Šta ne bi trebalo da govorite depresivnoj osobi

Nije tacno za decu. Ja sam to svojoj majci pricao i to joj je pomoglo da pobedi depresiju. Plus sam joj spominjao druge slucajeve. Nije sve sto kazu psiholozi istina. Nazalost, mnogi znaju samo teoriju...

mnogo me nerviraju ljudi koji smaraju sa 'pozitivnim razmisljanjem', 'sve je to u glavi' i slicnim foliranjima, a sami nisu sposobni da se uklope sa drugima.

Psiholog, podrska porodice i prijatelja je jako bitna uz antidepresive. Dve godine bila sam anksiozna uz panicne napade i ko to nije prosao, ne moze ni da pretpostavi kako to izgleda. Najgore je takvoj osobi reci, budi nasmejan,pozitivan. Ona da to moze ne bi bila u stanju u kakvom je. Izlaz postoji i nazalost puno ljudi dugo vremena cuti dok se ne obrati lekaru,psihologu.
Ne cekajte, vec sutra krenite i potrazite strucnu pomoc. Za par meseci bicete bolje, a za nekoliko depresija,anksioznos pocece da nestaju.

I "nema razloga da budes depresivna"

Moj ćale je započeo 'karijeru' sa depresijom i posle se pogoršalo stanje dosta, godinama je imao teške mentalne probleme, gde smo svi kao porodica propatili. Vrlo dobro znam o čemu pričam i iako malo naivan, ovaj članak je vrlo tačan, depresivnu osobu ne možete nikako 'oraspoložiti' ovakvim rečima koje umanjuju problem. Morate biti puni razumevanja i strpljivi sa njima iako to može postati vrlo teško i zamorno u pojedinim trenucima. Ja sam pravio tu grešku i bio nestrpljiv zbog čega se kajem. Morate shvatiti da je to oboljenje kao i neko drugo i, koliko god je moguće, da ne primate k' srcu reči i ponašanje osobe koja boluje od depresije. I da, pričam o pravoj kliničkoj depresiji, nemojte da mešate to sa onim kad neko kaže 'pao sam u depresiju' kada je samo privremeno tužan zbog nekog događaja, meni je i drago što ta osoba nema pojma o čemu u priča i što nije osetila koliko prava depresija može biti gadna. Zahvaljujući jednoj sjajnoj doktorki moj ćale je danas mnogo bolje, tako da samo uporno i ukoliko znate osobu koja boluje od depresije pružite joj maksimalno razumevanje i podršku!

Koji strucnjaci? Moje lecenje od depresije je palo na mene i iskljucivo na mene. Ti strucnjaci koje pominjete sve sto znaju da urade je prepisu antidepresante i misle da su sa time zavrsili posao a meni sve gore i gore a leka nema...

Lep tekst a mislim da je osnovno i zlatno pravilo da se ne mesa onaj ko ne razume tj. ako ne mozes pomoci,bar ne odmazi.

Najgore mi je kad mi neko kaze, "treba da budes pozitivna". Ne znam uopste sta to znaci, pretpostavljam ono sto se nekad zvalo "optimizam". Kako neko u problemima ili u depresiji da bude pozitivan? I kao da "pozitivan" stav moze da promeni realnost.

Ljudi su izbezumljeni od problema, ako imate nekoga ko vas slusa i podrzava-pravi ste srecnik. Problem sa depresivnim osobama je sto ne iniciraju razgovor. Treba mnogo vise od dobre volje da biste im se priblizili.
Saveti u clanku su na mestu, ali treba se zaista edukovati, to je neophodno.

@Milan:
A ti nisi psiholog, pa ne znas ni teoriju. Zato se pre nego sto ostavis komentar bolje informisi. Ovako samo otvaras pitanje da li je tvojoj majici depresija uopste bila dijagnostifiikovana ili se eto tako necijom samoprocenom imala "depresiju". Ako je to tvojoj majici pomoglo onda nije ni bolovala od depresije. Termin depresija je banalizovan, pa ga ljudi koriste olako kako bi opisali raznorazna neprijatna osecanja. Obican covek misli da je danas moguce imati depresiju a sutra ili za nedelju dana ne, sto je jednostavno pogresno.

