Može li se umreti od ljubavi?

To je odavno poznato i bez istraživanja, naročito u slučaju starijih ljudi. U Srbiji se u takvim slučajevima kaže "presvisnuti" za nekim.

Šta da radi neko ko je proveo 30, 40 ili više godina u srećnom braku kada izgubi partnera? Novi život ne ume i ne može da započne, starog više nema i najvažnije pitanje koje čovek sebi postavlja je - zašto dalje živeti i za koga?
Deca (ako ih je bilo) su davno odrasla i krenula svojim putem, a unucima su deka/baka samo težak smor. Prijatelja, onih pravih, ionako nikad nije ni bilo mnogo. Kome on ili ona trebaju? Više nikome. Jedino biće kome su zaista bili potrebni više nije među živima i zato im se čini sasvim logično i normalno da mu se i on ili ona pridruži jer je život prosto izgubio smisao i svrhu.

Ima jedna divna pesma od Žaka Brela koja se zove "Starci" (Les vieux). Jedan stih sasvim lepo i tačno kaže (moj prevod):

"Od njih dvoje, onaj ko ostane, nađe se u paklu."

Dosad nisam našao ni kraći, ni tačniji opis situacije.

Moze ja umalo nisam.

Starije osobe da.

Evo ja sam i dalje ziv, ne znam samo kako posle svega, ali siguran sam da mi je skratila zivot i to poprilicno. Da li se i to racuna?

Ja zamalo smrsao 20 kg i godinama bio u depri ali kad je sve proslo izasao jaci nego ikad tako da postoji verovatnoca

Moze.

Ne znam,ali mislim da cu se razboleti!

U Srbiji se definitivno ne umire od ljubavi.Gdje,kakva ljubav?Gdje neko nekoga voli ovdje osim macke i psine?Ali umire se od duvana i rakije, poprilicno.I losih zuba i bubrega.

Boris Novković: "Biće rata kažu svi, a ja ću umreti od ljubavi". ITD BAND: "S ove strane ljubavi je najteže, da sam proklet ako lažem te, od toga se kažu može umreti, al' prebolet nikad ne može".

Da li se može umreti od ljubavi? Može... 2009. ostavila me žena za koju sam mislio da je ljubav mog života. Četrdeset dana maltene nisam spavao, četrdesetog na ulici kolabrirao, osvestio se u hitnoj, u čekaonici mi stalo srce... Oživeli me. Zašto sam preživeo? Zato što sada imam ono za šta vredi živeti.

Da je ovo istina ja bih do sad sedam puta umro

Ko nije doziveo da ga "srce zaboli" moze samo da lupeta s komentarima...Ta bol, tuga, jad, tjeskoba, ocaj, nemoc kada se dozivi, osecaj ostaje zauvek I lakse razumes tudju bol, nedostajanje I tugu. Ne dozivio iko...

Da!
...
Šta me je spasilo ... ne znam ...

Moji baka i deda su proveli 49 godina zajedno. Trebalo je da proslave "zlatnu". Ona je planirala i nekoliko puta spomenula da bi volela veliko slavlje. Nakon što joj je iznenada ustanovljen rak, umrla je posle par meseci. Nikada nisam videla dedu da plače do tada. Dovoljno je bilo da je neko spomene, a njemu bi oči odmah zasuzile, a glas zadrhtao. Iznenadilo me je što je poživeo čitave 4 godine nakon njene smrti. Mislim da je moguće "umreti od ljubavi", samo što je danas mnogi "mešaju" sa zaljubljenošću. Danas je ta reč toliko degradirana, da pod ljubav podvode sve, samo ne suštinu. I još nešto sam htela da vam kažem (nikada ne komentarišem po forumima, što se da primetiti iz priloženog). Nikada se više nije "trubilo" o toleranciji i pokušavalo da joj se "prikači" neka definicija, a ironično... nikada nije bilo manje tolerantnih ljudi nego sada. S druge strane, moji baka i deda nisu znali da je objasne, ali su mi je primerom pokazali. Došli su u Beograd u zrelim godinama, bili izbačeni iz stana, prespavali na klupi, živeli u podrumu... Kada takve stvari možeš da preživiš s nekim, nije li čudno zbog čega se sve ljudi danas rastaju? Pozdrav!

