istinit.

Bravo! Hvala Vam na ovakvom clanku. Zelim mu svu srecu!

Tekst je odličan ali sumnjam da bi takva situacija bila i u Srbiji.
Ljudi su puni predrasuda a šef koji čuva posao deluje mi nadrealno u današnjim uslovima.
No nadam se da polako idemo ka razumevanju i da će i kod nas biti bolje.

Odusevljen sam, doduse nisam siguran da bi okruzenje nekoga u Srbiji postupalo isto kao u njegovom slucaju! Opsta svest drustva i edukacija su od fundamentalnog znacaja za neciji oporavak od mentalnog oboljenja!

Najezio sam se čitajući. Mnogo pozitivan tekst.

Ko god je upoznat malo bolje zna da su mentalne bolesti u nekim slučajevima sasvim izlečive,a u drugim pacijent mora doživotno uzimati lekove i pomoću njih normalno funkcioniše. Psihotične epizode su destruktivne za sam mozak i pogoršavaju stanje bolesti. Mogu se sasvim sprečiti uzimanjem lekova i najveći problem je kad pacijent odbija da nastavi terapiju uveren da mu je dobro. Tad nastupaju pogoršanja bolesti i zbog takvog ponašanja pacijenata i ponavljanja tih epizoda društvo i rodbina ga napuštaju i otežavaju mu već tešku situaciju. Tim ljudima treba podrške i redovna terapija. Bolest je kao i svaka druga.

Moja mama je imala akutnu sizofreniju i nikada mi nije ispricala kako se osecala tokom napada, a ja sam bila mala da bih razumela

kakva ispovest, zastrasujuce

Joj, joj, ja imam sizofrenicare u porodici. Doduse nismo bliski...ali, da li je nasledno? I meni smeta buka, tv, stalno nesto razmisljam, zamisljam i budim se nocu, povlacim u sebe i imam ispade. Do sad sam mislila da je to cista lenjost i razmazenost...

Evo sad vec imam strah da cu dobiti akutnu sizofreniju, pre spavanja cu vec izmastati simptome a do sutra cu vec biti ubedjena da je imam, ovakvi tekstovi nisu za mene ....u potpisu.....

Užas. Bolje da nisam ni čitao jer mi se sad čini da ću i ja tako u jednom trenutku da poludim.

Za sve vas koji ste rekli da ovo nije šizofrenija: postoji više vrsta šizofrenije.

Mada, čini mi se da postoji jedna zajednička nit za sve njih: kao kada pukne graničnik opruge u mehanizmu na navijanje i on počne da se odvija velikom brzinom. Kao kada se zaglavi pedala za gas. Um šizofreničara je pod ogromnim pritiskom da stvori smisao ni iz čega za gomilu besmislenih podataka. Zato i kažu da je tanka granica između genija i ludaka. Paranoja je posledica "uspešnog" rešavanja tog zadatka jer ona pronalazi rešenje koje "sve objašnjava", "sve je tako povezano", "sve je ustvari jednostavno". Možda zato sestra jednog od komentatora nema psihotične napade - njenom mozgu su se "karte otvorile", dok je sirotom momku iz članka sve nejasno i muči se da shvati, nije u stanju da odustane.

Ne znam da li je moguće postati šizofreničar postavljanjem sebi preteških i preopštih mentalnih zadataka? Moguće je da da. Možda zato ona napada mlade ljude, koji su u traganju za smislom svega, svog života, sveta, ljudskog postojanja, teorije svega, ... Čovek mora da shvati da postoje granice njegovog uma i da ne pokušava da ga gura preko ivice.

Fight club...

@Marko
Žao mi je što ti je sestra obolela od ove bolesti i mogu samo da pretpostavim koliko je teško njenoj porodici da se nosi sa ovim. Ono što si ti opisao, sigurna sam, važi za tvoju sestru, ali ne mora da važi i za ostali obolele od šizofrenije.
Prvo, ima mnogo tipova šizofrenije i među tim tipovima takođe ima razlika, jer zavisi od drugih poremećaja ličnosti sa kojima se ova bolest (grupa bolesti) preklapa.
Drugo, u članku je opisan pa skoro školski primer psihotičnog napada, koji se može vezivati za šizofreniju, ali i neke druge bolesti.
Treće, od simptoma koje si opisao za svoju sestru, samo neki su simptomi šizofrenije (psihotični napadi, paradnoidne misli), ali laganje, manipulacija i ostalo spada u druge poremećaje ličnosti.