Ako tužnu osobu potapšeš po ramenu, ti ćeš je razvedriti i ohrabriti, a ako depresivnu osobu potapšeš po razmenu, ona će se još više rastužiti i rasplakati, jer ona zapravo hoće da bude u stanju depresije, jer dokle god sebe smatra jadnom, ona sebe tako oslobadja od životne odgovornosti. Depresivne osobe u 99% slučajeva ne žele rešenje. Izlečenje zahteva odrastanje ličnosti, a one to ne žele. One hoće da ostanu u istom stanju životne neodgovornosti, a da se lepo osećaju, i zato traže isključivo simptomatska rešenja, dok rešenje uzroka ih ne zanima. Od usloga tih simptomatskih rešenja živi farmakomafija i savremena psihijatrija.

što depresija što baš nam je lepo u ovoj zemlji

Meni je bilo dovoljno da me neko pozove i pita kako sam i istrpi jedno "nisam baš dobro". Međutim, svi prijatelji su jako brzo nestali. "Prijatelji", to jest.

Najviše boli pominjanje lenjosti i teranje u njivu na okopavanje, mada drugo i nije tako loša ideja, premda često nemoguća.

Iz svega me je izvadila jedna devojka, mada nekima ni to nije dovoljno. Hemija mi nije pomagala.

@Nemetal Kao neko ko zaista ima iskustva sa depresijom mogu ti reci sta je meni pomoglo. Prvo psihijatar i lekovi, nema sanse bez lekova, kad nemas snage da zivis to je jedino sto bi te vratilo u neku normalu. Drugo, pas, obavezno, da te natera da ustanes iz kreveta, da ides u setnje i razbistris glavu. Procitaj sta je @Dule predlozio. Trece odluka da samoubistvo nije resenje cak i kad izgleda da drugog nema. Mi ako smo depresivni ne moramo da budemo sebicni i unesrecimo svoje najmilije. Zar zelis da se oni osecaju kao ti sad?
@Misha Ti si jadan kad tako pises o bolesnim ljudima. Sta da oni pomisle o sebi kad drugi tako govore o njima. Kad bi zaista proziveo dan depresivne osobe shvatio bi koliko su snazni i izlazak iz depresije je najveca pobeda koju odnose u zivotu. Posle je sve lako, jer kad mogu to, mogu sve.

a sto ne napisa ata treba da se prica,a ne sta ne treba...

Kucni ljubimac je resenje protiv stresa i depresije...

http://www.youtube.com/watch?v=1shdphUS7xk&feature=youtube_gdata_player

ne govori ništa - daj pare, nađi vezu za posao, podmiti lekare i sl... pomozi joj da reši problem. sve ostalo je glupost.

300 000 malo sutra to je broj koji se vodi u evidenciji ima puno onih koji se plase da odu kod psigijatra na razgovor zbog zatucanosti ove zemlje i primitivnog misljenja ljudi jer ce misliti da su ludi takvih je mnooogooo vise od vase brojke a bice ih jos vise u kojem pravcu ide ova zemlja !!!!

Dela,a ne reci. Prica ne pomaze.

@Nemetal i ja sam bio u sličnoj situaciji u gimnaziji, ali sam odustao kada sam shvatio da ako to uradim lišavam sebe mogućnosti da upoznam nove ljude, da učinim nešto dobro za sebe i druge i da odbacujem sve šanse, ako se ubiješ ti sebi presudiš i istovremeno odbaciš sve lepo što je moglo da ti se desi, da si to već učinio. Ovaj način razmišljanja je meni pomogao.. verujem da ima puno ljudi u sličnoj situaciji i zato je važno da poruke - komentari kao što je tvoj ne prođu neprimetno. Pozdrav!

Sve sto su naveli ovde je istina...I sve mi ovo pricaju I sve me to jaa?ako nervira...Osecam se jos gore!

