Hajde da pričamo o... samoubistvu

Moja majka je izvrsila samoubistvo. Bila u ranim 40-im. Izuzetno inteligentna,a porodica bez nekih vecih problema i turbulencija,pogotovu ne egzistencijalnih. Valjda kao nasledan faktor i ja sam patio od obsesivnih poremecaja,ali bez suicidalnih namera. Nikad je ni na koji nacin nisam osudio, bilo bi sebicno, jer je u nekom kolokvijalnom znacenju imala rak duse,sa mnogobrojnim metastazama na istoj i ona je nasla svoj izlaz u tome. Mislim da su psihicki problemi zbog prirode svog uzroka jos uvek nepoznanica i najboljim lekarima i predstavljaju najteze izlecive bolesti.

Jedini centar u Srbiju koji se bavi prevencijom suicida je centar "Srce" iz NS. Centar radi duze od 20 god. Ljudi pricajmo o tome, zar ove brojke ne govore i previse. Imamo problem!

@ paklena pomorandza
Naucno je jedino dokazano da postoji hromozom samoubica, koji se aktivira kad tad u zivotu. No, nije ovde rec samo o tome.
Ja sam ostao bez sestre koja je nakon porodjaja pala u depresiju. Nezna i puna zivota, radosti, sa visokim obrazovanjem i poslom koji se samo pozeleti moze.
Ono sto se njoj dogodilo je poznato stanje u svetu medicine, ali se u ovoj zemlji ne prati i ne obraca paznja na porodilje u meri kojom bi trebalo.
Ono sto porodica i okruzenje uoce je nedovoljno. Reakcija je u velikom broju slucajeva zakasnela.
Narod je neobavesten, zatucan i mediji koji bi mogli da pomognu, ne rade nista po tom pitanju.
U Engleskoj, kada se zena porodi, obavezan je pregled neuropsihijatra koji u samom startu zapazi da li ima, ili nema indicija ka depresiji i potrebi za eventualnim lecenjem.
Kod nas je sve prepusteno slucaju. Zena koja nema nikakvih novcanih problema, odjednom pocinje da pominje nemastinu i propast. U mesec dana se od neznog cveta, promeni u zver koja se na nepojmljiv nacin ubije pored rodjene bebe.
Svi oni(a ima ih mnogo) koji ne znaju sta je to depresija, kazu:"kako je mogla da ostavi dete?"
Nije to bila ona...ona je bila nasa dika i ponos...bolest je ta koja nam je oduzela.
Molim medije i B92 da cesce pise i govori o ovom problemu, jer je on kolektivan i niko od nas ne zna sta nas sutra ceka. Moramo da se edukujemo non stop. Da ucimo i zapazamo. Shvatamo i pomazemo. To je jedino resenje.

depresivne osobe su sklone suicidu-potrebno je na vrijeme uvidjeti da li je osoba depresivna i na vrijeme poceti sa terapijom.

Nema tu pomoci. Neko jednostavno ne moze sam sebi da pomogne,nazalost kod nas ni nema adekvatno lecenje da se coveku pomogne da prevazidje neke probleme kako bi se izvukao.

Niko se predajom nije spasao ( malo je licemerno sto ja to kazem).
Sto bi rekao Nikola Tesla:"covek je rodjen da radi, da trpi i da
se bori.Ko to ne cini mora propasti".

Tako da ta priča da siromaštvo ne utiče na ljudsku psihu, osećaj nesreće, pa i samoubistvo baš i ne drži vodu.
(maka, 10. septembar 2014 23:22)

Nije to tako crno-belo kako se to tebi cini. Hajde da napravimo malo poredjenje. Ako leti ostavis meso van frizidera par sati, pa ga onda konzumiras, velike su sanse da ces se zaraziti nego ako je bilo u frizideru. Ali mozda imas srece, pa se ne zarazis? Isto tako, ako je meso bilo u roku trajanja i propisano cuvano, male su sanse da ces se zaraziti. Ali mozda ces biti baksuz da naidjes na neku usamljenu zalutalu bakteriju, a imas slab imunitet, pa zavrsis sa prolivom i temperaturom.

Tako ti je isto sa depresijom. Svakako ce neki istraumirani ratni veteran, covek koji je izgubio najblize u nesreci, radnik koji je izgubio posao itd. pre oboleti nego neko kome nista ne fali. Ali mozak je cudo, i bogati placu, a ako covek o sebi ne vodi racuna i mentalno se zapusti, puci ce kad-tad, makar imao i milijarde. Pa nije jedan broker sa Vol Strita, novinar, bankar itd. zavrsio u psihijatrijskoj bolnici! A za njih obicno kazemo da su uspesni ljudi.