HVALA ZA TEKST I KOMENTARE. JA SAM MAJKA, MOJE DETE(33 GOD.)BOLUJE OD BIPOLARNE BOLESTI OD 20-te GODINE. MNOGO TOGA SMO POKUŠALI I JOŠ UVEK SE BORIMO. ZNAM DA JE NJOJ NAJTEŽE. DALA BIH SVE SAMO DA SE VRATI ONO VREME KADA JE BILA PONOS SVIH NAS. PAMET, INTELIGENCIJU NIJE IZGUBILA, ALI REALNOST, RAZBORITOST, SNAGU DA SE BORI NEMA. NAŽALOST TREBALO JE 8 GOD. DA SE UTVRDI DIJAGNOZA, TAKVI SU USLOVI U SRBIJI. LEČENJE SE SVODI SAMO NA LEKOVE, A SVI ZNAJU KAKO TI LEKOVI POGUBNO DELUJU, A OD PSIHO TERAPIJE NEMA NIŠTA. MOLILA BIH AKO NEKO IMA ISKUSTVA U LEČENJU OVE BOLESTI DA MI PREPORUČI PROVERENOG PSIHO TERAPEUTA. HVALA ZA TEKST I KOMENTARE. ZDRAVLJE I SREĆU SVIMA ŽELIM

Tek tako, bez najave.

ako je ovo tačno svi moji poiznanici kao i ja imamo bar 70 posto goreopisanih simptoma!

Za mene je najjaci utisak to sto je ipak toliko ljudi komentarisalo,dalo svoje misljenje,jer se obicno o ovome cuti....nema leka,ali se mogu neke stvari drzati pod kontrolom...uredan zivot, lekovi...razumevanje....pitam se ...odakle snage mom muzu da je samnom bolesnom i plasi me dan ako kojim slucajem ostanem sama.

Marko, vi opisujete paranoidnu psihozu, a ovo je klasican napad sizofrenije sa halucinacijama koje su karakteristicne za bolest.

Meni bliska osoba je u braku sa osobom cija je dijagnoza F60.9...POREMECAJ LICNOSTI(NEOZNACEN)...ona takoodje ima halucinacije(tipa ,da vidi coveka na vratima,ili cuje konstantni shum vode,takoodje ima napade ja ke agresivnosti,cak je pokusala i detetuda naudi.Kad je to prodje pada u tesku depresiju i onda je hvata strah da ce nauditi deci...Ja sam pokusavala da joj pomognem,ali na kraju sam pocela da se uvlacim u tu pricu,pa recimo kad govori da jako susti voda,ja trcim i proveravam sve po stanu...nekad je jako agresivna i verbalno i fizicki,a onda dodje period totalne nemoci...Hocu reci da je jako tesko porodici da se nosi sa tim,jer jednostavno neuki ljudi kraj takvih isto ulete u problem...cak kad se govori o njoj i njenom muzu ,lekari to opisuju kao,,folie e du,,tj lydilo udvoje..jer naprosto zivi sa takvom osobom...A kontrole nisu obavezne,pa tako meseci prodju dok se javi lekaru,i to samo kad je u toj fazi utucenosti....jednostavno nema mnogo pomoci za takve osobe,tim pre mi je drago da je pisac ovog teksta bas dugo ok

Ne uspeh da procitam text do kraja, ne mogu da se koncentrisem. Mozda i ja imam sizofreniju. Ko bi u danasnje vreme znao sta je sizofrenija, sta stres, sta hipohondrija! Sve nam se zamesalo u glavi.

Prvo bih vas zamolio da ne prenosite ovakve tekstove bez medicinskog tumačenja, stručnih ljudi iz oblasti psihijatrije.
Prvo ne treba da se plašie, ako imate 30 i kusur godina, šanse da obolite od ove opake bolesti se mere u promilima.
Drugo, i ako psihotična epizoda može da bude akutna, ako traje duže od 2-3 nedelje, vodi se kao hronični poremećaj.
Treće, ova bolest je genetski nasledna i kod genetski predisponiranih osoba je dovoljan neki veći stres ili trauma da se bolest aktivira,(najčešće po završetku puberteta).
I kao četvrto, šizofrenija je neizlečiva bolest sa tedencijom stalnog duševnog i mentalnog i socijalnog propadanja obolele osobe.
P.S.nadam se da će te ovaj tekst objaviti, jer je samo edukativnog karaktera.

Tekst je odlucan!!

Treba prepoznati pravu sizofreniju. Lagano je prepoznati, ako dolazi do halucinacija (sto nije uvek slucaj), ali ostali simptomi mogu upucivati na sizofreniju, a da ona ne postoji. Moze da se radi i o recimo depresiji koja, ako se na vreme prepozna, moze da se 'leci' i bez pilula. Naravno, ne pisem o onoj depresiji od nekoliko dana koja svakoga u zivotu ponekad uhvati. Sve u svemu sizofrenija nije problem, problem su ljudi koji si ne zele priznati da boluju od nje, pa ne zele da se lece. Licno znam jednog takvog i kada je na pilulama jedan covek, a kada nije na njima sasvim drugi.