Depresija je nus-pojava pogrešnih poteza i grehova koje svakodnevno činimo. Neznano puta sam ovde slične stvari pisao ali uvek budem izvrgnut ruglu i podsmehu. I sada rizikujem da se N-ti put neko izruga mojoj priči ali sada je situacija sve gora a niko ne zna rešenje. Ovaj članak o obolelima nije rešenje! To je samo pomoć kao kada bolesniku koji povraća obrišete usta od sadržaja iz stomaka. Lečenje je ući u koren bolesti, a on je u duhovnom svetu koji ne podleže mernim instrumentima. Greh (preljuba, uvrede, krađa, oholost, nadmenost) je razarač srca. On je taj koji iscepa ličnost čoveka na prljave krpe mucavih misli i izokrenutih emocija. Plod greha je razvaljena ličnost koja može biti i suicidna i homocidna što zavisi od stepena ludila, razvaljenosti i temeljnih uverenja. Načelno dobra duša, a grehom oštećena, u sebi vidi provaliju i sluti svoju krivicu u tome; zato se okreće protiv sebe nesposobna i bez mogućnosti da racionalizuje stvarnost. Loš čovek, sebičan i narcisoidan, pod dejstvom greha, isto tako razoren i pomračen, krivicu nesvesno vezuje za druge. Postane opasan po okolinu. Greh je smrt tj. njen početak ako se ne obratite jedinom koji tu razvalinu u vama može izlečiti. Eno Ga na ikonostasu; eno ga u Crkvi. Niko ni da spomene ispovest, molitvu, a nema drugog sredstva kojim se stihije grehovnog mraka u srcu mogu pobediti. Nema tog lekara, apotekara, alkohola koji može tu prazninu napuniti suzama i ljubavlju! Samo to treba očajniku.

Ja mislim da u podatku o broju obolelih fali jedna nula. Pre će biti da je 3.000.000. Na žalost.

Treba im pomoci da nadju snagu i volju u sebi, a to je kod svih razlicito, od slucaja do slucaja.

@Milane, grešiš višestruko. Prvo, jesi li siguran da je tvoja majka patila od depresije? Da li je bila postavljena dijagnoza, ili je to samo bila tvoja pretpostavka? Drugo, i ako je bila u pitanju depresija, možda je to bio lakši oblik? Treće, moguće je da je tvoju majku "izvuklo" iz depresije nešto sasvim drugo, a ne podsećanje na obaveze prema deci? Četvrto, ne možeš da generalizuješ stvari samo na osnovu jednog drugačijeg primera. Peto, tvoje "bagatelisanje" psihologa i psihijatara kao praznih teoretičara, koji nemaju mnogo veze sa stvarnošću, veoma je površno i neutemeljeno, i govori o tebi kao o nedovoljno obaveštenoj osobi.

@misha

Donekle ste u pravu kada kazete da depresija proistice iz toga sto licnost nije odrasla, odnosno da nije sposobna da prihvati odgovornost, ali je potpuno pogresno misljenje da ce ona sad za jedan dan to uspeti da promeni samim tim sto je to odlucila, i potpuno je pogresno misliti da ona to ne zeli i misim da upravo u tome lezi posao psihologa i psihijatra, tablete su tu samo kao pomoc. ipak mislim da jedan broj terapeuta na zalost ne shvata dovoljno ozbiljno svoj posao i onda misli da je sve resio tako sto je prepisao tablete

mislim da siromastvo maskira depresiju, depresivnih je sigurno i vise.

Mene je muzika držala na ivici ponora, celu srednju školu.

Najviše sam slušala EkV. Za njih sam se uhvatila i zaplivala. Njihovi tekstovi su pokrenuli lavinu, jer sam se setila da sam volela da čitam, pa sam obnovila staru ljubav -> knjige.

I dan danas, muzika i knjige čine moj život kvalitetnijim.

Svakog dana čujem neki novi zvuk, i neki novi naslov bude upisan u "spisak za čitanje"...

Pa mozda bas treba govoriti ove stvari. Nekad bilo kakva naklonost moze olaksati dan osobama koji u svima vide neprijatelje. Makar bila i lazna. Slazite da je lep dan, da ih razumete jer ste prosli kroz slicnu situaciju, ali i da ste svesni da im me teze, objasnite im kako divnu i pametnu decu imaju danas, da su najveci zivotni zadatak kroz decu ostvarili i da imaju itekako razloga da budu ponosni i zadovoljni, pa nek odatle podju i sve minorno u zivotu da resavaju... Pricajte im o bilo cemu, samo nemojte da ih zaobilazite.

Nemetal, zao mi je sto se tako osećaš. Pre par godina sam se isto tako i ja osecala vise od godinu dana. A vec par godina nisam depresivna. Evo, danas sija sunce i ja sam presrecna sto sam tada ipak izabrala da nastavim da zivim. A ovakvih dana sam imala mnogo u poslednjih par godina.
Vreme tece dalje i sve se menja. Ko zna kada ce se stvari u tvom životu promeniti na bolje! Ako ne ostaneš ovde, neces dočekati taj trenutak.

Ja sam depresivan... i razmišljam o samoubistvu.