Depresija ne bira. I nije ista kod svih. Nisu svi depresivci uvek tuzni. Postoji i bipolarna i manicna depresija, kao i distimija itd. Sve su to sitne nijanse, koje laik ne vidi, a u Srbiji se za takve kaze da su lenji ili razmazeni. Kada takav pukne, pa izazove neku tragediju onda ga svi osudjuju. A tada je vec sve kasno.

Moja skolska drugarica je cetri puta pokusala da se ubije. Na razne nacine. I peti put je uspela. Nismo u to vreme bile u kontaktu,ali mi je nasa zajednicka drugarica prenela jedan deo njihove price. Kada je pitala: "zasto to radis" ona je potpuno smireno, samouvereno, kao da prica o sopingu rekla: "meni ovde nije lepo, ja sam ovde nesrecna".

Mislite pozitivno, uvek se nadje neko da vas saslusa !

https://www.youtube.com/watch?v=p0yctBnPLCM&feature=youtube_gdata_player

Nekada davno sam mislila da je čovek najnesrećniji zbog neuzvraćene ljubavi. Posle videh da i nije baš tako. Onda sam pročitala da je čovek ipak najnesrećniji kada je na ivici egzistencije, ne može da prehrani sebe i svoju porodicu. Tako da ta priča da siromaštvo ne utiče na ljudsku psihu, osećaj nesreće, pa i samoubistvo baš i ne drži vodu.

Rastuzili su me komentari da je samoubistvo neizbezno, da je nesvestan cin i da potencijalnim samoubicama nema pomoci.
Nista od gore navedenog nije istina.
Mala smo sredina, neinformisanih je mnogo. Da li biste vaseg brata ili dete pustili tako niz vodu? Samoubistvo se ne desava samo u drugim porodicama.

"Ne postoji ni jedan ozbiljan problem u filozofiji kao sto je pitanje samoubistva"

Alber Kami, Mit o Sizifu.

postoji verovatno neki uticaj i podneblja...Na primer zasto je u Subotici najveci stepen suicidakod nas od kad se meri to....Zasto je to tako pitaj boga...

Hajde da odustanemo vec jednom od tih ljudi, ili uopste svih koji nam se cine drugacijim, a sto bi nas uopste bilo briga?

Velika većina samoubica je svesna posledica tog čina. Jedino psihotični bolesnici,koji su van realiteta,nisu svesni posledica.Takvi se samoubijaju na najstrašnije načine.
Najčešće se samoubijaju depresivni ljudi. Svaki nagoveštaj samoubistva treba ozbiljno shvatiti,a svaki pokušaj samoubistva je indikacija za psihijatrijsku hospitalizaciju.

Ja ću uporno pisati poštovani urednici; vi i dalje nemojte objavljivati i ovu vrstu gledišta, no na taj način možda sprečavate da bar neko pronađe sebe i izvuče se uz Božiju pomoć iz opake depresije!
Sam koren problema je u definiciji čoveka! Ako je on samo hemijski sklop mesa i tečnosti a razum samo hemijska izlučevina mozga onda bi trebalo da dve tablete reše problem!? Avaj! Čovek je duhovno biće; nevidljiva ličnost u vidljivom telu! Telo je samo instrument duše. Duša, tj. duh čovekov, postoje kao dar nevidljivog Boga i duša (čovek) kao Njegova slika ima iste te osobine kao i prvolik: sposobnost ljubavi, razum, empatija i sl. No, da bi ličila na Boga, na prvolik, da bi bila autentična kao kod deteta postoje neka pravila ponašanja koja je determinišu! Samo držanjem u praksi tih pravila čovek je celina u sebi; zdrava osoba. Ako prestupi ta pravila, što inače činimo gresima, neće biti kažnjen od Boga koji je ljubav; to je strašna predrasuda! Greh razara strukturu srca i duše; razjeda ličnost kojoj se duševne sposobnosti raspadnu kao da ih bomba raznese! Bog ne kažnjava! On se sažalio i sišao u telo ljudsko da pomogne; dao svete tajne kao lek! Ako On ne pomogne svi ljudski napori su kao da šeširom zaustavljate oluju! Govorite malo ljudima o ispovesti, jer nema drugog leka! O otvaranju i ljubavi ka ljudima, jer nema drugog leka! O Hristu i Jevanđelju, jer razorena ličnost nema drugog leka! Ljudske snage su ništa za ove bolesti! Slamka među vihorovi što bi rekao Njegoš!