Mada je tekst pisma/ispovijesti prilicno realan ipak se ne moze zakljuciti da pomenuta osoba
pripada grupi koja je definisana kao sizofrenicari. Nije u pitanju tezina bolesti nego ustvari
okolnosti koje tu bolest jednostavno definisu i koje su izrazene ocevidno.Prosjecan sizofrenik
je u isto vrijeme i psihopata,drustveno opasan i nesvjestan svojih poduhvata.Ono sto nedostaje
jednoj takvoj osobi jeste osjecanje.Ono sto se razvija sa seksualnim osjecanjima jeste i osjecanje
ljubavi ili mrznje koji su izrazene tjelesnim reakcijama.Izgleda da mladi covjek jos uvijek
posjeduje te osobine iako su one manje/vise poremecene.Sizofrenija se ne pojavljuje iznenada;
ona se polako privlaci/uvlaci u momentima prve zrelosti.Vrlo cesto su neobico disciplinovane
osobe, koje naocigled djeluju pedantno, samo obicni sizofrenici .Potreban je samo neznatan
vihor da se ta fasada raspadne.Medju glumcima nalazimo veliki broj sizofrenicara.Napadi
takve bolesti nijesu ozbiljni,u opstem smislu,ali su zato tragicni jer imaju zivotno trajanje
i neizljecivi su.Mladi covjek, koji u napisu doslovno opisuje svoje stanje,ima jedan ozbiljan
napad depresije koja je vrlo cesto fatalna.Interesantno je da on pominje drustvo koje je ustvari
bilo odgovorno za njegov napredak.Prosjecan sizofrenik ne posjeduje te osobine.On je,
naizgled, nezavisan a njegove misli cak ni terapist ne razumije.
vasilije knezevic, 15 okt. 2014

Ovo nije sizofrenija!
Ja imam bolesnu sestru od ove bolesti.Ovo je nesto sasvim drugo!

Simptomi sizofrenije su:

1.potpuno svestan sta se dogadja oko njega.
2.Misljenje da ga svi mrze i da zele da mu naude.
3.Ne postoji nekontrolisani strah,prividjanje stvari,nekontrolisano mokrenje ili nemogucnost razumevanja sta druge osobe kazu.
4.Osvetoljubivost,pakost i zelja da se drugima naudi.Zbog: tacka 2.
5.Sklonost laganju,spletkama.Cilj: da se drugi ljudi sazale na doticnu osobu a krivac da bude osoba kojoj oboleli priprema pakao u zivotu.Cilj je i da se opravdaju buduci postupci obolele osobe.
6.Oboleli je potpuno svestan sta radi,veoma je lukav,opasan i spreman na sve.Pa i oduzeti zivot osobi za koju smatra da je uzrok njegovih problema.
7.Apsoluno ove osobe nemaju probleme sa snom.Spavaju kao topovi,a zaspu vec nakon 10-tak minuta.

Sizofrenija jos uvek nije ispitana do kraja.
Napisano je mnogo knjiga.

Ali,kakav je obolela osoba od sizofrenije - mozete znati jedino ako postanete OBJEKT koji je napao oboleli od sizofrenije.Ja sam nazalost sve ovo prosao od strane moje sestre.

Tekst koji je ovde predstavljen nema mnogo veze sa sizofrenijom.Pre ce biti da osoba boluje od neke fobije.

Pozdrav.

Cesto pomislim da li "nema izlecenja" od ovih "tezih" psihickih bolesti mozda zato sto je lecenje potpuno pogresno? Realno sve se tretira toliko povrsno, uglavnom samo stisavanjem simptoma i osecaja, umesto traganjem za pravim uzrocima tih simptoma i cele bolesti i onda tek terapijom. Zapravo je najveci problem sto je jedna od prvih stvari koje svi psihoterapeuti nauce da "ne smeju da se saosecaju sa pacijentom jer tako mogu i sami da obole". Ja nznm, izgleda ti "eksperti" i profesori koji nas tome uce ne razumeju sta to znaci biti covek, kako mogu ocekivati da ce pomoci coveku koji boluje npr od depresije ("bolesti 21. veka") bez SAOSECANJA, pa valjda treba da taj covek vidi da je ljudima zaista stalo do drugih ljudi, tako ce i videti da vredi ziveti i "izleciti se". Umesto toga nase terapije se svode na hemiju i realno lazi, lazno saosecanje, lazno interesovanje, i najgore od svega - tehnike kako pacijent sam sebe da obmane (autosugestija nije nista drugo do tehnika samoobmane). Ne znam mnogo o sizofreniji ali znam dosta o depresiji i verujem da je autosugestija jedan od glavnih uzroka podele licnosti, i da zapravo u mnogome doprinosi razvoju depresije u ozbiljnije psihicke poremecaje.
Depresija nije bolest pojedinca, depresija je bolest drustva u kojem zivimo! I zaista verujem da je u sustini jednako, bar delimcno, za svaku psihicku i dusevnu bolest (bez cisto bioloskih uzroka). Zaista psihoterapija zahteva fundamentalne promene ako se od nje ocekuje da zaista leci ljude.