Apsolutno.

ne moze, iz dva moguca razloga:

1. ako ljubav postoji, kao nesto pozitivno, ne moze se umreti "od ljubavi", nego od gubitka ljubavi koja je prethodno postojala

2. ako ne postoji, ne moze se ni umreti od nje

licno smatram da je opcija 2 tacna - empirijski dokazano (samo neke komplikovane biohemijske hormonske reakcije ogranicenog trajanja koje su u proslosti pomagale reprodukciju vrste a danas su atavisticke)

"Verem" je stara reč u narodu koja se upotrebljavala za takav ishod/stanje (sinonim i za jednu biljku inače) eto naučnicima leksičke paradigme...

Ko nije doziveo da ga "srce zaboli" moze samo da lupeta s komentarima...Ta bol, tuga, jad, tjeskoba, ocaj, nemoc kada se dozivi, osecaj ostaje zauvek I lakse razumes tudju bol, nedostajanje I tugu. Ne dozivio iko...
- sa 18 se doživi puno toga
- sa 25 se postaje tata
- sa 30 na to sve navikneš kao kada u red složiš alat
uvijek znaš da su na svom mjestu
- sa 40 se pitaš a da sam u kini na odmoru upoznao neku drugu
- sa 50 šta je sudbina ali bilo bi dobro i u bosni da je
- što je ljubav zapravo
- nije definisano još pa tako nešto mi svi odogovori na to sumnjivi još
- inc svi apslutno svi prave iste greške kroz čitavo postojanje čovječanstva
- mora da je čovjek socijalno biće kojem je potrebno druženje kao što je to i jato ptica
- gdje se isti osjeća jako najprijatnije u sebi svom okruženju ili gnijezdu koje je gradio on i partner
- i onda ti to sve lijepo jer valjda ti živjeti lijepo

- valjda ne može od ljubavi ali može za ljubavlju koju je neko izgubio
- a onda to nije više ljubav nego tuga
- pa se tada tome kaže ovako:
- umro-umrla od tuge za ljubavlju svojom
No to nešto ne postoji kao takvo to je više kao neka navikutost na to?
- jer nekom nekada bude žao i "mačke" kada krepa
- i sad pitanje
- a da je imao drugu "mačku" pa neku treću, pa neku sledeću
- kratko živiš inače bi "kresnuo" sve mačke na svijetu
- i mislio da su ti sve ljubavi

itd

Koliko moras da budes glup i da sve svalis na sebe pa da patia do smrti.

Da je ovo istina ja bih do sad sedam puta umro

U Srbiji se definitivno ne umire od ljubavi.Gdje,kakva ljubav?Gdje neko nekoga voli ovdje osim macke i psine?Ali umire se od duvana i rakije, poprilicno.I losih zuba i bubrega.

ne moze, iz dva moguca razloga:

1. ako ljubav postoji, kao nesto pozitivno, ne moze se umreti "od ljubavi", nego od gubitka ljubavi koja je prethodno postojala

2. ako ne postoji, ne moze se ni umreti od nje

licno smatram da je opcija 2 tacna - empirijski dokazano (samo neke komplikovane biohemijske hormonske reakcije ogranicenog trajanja koje su u proslosti pomagale reprodukciju vrste a danas su atavisticke)

- valjda ne može od ljubavi ali može za ljubavlju koju je neko izgubio
- a onda to nije više ljubav nego tuga
- pa se tada tome kaže ovako:
- umro-umrla od tuge za ljubavlju svojom
No to nešto ne postoji kao takvo to je više kao neka navikutost na to?
- jer nekom nekada bude žao i "mačke" kada krepa
- i sad pitanje
- a da je imao drugu "mačku" pa neku treću, pa neku sledeću
- kratko živiš inače bi "kresnuo" sve mačke na svijetu
- i mislio da su ti sve ljubavi

itd

Boris Novković: "Biće rata kažu svi, a ja ću umreti od ljubavi". ITD BAND: "S ove strane ljubavi je najteže, da sam proklet ako lažem te, od toga se kažu može umreti, al' prebolet nikad ne može".

Ko nije doziveo da ga "srce zaboli" moze samo da lupeta s komentarima...Ta bol, tuga, jad, tjeskoba, ocaj, nemoc kada se dozivi, osecaj ostaje zauvek I lakse razumes tudju bol, nedostajanje I tugu. Ne dozivio iko...
- sa 18 se doživi puno toga
- sa 25 se postaje tata
- sa 30 na to sve navikneš kao kada u red složiš alat
uvijek znaš da su na svom mjestu
- sa 40 se pitaš a da sam u kini na odmoru upoznao neku drugu
- sa 50 šta je sudbina ali bilo bi dobro i u bosni da je
- što je ljubav zapravo
- nije definisano još pa tako nešto mi svi odogovori na to sumnjivi još
- inc svi apslutno svi prave iste greške kroz čitavo postojanje čovječanstva
- mora da je čovjek socijalno biće kojem je potrebno druženje kao što je to i jato ptica
- gdje se isti osjeća jako najprijatnije u sebi svom okruženju ili gnijezdu koje je gradio on i partner
- i onda ti to sve lijepo jer valjda ti živjeti lijepo

Starije osobe da.

