Evo šta sve možete da naučite iz raskida

Dobar text zadnha stavka posebno ja na primer to jos nisam sasvim savladao

@ ...Morate prvo da naučite da volite sebe da biste kasnije mogli svoju ljubav da poklonite...

* * *
Ne sreće se prvi put pogrešan stav:
''morate prvo da volite sebe da biste kasnije mogli voleti druge''.
Ovaj stav zastupaju neznalice.
Najviše ljubavi mogu da pruže baš suprotno, ljudi koji ne smatraju sebe velikima i divnima.
I još upravo oni ljudi (suprotno navedenome u uvodnom tekstu),
koji su bili voljeni a ne oni koji su voleli sami sebe.
.

aha,lako je sve ovo napisati,tesko je sve ovo sprovesti u praksi,jednostavno ne ide da se u ljubavi i dok volis ponasas ispravno i normalno.....

U praksi je nesto drugacije. Jedino ovo nisam savladala iz tudjih gresaka.

Iz raskida mozete nauciti da devojke nisu ni blizu onoga za sta se izdaju, da su sracunate i bezosecajne. Da osecanja imaju samo prema sebi kad su ostavljene.
Zbog toga za svoj najveci uspeh u zivotu smatracu sposobnost kontrole emocija, kad uspem ovladati njima i kontrolisati ih. Vraski je tesko jer ste otrovne, a istovremeno carobno lepe i privlacne.

@(Joca 011, 20. avgust 2014 13:20)

Voleti sebe ne znaci biti narcisoidan, sujetan i uobrazen hvalisavac. Voleti sebe znaci pokloniti svom duhu i telu duznu paznju, a to znaci: zdravo se hraniti, redovno vezbati, voditi racuna o licnoj higijeni i oblacenju, citati kvalitetne knjige, gledati kvalitetne filmove, razmisljati uvek pozitivno, biti dosledan, istrajan i disciplinovan u svemu i kod drugih podsticati optimizam i pozitivizam. I uzivati u svakom momentu zivota. Takav covek ce uvek moci da pruzi ljubav drugome.

Nasuprot tome, ljudi koji sebi dizu cenu u nebesa su obicno natmureni perfekcionisti koji u dubini duse mrze sami sebe i nikada nisu zadovoljni sobom, a u javnosti glume velicinu da bi im ljudi okolo zavideli i tapsali, jer to hrani njihovu bolesnu sujetu. Slazem se, takvi ljudi su teski za zivot udvoje.

@ (guru, 23. avgust 2014 00:27)

Nisu stvari jednostavne.
''...Pokloniti svom duhu i telu dužnu pažnju...'', onako kako si opisao
(hrana, vežba, disciplina, kvalitetni kulturni mediji...) prototip je ovosvetskog,
humanističkog, ''integrisanog'' čoveka 21. veka. Naizgled, njemu nema primedbe,
on voli sebe ''kontrolisano''. Međutim, zaključak koji si izveo, da će takav čovek uvek moći
da pruži ljubav, nije nužan. Ne sledi zakonomerno. Dokaz za to se prilično često nalazi oko nas.
Ljudi koji s njima žive imaju primedbe da ljubav koju pružaju nije nesporna. Štaviše,
događa se da upravo takvi ljudi doživljavaju iznenadne životne lomove,
za koje i oni i deo okoline smatraju da su ih nepravedno zadesile.
Radi se o tome da humanizam nije krajnje i vrhunsko dostignuće ljudske misli.
I o tome da nije čovek taj koji propisuje pravila vladanja u ovom svetu.
I o tome da nije čovek vladar ni ovog sveta, ni svoga zdravlja, ni svoje sreće, ni svoje sudbine.
Da bi se pravilno razumela zbivanja s čovekom, neophodno je najpre pravilno shvatiti
smisao i svrhu ljudskog života. Tek bi potom ljubav, kao ''sveza savršenstva'',
mogla da se shvati i praktikuje pravilno.
.

