Depresija: Ne verujte u ove mitove i zablude

Ja sam mlad čovek, i lečio sam se od depresije praćenom anksioznim poremećajem. Ljudi ne mogu da razumeju kako izgleda moj pogled na svet, i koliko se razlikujem od drugih, tzv. 'normalnih' ljudi, iako su često sitnice u pitanju. Neko me odmah 'provali', a neko ne može da veruje da patim od depresije.

Jako dobar tekst, ako patite od depresije i more vas negativne misli, obratite se lekaru (psihijatri su lekari). Samo može da vam pomogne.

Imala sam depresiju sa 20 godina, izazvanu jednim velikim gubitkom i nekim drugim događajima koji su se samo nadovazivali...dugo sam mislila da je normalno da me duša boli u takvim okolnostima (zvuči patetično, ali da, to je najpribližniji opis tog stanja), zavaravala sam se onim: vreme leči sve, proći će, polako...prolazili su dani, nedelje, moj bol sve jači, ujutro, uveče, noću najgore, neizdrživo, nije mi se ni živelo, ni umiralo, ni radilo, nisam podnosila ni samoću, ni društvo, samo osećam da moram da pobegnem iz kože, neizdrživo...onda me je neko bukvalno odveo kod psihijatra (sama nisam htela da idem-ja nisam bolesna!), doktor je dijagnostifikovao depresiju i uz psihoterapeutske seanse i antidepresive, za nekoliko meseci, ja sam pobedila depresiju i mogla da kažem da je moja duša ponovo zdrava, osećaj je fantastičan! Poenta: ljudi, ne šalite se sa zdravljem, ako imate problem idite kod lekara, pomoći će vam! Lično, meni je mnogo pomogla muzika. najviše "Aerosmith". Ne mora da znači da bi to upalilo i kod nekog drugog, ali...
A autoru teksta je dobro ono kada je obradio mit "muškarci ne plaču" i da je zbog te predrasude njima teže da priznaju depresiju nego ženama, a onda stavio samo slike mladih žena, što ide upravo u prilog dotičnoj predrasudi...

Sve se lakše podnosi ako nađete smisao svom životu. Najbolje je da se okrenete duhovnom samonadrastanju i samopreobražavanju. Onaj ko se okrene svom duhovnom razvoju ne može biti nezadovoljan jer ključ njegove sreće i zadovoljstva leži u njemu samom. Kad vam je cilj nešto materijalno nikada nećete biti zadovoljni. Pa i bogate ljude kad pitate koliko im fali kažu još samo malo. A to samo malo nikad ne dođe.

Болујем од депресије већ 5 година. Промених 3 лека сада сам на прозаку али нешто баш и не делују. људи који нису ментално болесни не знају како је то. Када не осећате ништа сем празнине, туге , утупљености, патње за нечим а не знате за чим. Немам могућности за редовне психосеансе а мислим да би ми то највише помогло. Не знам кад неко каже да је боловао од депресије и излечио се мени звучи невероватно, неистинито, као у сну. Духовно се трудим да будем здрав али изгледа нисам. Само још у Бога верујем. Људи су ме одавно разочарали.

Najgore je kada neko ti kaze da umisljas, da ti nije nista, da treba u rudnik te poslati Ili istuci Kao da ja zelim da budem u takvom stanju, Kao da uzivam u tome. Kao da mi je cilj zivota da budem depresivan.

Oduvek sam se osecao usamljeno i nekako tuzno i uvek uplasen od necega, beznadezno, i to bez nekog posebnog razloga. Uz ucenje, drustvo i treninge sam to prevazilazio i nisam pridavao veliki znacaj tome, nekako sam to sve shvatao - takav sam kakav sam, i na kraju uvek uspem da izguram sta i kako treba. Poslednjih godinu ipo dana mi pocinje pakao na poslu, unapredjenje koje nisam zeleo jer znam "kakav sam" i pocinje strah koji ne umem da opisem, nesanice, budjenje obliven znojem i lupanjem srca kao da ce iskociti iz grudi, pre dva meseca jos jedno unapredjenje i strah i agonija koji su me oterali na bolovanje i uz sve to uspevam da zavrsim posao, ne zato sto zelim da pokazem da mogu (svaki dan razmisljam da dam otkaz i posao me vise apsolutno ne zanima) nego zbog straha od prirode posla i posledica gresaka. Konacno posle nekoliko meseci konstantnog straha, neraspolozenosti i loseg sna odlazim kod psihijatra i naravno simptomi depresije su tu, jedan za drugim samo isplivavaju, i naravno bili su tu odavno ustvari oduvek, ali sam ih ja do sada uspevao da "iskuliram". Jos uvek ne zelim da uzimam lekove ali cu verovatno morati jer san se i dalje prekida u 4 ujutru i raspolozenje varira, i psihijatar mi je rekao da mi ne preporucuje jos dugo "na suvo" da pokusavam, ali da ipak nisam u takvom stanju da ce da me tera da uzimam nesto sto ne zelim i ako mislim da mogu da se izborim bez lekova, e onda ne zelim ni da pomislim kako li se osecaju ljudi sa teskim simptomima, ako se ja u ovakvom stanju smatram prisebnim slucajem. Psihoterapija je odlicna stvar i steta je sto je vecini finansijski nedostupna i sto je kod nas mentalna higijena jos uvek delimicno tabu tema... Tekst je odlican, covek koji pati od depresije ima je "citavog zivota" samo je pitanje da li ce i kada nesto da bude okidac da ona ispliva na povrsinu. Ja sam za pocetak uspeo da se nateram povratku "masovnim treninzima" i redovnom druzenje pa cu videti, ali ako mora i lekove cu uzeti jer sam shvatio koliko sve to moze biti opasno, samo kad se setim onih vikenda kada od ujutru do uvece lezim u krevetu kao zombi... Steta je i sramota sto sam iz drzavnog doma zdravlja izasao posle 5 minuta uz dijagnozu "mlad si ti za visok pritisak, samo nemoj da se nerviras i sve ce bitu u redu, kad si bas napet popi jedan ksalol i sve ce biti ok...". Depresija je ozbiljna bolest i nema sale sa tim, najgore je sto ljudi ne shvataju da je tu podjednako rec o hemiji koliko i o psihi, i da je to bolest kao i svaka druga i da nije rec o necijim bubicama i hirovima...

Lekovi su privremena mera za ublazavanje depresije.
U stvari covek duhovno propadne, samo sto to medicina naziva depresijom.

Teskt je super i skoro sve je tacno. Nadam se da zbog dugogodisnjeg iskustva smem da ponudim dodatak. Iako depresija jeste dobro definisana bolest, njeno lecenje se razlikuje od osobe do osobe. Nema brzog leka koji ce biti pouzdan kod svakoga. Lekova za depresiju ima mnogo, a najcesce se ne zna koji ce nekome najvise pomoci, nego mora da se proba. Psiholoska terapija je jos vise individualna i njena sustina je da pacijent shvati odakle potice muka i da to prevazidje. A to je kod svakoga nesto drugo. Cak ni svaki terapeut, a kamoli terapeutski pristup, ne mora biti dobar za svakog pacijenta. Najgori su terapeuti sa viskom samopozdanja koji su sigurni da znaju kako treba, a ako terapija ne ide, to je zato sto se pacijent ne trudi. Menjajte dripca!

Ona recenica u tekstu gde kaze da ima psihoploskih tretmana koji daju 40% bolje rezultate od lekova je sumnjiva. Za depresiju se ne moze reci nesto tako kategoricno. Mozda je jedini definitivna tvrdnja da se depresija najuspesnije leci I lekovima I terapijom, a da izbor i jednog i drugog jako zavisi od pacijenta.

Za lecenje depresije je najbitnije utvrditi uzrok, kako bi se pravilno pristupilo terapiji. Ljudi, prvo proverite da nemate organski uzrok depresije - npr. problemi sa stitastom zlezdom umeju da naprave haos, isto tako i hormoni, nivo minerala i vitamina u organizmu, plus neke druge bolesti organskog porekla. Ako je sa ove strane sve u redu, tada se pristupa terapiji sa psihologom, odnosno psihijatrom, u zavisnosti od uzroka depresije. Depresija je znak da nesto nije u redu ili sa fizickim zdravljem coveka ili sa unutrasnjim svetom, tj.dusom, kada smo se udaljili od naseg sistema vrednosti i unutrasnjeg ja. Treba biti iskren prema sebi i prepoznati signale koje sami sebi saljemo. Na zalost, ovo govorim iz iskustva. Po prirodi sam vesela i optimista, ali imala sam i ja svoje depresivne epizode. Neke su bile organskog porekla (disbalans hormona i minerala), a druge emotivnog porekla (osecaj nemoci i zarobljenosti zivotom kojim ne zelim da zivim, besparica i hronicna duhovna usamljenost). Ovo prvo se resilo cim se otkrio uzrok, a ovo drugo - radom na sebi, citajuci knjige, razgovorom s ljudima i promenom zivotne situacije koja mi ne odgovora. Budite blagi prema sebi i zivite u skladu sa unutrasnjim vrednostima. Vreme je bitan faktor u ozdravljenju i konstantan rad na sebi+sport. Budite strpljivi u svom oporavku. Ja sam pustila sve neka ide dodjavola - i pare, i posao, i razocarenje u ljude, ma sve, i postavila sebe na 1 mesto. Izlaz postoji.