Ako nekog hocete da ekspresno izlecite od depresije, odvedite ga u specijalnu bolnicu u Kovinu, u Lazu ili u Toponicu. Kada depresivac vidi kakvih sve mentalnih bolesti i pacijenata ima, odmah ce mu proci depra, jer ce biti toliko sokiran da ce se sve bolesti momentalno povuci. Ima deset dana da peva i skace od srece sto je uopste ziv, iako mozda nema ni leba da jede.

Sta da im pricamo onda?

Prosao sam kroz depresiju i mogu reci da su osim onog prvog saveta svi ostali glupi. Naravno da ti pomaze kada znas da neko zeli da ti da iskren savet pa makar i nije skroz u centar. Manje vise svaki naveden savet je istinit i ako covek uspe da zadrzi objektivnost moze da pobedi. Istina nekad boli, ali je uvek bolji izbor!

Po ovome ne treba govoriti ništa... a treba, zapravo!

Pa šta im treba reći? Idi kod lekara da te kljukaju drogama?

Vazno da vi znate praksu...Uzgred, u pitanju su psihijatri, ne psiholozi kada se prica o ovoj temi. Toliko valjda znate, u teoriji ili praksi, svejedno je...

Kazu da je depresija pre svega organski problem,hemijska struktura mozga je drugacija,zato su oni skloni depresiji,nisu to veliki problemi,vec zbog problema u mozgu njima je sve teze nego nama,zato i piju lekove.Po toj logici,oni nikad nece ni moci sa lekova da se skinu,jer ne smeju.Depresija se ne leci,ona se kontrolise.

Ovo je verovatno sve tacno, ali mi obicni smrtnici iz najbolje namere govorimo ovakve stvari u zelji da podrzimo nekog, a depresivni ljudi se ponasaju kao da mi svi oko njih samo hocemo da ih dodatno nerviramo. Malo zahvalnosti za strpljive prijatelje ne bi bilo na odmet!

Na sreću, zrele i odgovorne osobe vode ovu državu, sede po agencijama, JP-a, državnim firmama....uopšte - celo društvo je takvo, sem ovih par depresivniih kvariša kojima uvek nešto smeta! Te nema posla, te nema para, te lekar neće da te leči, te ovi neće da se izvinu što su nam sjebali živote i tako.... Glavu gore, jer prvo mora da bude gore, da bi bilo još gore! Čaša je uvek polupana! Živni malo - lezi pa spavaj! Kad si na dnu - kreni da kopaš!...

> Niko ni da spomene ispovest, molitvu, a nema drugog sredstva kojim se stihije grehovnog mraka u srcu mogu pobediti.

Da li se ti ispovedaš popu ili psihijatru isto ti je. Da li se ti opijaš tabletama ili pobožnim osećanjima, isto ti je. Problem je i dalje ostao. Problem treba rešiti sa Bogom, a ne sa tehnikama koje pružaju samo psihološku satisfakciju. Onaj ko se zaista pokajao za svoj greh, nema potrebe da se ispoveda popu, jer potreba za ispovedanjem otkriva da se čovek nije pokajao i da zato nema mir. A mir koji daje ispovest je psihološka, a to znači da kroz ispovest dobijaš mir i kada se nisi u srcu zaista pokajao za greh. A ako si se zaista pokajao, neće ti trebali. Potreba za psihološkim rešenjima uvek otkriva i dalje nerešen duhovni problem. To je kao kada bi tvrdio da si zdrav, ali da i dalje moraš da uzimaš tablete protiv bolova.

Ne bi trebalo da joj se govori:

Vidi, u pravu si ti da je zivot bez veze, ali st aznas, eto, ide nekako. Sad bas ako ti prekardasi, ti vidi, ali nemoj bas da zuris. Nisu svi kao ti tako depresivni, ima i normalnih, ali sad, sta da radimo, ako si bas resio, onda ajde.

@Milan
Svaka čast, lepo od tebe što si pomogao majci.

Mislim da niste u pravu za primer "misli na svoju decu". Nebitan ke razlog zašto je neko došao u stanje depresije ali je bitan sledeći primer. Majka ostala bez muža (na bilo koji način), gomila male dece, ima dobar posao i pada u depresiju. Koji je bre njen problem? Pa normalno da treba da misli na svoju decu! Šta ih je pravila ako će rođaci, komšije i ulica brinuti o njima? Primera ima mnogo. Progutaj knedlu, bez obzira koliko god da je velika, trgni se i teraj dalje!

Drugim ljudima je mnogo gore nego vama.

Sta sve nece smisliti da uzmu pare...

@znam kako nam je
Zato ti i nije dobro

Treba da ucis jos..