@depresija je teska bolest - jako mi je zao zbog vase sestre, prepoznala sam se u tome, jer sam bila u teskoj depresiji posle porodjaja, a veoma odgovaram opisu vase sestre. pomisljala sam da se ubijem bas zato sto sam dobila dete, smatrala sam da nista ne znam, da joj ne trebam ovako nesposobna i da ce svima biti bolje bez mene. plus sam imala problema da uspostavim laktaciju, koji su dodatno doprineli mom ocaju da sam nesposobna majka. . . mislim da je postepeno pocelo da prolazi tek posle dva meseca, a sada sam sasvim ok posle godinu dana, sa uobicajenim roditeljskim strahovima. hocu da kazem, da to je bolest. teska bolest, raznih uzroka, u ovom slucaju hormonskog, tako da sam za inicijativu da se sve porodilje pregledaju kod psihijatra u periodu babinja, treba da je povedu bas ljudi koji su izgubili nekog svog.

(Psycho
Pa niste me baš shvatili. Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi postanu depresivnih. Od nekih dešavanja u životu do urođenih depresija. znam i to koliko bogati ljudi mogu biti depresivni, skloni drogi, alkoholu, bežanju od sebe, čak i veliki umovi. Ali sam ipak htela da potenciram da nemanje u smislu kad ne možete priuštiti sebi i svojoj porodici najosnovnije za život i to na duže staze, skoro uvek vodi u depresiju. Nisam htela da ističem materijalnu stranu kao uslov sreće, jer svi znamo da to nije, nego strahote ljudi stisnute siromaštvom i nemaštinom. Slažem se sa svim ostalim što ste napisali.

Povećao se broj samoubistava, ima tu puno razloga. Prvo svako je drugačiji, tip osobe, karakter. Drugo, čovjek se otrgao od prirode, živi u gradu, brz život, okružen betonom. Treće, sve manje ima vjernika, ne vjeruju u Boga. Pa u srednjem vijeku, feudalnom sistemu,veliki broj ljudi su živjeli bijednim životom, seljačka klasa, ali nisu ubijali sami sebe, iz razloga što su radili, nije džabe ona iz Aušvica, da rad oslobađa, samo što je ona zloupotreljena od nacista na brutalan način. I vjerovali su u Boga, bojali se samoubistva, nadali se ipak pravdi nekoj, makar u tom sledećem životu, nakon smrti.
A danas nezaposlenost velika, dokolica je jako opasna po psihu.

Nema tu pomoci dokazano je da covek i nije svestan kada uradi taj cin i da dodje iznenadno isto tako i ako pokusa da ce ga ponoviti mislim da je to psihosomatsko oboljenje protiv kojeg nema leka !!

Dule i Paklena pomorandza na edukaciju!

Oduvek su me, veoma, pogadjale sudbine samoubica. Nekako su me, njihovi ocajnicki pokusaji, da na taj drastican nacin "rese" svoje zivotne probleme, uvek pogadjali, tacno u srce. Mislim da je to velika zagonetka i oni ljudi, strucnjaci, koji budu uspeli da udju u taj neverovatan lavirint dusevnih staza i bogaza i, iz njega izadju sa resenjem, koje ce spasti mnoge vredne zivote, zasluzuju "Nobelovu nagradu". Zasto kazem "vredni zivoti"? Pa zato sto su samoubice, u najvecem broju slucajeva, obrazovani, pametni, duboko svesni i savesni ljudi. Oni, pred svojim zivotnim dilemama ne pokusavaju problem da rese tako sto ce ga prebaciti na drugog, sto ce ga apstrahovati, sto ce reci, "pa sta". Oni, jednostavno preuzimaju svu krivicu na sebe i zbog toga se nemislosrdno kaznjavaju. Retko cete medju tim ljudima pronaci nepismene, fukare ili ljude sklone kriminalu. Njihova cast im ne dozvoljava da problem prebace u "tudje dvoriste" i na taj nacin oslobode svoju savest. Naravno da tu ima genetike od koje ne mozemo da pobegnemo ali, mozda nije sve u tome. Mozda postoji "way out" iz ugla u kome se nadju ovakve licnosti. Mora da postoji prolaz kroz taj neverovatno surovi "zid" pred kime se samoubice pozdravljaju sa zivotom i svima onima koje ostavljaju za sobom, znajuci da im toime nanosi nevidjenu patnju. Mozda religija, moze da deluje preventivno jer to smatra najvecim grehom ali, resenje verovatno postoji u samom coveku. Samo ga treba naci i aktivirati.