I ja sam prošao kroz depresiju . Bilo je strašno. Ali savet je : idite kod lekara ne čekajte da bude još gore. 70% izlečenja je moj stav i borba a 30% su tablete , hemija je tu samo da pogura a ostalo dolazi iz upornosti, lečenje traje najmanje 8 meseci. Moja definicija depresije je da : Depresiju dobijaju oni ljudi koji daju sebe drugima (ili misle da daju ) mnogo , a za uzvrat ne dobijaju onoliko koliko očekuju .

Problem je što ljudi generalno malo znaju o depresiji, većina misli da je to neki hir, i da od toga obolevaju dokoni ljudi. Dešavaju se brojne promene u mozgu, ali još uvek nije poznato šta tačno dovodi do toga. Na fakultetu smo obrađivali dve hipoteze, ova novija je više verovatna ali još ništa nije dokazano. Efikasnost antidepresiva je upitna, A većina parasoksalno u prvih 4-6 nedelja dovode do intenziviranja suicidalnih misli. Neophodno je više ovakvih tekstova, jer je nažalost u javnosti stvorena slika da je to neki hir razmazenih i hirovitih ljudi.

Tekst i pametni komentari, pomerilo me iz ravnoteze koju sam sebi nametnuo. Na prvi pogled, sretan sam covek: imam komforan stan, uspesnu decu umetnike, jedno je poslom u inspirativnom evropskom gradu, drugo islo po svetu "trbuhom za kruhom", uspesno, sada se skarasilo u nasem velikom stanu, ima dobar posao.

Intelektualac sam, pisem, imam dobro drustvo, ne samo u Beogradu i ne samo u Srbiji, mnogo putujemo supruga i ja, i na druge kontinente, odlicne penzije. Dakle, sve je super!

A nije.

Tesku nesrecu pre 12 godina, nastradao sam na pesackom prelazu, povrede opsane po zivot, 8 dana u komi, 38 dana bez svesti u sok sobi, tri meseca na odeljenju nepokretan u krevetu, ni mali prst da pomerim. Prelom baze lobanje i povrede mozga, ceo nervni sistem je otisao "u klinac"! Ucili su me kako da ustanem iz kreveta, kako da hodam vezan za hodalicu. Doneli su me kuci na nosilima. Kad sam prvi put seo u kolica, bilo je slavlje u kuci. I da ne duzim - invalid sam sa tudjom negom i pomoci, ali vrlo pokretan, i dalje putujemo, ne dam se. Ali mozak je cudo.

I pored spoljasnje "fasade" osecam se prazno. Imam sve, potpuno sam se oporavio, sem sto hodam sa stapom. Uhvatim sebe u razmisljanjima o cilju zivota, u totalnoj "opustenosti", u nedoumici sta dalje, da pisem sledecu knjigu, da pridjem klaviru.. i tako se sve odlaze, odlaze... a ja bez cilja...

Sada znam da sem depresiva i drugih lekova, treba mi pomoc psihoterapije. Hvala vam za ovaj potsticaj!

Eto ja nisam htela da se lecim bas zato sto znam da ljudi imaju mnogo vece probleme nego ja i svakako teze gubitke. Cak nisam ni shvatala da sam depresivna, bilo mi je prijatno u cetiri zida. Ali to je problem, takvo ponasanje nije normalno.

Depresija je fizicki poremecaj. To je ovaj tekst trebao da pokaze. Vas mozak ne luci dovoljno hormona srece ( ima ih razlicitih). To izgleda kao tsamopreobrauga i najgore je sto ljudi misle da bez lecenja mogu da se oporave. Ljudi za koje nikad ne bi rekli da imaju razlog da budu depresivni, ipak jesu. Depresija je fizicka bolest a ne duhovno stanje iz kojeg mozete svojom voljom da se izvucete. Posetite psihijatra ako mislite da imate depresiju. Oni to lako mogu da utvrde. Ne zamajavajte se duhovnim samopreobrazenjima, moze da bude kasno. To je bioloski poremecaj u mozgu koji se leci lekovima i psihoterapijom.

@Banezi
Iako vasa konstatacija da okretanje materijalnim vrednostima ne donosi srecu je sasvim tacna, ja bih rekla da ste sasvim promasili temu. Depresija je bolest, teska bolest I nije nesto sto obolela osoba sama kontrolise. Onaj ko nije bolovao ne razume koliko je tesko. Cak I posmatrati kod svojih najblizih ne donosi svaki put razumevanje bolesti. Ljudi sa komentarima poput Vasih gotovo da vredjaju ljude obolele od depresije.

Ја тренутно патим за вољеном особом која ме је напустила мада су се симптоми показивали и раније из мени,непознатог узрока где сам стварно провео добрих годину дана код многобројних прегледа код кардиолога где ми није установљена никаква физичка аномалија срца мада се то тако манифестовало на рад срца тако да сам мислио да се налазим пред инфарктом.чука лупа као луда,сав пулсираш,мислиш-е,сад је готово-..онда те долазак хитне мало умири .
Оног тренутка кад сам схватио да се заправо ради о паничним нападима,проблеми са срцем су истог тренутка престали.
Мој лични проблем је проблем усамљености.Живим у средини где није лако наћи сродне душе па сам целог живота био принуђен да се некоме и нечему прилагођавам,некоме и нечему што је мени потпуно страно а само људско биће,организам и психа једноставно тражи бар минут дневно неке пажње,љубави, искреног разговора.Уколико то изостане на дужи временски период,хтео не хтео,ти се аутоматски разболиш.
Мислим да алкохол и таблете било које врсте треба избацити.То ти даје неки краткотрајан осећај смирености али кад дејство истих престане,још горе.
Спорт и шетње,,свакодневне шетње(сваки пут на различитим релацијама где видиш нове људе,нове објекте,нове ситуације) су нешто што стварно помаже.
Осетиш како ти крв струји кроз вене,осетиш како постојиш,да си ти тако исто нормалан као сви остали .
На почетку буде смртно досадно али са временом кад се "навучеш",то постане део тебе,део свакодневних активности и осећаш се све боље и боље.

Veci deo zivota vec osecam depresiju, cak sta vise, ne secam se kada sam se osecao zadovoljno duze od nedelju-dve. Pritom, relativno sam mlad i jos nemam porodicu i te glavne zivotne probleme. Prihvatio sam to kao stanje mog uma i karaktera. Jednostavno sam takav.

No otisao sam pre par godina na preporuku kod psihijatra, konacno. Bila je agonija. Inace sam osoba koja se tesko otvara i ne zna lepo da izrazava emocije a covek je samo sedeo i cekao da mu ispricam zivotnu pricu. Nisam doziveo neku veliku traumu u zivotu, tako da nisam znao odakle da pocnem da pricam. Osecao sam se kao da mu gubim vreme, jer ima mnogo gorih slucajeva od mene. Tako je proslo nekih par sesija u nebitnom caskanju, kada sam shvatio da mi je otislo skoro pola plate na to a napredak se nije ni nazirao.

Odustao sam naravno i stvorio averziju prema tom vidu lecenja. Da sam bogatiji covek, mozda bi i mogao da priustim dugorocnu terapiju dok se zapravo nesto ne desi, ali mislim da je to za mene i dobar deo gradjana ove zemlje ipak van finansisjkih mogucnosti, tako da nije samo pitanje volje.

fizicko vezbanje i kvalitetna ishrana (banane, riba, orasi, sveze povrce i voce...), urednost, promena nekih navika, postavljanje jednostavnijih ciljeva, setnja u prirodi, sigurno povoljno uticu u borbi s depresijom.

Očigledno se svako bori sa depresijom na svoj način.Meni je pomogla knjiga"Power of positive thinking",svakodnevno trčanje (preznojavanje je majka :)) i redovan odlazak na bogosluzbe.Isceljenje je trajalo dugo, ali su i učinci dugotrajni.