Pitajte tadica

@jasmina
Ima leka za takve ljude.

@Marko
Meni se pre cini da ti patis od nekog poremecaja.

Verovatno su ga stavili u kucu velikog brata.

@marko

to sto ti opisujes nije sizofrenija, pre (gotovo sigurno) je to neki od cluster B poremecaja licnosti http://en.wikipedia.org/wiki/Cluster_B_personality_disorders

nisam strucan ali verovatno APD procitaj simptome pa uporedi svoju sestru

Cluster B je gotovo neizleciv, jer se ne moze leciti lekovima vec jedino dugogodisnjom terapijom (Behevioralnom ili Cognitivnom) i poremecaj nije uzrokovan poremecajem u hemiji mozga (zato se ne moze leciti lekovima) vec traumama iz detinjstva. KOD NAS NE POSTOJE TERAPEUTI ZA CLUSTER B.

Jedino sto mozes da uradis je da zastitis sebe i prekines svaki kontakt sa APD i vremenom ce naci neku drugu zrtvu....

Srecno i zapamti jedino je vazno da zastitis sebe NO CONTACT!

Šizofreno!!!

@Katica
Jedna prirodna iskrenost navodi me da napisem i drugi komentar da bih koliko/ toliko
pomogao.Ne postoji neki magionicar psihoterapist/psihijator koji bi mogao pomoci,
ustvari nemogucnost pomoci sastoji se u tome da se tu susrecemo sa fizioloskim stanjem
koje zahtijeva,mozda,hirursku intervenciju.U pitanju je vrlo neznatna mozdana veza koja
to uzrokuje i koja se ne mora pojaviti a ako se pojavi ostaje vjecno.Melani Klen je jedan od
autora koji je vrlo koristan i vrlo jednostavan,onda Searls.Imam u porodici mnoge od
profesionalaca,psihoterapeuta i psihijatora a takodje i oboljelih vrlo bliskih osoba kojima
vec vise od dvadeset godina se ne moze naci neka izrazita pomoc.Ponekad je pomoc laika
korisnija nego nekoga ko je poznati psiholog.Roditelji,majka za zensku osobu a otac za musku
mogu uciniti nemoguci napredak.Potrebno je povratiti povjerenje u ljude uopste a to se obicno
ostvaruje od kolijevke.Potrebno je dovesti osobu do realizacije ukorijenjene bolesti i pokazati
bezrezervni interest u svakodnevno stanje,izvrsavanje najosnovnijih obaveza a onda postepeno
uvoditi komlikovanije duznosti.Ne treba biti sebican jer se time iskljucuje svaka druga alternativa
licnog zivota;osoba postaje neka vrsta roba ali je to ,u svakom slucaju,pozitivnija verzija.Na krajju
bilo kakva verzija lazi je sudbonosna.
vasilije knezevic 26 okt. 2014

Ima raznih sizofrenija a moze biti nasledna ja znam par slucajeva i obolevaju zene po zenskoj liniji ali ne sve. Ne znam za muskarce da li i kod njih ima nasledne.

Ovo nije sizofrenija!
Ja imam bolesnu sestru od ove bolesti.Ovo je nesto sasvim drugo!

Simptomi sizofrenije su:

1.potpuno svestan sta se dogadja oko njega.
2.Misljenje da ga svi mrze i da zele da mu naude.
3.Ne postoji nekontrolisani strah,prividjanje stvari,nekontrolisano mokrenje ili nemogucnost razumevanja sta druge osobe kazu.
4.Osvetoljubivost,pakost i zelja da se drugima naudi.Zbog: tacka 2.
5.Sklonost laganju,spletkama.Cilj: da se drugi ljudi sazale na doticnu osobu a krivac da bude osoba kojoj oboleli priprema pakao u zivotu.Cilj je i da se opravdaju buduci postupci obolele osobe.
6.Oboleli je potpuno svestan sta radi,veoma je lukav,opasan i spreman na sve.Pa i oduzeti zivot osobi za koju smatra da je uzrok njegovih problema.
7.Apsoluno ove osobe nemaju probleme sa snom.Spavaju kao topovi,a zaspu vec nakon 10-tak minuta.

Sizofrenija jos uvek nije ispitana do kraja.
Napisano je mnogo knjiga.

Ali,kakav je obolela osoba od sizofrenije - mozete znati jedino ako postanete OBJEKT koji je napao oboleli od sizofrenije.Ja sam nazalost sve ovo prosao od strane moje sestre.

Tekst koji je ovde predstavljen nema mnogo veze sa sizofrenijom.Pre ce biti da osoba boluje od neke fobije.

Pozdrav.

Pitajte tadica

Verovatno su ga stavili u kucu velikog brata.