Zasto niko ne pise ovdje o "ketaminu" kada je rijec o samoubistvima?
Zato niko ne napravi text sta su o NMDA saznali vodeci svetski naucnici?
Da serotonin nije razlog depresije vec GLUTAMIN kojeg ima 80% u mozgu..a ketamin ja antagonist (NMDA) i blokira glutamin koliko sam ja upucen.
Naucnici su toliko uzbudjeni da kazu da je u pola vijeka ovo najvece otkrice u neuronauci. A djeluje u roku od par sati..za razliku od AD kojima treba 4-5 nedelja? Volio bih da neko napise text o tome...

Samoubistvo je problem. To je jasno. Ali, psihijatri i psiholozi samo gledaju kako da vise zarade i podignu vrednost svojih usluga, sto se moze videti iz ovog teksta. Svi oni hoce da se staraju o depresivnim pacijentima. Sto duze to bolje. Do kraja zivota pacijenta. Takva potraznja za njihovim uslugama je najveci san svakog biznismena, pa psiholozi i psihijatri nelogicno poistovecuju prevenciju i tretman iz koristoljublja.

U realnosti, prevencija bi zahtevala podizanje obrazovanja i svesti ljudi o svom zivotu i empatije prema drugima. Izmena vrednosnog sistema i filozofije zivota. Pravila igre i zakona. Crvene linije koje se ne smeju preci da ne bi postavljali nemoguce zahteve ni od sebe ni od drugih koji nam oduzimaju dostojanstvo, dusevni mir i lome nas iznutra bez obzira da li se zahteva da mi cinimo zla drugima ili oni nama.

Ali bol i patnja su neophodni elementi koji drustvenom, politickom, ekonomskom, i zakonskom sistemu daju formu snazne hijerarhije. Vrh svake hijerarhije manipulise dusevnim bolom mase (i dozivljajem nade s druge strane) i duh mase dize, spusta, i tako zavadi i vlada. U sistemu gde nikog nista ne boli, i svi imaju psihicku snagu, hijerarhija slabi, a ravnopravnost jaca. Jos gore je to sto kad oni sa nizih lestvica uznapreduju ka vrhu sistema, nije ih vise briga, i postaju isti kao i prethodnici. Vecina zeli da je na vrhu, a ne ravnopravnost. Pa se vrednosti nece menjati u skorijoj buducnosti, a ni sistem. Jos ce mnogo ljudi skakati sa solitera.

Mislim da je suicidnost genski određena bolest. Namerno ne pominjem depresiju, jer je pola covecanstva depresivno ili jedna trecina ima depresiju kao psihicku bolest, pa ipak ne pada svima na pamet da oduzmu sebi život. A to cesto rade ljudi koji nemaju ni naznaka od depresije. Ovde je još potrebno proveriti da li postoji tzv. larvirana depresija.
U mojoj porodici, deda se ubio u svojoj 51god., davno sredinom prošlog veka. Drugo koleno je preskoceno iako mislim da mi je otac imao depresiju.Dedin unuk je izvršio samoubistvo u 60oj god., visoki intelektualac, a njegova cerka pokušaj samoubistva u 50god,sa dijagnozom bipolarnog poremecaja, doktor nauka.
Naizgled, ali samo naizgled svi uspešni, situirani, u normalnim brakovima, nikakav poseban okidac za suicid.
Nauka bi trebalo da se više bavi genetskim delom, jer ovakve stvari se obicno skrivaju u porodici kao gorka tajna, tako da potomci i ne znaju šta nose u sebi.
Što se tice suicida mladih majki, mislim da jeste problem u hormonima disbalansu, ali i cinjenici da su dugotrajno iscrpljene nespavanjem, što takođe moše uticati na takvu odluku.

Prica o samoubistvu vam je prica o tragovima noktiju na mestu gde stubovi Golden Gejta ulaze u vodu...

Sto vise samoubica to manje samoubica

Zasto bi vas uopste zanimalo da li cu ja da uradim to ili ne. Gledajte svoja posla, ozbiljno.

Ali s druge strane, masa života je bez vrednosti, pa samoubistvo u tim slučajevima i nije problematično.

U mnogim okolinama danas život ne vredi puno, pa tako ni njegov gubitak nije problematičan. Tu bi možda bila bolja tema za razogovor šta učiniti,d a se i tamo vrednost ljudskog života poveća od teme kako sprečiti gubitke života bez vrednosti.

Pogledajte dokumentarni film "The Bridge". Upravo je ova tematika.
Ima ga na YT.