Prvi i osnovni korak,je prihvatanje problema{bilo da ga sami sagledavate,bilo da Vam ga,na njega ukazuju najblizi i okolina).Drugi korak je odlazak kod lekara.Dobro je receno:"lekari su ljudi kao i mi".Vrlo je vazno,pratiti i pridrzavati se propisane terapije.Medjutim,kljucna stvar,je resavanje, uzroka problema,koji, Vas je doveo do stanja u kojem se nalazite.Pisem ovo iz licnog iskustva.Depresija, moze da se pobedi!

S' vremena na vreme imam napade panike, " padne mi mrak na oci", uhvati me neko lose stanje koje traje odredjeno vreme. I tako na savet drugih, odem kod psihijatra. Nije htela da me saslusa, da popricamo zasto sam takvog raspolozenja, posle 10min.mi je prepisala gomilu lekova. Ja sam to odbila,a ona mi je rekla da je pocnem da se " kljukam " lekovima, inace ima da zavrsim u Kovinu. Takvo " beznadezno " stanje potrajalo je jos par dana. Onda sam dobila visoku ocenu na fakuktetu iz jednog od najtezih predmeta. To me je pokrenulo. Trgla sam se iz takvog stanja, nasla neki smisao zivota, pocela da ucim i redjam sve dobre ocene. Ono sto hocu da kazem i porucim jeste da nadjete nesto pozitivno u zivotu i da se drzite toga. Nemojte da se zalecete i da pijete antidepresive, to je zacaran krug. Kada jednom pocnete da ih pijete, naviknete mozak na njih, i ubedite sebe da ne mozete bez njih. Dozvolite da hemija upravlja Vama. Ojacajte psihu i preuzmite kontrolu nad sobom.

(Depresija se leci, 5. septembar 2014 21:53
to sto si ti imala nije prava depresija tjst. klinicka depresija.
depresija ima vise vrsta,od blazeg traumatskog stanja(sto si ti imala)do teskih depresija.

Kakvi lekovi?!?
Najbolje protiv depresije je kucni ljubimac.

Najbitnije je zaustaviti strah i paniku, tjs dalje propadanje.
uz pomoc struke, lekova, saveta drugih, kako znate..(ja sam uspeo, zahvaljujuci jakoj licnosti i znanju i malo sedativa+ad- tako da budete sigurni da je to moguce) posle ide onaj duzi deo, borba sa mracnim mislima i emocijama, fizickim simptomima itd.
Sto put vracanje na pocetak, ali borba svakako daje rezultate. Sve si jaci.
Ako se predas, cao.

Ja kad sam bio depresivan niko me nije razumio dok me nisi poceli drmati fizicki napadi i tresanje ... Poslali me kod kardiologa, jos nekog dra i psihologa...i psiholog mi srao nadji djevojku... I ja uz zdravo drustvo i porodicu se izvukao ono vrijeme lijeci sve...a doktoru hvala sto je pricao kako izvodi mlade koleginice ..
To mi je bas pomoglo....drustvo i porodica...to ako sjebes sjebo si sebe

ma sta govorili , takva stanja ti lekovi i ti lekari ( barem kod nas ) ne lece... Nasledni faktor jeste delom pokretac, ali i nasi lekari znaju da uprskaju debelo neadekvatnim lecenjem. Porodica moje bivse devojke je cela nosila nasledni faktor. Svi su imali problem sa tom bolescu. Neko manje neko vise ( zavisi kako ko je podneo i kako koga je zivot "sibao" ). Ali samo jedan njen brat iako je imao tih problema, kod lekara nije otisao , lek u usta nije uzeo, ali ga je zivot i rad na selu , u seoskom domacinstvu izvukao pa nije imao ozbiljnijih i stalnih problema...
Sa druge strane ovaj nas zivot pod pritiscima, nemastinama, ratovima, u zadnjih 30ak godina jeste glavni okidac. Pogotovo sto vecina malo malo pa posegne za bensedinima i slicnim psiho umirujucim lekovima. Pa cak i u vreme trudnoce..

Ja postajem depresivan kad slusam Aerosmith.

@ opušteno
Nisam od onih koji dele savete osim ako ne smatraju da to što misle može da pomogne, tako da uzmite ovo sa zrnom soli. Mislim da vi niste prevashodno depresivni nego patite od anksioznosti. Stalno pominjete strah od neuspeha na poslu, strah od unapređenja koje dobijete na poslu i verovatno osećaj nesigurnosti da li ćete odgovoriti zahtevima. Znači vi ste stalno u stanju napetosti i grča. Za mentalnu depresiju je mislim prevashodno karakteristično odsustvo interesovanja za bilo šta. Tako da bih vam savetovala upravo ovo što ste napisali, opušteno. Niko nije savršen, svi greše. Greške se mogu ispraviti, pod uslovom da ne radite posao od koga zavisi nečiji život (da ste lekar, hirurg i slično, pa i onda, imate kolege i ne donosite odluke sami i ne radite sami). Znam kako izgleda i kad vas stisnu rokovi, ali jednostavno najčešće se sve preuveličava u glavi. Spustite tenziju i postavite sebi manje zahteve, to jest ne budite toliko strogi prema sebi.

@Rade
I mene pomerilo iz mesta...kao da ne znam ko sam,sta sam i sta mi je...Vama sam se posebno obratila,jer sam i ja posle dugotrajne borbe sa bolescu (operacije, bolnice...6 godina),borila se kao lav...i kako je fizicki bivalo bolje,ja sam tek onda psihicki "pukla"....Antidepresivi su me podigli i ubacili u + fazu. Konstantovan mi je bipolarni poremecaj ( verovatno je sve prethodno bio okidac)...terapija sada: stabilizatori raspolozenja...dobro je,manje-vise...htela sam (PRVENSTVENO SEBI) da preporucim ono sto je predobra stvar,ali treba naci (zalosno je sto svi nisu u situaciji) dobrog instruktora joge. Cim se pokrenem i redovno vezbam sve bude bolje,a onda (kod mene bar) neki iskorak, situacija me izbaci iz tog redovnog rezima i ja onda ne vezbam mesecima,pa tako u krug. Zalosno je to sto imam prilike,a ne idem ili jos gore sto znam dosta vezbi, znam da se opustim, znam vezbe disaanja, a ne radim ni kod kuce. Najvise mi prijaju na moru,ujutro ,na obali,dok nema nikog...napunim baterije kao da me neko prikljucio na punjac. Svima tople preporuke, snage i da svako nadje svoj izlaz!

„Gubitak voljene osobe, razvod ili neko neprijatno životno iskustvo bi učinili bilo koga tužnim, usamljenim i praznim duže vreme. Ipak, ljudi koji su istinski depresivni imaju ove simtome duže od dve nedelje.“ Застрашујуће је ако је ово део званичне медицинске доктрине. Као особа која је сахранила дете, могу вам рећи да је потребно мнооого више од две недеље да се пробудиш ујутру а да ти то није прва помисао. Узгред, туга не пролази никада, само више није у првом плану. Свако ко мисли да две недеље особа која је изгубила супружника, дете или родитеља треба да весело певуши или а) никада никога није волела, б) ради за фармацеутску индустрију која нормалну људску емоцију, тугу, жели да прогласи болешћу која се лечи њиховим лекићима. Мени је у суочавању са губитком помогла вера и црква, а ви се слободно кљукајте таблетама.

U lecenju dosta moze da pomogne, ako covek sam uspe da shvati, koji su uzroci njegove depresije, kao i na koje sve nacine moze da pomogne sebi. Dobro je procitati knjigu - Izlaz iz depresije - Dr Nil nidli, u kojoj on navodi, pored uzroka i kako pomoci sebi. Od promene ishrane, pa do promene "stila zivota".

Depresija je samo reakcija na hiper-stvarnost u kojoj živimo. Civilizaciji ne fali ništa izuzev ljudi koji bi emocionalno i mentalno mogli izneti teret iste. Pogrešna uverenja nas vode u još veću izolaciju i otuđenost od sopstvene istinske prirode koja nema veze sa glamurom i lažnim obećanjima o slavi. Oni koji nalaze rešenje u čulnim zadovljstvima su po pravilu oni koji manje osećaju i doživljavaju život i zato im je potrebna snažna "fiziološka" pobuda - u zdravim okolnostima bi takve ljude nazvali sociopatama ili psihopatama, ali pošto je svet stvoren po njihovoj meri oni uvek izgledaju samo "snalažljivi" i "mudri" dok mi ostali koji osećamo gađenje prema toj uzaludnosti i besmislu se, čak i među sobom, nazivamo "depresivcima". Depresija je suštinsko nezadovljstvo svetom koji nas okružuje, i sobom kao proizvodom istog. Nezadovljstvo je signal da treba da menjamo sebe u skladu sa svojom prirodom. Svet "maski" je ono u čemu se čovek ne snalazi i mesto na kom ne pronalazi ništa za sebe. Uglavnom depresija je posledica laži kojima uveravamo sebe da je sve OK i bega od odgovornosti za sopstvena dela. Ljudi koji osećaju su, posebno ako potiču iz disfunkcionalnih porodica, u startu izranjavani i ako ih neko ne nauči da prihvate istinu o sebi - ostatak života provedu generišući neuroze i tražeći opravdanja za svoju "slabost". Lek je u prihvatanju sirove istine i osude svih koji to zaslužuju. "Opraštanje" je put u ludio i sopstvenu anihilaciju.