Nije tacno za decu. Ja sam to svojoj majci pricao i to joj je pomoglo da pobedi depresiju. Plus sam joj spominjao druge slucajeve. Nije sve sto kazu psiholozi istina. Nazalost, mnogi znaju samo teoriju...

Ako nekog hocete da ekspresno izlecite od depresije, odvedite ga u specijalnu bolnicu u Kovinu, u Lazu ili u Toponicu. Kada depresivac vidi kakvih sve mentalnih bolesti i pacijenata ima, odmah ce mu proci depra, jer ce biti toliko sokiran da ce se sve bolesti momentalno povuci. Ima deset dana da peva i skace od srece sto je uopste ziv, iako mozda nema ni leba da jede.

Ako tužnu osobu potapšeš po ramenu, ti ćeš je razvedriti i ohrabriti, a ako depresivnu osobu potapšeš po razmenu, ona će se još više rastužiti i rasplakati, jer ona zapravo hoće da bude u stanju depresije, jer dokle god sebe smatra jadnom, ona sebe tako oslobadja od životne odgovornosti. Depresivne osobe u 99% slučajeva ne žele rešenje. Izlečenje zahteva odrastanje ličnosti, a one to ne žele. One hoće da ostanu u istom stanju životne neodgovornosti, a da se lepo osećaju, i zato traže isključivo simptomatska rešenja, dok rešenje uzroka ih ne zanima. Od usloga tih simptomatskih rešenja živi farmakomafija i savremena psihijatrija.

Depresija je nus-pojava pogrešnih poteza i grehova koje svakodnevno činimo. Neznano puta sam ovde slične stvari pisao ali uvek budem izvrgnut ruglu i podsmehu. I sada rizikujem da se N-ti put neko izruga mojoj priči ali sada je situacija sve gora a niko ne zna rešenje. Ovaj članak o obolelima nije rešenje! To je samo pomoć kao kada bolesniku koji povraća obrišete usta od sadržaja iz stomaka. Lečenje je ući u koren bolesti, a on je u duhovnom svetu koji ne podleže mernim instrumentima. Greh (preljuba, uvrede, krađa, oholost, nadmenost) je razarač srca. On je taj koji iscepa ličnost čoveka na prljave krpe mucavih misli i izokrenutih emocija. Plod greha je razvaljena ličnost koja može biti i suicidna i homocidna što zavisi od stepena ludila, razvaljenosti i temeljnih uverenja. Načelno dobra duša, a grehom oštećena, u sebi vidi provaliju i sluti svoju krivicu u tome; zato se okreće protiv sebe nesposobna i bez mogućnosti da racionalizuje stvarnost. Loš čovek, sebičan i narcisoidan, pod dejstvom greha, isto tako razoren i pomračen, krivicu nesvesno vezuje za druge. Postane opasan po okolinu. Greh je smrt tj. njen početak ako se ne obratite jedinom koji tu razvalinu u vama može izlečiti. Eno Ga na ikonostasu; eno ga u Crkvi. Niko ni da spomene ispovest, molitvu, a nema drugog sredstva kojim se stihije grehovnog mraka u srcu mogu pobediti. Nema tog lekara, apotekara, alkohola koji može tu prazninu napuniti suzama i ljubavlju! Samo to treba očajniku.

Mislim da niste u pravu za primer "misli na svoju decu". Nebitan ke razlog zašto je neko došao u stanje depresije ali je bitan sledeći primer. Majka ostala bez muža (na bilo koji način), gomila male dece, ima dobar posao i pada u depresiju. Koji je bre njen problem? Pa normalno da treba da misli na svoju decu! Šta ih je pravila ako će rođaci, komšije i ulica brinuti o njima? Primera ima mnogo. Progutaj knedlu, bez obzira koliko god da je velika, trgni se i teraj dalje!

Sta sve nece smisliti da uzmu pare...

Pa šta im treba reći? Idi kod lekara da te kljukaju drogama?

Ne bi trebalo da joj se govori:

Vidi, u pravu si ti da je zivot bez veze, ali st aznas, eto, ide nekako. Sad bas ako ti prekardasi, ti vidi, ali nemoj bas da zuris. Nisu svi kao ti tako depresivni, ima i normalnih, ali sad, sta da radimo, ako si bas resio, onda ajde.

Ja sam depresivan... i razmišljam o samoubistvu.