Nema tu pomoci dokazano je da covek i nije svestan kada uradi taj cin i da dodje iznenadno isto tako i ako pokusa da ce ga ponoviti mislim da je to psihosomatsko oboljenje protiv kojeg nema leka !!

Niko se predajom nije spasao ( malo je licemerno sto ja to kazem).
Sto bi rekao Nikola Tesla:"covek je rodjen da radi, da trpi i da
se bori.Ko to ne cini mora propasti".

Sto vise samoubica to manje samoubica

Ja ću uporno pisati poštovani urednici; vi i dalje nemojte objavljivati i ovu vrstu gledišta, no na taj način možda sprečavate da bar neko pronađe sebe i izvuče se uz Božiju pomoć iz opake depresije!
Sam koren problema je u definiciji čoveka! Ako je on samo hemijski sklop mesa i tečnosti a razum samo hemijska izlučevina mozga onda bi trebalo da dve tablete reše problem!? Avaj! Čovek je duhovno biće; nevidljiva ličnost u vidljivom telu! Telo je samo instrument duše. Duša, tj. duh čovekov, postoje kao dar nevidljivog Boga i duša (čovek) kao Njegova slika ima iste te osobine kao i prvolik: sposobnost ljubavi, razum, empatija i sl. No, da bi ličila na Boga, na prvolik, da bi bila autentična kao kod deteta postoje neka pravila ponašanja koja je determinišu! Samo držanjem u praksi tih pravila čovek je celina u sebi; zdrava osoba. Ako prestupi ta pravila, što inače činimo gresima, neće biti kažnjen od Boga koji je ljubav; to je strašna predrasuda! Greh razara strukturu srca i duše; razjeda ličnost kojoj se duševne sposobnosti raspadnu kao da ih bomba raznese! Bog ne kažnjava! On se sažalio i sišao u telo ljudsko da pomogne; dao svete tajne kao lek! Ako On ne pomogne svi ljudski napori su kao da šeširom zaustavljate oluju! Govorite malo ljudima o ispovesti, jer nema drugog leka! O otvaranju i ljubavi ka ljudima, jer nema drugog leka! O Hristu i Jevanđelju, jer razorena ličnost nema drugog leka! Ljudske snage su ništa za ove bolesti! Slamka među vihorovi što bi rekao Njegoš!

Mislite pozitivno, uvek se nadje neko da vas saslusa !

https://www.youtube.com/watch?v=p0yctBnPLCM&feature=youtube_gdata_player

Nema tu pomoci. Neko jednostavno ne moze sam sebi da pomogne,nazalost kod nas ni nema adekvatno lecenje da se coveku pomogne da prevazidje neke probleme kako bi se izvukao.

Povećao se broj samoubistava, ima tu puno razloga. Prvo svako je drugačiji, tip osobe, karakter. Drugo, čovjek se otrgao od prirode, živi u gradu, brz život, okružen betonom. Treće, sve manje ima vjernika, ne vjeruju u Boga. Pa u srednjem vijeku, feudalnom sistemu,veliki broj ljudi su živjeli bijednim životom, seljačka klasa, ali nisu ubijali sami sebe, iz razloga što su radili, nije džabe ona iz Aušvica, da rad oslobađa, samo što je ona zloupotreljena od nacista na brutalan način. I vjerovali su u Boga, bojali se samoubistva, nadali se ipak pravdi nekoj, makar u tom sledećem životu, nakon smrti.
A danas nezaposlenost velika, dokolica je jako opasna po psihu.

Zasto bi vas uopste zanimalo da li cu ja da uradim to ili ne. Gledajte svoja posla, ozbiljno.

Ali s druge strane, masa života je bez vrednosti, pa samoubistvo u tim slučajevima i nije problematično.

U mnogim okolinama danas život ne vredi puno, pa tako ni njegov gubitak nije problematičan. Tu bi možda bila bolja tema za razogovor šta učiniti,d a se i tamo vrednost ljudskog života poveća od teme kako sprečiti gubitke života bez vrednosti.

Samoubistvo je problem. To je jasno. Ali, psihijatri i psiholozi samo gledaju kako da vise zarade i podignu vrednost svojih usluga, sto se moze videti iz ovog teksta. Svi oni hoce da se staraju o depresivnim pacijentima. Sto duze to bolje. Do kraja zivota pacijenta. Takva potraznja za njihovim uslugama je najveci san svakog biznismena, pa psiholozi i psihijatri nelogicno poistovecuju prevenciju i tretman iz koristoljublja.