@Т Немојте схватити да негирам или релативизујем патњу оболелих од депресије. То јесте озбиљна болест и мора да се лечи. Само, ја нисам била депресивна јер сам и два месеца после смрти свог детета и даље умела да заплачем кад чујем мајку у парку која зове имењака моје покојне бебе. Ја сам жалила, и то је нормална, природна реакција на такав губитак. То што они шире дефиницију болест да обухвати и све они се који и после ДВЕ НЕДЕЉЕ усуђују да пате за мужем или дететом, уместо да буду добри мали потрошачи, не значи да болест не постоји.

Imao sam simptome depresije koji su trajali dva i po meseca. Nisam mogao da jedem i spavam. Sve vreme sam osecao mucninu u stomaku. Nisam mogao da osecam zadovoljstvo. Obratio sam se za pomoc psihijatru (poput civilizovanog coveka), i on mi je propisao antidepresiv "Remirta". Pola sata nakon sto sam popio prvu dozu svi simptomi su nestali kao rukom odneseni i vise se nisu vracali. Ne razumem zasto je u ovom tekstu napisano da se mora cekati sest nedelja da bi se osetilo poboljsanje...

(Sasa, 5. septembar 2014 23:55)
Molim vas suzdrzite se od takvih komentara.

Evo kako to vidim:
"kakve su ti misli takav ti je zivot", i zaista ni milimetar ni levo ni desno. Ustalili su nam se i odomacili pogresni, nemotivisuci paterni (posledice losih iskustva, stresova...) u razmisljanjima. Potrebno je napraviti dobre procese i raditi na njima kako bi ih usvojili i koristili u svakodnevnici, kako bi potisnuli stare, negativne paterne. nije dovoljno samo prepoznati ispravnu metodu, vec je potrebno konstano trenirati i raditi na njoj kako bi ona postala deo nase rutine, odnosno nas samih, sportskim jezikom receno, dovesti je do automatizma. ustvari, nove procese imolementirati na isti nacin u ponasanje kao sto su se imlementirale misli koje su i same izazvale depru.

Depresija je sranje stalne dusevne boli. Patio Sam od iste I to su tantalove muke. Leci se jedino u crkvama I manastirima molitvom, bez ikakvih lekova , znam to iz iskustva.

@depresija se leci

kod kog psihijatra ste isli?

@opusteno:

Joj brate, kao da gledam sebe od pre 10 godina. Ista stvar - nesanica, znojenje, napadi besmislenog straha, iracionalno razmisljanje, motanje scenarija u glavi na temu sta bi bilo kad bi bilo i tome slicno. I sve zbog prokletog posla i moje zablude da se perfekcionizam i zalaganje cene. Kada su me kao tehnoloski visak oterali na ulicu i kada sam posle mesec dana nasao novi posao okrenuo sam list. Svaki dan krecem na posao uz pomisao kako idem da se tamo za***avam i igram. I kada to vise ne ide, lepo dam otkaz i trazim novi posao dalje. Najteze mi je uvek bilo da dobijem posao o kome pojma nemam. E tu onda primenjujem mudru taktiku - nesto malo povrsno naucim, a kada vidim da su stvari zagustile uzmem bolovanje, pa trazim novi posao. Veruj mi, od tada do danas sam promenio gommilu firmi, svuda isto sr***e, samo je drugo pakovanje. Da sam svaki od tih poslova uzimao za ozbiljno, sada bih uveliko vec nosio onaj duks sa spojenim rukavima na ledjima i vezivali bi me kaisevima za krevet dok spavam. Kao sto ti nadimak kaze - OPUSTENO, brate! Hrani se zdravo, spavaj dobro, setaj u prirodi, mani se ovih tehnickih sokocala, to je zlo. Odvajaj neke parice sa strane, pa uzmi cestit odmor. Idi kresni nesto sa strane, ako treba plati za taj seks, nemoj da ti bude zao. Shvati to kao deo terapije, a tu devojku posmatraj kao terapeuta. Preporodices se, videces! I zapamti: BOLI ME ***** ZA CEO SVET, HAHAHA! To treba da ti bude moto!

Teško mi je da bilo šta kažem o depresiji kada se radi o životu u Srbiji.
A tek o "stručnim licima".
Nadam se da izrečeno nije uvreda za državu Srbiju i za psihijatrijsku struku (mašina za pravljenje para), te da komentar može da prođe :)

evo resenje :Zoloft, Rivotril, Kapilar, Beviplex i Vitamin E. Cuvena terapija Profesora Prvoslava Markovica !?

Dobar tekst,jako ozbiljna tema!Negde sam nedavno procitao da je to bolest sa sto lica,cini mi se da je to najbolji opis te teske dusevne bolesti..Mimikrija je njeno glavno obelezje.To je osjecaj kada izgubimo iluzije i ono nesto misticno u nama!Ricard Dokins i ateisti to nikada nece shvatiti!!

"Депресија и туга су иста ствар." То форсирају фармацеутске компаније.

Depresivno stanje je svojstveno demonizovanim osobama.Mozda vam ovo deluje grubo,ali iz licnog iskustva se potvrdilo da su to uvek neduhovne osobe(materijalisti)koji ne razumeju sustinu zivota ,a to je spoznaja Boga i njegovih moralnih principa i puta koji nam je namenio kroz Hrista.Prema tome citajte Bibliju i po njoj postupajte i nema sanse da budete depresivni.Cuj hemija-ne moze se ono sto je duhovne(dusevne )prirode resavati hem.lekovima.Kad dejstvo droge prodje,isti "problemi" ostaju.Postoji hemija koja se proizvodi(endorfin i sl.)ali oni nastaju usled duhohovno-telesne ravnoteze i srece .Naravno vazna je i fizicka aktivnost(rad)i ishrana (zdrava).

@rade: Poradi ti malo na svom knjizevnom izrazu, pa ce te proci depresija.

"Ko nije pelen gut'o taj ne zna sta je sladost ;ko nije tuzan bio taj ne zna sta je radost".
Jos u ranom djetinjstvu procitao sam tu izreku,bila je negdje na nekoj fotografiji ali ne
vjerujem da je potekla od osobe koja je bila na nkoj.Vjerovatno da je pripadala nekom
mudrijem,piscu,pjesniku ali nije to nije vazno.Mi se razlikujemo ,covjek od zene,mlad
od staroga,nacionalnost i pripadnost porodici koja moze da bude mnogobrojna ili vrlo
mala.Rodjeni smo kao prvo dijete,negje u sredini ili na kraju kada smo jos uvijek bili
prizeljkivani.Sve te pojedinosti formiraju okvir naseg bica,postojanja,uzrasta i starosti.
Nema sumnje da svi ti zivotni faktori igraju neku ulogu u nasem zivotu.Savremeni nacin
zivota napravio je od nas nesto razlicito,nesposobno u jednom izdanju ili sposobno u
drugom.i tako dok obavljamo razno/razne ozbiljne drustvane duznosti postajemo djeca,
nezbrinuta kojima je potreban doktor.Pri tome zaboravljamo da smo emocionalni vulkani
koji dizivljevaju erupciju, ako ne svakodnevno ono bar ponekad.Mi smo dio drustva koje je
ustanovilo redosljed poremecaja i mi dobrovoljno stupamo u redove.Bezbrojne su definicije
nasih poremecaja a mi kao da dobrovoljno trazimo onaj kome pripadamo.I tako trazimo
pomoc od onih kojima je stvarno potrebna .Ali,na kraju,ne treba se paniciti jer smo svi
takvi:neki priznaju a neki ne.
vasilije knezevic 02 nov. 2014

pogledajte! https://www.youtube.com/watch?v=_5dSZnbugpc

Moja sestra pati od depresije. Leči se. Sve je to mučno i teško. Ta njena bolest upropaštava živote svih članova porodice. Svi podjednako patimo.