Kazu da je depresija pre svega organski problem,hemijska struktura mozga je drugacija,zato su oni skloni depresiji,nisu to veliki problemi,vec zbog problema u mozgu njima je sve teze nego nama,zato i piju lekove.Po toj logici,oni nikad nece ni moci sa lekova da se skinu,jer ne smeju.Depresija se ne leci,ona se kontrolise.

Ovo je verovatno sve tacno, ali mi obicni smrtnici iz najbolje namere govorimo ovakve stvari u zelji da podrzimo nekog, a depresivni ljudi se ponasaju kao da mi svi oko njih samo hocemo da ih dodatno nerviramo. Malo zahvalnosti za strpljive prijatelje ne bi bilo na odmet!

Najgore mi je kad mi neko kaze, "treba da budes pozitivna". Ne znam uopste sta to znaci, pretpostavljam ono sto se nekad zvalo "optimizam". Kako neko u problemima ili u depresiji da bude pozitivan? I kao da "pozitivan" stav moze da promeni realnost.

Koji strucnjaci? Moje lecenje od depresije je palo na mene i iskljucivo na mene. Ti strucnjaci koje pominjete sve sto znaju da urade je prepisu antidepresante i misle da su sa time zavrsili posao a meni sve gore i gore a leka nema...

@znam kako nam je
Zato ti i nije dobro

Pa mozda bas treba govoriti ove stvari. Nekad bilo kakva naklonost moze olaksati dan osobama koji u svima vide neprijatelje. Makar bila i lazna. Slazite da je lep dan, da ih razumete jer ste prosli kroz slicnu situaciju, ali i da ste svesni da im me teze, objasnite im kako divnu i pametnu decu imaju danas, da su najveci zivotni zadatak kroz decu ostvarili i da imaju itekako razloga da budu ponosni i zadovoljni, pa nek odatle podju i sve minorno u zivotu da resavaju... Pricajte im o bilo cemu, samo nemojte da ih zaobilazite.

mnogo me nerviraju ljudi koji smaraju sa 'pozitivnim razmisljanjem', 'sve je to u glavi' i slicnim foliranjima, a sami nisu sposobni da se uklope sa drugima.

Na sreću, zrele i odgovorne osobe vode ovu državu, sede po agencijama, JP-a, državnim firmama....uopšte - celo društvo je takvo, sem ovih par depresivniih kvariša kojima uvek nešto smeta! Te nema posla, te nema para, te lekar neće da te leči, te ovi neće da se izvinu što su nam sjebali živote i tako.... Glavu gore, jer prvo mora da bude gore, da bi bilo još gore! Čaša je uvek polupana! Živni malo - lezi pa spavaj! Kad si na dnu - kreni da kopaš!...

> Niko ni da spomene ispovest, molitvu, a nema drugog sredstva kojim se stihije grehovnog mraka u srcu mogu pobediti.

Da li se ti ispovedaš popu ili psihijatru isto ti je. Da li se ti opijaš tabletama ili pobožnim osećanjima, isto ti je. Problem je i dalje ostao. Problem treba rešiti sa Bogom, a ne sa tehnikama koje pružaju samo psihološku satisfakciju. Onaj ko se zaista pokajao za svoj greh, nema potrebe da se ispoveda popu, jer potreba za ispovedanjem otkriva da se čovek nije pokajao i da zato nema mir. A mir koji daje ispovest je psihološka, a to znači da kroz ispovest dobijaš mir i kada se nisi u srcu zaista pokajao za greh. A ako si se zaista pokajao, neće ti trebali. Potreba za psihološkim rešenjima uvek otkriva i dalje nerešen duhovni problem. To je kao kada bi tvrdio da si zdrav, ali da i dalje moraš da uzimaš tablete protiv bolova.

što depresija što baš nam je lepo u ovoj zemlji

Prosao sam kroz depresiju i mogu reci da su osim onog prvog saveta svi ostali glupi. Naravno da ti pomaze kada znas da neko zeli da ti da iskren savet pa makar i nije skroz u centar. Manje vise svaki naveden savet je istinit i ako covek uspe da zadrzi objektivnost moze da pobedi. Istina nekad boli, ali je uvek bolji izbor!

@Nemetal i ja sam bio u sličnoj situaciji u gimnaziji, ali sam odustao kada sam shvatio da ako to uradim lišavam sebe mogućnosti da upoznam nove ljude, da učinim nešto dobro za sebe i druge i da odbacujem sve šanse, ako se ubiješ ti sebi presudiš i istovremeno odbaciš sve lepo što je moglo da ti se desi, da si to već učinio. Ovaj način razmišljanja je meni pomogao.. verujem da ima puno ljudi u sličnoj situaciji i zato je važno da poruke - komentari kao što je tvoj ne prođu neprimetno. Pozdrav!