Šizofreno!!!

Mada je tekst pisma/ispovijesti prilicno realan ipak se ne moze zakljuciti da pomenuta osoba
pripada grupi koja je definisana kao sizofrenicari. Nije u pitanju tezina bolesti nego ustvari
okolnosti koje tu bolest jednostavno definisu i koje su izrazene ocevidno.Prosjecan sizofrenik
je u isto vrijeme i psihopata,drustveno opasan i nesvjestan svojih poduhvata.Ono sto nedostaje
jednoj takvoj osobi jeste osjecanje.Ono sto se razvija sa seksualnim osjecanjima jeste i osjecanje
ljubavi ili mrznje koji su izrazene tjelesnim reakcijama.Izgleda da mladi covjek jos uvijek
posjeduje te osobine iako su one manje/vise poremecene.Sizofrenija se ne pojavljuje iznenada;
ona se polako privlaci/uvlaci u momentima prve zrelosti.Vrlo cesto su neobico disciplinovane
osobe, koje naocigled djeluju pedantno, samo obicni sizofrenici .Potreban je samo neznatan
vihor da se ta fasada raspadne.Medju glumcima nalazimo veliki broj sizofrenicara.Napadi
takve bolesti nijesu ozbiljni,u opstem smislu,ali su zato tragicni jer imaju zivotno trajanje
i neizljecivi su.Mladi covjek, koji u napisu doslovno opisuje svoje stanje,ima jedan ozbiljan
napad depresije koja je vrlo cesto fatalna.Interesantno je da on pominje drustvo koje je ustvari
bilo odgovorno za njegov napredak.Prosjecan sizofrenik ne posjeduje te osobine.On je,
naizgled, nezavisan a njegove misli cak ni terapist ne razumije.
vasilije knezevic, 15 okt. 2014

Ne uspeh da procitam text do kraja, ne mogu da se koncentrisem. Mozda i ja imam sizofreniju. Ko bi u danasnje vreme znao sta je sizofrenija, sta stres, sta hipohondrija! Sve nam se zamesalo u glavi.

Prvo bih vas zamolio da ne prenosite ovakve tekstove bez medicinskog tumačenja, stručnih ljudi iz oblasti psihijatrije.
Prvo ne treba da se plašie, ako imate 30 i kusur godina, šanse da obolite od ove opake bolesti se mere u promilima.
Drugo, i ako psihotična epizoda može da bude akutna, ako traje duže od 2-3 nedelje, vodi se kao hronični poremećaj.
Treće, ova bolest je genetski nasledna i kod genetski predisponiranih osoba je dovoljan neki veći stres ili trauma da se bolest aktivira,(najčešće po završetku puberteta).
I kao četvrto, šizofrenija je neizlečiva bolest sa tedencijom stalnog duševnog i mentalnog i socijalnog propadanja obolele osobe.
P.S.nadam se da će te ovaj tekst objaviti, jer je samo edukativnog karaktera.

Ovaj car u srbiji ne bi bio bolestan, imao bi blistavu političku karijeru

ako je ovo tačno svi moji poiznanici kao i ja imamo bar 70 posto goreopisanih simptoma!

Cesto pomislim da li "nema izlecenja" od ovih "tezih" psihickih bolesti mozda zato sto je lecenje potpuno pogresno? Realno sve se tretira toliko povrsno, uglavnom samo stisavanjem simptoma i osecaja, umesto traganjem za pravim uzrocima tih simptoma i cele bolesti i onda tek terapijom. Zapravo je najveci problem sto je jedna od prvih stvari koje svi psihoterapeuti nauce da "ne smeju da se saosecaju sa pacijentom jer tako mogu i sami da obole". Ja nznm, izgleda ti "eksperti" i profesori koji nas tome uce ne razumeju sta to znaci biti covek, kako mogu ocekivati da ce pomoci coveku koji boluje npr od depresije ("bolesti 21. veka") bez SAOSECANJA, pa valjda treba da taj covek vidi da je ljudima zaista stalo do drugih ljudi, tako ce i videti da vredi ziveti i "izleciti se". Umesto toga nase terapije se svode na hemiju i realno lazi, lazno saosecanje, lazno interesovanje, i najgore od svega - tehnike kako pacijent sam sebe da obmane (autosugestija nije nista drugo do tehnika samoobmane). Ne znam mnogo o sizofreniji ali znam dosta o depresiji i verujem da je autosugestija jedan od glavnih uzroka podele licnosti, i da zapravo u mnogome doprinosi razvoju depresije u ozbiljnije psihicke poremecaje.
Depresija nije bolest pojedinca, depresija je bolest drustva u kojem zivimo! I zaista verujem da je u sustini jednako, bar delimcno, za svaku psihicku i dusevnu bolest (bez cisto bioloskih uzroka). Zaista psihoterapija zahteva fundamentalne promene ako se od nje ocekuje da zaista leci ljude.