Lekovi su privremena mera za ublazavanje depresije.
U stvari covek duhovno propadne, samo sto to medicina naziva depresijom.

Depresivno stanje je svojstveno demonizovanim osobama.Mozda vam ovo deluje grubo,ali iz licnog iskustva se potvrdilo da su to uvek neduhovne osobe(materijalisti)koji ne razumeju sustinu zivota ,a to je spoznaja Boga i njegovih moralnih principa i puta koji nam je namenio kroz Hrista.Prema tome citajte Bibliju i po njoj postupajte i nema sanse da budete depresivni.Cuj hemija-ne moze se ono sto je duhovne(dusevne )prirode resavati hem.lekovima.Kad dejstvo droge prodje,isti "problemi" ostaju.Postoji hemija koja se proizvodi(endorfin i sl.)ali oni nastaju usled duhohovno-telesne ravnoteze i srece .Naravno vazna je i fizicka aktivnost(rad)i ishrana (zdrava).

Sve se lakše podnosi ako nađete smisao svom životu. Najbolje je da se okrenete duhovnom samonadrastanju i samopreobražavanju. Onaj ko se okrene svom duhovnom razvoju ne može biti nezadovoljan jer ključ njegove sreće i zadovoljstva leži u njemu samom. Kad vam je cilj nešto materijalno nikada nećete biti zadovoljni. Pa i bogate ljude kad pitate koliko im fali kažu još samo malo. A to samo malo nikad ne dođe.

Kakvi lekovi?!?
Najbolje protiv depresije je kucni ljubimac.

Depresija je sranje stalne dusevne boli. Patio Sam od iste I to su tantalove muke. Leci se jedino u crkvama I manastirima molitvom, bez ikakvih lekova , znam to iz iskustva.

@opusteno:

Joj brate, kao da gledam sebe od pre 10 godina. Ista stvar - nesanica, znojenje, napadi besmislenog straha, iracionalno razmisljanje, motanje scenarija u glavi na temu sta bi bilo kad bi bilo i tome slicno. I sve zbog prokletog posla i moje zablude da se perfekcionizam i zalaganje cene. Kada su me kao tehnoloski visak oterali na ulicu i kada sam posle mesec dana nasao novi posao okrenuo sam list. Svaki dan krecem na posao uz pomisao kako idem da se tamo za***avam i igram. I kada to vise ne ide, lepo dam otkaz i trazim novi posao dalje. Najteze mi je uvek bilo da dobijem posao o kome pojma nemam. E tu onda primenjujem mudru taktiku - nesto malo povrsno naucim, a kada vidim da su stvari zagustile uzmem bolovanje, pa trazim novi posao. Veruj mi, od tada do danas sam promenio gommilu firmi, svuda isto sr***e, samo je drugo pakovanje. Da sam svaki od tih poslova uzimao za ozbiljno, sada bih uveliko vec nosio onaj duks sa spojenim rukavima na ledjima i vezivali bi me kaisevima za krevet dok spavam. Kao sto ti nadimak kaze - OPUSTENO, brate! Hrani se zdravo, spavaj dobro, setaj u prirodi, mani se ovih tehnickih sokocala, to je zlo. Odvajaj neke parice sa strane, pa uzmi cestit odmor. Idi kresni nesto sa strane, ako treba plati za taj seks, nemoj da ti bude zao. Shvati to kao deo terapije, a tu devojku posmatraj kao terapeuta. Preporodices se, videces! I zapamti: BOLI ME ***** ZA CEO SVET, HAHAHA! To treba da ti bude moto!

"Депресија и туга су иста ствар." То форсирају фармацеутске компаније.

Imao sam simptome depresije koji su trajali dva i po meseca. Nisam mogao da jedem i spavam. Sve vreme sam osecao mucninu u stomaku. Nisam mogao da osecam zadovoljstvo. Obratio sam se za pomoc psihijatru (poput civilizovanog coveka), i on mi je propisao antidepresiv "Remirta". Pola sata nakon sto sam popio prvu dozu svi simptomi su nestali kao rukom odneseni i vise se nisu vracali. Ne razumem zasto je u ovom tekstu napisano da se mora cekati sest nedelja da bi se osetilo poboljsanje...

„Gubitak voljene osobe, razvod ili neko neprijatno životno iskustvo bi učinili bilo koga tužnim, usamljenim i praznim duže vreme. Ipak, ljudi koji su istinski depresivni imaju ove simtome duže od dve nedelje.“ Застрашујуће је ако је ово део званичне медицинске доктрине. Као особа која је сахранила дете, могу вам рећи да је потребно мнооого више од две недеље да се пробудиш ујутру а да ти то није прва помисао. Узгред, туга не пролази никада, само више није у првом плану. Свако ко мисли да две недеље особа која је изгубила супружника, дете или родитеља треба да весело певуши или а) никада никога није волела, б) ради за фармацеутску индустрију која нормалну људску емоцију, тугу, жели да прогласи болешћу која се лечи њиховим лекићима. Мени је у суочавању са губитком помогла вера и црква, а ви се слободно кљукајте таблетама.

Očigledno se svako bori sa depresijom na svoj način.Meni je pomogla knjiga"Power of positive thinking",svakodnevno trčanje (preznojavanje je majka :)) i redovan odlazak na bogosluzbe.Isceljenje je trajalo dugo, ali su i učinci dugotrajni.

evo resenje :Zoloft, Rivotril, Kapilar, Beviplex i Vitamin E. Cuvena terapija Profesora Prvoslava Markovica !?

S' vremena na vreme imam napade panike, " padne mi mrak na oci", uhvati me neko lose stanje koje traje odredjeno vreme. I tako na savet drugih, odem kod psihijatra. Nije htela da me saslusa, da popricamo zasto sam takvog raspolozenja, posle 10min.mi je prepisala gomilu lekova. Ja sam to odbila,a ona mi je rekla da je pocnem da se " kljukam " lekovima, inace ima da zavrsim u Kovinu. Takvo " beznadezno " stanje potrajalo je jos par dana. Onda sam dobila visoku ocenu na fakuktetu iz jednog od najtezih predmeta. To me je pokrenulo. Trgla sam se iz takvog stanja, nasla neki smisao zivota, pocela da ucim i redjam sve dobre ocene. Ono sto hocu da kazem i porucim jeste da nadjete nesto pozitivno u zivotu i da se drzite toga. Nemojte da se zalecete i da pijete antidepresive, to je zacaran krug. Kada jednom pocnete da ih pijete, naviknete mozak na njih, i ubedite sebe da ne mozete bez njih. Dozvolite da hemija upravlja Vama. Ojacajte psihu i preuzmite kontrolu nad sobom.

Dobar tekst,jako ozbiljna tema!Negde sam nedavno procitao da je to bolest sa sto lica,cini mi se da je to najbolji opis te teske dusevne bolesti..Mimikrija je njeno glavno obelezje.To je osjecaj kada izgubimo iluzije i ono nesto misticno u nama!Ricard Dokins i ateisti to nikada nece shvatiti!!

Imala sam depresiju sa 20 godina, izazvanu jednim velikim gubitkom i nekim drugim događajima koji su se samo nadovazivali...dugo sam mislila da je normalno da me duša boli u takvim okolnostima (zvuči patetično, ali da, to je najpribližniji opis tog stanja), zavaravala sam se onim: vreme leči sve, proći će, polako...prolazili su dani, nedelje, moj bol sve jači, ujutro, uveče, noću najgore, neizdrživo, nije mi se ni živelo, ni umiralo, ni radilo, nisam podnosila ni samoću, ni društvo, samo osećam da moram da pobegnem iz kože, neizdrživo...onda me je neko bukvalno odveo kod psihijatra (sama nisam htela da idem-ja nisam bolesna!), doktor je dijagnostifikovao depresiju i uz psihoterapeutske seanse i antidepresive, za nekoliko meseci, ja sam pobedila depresiju i mogla da kažem da je moja duša ponovo zdrava, osećaj je fantastičan! Poenta: ljudi, ne šalite se sa zdravljem, ako imate problem idite kod lekara, pomoći će vam! Lično, meni je mnogo pomogla muzika. najviše "Aerosmith". Ne mora da znači da bi to upalilo i kod nekog drugog, ali...
A autoru teksta je dobro ono kada je obradio mit "muškarci ne plaču" i da je zbog te predrasude njima teže da priznaju depresiju nego ženama, a onda stavio samo slike mladih žena, što ide upravo u prilog dotičnoj predrasudi...