@misha

Donekle ste u pravu kada kazete da depresija proistice iz toga sto licnost nije odrasla, odnosno da nije sposobna da prihvati odgovornost, ali je potpuno pogresno misljenje da ce ona sad za jedan dan to uspeti da promeni samim tim sto je to odlucila, i potpuno je pogresno misliti da ona to ne zeli i misim da upravo u tome lezi posao psihologa i psihijatra, tablete su tu samo kao pomoc. ipak mislim da jedan broj terapeuta na zalost ne shvata dovoljno ozbiljno svoj posao i onda misli da je sve resio tako sto je prepisao tablete

Psiholog, podrska porodice i prijatelja je jako bitna uz antidepresive. Dve godine bila sam anksiozna uz panicne napade i ko to nije prosao, ne moze ni da pretpostavi kako to izgleda. Najgore je takvoj osobi reci, budi nasmejan,pozitivan. Ona da to moze ne bi bila u stanju u kakvom je. Izlaz postoji i nazalost puno ljudi dugo vremena cuti dok se ne obrati lekaru,psihologu.
Ne cekajte, vec sutra krenite i potrazite strucnu pomoc. Za par meseci bicete bolje, a za nekoliko depresija,anksioznos pocece da nestaju.

@Milan
Svaka čast, lepo od tebe što si pomogao majci.

ne govori ništa - daj pare, nađi vezu za posao, podmiti lekare i sl... pomozi joj da reši problem. sve ostalo je glupost.

I "nema razloga da budes depresivna"

Ljudi su izbezumljeni od problema, ako imate nekoga ko vas slusa i podrzava-pravi ste srecnik. Problem sa depresivnim osobama je sto ne iniciraju razgovor. Treba mnogo vise od dobre volje da biste im se priblizili.
Saveti u clanku su na mestu, ali treba se zaista edukovati, to je neophodno.

Treba da ucis jos..

Vazno da vi znate praksu...Uzgred, u pitanju su psihijatri, ne psiholozi kada se prica o ovoj temi. Toliko valjda znate, u teoriji ili praksi, svejedno je...

Drugim ljudima je mnogo gore nego vama.

Dela,a ne reci. Prica ne pomaze.

a sto ne napisa ata treba da se prica,a ne sta ne treba...

@Milan:
A ti nisi psiholog, pa ne znas ni teoriju. Zato se pre nego sto ostavis komentar bolje informisi. Ovako samo otvaras pitanje da li je tvojoj majici depresija uopste bila dijagnostifiikovana ili se eto tako necijom samoprocenom imala "depresiju". Ako je to tvojoj majici pomoglo onda nije ni bolovala od depresije. Termin depresija je banalizovan, pa ga ljudi koriste olako kako bi opisali raznorazna neprijatna osecanja. Obican covek misli da je danas moguce imati depresiju a sutra ili za nedelju dana ne, sto je jednostavno pogresno.

Kucni ljubimac je resenje protiv stresa i depresije...

http://www.youtube.com/watch?v=1shdphUS7xk&feature=youtube_gdata_player

@Milane, grešiš višestruko. Prvo, jesi li siguran da je tvoja majka patila od depresije? Da li je bila postavljena dijagnoza, ili je to samo bila tvoja pretpostavka? Drugo, i ako je bila u pitanju depresija, možda je to bio lakši oblik? Treće, moguće je da je tvoju majku "izvuklo" iz depresije nešto sasvim drugo, a ne podsećanje na obaveze prema deci? Četvrto, ne možeš da generalizuješ stvari samo na osnovu jednog drugačijeg primera. Peto, tvoje "bagatelisanje" psihologa i psihijatara kao praznih teoretičara, koji nemaju mnogo veze sa stvarnošću, veoma je površno i neutemeljeno, i govori o tebi kao o nedovoljno obaveštenoj osobi.

Po ovome ne treba govoriti ništa... a treba, zapravo!

Meni je bilo dovoljno da me neko pozove i pita kako sam i istrpi jedno "nisam baš dobro". Međutim, svi prijatelji su jako brzo nestali. "Prijatelji", to jest.

Najviše boli pominjanje lenjosti i teranje u njivu na okopavanje, mada drugo i nije tako loša ideja, premda često nemoguća.