Užas. Bolje da nisam ni čitao jer mi se sad čini da ću i ja tako u jednom trenutku da poludim.

Evo sad vec imam strah da cu dobiti akutnu sizofreniju, pre spavanja cu vec izmastati simptome a do sutra cu vec biti ubedjena da je imam, ovakvi tekstovi nisu za mene ....u potpisu.....

@Katica
Jedna prirodna iskrenost navodi me da napisem i drugi komentar da bih koliko/ toliko
pomogao.Ne postoji neki magionicar psihoterapist/psihijator koji bi mogao pomoci,
ustvari nemogucnost pomoci sastoji se u tome da se tu susrecemo sa fizioloskim stanjem
koje zahtijeva,mozda,hirursku intervenciju.U pitanju je vrlo neznatna mozdana veza koja
to uzrokuje i koja se ne mora pojaviti a ako se pojavi ostaje vjecno.Melani Klen je jedan od
autora koji je vrlo koristan i vrlo jednostavan,onda Searls.Imam u porodici mnoge od
profesionalaca,psihoterapeuta i psihijatora a takodje i oboljelih vrlo bliskih osoba kojima
vec vise od dvadeset godina se ne moze naci neka izrazita pomoc.Ponekad je pomoc laika
korisnija nego nekoga ko je poznati psiholog.Roditelji,majka za zensku osobu a otac za musku
mogu uciniti nemoguci napredak.Potrebno je povratiti povjerenje u ljude uopste a to se obicno
ostvaruje od kolijevke.Potrebno je dovesti osobu do realizacije ukorijenjene bolesti i pokazati
bezrezervni interest u svakodnevno stanje,izvrsavanje najosnovnijih obaveza a onda postepeno
uvoditi komlikovanije duznosti.Ne treba biti sebican jer se time iskljucuje svaka druga alternativa
licnog zivota;osoba postaje neka vrsta roba ali je to ,u svakom slucaju,pozitivnija verzija.Na krajju
bilo kakva verzija lazi je sudbonosna.
vasilije knezevic 26 okt. 2014

@jasmina
Ima leka za takve ljude.

@Marko
Meni se pre cini da ti patis od nekog poremecaja.

Joj, joj, ja imam sizofrenicare u porodici. Doduse nismo bliski...ali, da li je nasledno? I meni smeta buka, tv, stalno nesto razmisljam, zamisljam i budim se nocu, povlacim u sebe i imam ispade. Do sad sam mislila da je to cista lenjost i razmazenost...

Za sve vas koji ste rekli da ovo nije šizofrenija: postoji više vrsta šizofrenije.

Mada, čini mi se da postoji jedna zajednička nit za sve njih: kao kada pukne graničnik opruge u mehanizmu na navijanje i on počne da se odvija velikom brzinom. Kao kada se zaglavi pedala za gas. Um šizofreničara je pod ogromnim pritiskom da stvori smisao ni iz čega za gomilu besmislenih podataka. Zato i kažu da je tanka granica između genija i ludaka. Paranoja je posledica "uspešnog" rešavanja tog zadatka jer ona pronalazi rešenje koje "sve objašnjava", "sve je tako povezano", "sve je ustvari jednostavno". Možda zato sestra jednog od komentatora nema psihotične napade - njenom mozgu su se "karte otvorile", dok je sirotom momku iz članka sve nejasno i muči se da shvati, nije u stanju da odustane.

Ne znam da li je moguće postati šizofreničar postavljanjem sebi preteških i preopštih mentalnih zadataka? Moguće je da da. Možda zato ona napada mlade ljude, koji su u traganju za smislom svega, svog života, sveta, ljudskog postojanja, teorije svega, ... Čovek mora da shvati da postoje granice njegovog uma i da ne pokušava da ga gura preko ivice.

Ima raznih sizofrenija a moze biti nasledna ja znam par slucajeva i obolevaju zene po zenskoj liniji ali ne sve. Ne znam za muskarce da li i kod njih ima nasledne.

fenomenalno

naivan.I nije za srbiju.
moja sestra je sizofrenicar.
nema joj pomoci
bar ne ovde u srbiji. i nema ona tu snagu.
sizofrenicar je takodje covek, sa bolesnim razumom. i sa licnoscu. ta licnost mora da bude jaka. ekstremno jaka da bi mogla da izneze sav teret prihvatanja bolesti i suocavanja sa svime sto ona nosi. muskarci su uglavnom ti koji (retko) uspeju da se nose sa ovim zlom. to je moje misljenje.. ali generalno, obolelim ljudima nema pomoci.. ono sto samo mali procenat obolelih moze je - da prihvati i prilagodi se.
jako dovar film na ovu temu je blistavi um sa rasel krouom. i najbolje od svega je sto je istinit.