U realnosti, prevencija bi zahtevala podizanje obrazovanja i svesti ljudi o svom zivotu i empatije prema drugima. Izmena vrednosnog sistema i filozofije zivota. Pravila igre i zakona. Crvene linije koje se ne smeju preci da ne bi postavljali nemoguce zahteve ni od sebe ni od drugih koji nam oduzimaju dostojanstvo, dusevni mir i lome nas iznutra bez obzira da li se zahteva da mi cinimo zla drugima ili oni nama.

Ali bol i patnja su neophodni elementi koji drustvenom, politickom, ekonomskom, i zakonskom sistemu daju formu snazne hijerarhije. Vrh svake hijerarhije manipulise dusevnim bolom mase (i dozivljajem nade s druge strane) i duh mase dize, spusta, i tako zavadi i vlada. U sistemu gde nikog nista ne boli, i svi imaju psihicku snagu, hijerarhija slabi, a ravnopravnost jaca. Jos gore je to sto kad oni sa nizih lestvica uznapreduju ka vrhu sistema, nije ih vise briga, i postaju isti kao i prethodnici. Vecina zeli da je na vrhu, a ne ravnopravnost. Pa se vrednosti nece menjati u skorijoj buducnosti, a ni sistem. Jos ce mnogo ljudi skakati sa solitera.

depresivne osobe su sklone suicidu-potrebno je na vrijeme uvidjeti da li je osoba depresivna i na vrijeme poceti sa terapijom.

Hajde da odustanemo vec jednom od tih ljudi, ili uopste svih koji nam se cine drugacijim, a sto bi nas uopste bilo briga?

Rastuzili su me komentari da je samoubistvo neizbezno, da je nesvestan cin i da potencijalnim samoubicama nema pomoci.
Nista od gore navedenog nije istina.
Mala smo sredina, neinformisanih je mnogo. Da li biste vaseg brata ili dete pustili tako niz vodu? Samoubistvo se ne desava samo u drugim porodicama.

Moja majka je izvrsila samoubistvo. Bila u ranim 40-im. Izuzetno inteligentna,a porodica bez nekih vecih problema i turbulencija,pogotovu ne egzistencijalnih. Valjda kao nasledan faktor i ja sam patio od obsesivnih poremecaja,ali bez suicidalnih namera. Nikad je ni na koji nacin nisam osudio, bilo bi sebicno, jer je u nekom kolokvijalnom znacenju imala rak duse,sa mnogobrojnim metastazama na istoj i ona je nasla svoj izlaz u tome. Mislim da su psihicki problemi zbog prirode svog uzroka jos uvek nepoznanica i najboljim lekarima i predstavljaju najteze izlecive bolesti.

Nekada davno sam mislila da je čovek najnesrećniji zbog neuzvraćene ljubavi. Posle videh da i nije baš tako. Onda sam pročitala da je čovek ipak najnesrećniji kada je na ivici egzistencije, ne može da prehrani sebe i svoju porodicu. Tako da ta priča da siromaštvo ne utiče na ljudsku psihu, osećaj nesreće, pa i samoubistvo baš i ne drži vodu.

Velika većina samoubica je svesna posledica tog čina. Jedino psihotični bolesnici,koji su van realiteta,nisu svesni posledica.Takvi se samoubijaju na najstrašnije načine.
Najčešće se samoubijaju depresivni ljudi. Svaki nagoveštaj samoubistva treba ozbiljno shvatiti,a svaki pokušaj samoubistva je indikacija za psihijatrijsku hospitalizaciju.

postoji verovatno neki uticaj i podneblja...Na primer zasto je u Subotici najveci stepen suicidakod nas od kad se meri to....Zasto je to tako pitaj boga...

Jedini centar u Srbiju koji se bavi prevencijom suicida je centar "Srce" iz NS. Centar radi duze od 20 god. Ljudi pricajmo o tome, zar ove brojke ne govore i previse. Imamo problem!