Iz svega me je izvadila jedna devojka, mada nekima ni to nije dovoljno. Hemija mi nije pomagala.

@Nemetal Kao neko ko zaista ima iskustva sa depresijom mogu ti reci sta je meni pomoglo. Prvo psihijatar i lekovi, nema sanse bez lekova, kad nemas snage da zivis to je jedino sto bi te vratilo u neku normalu. Drugo, pas, obavezno, da te natera da ustanes iz kreveta, da ides u setnje i razbistris glavu. Procitaj sta je @Dule predlozio. Trece odluka da samoubistvo nije resenje cak i kad izgleda da drugog nema. Mi ako smo depresivni ne moramo da budemo sebicni i unesrecimo svoje najmilije. Zar zelis da se oni osecaju kao ti sad?
@Misha Ti si jadan kad tako pises o bolesnim ljudima. Sta da oni pomisle o sebi kad drugi tako govore o njima. Kad bi zaista proziveo dan depresivne osobe shvatio bi koliko su snazni i izlazak iz depresije je najveca pobeda koju odnose u zivotu. Posle je sve lako, jer kad mogu to, mogu sve.

Nemetal, zao mi je sto se tako osećaš. Pre par godina sam se isto tako i ja osecala vise od godinu dana. A vec par godina nisam depresivna. Evo, danas sija sunce i ja sam presrecna sto sam tada ipak izabrala da nastavim da zivim. A ovakvih dana sam imala mnogo u poslednjih par godina.
Vreme tece dalje i sve se menja. Ko zna kada ce se stvari u tvom životu promeniti na bolje! Ako ne ostaneš ovde, neces dočekati taj trenutak.

Sve sto su naveli ovde je istina...I sve mi ovo pricaju I sve me to jaa?ako nervira...Osecam se jos gore!

300 000 malo sutra to je broj koji se vodi u evidenciji ima puno onih koji se plase da odu kod psigijatra na razgovor zbog zatucanosti ove zemlje i primitivnog misljenja ljudi jer ce misliti da su ludi takvih je mnooogooo vise od vase brojke a bice ih jos vise u kojem pravcu ide ova zemlja !!!!

Ja mislim da u podatku o broju obolelih fali jedna nula. Pre će biti da je 3.000.000. Na žalost.

Lep tekst a mislim da je osnovno i zlatno pravilo da se ne mesa onaj ko ne razume tj. ako ne mozes pomoci,bar ne odmazi.

Treba im pomoci da nadju snagu i volju u sebi, a to je kod svih razlicito, od slucaja do slucaja.

Sta da im pricamo onda?

Moj ćale je započeo 'karijeru' sa depresijom i posle se pogoršalo stanje dosta, godinama je imao teške mentalne probleme, gde smo svi kao porodica propatili. Vrlo dobro znam o čemu pričam i iako malo naivan, ovaj članak je vrlo tačan, depresivnu osobu ne možete nikako 'oraspoložiti' ovakvim rečima koje umanjuju problem. Morate biti puni razumevanja i strpljivi sa njima iako to može postati vrlo teško i zamorno u pojedinim trenucima. Ja sam pravio tu grešku i bio nestrpljiv zbog čega se kajem. Morate shvatiti da je to oboljenje kao i neko drugo i, koliko god je moguće, da ne primate k' srcu reči i ponašanje osobe koja boluje od depresije. I da, pričam o pravoj kliničkoj depresiji, nemojte da mešate to sa onim kad neko kaže 'pao sam u depresiju' kada je samo privremeno tužan zbog nekog događaja, meni je i drago što ta osoba nema pojma o čemu u priča i što nije osetila koliko prava depresija može biti gadna. Zahvaljujući jednoj sjajnoj doktorki moj ćale je danas mnogo bolje, tako da samo uporno i ukoliko znate osobu koja boluje od depresije pružite joj maksimalno razumevanje i podršku!

mislim da siromastvo maskira depresiju, depresivnih je sigurno i vise.

Mene je muzika držala na ivici ponora, celu srednju školu.

Najviše sam slušala EkV. Za njih sam se uhvatila i zaplivala. Njihovi tekstovi su pokrenuli lavinu, jer sam se setila da sam volela da čitam, pa sam obnovila staru ljubav -> knjige.

I dan danas, muzika i knjige čine moj život kvalitetnijim.

Svakog dana čujem neki novi zvuk, i neki novi naslov bude upisan u "spisak za čitanje"...