Meni bliska osoba je u braku sa osobom cija je dijagnoza F60.9...POREMECAJ LICNOSTI(NEOZNACEN)...ona takoodje ima halucinacije(tipa ,da vidi coveka na vratima,ili cuje konstantni shum vode,takoodje ima napade ja ke agresivnosti,cak je pokusala i detetuda naudi.Kad je to prodje pada u tesku depresiju i onda je hvata strah da ce nauditi deci...Ja sam pokusavala da joj pomognem,ali na kraju sam pocela da se uvlacim u tu pricu,pa recimo kad govori da jako susti voda,ja trcim i proveravam sve po stanu...nekad je jako agresivna i verbalno i fizicki,a onda dodje period totalne nemoci...Hocu reci da je jako tesko porodici da se nosi sa tim,jer jednostavno neuki ljudi kraj takvih isto ulete u problem...cak kad se govori o njoj i njenom muzu ,lekari to opisuju kao,,folie e du,,tj lydilo udvoje..jer naprosto zivi sa takvom osobom...A kontrole nisu obavezne,pa tako meseci prodju dok se javi lekaru,i to samo kad je u toj fazi utucenosti....jednostavno nema mnogo pomoci za takve osobe,tim pre mi je drago da je pisac ovog teksta bas dugo ok

Fight club...

Uverljivo i potresno ispricano... Brat mog prijatelja je kao mlad oboleo od sizofrenije ali je sa vremenom bivao sve vise agresivan prema clanovima porodice pa i prema majci (sto ovaj mladic nije). Isto je pokazivao cudan odnos prema televizoru - mrzeo ga je ali nije mogao bez njega. Nocu je odvrtao glasnocu do kraja i vikao na televizor. Kad se pokvario, izbacio ga je kroz prozor sa sestog sprata... Sad je miran, covek u godinama, dugo i redovno pije lekove ali to je samo senka nekadasnjeg mladica, ponosa i nade svoje familije.
Ovaj momak je prosao mnogo bolje i svako dobro mu zelim. Citajuci njegov zapis pomislim kako smo krhki i kako je lomljiva ova nasa konstrukcija koju zovemo realnost. Kako je pisao Sekspir: "We are such stuff
As dreams are made on; and our little life Is rounded with a sleep."

Nažalost, pre mesec dana preminuo je moj drug iz detinjstva koji je bio bolestan od šizofrenije. Preminuo je u bolnici, u 52. godini. Simptomi slični opisanima su mu se pojavili pre oko 30 godina. Pod lekovima i uz veliku brigu svoje porodice, kao i uz prihvatanje svog društva on je uspeo da završi težak faktultet. Nažalost, nikada nije uspeo da se zaposli. Nakon nekoliko godine završio je u zatvorenoj ustanovi. Duša me boli zbog onoga što mu se dogodilo, nikada nije imao šanse.
Iskreno se nadam da postoje novi i bolji lekovi (mada nisam siguran) koji mogu da pomognu dugoročnije, da će ovaj mladi čovek imati šansu da poživi svoj život normalno i dostojanstveno.

Marko, vi opisujete paranoidnu psihozu, a ovo je klasican napad sizofrenije sa halucinacijama koje su karakteristicne za bolest.

Poučan tekst.

Najezio sam se čitajući. Mnogo pozitivan tekst.

@marko

to sto ti opisujes nije sizofrenija, pre (gotovo sigurno) je to neki od cluster B poremecaja licnosti http://en.wikipedia.org/wiki/Cluster_B_personality_disorders

nisam strucan ali verovatno APD procitaj simptome pa uporedi svoju sestru

Cluster B je gotovo neizleciv, jer se ne moze leciti lekovima vec jedino dugogodisnjom terapijom (Behevioralnom ili Cognitivnom) i poremecaj nije uzrokovan poremecajem u hemiji mozga (zato se ne moze leciti lekovima) vec traumama iz detinjstva. KOD NAS NE POSTOJE TERAPEUTI ZA CLUSTER B.

Jedino sto mozes da uradis je da zastitis sebe i prekines svaki kontakt sa APD i vremenom ce naci neku drugu zrtvu....

Srecno i zapamti jedino je vazno da zastitis sebe NO CONTACT!

Bravo! Hvala Vam na ovakvom clanku. Zelim mu svu srecu!

ovako se slicno osecaju ljudi sa panicnim poremecajem,postraumatskim stresnim, klinickom depresijom i bipolarnom.
ipak..shizofrenija je najstrasnija od svega.
Sustina je da se treba boriti svom snagom za svaki dan i mesec vremena.
a sta bude..bice.

Tekst je odlucan!!