@ paklena pomorandza
Naucno je jedino dokazano da postoji hromozom samoubica, koji se aktivira kad tad u zivotu. No, nije ovde rec samo o tome.
Ja sam ostao bez sestre koja je nakon porodjaja pala u depresiju. Nezna i puna zivota, radosti, sa visokim obrazovanjem i poslom koji se samo pozeleti moze.
Ono sto se njoj dogodilo je poznato stanje u svetu medicine, ali se u ovoj zemlji ne prati i ne obraca paznja na porodilje u meri kojom bi trebalo.
Ono sto porodica i okruzenje uoce je nedovoljno. Reakcija je u velikom broju slucajeva zakasnela.
Narod je neobavesten, zatucan i mediji koji bi mogli da pomognu, ne rade nista po tom pitanju.
U Engleskoj, kada se zena porodi, obavezan je pregled neuropsihijatra koji u samom startu zapazi da li ima, ili nema indicija ka depresiji i potrebi za eventualnim lecenjem.
Kod nas je sve prepusteno slucaju. Zena koja nema nikakvih novcanih problema, odjednom pocinje da pominje nemastinu i propast. U mesec dana se od neznog cveta, promeni u zver koja se na nepojmljiv nacin ubije pored rodjene bebe.
Svi oni(a ima ih mnogo) koji ne znaju sta je to depresija, kazu:"kako je mogla da ostavi dete?"
Nije to bila ona...ona je bila nasa dika i ponos...bolest je ta koja nam je oduzela.
Molim medije i B92 da cesce pise i govori o ovom problemu, jer je on kolektivan i niko od nas ne zna sta nas sutra ceka. Moramo da se edukujemo non stop. Da ucimo i zapazamo. Shvatamo i pomazemo. To je jedino resenje.

Prica o samoubistvu vam je prica o tragovima noktiju na mestu gde stubovi Golden Gejta ulaze u vodu...

"Ne postoji ni jedan ozbiljan problem u filozofiji kao sto je pitanje samoubistva"

Alber Kami, Mit o Sizifu.

Moja skolska drugarica je cetri puta pokusala da se ubije. Na razne nacine. I peti put je uspela. Nismo u to vreme bile u kontaktu,ali mi je nasa zajednicka drugarica prenela jedan deo njihove price. Kada je pitala: "zasto to radis" ona je potpuno smireno, samouvereno, kao da prica o sopingu rekla: "meni ovde nije lepo, ja sam ovde nesrecna".

Dule i Paklena pomorandza na edukaciju!

Zasto niko ne pise ovdje o "ketaminu" kada je rijec o samoubistvima?
Zato niko ne napravi text sta su o NMDA saznali vodeci svetski naucnici?
Da serotonin nije razlog depresije vec GLUTAMIN kojeg ima 80% u mozgu..a ketamin ja antagonist (NMDA) i blokira glutamin koliko sam ja upucen.
Naucnici su toliko uzbudjeni da kazu da je u pola vijeka ovo najvece otkrice u neuronauci. A djeluje u roku od par sati..za razliku od AD kojima treba 4-5 nedelja? Volio bih da neko napise text o tome...

Tako da ta priča da siromaštvo ne utiče na ljudsku psihu, osećaj nesreće, pa i samoubistvo baš i ne drži vodu.
(maka, 10. septembar 2014 23:22)

Nije to tako crno-belo kako se to tebi cini. Hajde da napravimo malo poredjenje. Ako leti ostavis meso van frizidera par sati, pa ga onda konzumiras, velike su sanse da ces se zaraziti nego ako je bilo u frizideru. Ali mozda imas srece, pa se ne zarazis? Isto tako, ako je meso bilo u roku trajanja i propisano cuvano, male su sanse da ces se zaraziti. Ali mozda ces biti baksuz da naidjes na neku usamljenu zalutalu bakteriju, a imas slab imunitet, pa zavrsis sa prolivom i temperaturom.

Tako ti je isto sa depresijom. Svakako ce neki istraumirani ratni veteran, covek koji je izgubio najblize u nesreci, radnik koji je izgubio posao itd. pre oboleti nego neko kome nista ne fali. Ali mozak je cudo, i bogati placu, a ako covek o sebi ne vodi racuna i mentalno se zapusti, puci ce kad-tad, makar imao i milijarde. Pa nije jedan broker sa Vol Strita, novinar, bankar itd. zavrsio u psihijatrijskoj bolnici! A za njih obicno kazemo da su uspesni ljudi.

Depresija ne bira. I nije ista kod svih. Nisu svi depresivci uvek tuzni. Postoji i bipolarna i manicna depresija, kao i distimija itd. Sve su to sitne nijanse, koje laik ne vidi, a u Srbiji se za takve kaze da su lenji ili razmazeni. Kada takav pukne, pa izazove neku tragediju onda ga svi osudjuju. A tada je vec sve kasno.

Pogledajte dokumentarni film "The Bridge". Upravo je ova tematika.
Ima ga na YT.