Depresija je fizicki poremecaj. To je ovaj tekst trebao da pokaze. Vas mozak ne luci dovoljno hormona srece ( ima ih razlicitih). To izgleda kao tsamopreobrauga i najgore je sto ljudi misle da bez lecenja mogu da se oporave. Ljudi za koje nikad ne bi rekli da imaju razlog da budu depresivni, ipak jesu. Depresija je fizicka bolest a ne duhovno stanje iz kojeg mozete svojom voljom da se izvucete. Posetite psihijatra ako mislite da imate depresiju. Oni to lako mogu da utvrde. Ne zamajavajte se duhovnim samopreobrazenjima, moze da bude kasno. To je bioloski poremecaj u mozgu koji se leci lekovima i psihoterapijom.

Depresija je samo reakcija na hiper-stvarnost u kojoj živimo. Civilizaciji ne fali ništa izuzev ljudi koji bi emocionalno i mentalno mogli izneti teret iste. Pogrešna uverenja nas vode u još veću izolaciju i otuđenost od sopstvene istinske prirode koja nema veze sa glamurom i lažnim obećanjima o slavi. Oni koji nalaze rešenje u čulnim zadovljstvima su po pravilu oni koji manje osećaju i doživljavaju život i zato im je potrebna snažna "fiziološka" pobuda - u zdravim okolnostima bi takve ljude nazvali sociopatama ili psihopatama, ali pošto je svet stvoren po njihovoj meri oni uvek izgledaju samo "snalažljivi" i "mudri" dok mi ostali koji osećamo gađenje prema toj uzaludnosti i besmislu se, čak i među sobom, nazivamo "depresivcima". Depresija je suštinsko nezadovljstvo svetom koji nas okružuje, i sobom kao proizvodom istog. Nezadovljstvo je signal da treba da menjamo sebe u skladu sa svojom prirodom. Svet "maski" je ono u čemu se čovek ne snalazi i mesto na kom ne pronalazi ništa za sebe. Uglavnom depresija je posledica laži kojima uveravamo sebe da je sve OK i bega od odgovornosti za sopstvena dela. Ljudi koji osećaju su, posebno ako potiču iz disfunkcionalnih porodica, u startu izranjavani i ako ih neko ne nauči da prihvate istinu o sebi - ostatak života provedu generišući neuroze i tražeći opravdanja za svoju "slabost". Lek je u prihvatanju sirove istine i osude svih koji to zaslužuju. "Opraštanje" je put u ludio i sopstvenu anihilaciju.

Болујем од депресије већ 5 година. Промених 3 лека сада сам на прозаку али нешто баш и не делују. људи који нису ментално болесни не знају како је то. Када не осећате ништа сем празнине, туге , утупљености, патње за нечим а не знате за чим. Немам могућности за редовне психосеансе а мислим да би ми то највише помогло. Не знам кад неко каже да је боловао од депресије и излечио се мени звучи невероватно, неистинито, као у сну. Духовно се трудим да будем здрав али изгледа нисам. Само још у Бога верујем. Људи су ме одавно разочарали.

ma sta govorili , takva stanja ti lekovi i ti lekari ( barem kod nas ) ne lece... Nasledni faktor jeste delom pokretac, ali i nasi lekari znaju da uprskaju debelo neadekvatnim lecenjem. Porodica moje bivse devojke je cela nosila nasledni faktor. Svi su imali problem sa tom bolescu. Neko manje neko vise ( zavisi kako ko je podneo i kako koga je zivot "sibao" ). Ali samo jedan njen brat iako je imao tih problema, kod lekara nije otisao , lek u usta nije uzeo, ali ga je zivot i rad na selu , u seoskom domacinstvu izvukao pa nije imao ozbiljnijih i stalnih problema...
Sa druge strane ovaj nas zivot pod pritiscima, nemastinama, ratovima, u zadnjih 30ak godina jeste glavni okidac. Pogotovo sto vecina malo malo pa posegne za bensedinima i slicnim psiho umirujucim lekovima. Pa cak i u vreme trudnoce..

fizicko vezbanje i kvalitetna ishrana (banane, riba, orasi, sveze povrce i voce...), urednost, promena nekih navika, postavljanje jednostavnijih ciljeva, setnja u prirodi, sigurno povoljno uticu u borbi s depresijom.

U lecenju dosta moze da pomogne, ako covek sam uspe da shvati, koji su uzroci njegove depresije, kao i na koje sve nacine moze da pomogne sebi. Dobro je procitati knjigu - Izlaz iz depresije - Dr Nil nidli, u kojoj on navodi, pored uzroka i kako pomoci sebi. Od promene ishrane, pa do promene "stila zivota".

Tekst i pametni komentari, pomerilo me iz ravnoteze koju sam sebi nametnuo. Na prvi pogled, sretan sam covek: imam komforan stan, uspesnu decu umetnike, jedno je poslom u inspirativnom evropskom gradu, drugo islo po svetu "trbuhom za kruhom", uspesno, sada se skarasilo u nasem velikom stanu, ima dobar posao.

Intelektualac sam, pisem, imam dobro drustvo, ne samo u Beogradu i ne samo u Srbiji, mnogo putujemo supruga i ja, i na druge kontinente, odlicne penzije. Dakle, sve je super!

A nije.

Tesku nesrecu pre 12 godina, nastradao sam na pesackom prelazu, povrede opsane po zivot, 8 dana u komi, 38 dana bez svesti u sok sobi, tri meseca na odeljenju nepokretan u krevetu, ni mali prst da pomerim. Prelom baze lobanje i povrede mozga, ceo nervni sistem je otisao "u klinac"! Ucili su me kako da ustanem iz kreveta, kako da hodam vezan za hodalicu. Doneli su me kuci na nosilima. Kad sam prvi put seo u kolica, bilo je slavlje u kuci. I da ne duzim - invalid sam sa tudjom negom i pomoci, ali vrlo pokretan, i dalje putujemo, ne dam se. Ali mozak je cudo.

I pored spoljasnje "fasade" osecam se prazno. Imam sve, potpuno sam se oporavio, sem sto hodam sa stapom. Uhvatim sebe u razmisljanjima o cilju zivota, u totalnoj "opustenosti", u nedoumici sta dalje, da pisem sledecu knjigu, da pridjem klaviru.. i tako se sve odlaze, odlaze... a ja bez cilja...

Sada znam da sem depresiva i drugih lekova, treba mi pomoc psihoterapije. Hvala vam za ovaj potsticaj!

pogledajte! https://www.youtube.com/watch?v=_5dSZnbugpc

Ja sam mlad čovek, i lečio sam se od depresije praćenom anksioznim poremećajem. Ljudi ne mogu da razumeju kako izgleda moj pogled na svet, i koliko se razlikujem od drugih, tzv. 'normalnih' ljudi, iako su često sitnice u pitanju. Neko me odmah 'provali', a neko ne može da veruje da patim od depresije.

Jako dobar tekst, ako patite od depresije i more vas negativne misli, obratite se lekaru (psihijatri su lekari). Samo može da vam pomogne.

I ja sam prošao kroz depresiju . Bilo je strašno. Ali savet je : idite kod lekara ne čekajte da bude još gore. 70% izlečenja je moj stav i borba a 30% su tablete , hemija je tu samo da pogura a ostalo dolazi iz upornosti, lečenje traje najmanje 8 meseci. Moja definicija depresije je da : Depresiju dobijaju oni ljudi koji daju sebe drugima (ili misle da daju ) mnogo , a za uzvrat ne dobijaju onoliko koliko očekuju .

@rade: Poradi ti malo na svom knjizevnom izrazu, pa ce te proci depresija.

@Rade
I mene pomerilo iz mesta...kao da ne znam ko sam,sta sam i sta mi je...Vama sam se posebno obratila,jer sam i ja posle dugotrajne borbe sa bolescu (operacije, bolnice...6 godina),borila se kao lav...i kako je fizicki bivalo bolje,ja sam tek onda psihicki "pukla"....Antidepresivi su me podigli i ubacili u + fazu. Konstantovan mi je bipolarni poremecaj ( verovatno je sve prethodno bio okidac)...terapija sada: stabilizatori raspolozenja...dobro je,manje-vise...htela sam (PRVENSTVENO SEBI) da preporucim ono sto je predobra stvar,ali treba naci (zalosno je sto svi nisu u situaciji) dobrog instruktora joge. Cim se pokrenem i redovno vezbam sve bude bolje,a onda (kod mene bar) neki iskorak, situacija me izbaci iz tog redovnog rezima i ja onda ne vezbam mesecima,pa tako u krug. Zalosno je to sto imam prilike,a ne idem ili jos gore sto znam dosta vezbi, znam da se opustim, znam vezbe disaanja, a ne radim ni kod kuce. Najvise mi prijaju na moru,ujutro ,na obali,dok nema nikog...napunim baterije kao da me neko prikljucio na punjac. Svima tople preporuke, snage i da svako nadje svoj izlaz!