Ko god je upoznat malo bolje zna da su mentalne bolesti u nekim slučajevima sasvim izlečive,a u drugim pacijent mora doživotno uzimati lekove i pomoću njih normalno funkcioniše. Psihotične epizode su destruktivne za sam mozak i pogoršavaju stanje bolesti. Mogu se sasvim sprečiti uzimanjem lekova i najveći problem je kad pacijent odbija da nastavi terapiju uveren da mu je dobro. Tad nastupaju pogoršanja bolesti i zbog takvog ponašanja pacijenata i ponavljanja tih epizoda društvo i rodbina ga napuštaju i otežavaju mu već tešku situaciju. Tim ljudima treba podrške i redovna terapija. Bolest je kao i svaka druga.

@Marko
Žao mi je što ti je sestra obolela od ove bolesti i mogu samo da pretpostavim koliko je teško njenoj porodici da se nosi sa ovim. Ono što si ti opisao, sigurna sam, važi za tvoju sestru, ali ne mora da važi i za ostali obolele od šizofrenije.
Prvo, ima mnogo tipova šizofrenije i među tim tipovima takođe ima razlika, jer zavisi od drugih poremećaja ličnosti sa kojima se ova bolest (grupa bolesti) preklapa.
Drugo, u članku je opisan pa skoro školski primer psihotičnog napada, koji se može vezivati za šizofreniju, ali i neke druge bolesti.
Treće, od simptoma koje si opisao za svoju sestru, samo neki su simptomi šizofrenije (psihotični napadi, paradnoidne misli), ali laganje, manipulacija i ostalo spada u druge poremećaje ličnosti.

Za mene je najjaci utisak to sto je ipak toliko ljudi komentarisalo,dalo svoje misljenje,jer se obicno o ovome cuti....nema leka,ali se mogu neke stvari drzati pod kontrolom...uredan zivot, lekovi...razumevanje....pitam se ...odakle snage mom muzu da je samnom bolesnom i plasi me dan ako kojim slucajem ostanem sama.

Sjajan tekst.... izuzetno poucan! Kako za ljude koji boluju od ove ili slicnih bolesti, tako i za rodbinu, prijatelje, a i za nas zdravstvene radnike!

HVALA ZA TEKST I KOMENTARE. JA SAM MAJKA, MOJE DETE(33 GOD.)BOLUJE OD BIPOLARNE BOLESTI OD 20-te GODINE. MNOGO TOGA SMO POKUŠALI I JOŠ UVEK SE BORIMO. ZNAM DA JE NJOJ NAJTEŽE. DALA BIH SVE SAMO DA SE VRATI ONO VREME KADA JE BILA PONOS SVIH NAS. PAMET, INTELIGENCIJU NIJE IZGUBILA, ALI REALNOST, RAZBORITOST, SNAGU DA SE BORI NEMA. NAŽALOST TREBALO JE 8 GOD. DA SE UTVRDI DIJAGNOZA, TAKVI SU USLOVI U SRBIJI. LEČENJE SE SVODI SAMO NA LEKOVE, A SVI ZNAJU KAKO TI LEKOVI POGUBNO DELUJU, A OD PSIHO TERAPIJE NEMA NIŠTA. MOLILA BIH AKO NEKO IMA ISKUSTVA U LEČENJU OVE BOLESTI DA MI PREPORUČI PROVERENOG PSIHO TERAPEUTA. HVALA ZA TEKST I KOMENTARE. ZDRAVLJE I SREĆU SVIMA ŽELIM

Tek tako, bez najave.

kakva ispovest, zastrasujuce

Moja mama je imala akutnu sizofreniju i nikada mi nije ispricala kako se osecala tokom napada, a ja sam bila mala da bih razumela

Tekst je odličan ali sumnjam da bi takva situacija bila i u Srbiji.
Ljudi su puni predrasuda a šef koji čuva posao deluje mi nadrealno u današnjim uslovima.
No nadam se da polako idemo ka razumevanju i da će i kod nas biti bolje.

Mentalnu bolest treba prihvatiti kao što prihvatimo fizičku. Bio mi je koristan ovaj tekst. Hvala.

Odusevljen sam, doduse nisam siguran da bi okruzenje nekoga u Srbiji postupalo isto kao u njegovom slucaju! Opsta svest drustva i edukacija su od fundamentalnog znacaja za neciji oporavak od mentalnog oboljenja!

Treba prepoznati pravu sizofreniju. Lagano je prepoznati, ako dolazi do halucinacija (sto nije uvek slucaj), ali ostali simptomi mogu upucivati na sizofreniju, a da ona ne postoji. Moze da se radi i o recimo depresiji koja, ako se na vreme prepozna, moze da se 'leci' i bez pilula. Naravno, ne pisem o onoj depresiji od nekoliko dana koja svakoga u zivotu ponekad uhvati. Sve u svemu sizofrenija nije problem, problem su ljudi koji si ne zele priznati da boluju od nje, pa ne zele da se lece. Licno znam jednog takvog i kada je na pilulama jedan covek, a kada nije na njima sasvim drugi.