(Psycho
Pa niste me baš shvatili. Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi postanu depresivnih. Od nekih dešavanja u životu do urođenih depresija. znam i to koliko bogati ljudi mogu biti depresivni, skloni drogi, alkoholu, bežanju od sebe, čak i veliki umovi. Ali sam ipak htela da potenciram da nemanje u smislu kad ne možete priuštiti sebi i svojoj porodici najosnovnije za život i to na duže staze, skoro uvek vodi u depresiju. Nisam htela da ističem materijalnu stranu kao uslov sreće, jer svi znamo da to nije, nego strahote ljudi stisnute siromaštvom i nemaštinom. Slažem se sa svim ostalim što ste napisali.

Oduvek su me, veoma, pogadjale sudbine samoubica. Nekako su me, njihovi ocajnicki pokusaji, da na taj drastican nacin "rese" svoje zivotne probleme, uvek pogadjali, tacno u srce. Mislim da je to velika zagonetka i oni ljudi, strucnjaci, koji budu uspeli da udju u taj neverovatan lavirint dusevnih staza i bogaza i, iz njega izadju sa resenjem, koje ce spasti mnoge vredne zivote, zasluzuju "Nobelovu nagradu". Zasto kazem "vredni zivoti"? Pa zato sto su samoubice, u najvecem broju slucajeva, obrazovani, pametni, duboko svesni i savesni ljudi. Oni, pred svojim zivotnim dilemama ne pokusavaju problem da rese tako sto ce ga prebaciti na drugog, sto ce ga apstrahovati, sto ce reci, "pa sta". Oni, jednostavno preuzimaju svu krivicu na sebe i zbog toga se nemislosrdno kaznjavaju. Retko cete medju tim ljudima pronaci nepismene, fukare ili ljude sklone kriminalu. Njihova cast im ne dozvoljava da problem prebace u "tudje dvoriste" i na taj nacin oslobode svoju savest. Naravno da tu ima genetike od koje ne mozemo da pobegnemo ali, mozda nije sve u tome. Mozda postoji "way out" iz ugla u kome se nadju ovakve licnosti. Mora da postoji prolaz kroz taj neverovatno surovi "zid" pred kime se samoubice pozdravljaju sa zivotom i svima onima koje ostavljaju za sobom, znajuci da im toime nanosi nevidjenu patnju. Mozda religija, moze da deluje preventivno jer to smatra najvecim grehom ali, resenje verovatno postoji u samom coveku. Samo ga treba naci i aktivirati.

@depresija je teska bolest - jako mi je zao zbog vase sestre, prepoznala sam se u tome, jer sam bila u teskoj depresiji posle porodjaja, a veoma odgovaram opisu vase sestre. pomisljala sam da se ubijem bas zato sto sam dobila dete, smatrala sam da nista ne znam, da joj ne trebam ovako nesposobna i da ce svima biti bolje bez mene. plus sam imala problema da uspostavim laktaciju, koji su dodatno doprineli mom ocaju da sam nesposobna majka. . . mislim da je postepeno pocelo da prolazi tek posle dva meseca, a sada sam sasvim ok posle godinu dana, sa uobicajenim roditeljskim strahovima. hocu da kazem, da to je bolest. teska bolest, raznih uzroka, u ovom slucaju hormonskog, tako da sam za inicijativu da se sve porodilje pregledaju kod psihijatra u periodu babinja, treba da je povedu bas ljudi koji su izgubili nekog svog.

Mislim da je suicidnost genski određena bolest. Namerno ne pominjem depresiju, jer je pola covecanstva depresivno ili jedna trecina ima depresiju kao psihicku bolest, pa ipak ne pada svima na pamet da oduzmu sebi život. A to cesto rade ljudi koji nemaju ni naznaka od depresije. Ovde je još potrebno proveriti da li postoji tzv. larvirana depresija.
U mojoj porodici, deda se ubio u svojoj 51god., davno sredinom prošlog veka. Drugo koleno je preskoceno iako mislim da mi je otac imao depresiju.Dedin unuk je izvršio samoubistvo u 60oj god., visoki intelektualac, a njegova cerka pokušaj samoubistva u 50god,sa dijagnozom bipolarnog poremecaja, doktor nauka.
Naizgled, ali samo naizgled svi uspešni, situirani, u normalnim brakovima, nikakav poseban okidac za suicid.
Nauka bi trebalo da se više bavi genetskim delom, jer ovakve stvari se obicno skrivaju u porodici kao gorka tajna, tako da potomci i ne znaju šta nose u sebi.
Što se tice suicida mladih majki, mislim da jeste problem u hormonima disbalansu, ali i cinjenici da su dugotrajno iscrpljene nespavanjem, što takođe moše uticati na takvu odluku.