Iz raskida mozete nauciti da devojke nisu ni blizu onoga za sta se izdaju, da su sracunate i bezosecajne. Da osecanja imaju samo prema sebi kad su ostavljene.
Zbog toga za svoj najveci uspeh u zivotu smatracu sposobnost kontrole emocija, kad uspem ovladati njima i kontrolisati ih. Vraski je tesko jer ste otrovne, a istovremeno carobno lepe i privlacne.

@ ...Morate prvo da naučite da volite sebe da biste kasnije mogli svoju ljubav da poklonite...

* * *
Ne sreće se prvi put pogrešan stav:
''morate prvo da volite sebe da biste kasnije mogli voleti druge''.
Ovaj stav zastupaju neznalice.
Najviše ljubavi mogu da pruže baš suprotno, ljudi koji ne smatraju sebe velikima i divnima.
I još upravo oni ljudi (suprotno navedenome u uvodnom tekstu),
koji su bili voljeni a ne oni koji su voleli sami sebe.
.

Dobar text zadnha stavka posebno ja na primer to jos nisam sasvim savladao

aha,lako je sve ovo napisati,tesko je sve ovo sprovesti u praksi,jednostavno ne ide da se u ljubavi i dok volis ponasas ispravno i normalno.....

U praksi je nesto drugacije. Jedino ovo nisam savladala iz tudjih gresaka.

@(Joca 011, 20. avgust 2014 13:20)

Voleti sebe ne znaci biti narcisoidan, sujetan i uobrazen hvalisavac. Voleti sebe znaci pokloniti svom duhu i telu duznu paznju, a to znaci: zdravo se hraniti, redovno vezbati, voditi racuna o licnoj higijeni i oblacenju, citati kvalitetne knjige, gledati kvalitetne filmove, razmisljati uvek pozitivno, biti dosledan, istrajan i disciplinovan u svemu i kod drugih podsticati optimizam i pozitivizam. I uzivati u svakom momentu zivota. Takav covek ce uvek moci da pruzi ljubav drugome.

Nasuprot tome, ljudi koji sebi dizu cenu u nebesa su obicno natmureni perfekcionisti koji u dubini duse mrze sami sebe i nikada nisu zadovoljni sobom, a u javnosti glume velicinu da bi im ljudi okolo zavideli i tapsali, jer to hrani njihovu bolesnu sujetu. Slazem se, takvi ljudi su teski za zivot udvoje.

@ (guru, 23. avgust 2014 00:27)

Nisu stvari jednostavne.
''...Pokloniti svom duhu i telu dužnu pažnju...'', onako kako si opisao
(hrana, vežba, disciplina, kvalitetni kulturni mediji...) prototip je ovosvetskog,
humanističkog, ''integrisanog'' čoveka 21. veka. Naizgled, njemu nema primedbe,
on voli sebe ''kontrolisano''. Međutim, zaključak koji si izveo, da će takav čovek uvek moći
da pruži ljubav, nije nužan. Ne sledi zakonomerno. Dokaz za to se prilično često nalazi oko nas.
Ljudi koji s njima žive imaju primedbe da ljubav koju pružaju nije nesporna. Štaviše,
događa se da upravo takvi ljudi doživljavaju iznenadne životne lomove,
za koje i oni i deo okoline smatraju da su ih nepravedno zadesile.
Radi se o tome da humanizam nije krajnje i vrhunsko dostignuće ljudske misli.
I o tome da nije čovek taj koji propisuje pravila vladanja u ovom svetu.
I o tome da nije čovek vladar ni ovog sveta, ni svoga zdravlja, ni svoje sreće, ni svoje sudbine.
Da bi se pravilno razumela zbivanja s čovekom, neophodno je najpre pravilno shvatiti
smisao i svrhu ljudskog života. Tek bi potom ljubav, kao ''sveza savršenstva'',
mogla da se shvati i praktikuje pravilno.
.