To je odavno poznato i bez istraživanja, naročito u slučaju starijih ljudi. U Srbiji se u takvim slučajevima kaže "presvisnuti" za nekim.

Šta da radi neko ko je proveo 30, 40 ili više godina u srećnom braku kada izgubi partnera? Novi život ne ume i ne može da započne, starog više nema i najvažnije pitanje koje čovek sebi postavlja je - zašto dalje živeti i za koga?
Deca (ako ih je bilo) su davno odrasla i krenula svojim putem, a unucima su deka/baka samo težak smor. Prijatelja, onih pravih, ionako nikad nije ni bilo mnogo. Kome on ili ona trebaju? Više nikome. Jedino biće kome su zaista bili potrebni više nije među živima i zato im se čini sasvim logično i normalno da mu se i on ili ona pridruži jer je život prosto izgubio smisao i svrhu.

Ima jedna divna pesma od Žaka Brela koja se zove "Starci" (Les vieux). Jedan stih sasvim lepo i tačno kaže (moj prevod):

"Od njih dvoje, onaj ko ostane, nađe se u paklu."

Dosad nisam našao ni kraći, ni tačniji opis situacije.

Moze ja umalo nisam.

Moze.

"Verem" je stara reč u narodu koja se upotrebljavala za takav ishod/stanje (sinonim i za jednu biljku inače) eto naučnicima leksičke paradigme...

Ja zamalo smrsao 20 kg i godinama bio u depri ali kad je sve proslo izasao jaci nego ikad tako da postoji verovatnoca

Evo ja sam i dalje ziv, ne znam samo kako posle svega, ali siguran sam da mi je skratila zivot i to poprilicno. Da li se i to racuna?

Da li se može umreti od ljubavi? Može... 2009. ostavila me žena za koju sam mislio da je ljubav mog života. Četrdeset dana maltene nisam spavao, četrdesetog na ulici kolabrirao, osvestio se u hitnoj, u čekaonici mi stalo srce... Oživeli me. Zašto sam preživeo? Zato što sada imam ono za šta vredi živeti.

Ne znam,ali mislim da cu se razboleti!

Ko nije doziveo da ga "srce zaboli" moze samo da lupeta s komentarima...Ta bol, tuga, jad, tjeskoba, ocaj, nemoc kada se dozivi, osecaj ostaje zauvek I lakse razumes tudju bol, nedostajanje I tugu. Ne dozivio iko...

Apsolutno.

Da!
...
Šta me je spasilo ... ne znam ...

Moji baka i deda su proveli 49 godina zajedno. Trebalo je da proslave "zlatnu". Ona je planirala i nekoliko puta spomenula da bi volela veliko slavlje. Nakon što joj je iznenada ustanovljen rak, umrla je posle par meseci. Nikada nisam videla dedu da plače do tada. Dovoljno je bilo da je neko spomene, a njemu bi oči odmah zasuzile, a glas zadrhtao. Iznenadilo me je što je poživeo čitave 4 godine nakon njene smrti. Mislim da je moguće "umreti od ljubavi", samo što je danas mnogi "mešaju" sa zaljubljenošću. Danas je ta reč toliko degradirana, da pod ljubav podvode sve, samo ne suštinu. I još nešto sam htela da vam kažem (nikada ne komentarišem po forumima, što se da primetiti iz priloženog). Nikada se više nije "trubilo" o toleranciji i pokušavalo da joj se "prikači" neka definicija, a ironično... nikada nije bilo manje tolerantnih ljudi nego sada. S druge strane, moji baka i deda nisu znali da je objasne, ali su mi je primerom pokazali. Došli su u Beograd u zrelim godinama, bili izbačeni iz stana, prespavali na klupi, živeli u podrumu... Kada takve stvari možeš da preživiš s nekim, nije li čudno zbog čega se sve ljudi danas rastaju? Pozdrav!

Koliko moras da budes glup i da sve svalis na sebe pa da patia do smrti.