Evo kako to vidim:
"kakve su ti misli takav ti je zivot", i zaista ni milimetar ni levo ni desno. Ustalili su nam se i odomacili pogresni, nemotivisuci paterni (posledice losih iskustva, stresova...) u razmisljanjima. Potrebno je napraviti dobre procese i raditi na njima kako bi ih usvojili i koristili u svakodnevnici, kako bi potisnuli stare, negativne paterne. nije dovoljno samo prepoznati ispravnu metodu, vec je potrebno konstano trenirati i raditi na njoj kako bi ona postala deo nase rutine, odnosno nas samih, sportskim jezikom receno, dovesti je do automatizma. ustvari, nove procese imolementirati na isti nacin u ponasanje kao sto su se imlementirale misli koje su i same izazvale depru.

"Ko nije pelen gut'o taj ne zna sta je sladost ;ko nije tuzan bio taj ne zna sta je radost".
Jos u ranom djetinjstvu procitao sam tu izreku,bila je negdje na nekoj fotografiji ali ne
vjerujem da je potekla od osobe koja je bila na nkoj.Vjerovatno da je pripadala nekom
mudrijem,piscu,pjesniku ali nije to nije vazno.Mi se razlikujemo ,covjek od zene,mlad
od staroga,nacionalnost i pripadnost porodici koja moze da bude mnogobrojna ili vrlo
mala.Rodjeni smo kao prvo dijete,negje u sredini ili na kraju kada smo jos uvijek bili
prizeljkivani.Sve te pojedinosti formiraju okvir naseg bica,postojanja,uzrasta i starosti.
Nema sumnje da svi ti zivotni faktori igraju neku ulogu u nasem zivotu.Savremeni nacin
zivota napravio je od nas nesto razlicito,nesposobno u jednom izdanju ili sposobno u
drugom.i tako dok obavljamo razno/razne ozbiljne drustvane duznosti postajemo djeca,
nezbrinuta kojima je potreban doktor.Pri tome zaboravljamo da smo emocionalni vulkani
koji dizivljevaju erupciju, ako ne svakodnevno ono bar ponekad.Mi smo dio drustva koje je
ustanovilo redosljed poremecaja i mi dobrovoljno stupamo u redove.Bezbrojne su definicije
nasih poremecaja a mi kao da dobrovoljno trazimo onaj kome pripadamo.I tako trazimo
pomoc od onih kojima je stvarno potrebna .Ali,na kraju,ne treba se paniciti jer smo svi
takvi:neki priznaju a neki ne.
vasilije knezevic 02 nov. 2014

Ja postajem depresivan kad slusam Aerosmith.

@depresija se leci

kod kog psihijatra ste isli?

Za lecenje depresije je najbitnije utvrditi uzrok, kako bi se pravilno pristupilo terapiji. Ljudi, prvo proverite da nemate organski uzrok depresije - npr. problemi sa stitastom zlezdom umeju da naprave haos, isto tako i hormoni, nivo minerala i vitamina u organizmu, plus neke druge bolesti organskog porekla. Ako je sa ove strane sve u redu, tada se pristupa terapiji sa psihologom, odnosno psihijatrom, u zavisnosti od uzroka depresije. Depresija je znak da nesto nije u redu ili sa fizickim zdravljem coveka ili sa unutrasnjim svetom, tj.dusom, kada smo se udaljili od naseg sistema vrednosti i unutrasnjeg ja. Treba biti iskren prema sebi i prepoznati signale koje sami sebi saljemo. Na zalost, ovo govorim iz iskustva. Po prirodi sam vesela i optimista, ali imala sam i ja svoje depresivne epizode. Neke su bile organskog porekla (disbalans hormona i minerala), a druge emotivnog porekla (osecaj nemoci i zarobljenosti zivotom kojim ne zelim da zivim, besparica i hronicna duhovna usamljenost). Ovo prvo se resilo cim se otkrio uzrok, a ovo drugo - radom na sebi, citajuci knjige, razgovorom s ljudima i promenom zivotne situacije koja mi ne odgovora. Budite blagi prema sebi i zivite u skladu sa unutrasnjim vrednostima. Vreme je bitan faktor u ozdravljenju i konstantan rad na sebi+sport. Budite strpljivi u svom oporavku. Ja sam pustila sve neka ide dodjavola - i pare, i posao, i razocarenje u ljude, ma sve, i postavila sebe na 1 mesto. Izlaz postoji.

Ja kad sam bio depresivan niko me nije razumio dok me nisi poceli drmati fizicki napadi i tresanje ... Poslali me kod kardiologa, jos nekog dra i psihologa...i psiholog mi srao nadji djevojku... I ja uz zdravo drustvo i porodicu se izvukao ono vrijeme lijeci sve...a doktoru hvala sto je pricao kako izvodi mlade koleginice ..
To mi je bas pomoglo....drustvo i porodica...to ako sjebes sjebo si sebe

Veci deo zivota vec osecam depresiju, cak sta vise, ne secam se kada sam se osecao zadovoljno duze od nedelju-dve. Pritom, relativno sam mlad i jos nemam porodicu i te glavne zivotne probleme. Prihvatio sam to kao stanje mog uma i karaktera. Jednostavno sam takav.

No otisao sam pre par godina na preporuku kod psihijatra, konacno. Bila je agonija. Inace sam osoba koja se tesko otvara i ne zna lepo da izrazava emocije a covek je samo sedeo i cekao da mu ispricam zivotnu pricu. Nisam doziveo neku veliku traumu u zivotu, tako da nisam znao odakle da pocnem da pricam. Osecao sam se kao da mu gubim vreme, jer ima mnogo gorih slucajeva od mene. Tako je proslo nekih par sesija u nebitnom caskanju, kada sam shvatio da mi je otislo skoro pola plate na to a napredak se nije ni nazirao.

Odustao sam naravno i stvorio averziju prema tom vidu lecenja. Da sam bogatiji covek, mozda bi i mogao da priustim dugorocnu terapiju dok se zapravo nesto ne desi, ali mislim da je to za mene i dobar deo gradjana ove zemlje ipak van finansisjkih mogucnosti, tako da nije samo pitanje volje.

Najbitnije je zaustaviti strah i paniku, tjs dalje propadanje.
uz pomoc struke, lekova, saveta drugih, kako znate..(ja sam uspeo, zahvaljujuci jakoj licnosti i znanju i malo sedativa+ad- tako da budete sigurni da je to moguce) posle ide onaj duzi deo, borba sa mracnim mislima i emocijama, fizickim simptomima itd.
Sto put vracanje na pocetak, ali borba svakako daje rezultate. Sve si jaci.
Ako se predas, cao.

Eto ja nisam htela da se lecim bas zato sto znam da ljudi imaju mnogo vece probleme nego ja i svakako teze gubitke. Cak nisam ni shvatala da sam depresivna, bilo mi je prijatno u cetiri zida. Ali to je problem, takvo ponasanje nije normalno.

@Т Немојте схватити да негирам или релативизујем патњу оболелих од депресије. То јесте озбиљна болест и мора да се лечи. Само, ја нисам била депресивна јер сам и два месеца после смрти свог детета и даље умела да заплачем кад чујем мајку у парку која зове имењака моје покојне бебе. Ја сам жалила, и то је нормална, природна реакција на такав губитак. То што они шире дефиницију болест да обухвати и све они се који и после ДВЕ НЕДЕЉЕ усуђују да пате за мужем или дететом, уместо да буду добри мали потрошачи, не значи да болест не постоји.

Teskt je super i skoro sve je tacno. Nadam se da zbog dugogodisnjeg iskustva smem da ponudim dodatak. Iako depresija jeste dobro definisana bolest, njeno lecenje se razlikuje od osobe do osobe. Nema brzog leka koji ce biti pouzdan kod svakoga. Lekova za depresiju ima mnogo, a najcesce se ne zna koji ce nekome najvise pomoci, nego mora da se proba. Psiholoska terapija je jos vise individualna i njena sustina je da pacijent shvati odakle potice muka i da to prevazidje. A to je kod svakoga nesto drugo. Cak ni svaki terapeut, a kamoli terapeutski pristup, ne mora biti dobar za svakog pacijenta. Najgori su terapeuti sa viskom samopozdanja koji su sigurni da znaju kako treba, a ako terapija ne ide, to je zato sto se pacijent ne trudi. Menjajte dripca!

Ona recenica u tekstu gde kaze da ima psihoploskih tretmana koji daju 40% bolje rezultate od lekova je sumnjiva. Za depresiju se ne moze reci nesto tako kategoricno. Mozda je jedini definitivna tvrdnja da se depresija najuspesnije leci I lekovima I terapijom, a da izbor i jednog i drugog jako zavisi od pacijenta.

Oduvek sam se osecao usamljeno i nekako tuzno i uvek uplasen od necega, beznadezno, i to bez nekog posebnog razloga. Uz ucenje, drustvo i treninge sam to prevazilazio i nisam pridavao veliki znacaj tome, nekako sam to sve shvatao - takav sam kakav sam, i na kraju uvek uspem da izguram sta i kako treba. Poslednjih godinu ipo dana mi pocinje pakao na poslu, unapredjenje koje nisam zeleo jer znam "kakav sam" i pocinje strah koji ne umem da opisem, nesanice, budjenje obliven znojem i lupanjem srca kao da ce iskociti iz grudi, pre dva meseca jos jedno unapredjenje i strah i agonija koji su me oterali na bolovanje i uz sve to uspevam da zavrsim posao, ne zato sto zelim da pokazem da mogu (svaki dan razmisljam da dam otkaz i posao me vise apsolutno ne zanima) nego zbog straha od prirode posla i posledica gresaka. Konacno posle nekoliko meseci konstantnog straha, neraspolozenosti i loseg sna odlazim kod psihijatra i naravno simptomi depresije su tu, jedan za drugim samo isplivavaju, i naravno bili su tu odavno ustvari oduvek, ali sam ih ja do sada uspevao da "iskuliram". Jos uvek ne zelim da uzimam lekove ali cu verovatno morati jer san se i dalje prekida u 4 ujutru i raspolozenje varira, i psihijatar mi je rekao da mi ne preporucuje jos dugo "na suvo" da pokusavam, ali da ipak nisam u takvom stanju da ce da me tera da uzimam nesto sto ne zelim i ako mislim da mogu da se izborim bez lekova, e onda ne zelim ni da pomislim kako li se osecaju ljudi sa teskim simptomima, ako se ja u ovakvom stanju smatram prisebnim slucajem. Psihoterapija je odlicna stvar i steta je sto je vecini finansijski nedostupna i sto je kod nas mentalna higijena jos uvek delimicno tabu tema... Tekst je odlican, covek koji pati od depresije ima je "citavog zivota" samo je pitanje da li ce i kada nesto da bude okidac da ona ispliva na povrsinu. Ja sam za pocetak uspeo da se nateram povratku "masovnim treninzima" i redovnom druzenje pa cu videti, ali ako mora i lekove cu uzeti jer sam shvatio koliko sve to moze biti opasno, samo kad se setim onih vikenda kada od ujutru do uvece lezim u krevetu kao zombi... Steta je i sramota sto sam iz drzavnog doma zdravlja izasao posle 5 minuta uz dijagnozu "mlad si ti za visok pritisak, samo nemoj da se nerviras i sve ce bitu u redu, kad si bas napet popi jedan ksalol i sve ce biti ok...". Depresija je ozbiljna bolest i nema sale sa tim, najgore je sto ljudi ne shvataju da je tu podjednako rec o hemiji koliko i o psihi, i da je to bolest kao i svaka druga i da nije rec o necijim bubicama i hirovima...

Najgore je kada neko ti kaze da umisljas, da ti nije nista, da treba u rudnik te poslati Ili istuci Kao da ja zelim da budem u takvom stanju, Kao da uzivam u tome. Kao da mi je cilj zivota da budem depresivan.

Prvi i osnovni korak,je prihvatanje problema{bilo da ga sami sagledavate,bilo da Vam ga,na njega ukazuju najblizi i okolina).Drugi korak je odlazak kod lekara.Dobro je receno:"lekari su ljudi kao i mi".Vrlo je vazno,pratiti i pridrzavati se propisane terapije.Medjutim,kljucna stvar,je resavanje, uzroka problema,koji, Vas je doveo do stanja u kojem se nalazite.Pisem ovo iz licnog iskustva.Depresija, moze da se pobedi!

Ја тренутно патим за вољеном особом која ме је напустила мада су се симптоми показивали и раније из мени,непознатог узрока где сам стварно провео добрих годину дана код многобројних прегледа код кардиолога где ми није установљена никаква физичка аномалија срца мада се то тако манифестовало на рад срца тако да сам мислио да се налазим пред инфарктом.чука лупа као луда,сав пулсираш,мислиш-е,сад је готово-..онда те долазак хитне мало умири .
Оног тренутка кад сам схватио да се заправо ради о паничним нападима,проблеми са срцем су истог тренутка престали.
Мој лични проблем је проблем усамљености.Живим у средини где није лако наћи сродне душе па сам целог живота био принуђен да се некоме и нечему прилагођавам,некоме и нечему што је мени потпуно страно а само људско биће,организам и психа једноставно тражи бар минут дневно неке пажње,љубави, искреног разговора.Уколико то изостане на дужи временски период,хтео не хтео,ти се аутоматски разболиш.
Мислим да алкохол и таблете било које врсте треба избацити.То ти даје неки краткотрајан осећај смирености али кад дејство истих престане,још горе.
Спорт и шетње,,свакодневне шетње(сваки пут на различитим релацијама где видиш нове људе,нове објекте,нове ситуације) су нешто што стварно помаже.
Осетиш како ти крв струји кроз вене,осетиш како постојиш,да си ти тако исто нормалан као сви остали .
На почетку буде смртно досадно али са временом кад се "навучеш",то постане део тебе,део свакодневних активности и осећаш се све боље и боље.

Problem je što ljudi generalno malo znaju o depresiji, većina misli da je to neki hir, i da od toga obolevaju dokoni ljudi. Dešavaju se brojne promene u mozgu, ali još uvek nije poznato šta tačno dovodi do toga. Na fakultetu smo obrađivali dve hipoteze, ova novija je više verovatna ali još ništa nije dokazano. Efikasnost antidepresiva je upitna, A većina parasoksalno u prvih 4-6 nedelja dovode do intenziviranja suicidalnih misli. Neophodno je više ovakvih tekstova, jer je nažalost u javnosti stvorena slika da je to neki hir razmazenih i hirovitih ljudi.

(Sasa, 5. septembar 2014 23:55)
Molim vas suzdrzite se od takvih komentara.

@ opušteno
Nisam od onih koji dele savete osim ako ne smatraju da to što misle može da pomogne, tako da uzmite ovo sa zrnom soli. Mislim da vi niste prevashodno depresivni nego patite od anksioznosti. Stalno pominjete strah od neuspeha na poslu, strah od unapređenja koje dobijete na poslu i verovatno osećaj nesigurnosti da li ćete odgovoriti zahtevima. Znači vi ste stalno u stanju napetosti i grča. Za mentalnu depresiju je mislim prevashodno karakteristično odsustvo interesovanja za bilo šta. Tako da bih vam savetovala upravo ovo što ste napisali, opušteno. Niko nije savršen, svi greše. Greške se mogu ispraviti, pod uslovom da ne radite posao od koga zavisi nečiji život (da ste lekar, hirurg i slično, pa i onda, imate kolege i ne donosite odluke sami i ne radite sami). Znam kako izgleda i kad vas stisnu rokovi, ali jednostavno najčešće se sve preuveličava u glavi. Spustite tenziju i postavite sebi manje zahteve, to jest ne budite toliko strogi prema sebi.

Teško mi je da bilo šta kažem o depresiji kada se radi o životu u Srbiji.
A tek o "stručnim licima".
Nadam se da izrečeno nije uvreda za državu Srbiju i za psihijatrijsku struku (mašina za pravljenje para), te da komentar može da prođe :)

Moja sestra pati od depresije. Leči se. Sve je to mučno i teško. Ta njena bolest upropaštava živote svih članova porodice. Svi podjednako patimo.

@Banezi
Iako vasa konstatacija da okretanje materijalnim vrednostima ne donosi srecu je sasvim tacna, ja bih rekla da ste sasvim promasili temu. Depresija je bolest, teska bolest I nije nesto sto obolela osoba sama kontrolise. Onaj ko nije bolovao ne razume koliko je tesko. Cak I posmatrati kod svojih najblizih ne donosi svaki put razumevanje bolesti. Ljudi sa komentarima poput Vasih gotovo da vredjaju ljude obolele od depresije.

(Depresija se leci, 5. septembar 2014 21:53
to sto si ti imala nije prava depresija tjst. klinicka depresija.
depresija ima vise vrsta,od blazeg traumatskog stanja(sto si ti imala)do teskih depresija.