Мене више ништа не чуди јер је већина саобраћаја интернетом ЧИСТО ЂУБРЕ. Сваки пут кад отворим пошту шокирам се како ми је "џанк фолдер" 10х пута пунији од свих других.
А и новински и други сајтови су оптерећени чистим ђубретом од анимација и апликација. На крају сам махинално почео да обраћам пажњу на само графички једноставне огласе. Чим видим да нешто миче и покушава да ми привуче пажњу као да чујем "клик" у сопственом мозгу и дати део странице ме једноставно више не занима.
А и пристао бих да ПЛАЋАМ слање пошиљки пар центи само да престану да ми пуне поштанско сандуче глупостима. А сигурно би се и интернет итекако убрзао да се смањи сва та гужва.
Paketi putuju od jednog do drugog rutera kada komuniciramo na internetu. Svaki ruter, dok kog stigne paket, prosleđuje taj paket do susednog rutera u zavisnosti gde paket treba da završi(odredište).
Nešto slično kao lanac u realnom životu, samo zamislite da svaka karika nije vezana samo na dve susedne, nego na mnogo veći broj.
Problem nastaje kad suseda ima previše, jer se memorija koja čuva informacije o svakom od njih napuni. Ta ograničena memorija svakog rutera je HASH tabela.
BGP povezuje sve provajdere i cini internet ovakvim kakav jeste. Kao i svaka druga aplikacija koristi odredjenu kolicinu RAM memorije za svoj rad ... Ta kolicina je ogranicena na 512k jer je BGP aplikacija dizajnirana u proslom veku ... Neki ruteri iz tog ili nesto novijeg doba imaju problem da obrade sve podatke koje dobijaju od novijih rutera koji to ogranicenje nemaju. Isto kao i sa svakom drugom aplikacijom, kad joj ponestane RAMa, ona blokira ceo sistem ...
Vaš internet link "ide" u ruter kod provajdera (telekom, sbb). Ruter je uređaj koji u računarsku mrežu povezuje sve koji su na njega nakačeni.
Recimo da telekom ima jedan (ima na stotine, nebitno) ruter na koji su povezani svi njegovi korisnici. On ima još recimo 6 izlaznih linkova ka istim takvim ruterima kod drugih provajdera. Neki od tih provajdera su mnogo veći od telekoma i na njih je povezano na desetine sitnijih provajdera poput njega. Internet je mreža takvih rutera, koji svaki predstavlja neku manju mrežu drugih rutera i tako sve do krajnjeg korisnika.
Kada vi tražite stranicu, recimo YouTube, postoji servis koji kaže na kojoj se on IP adresi nalazi (recimo 216.239.34.10). I vi onda od vašeg provajdera preko rutera na koji vas je povezao tražite stranicu na adresi 216.239.34.10.
On ustanovi da ni jedan od telekomovih korisnika nije na traženoj adresi, ali sada ima dilemu: na koji od 6 izlaznih linkova da prosledi zahtev? Svaki od tih linkova je neki ruter na koji je povezano na stotine ili hiljade drugih rutera ili krajnjih korisnika. Prvi put će sve njih da upita da li znaju gde je 216.239.34.10, pa će svaki od njih da pita druge rutere sa kojima su u vezi dok se ne pronađe. Da ne bi zagušili internet tim zapitkivanjem, ruteri nađene adrese zapišu u tabelu rutiranja kako bi znali gde da šalju pakete bez da stalno pitaju gde je šta.
Te tabele su sada pune pa ruteri brljave jer za svaki zahtev moraju da pretraže tabelu od preko pola miliona (512k) unosa
Jednostavno objašnjenje je da imate tabelu u kojoj ruter pamti kako da posalje podatke od jedne tačke do druge, pamti putanje.
Problem nastane kad se tabela prepuni :-)
Meni je internet uglavnom lepo radio, mada sam u prethodnih nedelju dana primetio da Google povremeno nije hteo da se otvori na mom računaru... možda ima veze sa tim o čemu članak piše...
Kad sam primetio da Google nije hteo da mi se otvori, proverio sam kako Bing radi i obzirom da mi je tada Bing sasvim lepo radio, stavio sam da mi podrazumevani search engine bude Bing. Appleovi servisi su mi takođe radili OK.
Vaš internet link "ide" u ruter kod provajdera (telekom, sbb). Ruter je uređaj koji u računarsku mrežu povezuje sve koji su na njega nakačeni.
Recimo da telekom ima jedan (ima na stotine, nebitno) ruter na koji su povezani svi njegovi korisnici. On ima još recimo 6 izlaznih linkova ka istim takvim ruterima kod drugih provajdera. Neki od tih provajdera su mnogo veći od telekoma i na njih je povezano na desetine sitnijih provajdera poput njega. Internet je mreža takvih rutera, koji svaki predstavlja neku manju mrežu drugih rutera i tako sve do krajnjeg korisnika.
Kada vi tražite stranicu, recimo YouTube, postoji servis koji kaže na kojoj se on IP adresi nalazi (recimo 216.239.34.10). I vi onda od vašeg provajdera preko rutera na koji vas je povezao tražite stranicu na adresi 216.239.34.10.
On ustanovi da ni jedan od telekomovih korisnika nije na traženoj adresi, ali sada ima dilemu: na koji od 6 izlaznih linkova da prosledi zahtev? Svaki od tih linkova je neki ruter na koji je povezano na stotine ili hiljade drugih rutera ili krajnjih korisnika. Prvi put će sve njih da upita da li znaju gde je 216.239.34.10, pa će svaki od njih da pita druge rutere sa kojima su u vezi dok se ne pronađe. Da ne bi zagušili internet tim zapitkivanjem, ruteri nađene adrese zapišu u tabelu rutiranja kako bi znali gde da šalju pakete bez da stalno pitaju gde je šta.
Te tabele su sada pune pa ruteri brljave jer za svaki zahtev moraju da pretraže tabelu od preko pola miliona (512k) unosa
BGP povezuje sve provajdere i cini internet ovakvim kakav jeste. Kao i svaka druga aplikacija koristi odredjenu kolicinu RAM memorije za svoj rad ... Ta kolicina je ogranicena na 512k jer je BGP aplikacija dizajnirana u proslom veku ... Neki ruteri iz tog ili nesto novijeg doba imaju problem da obrade sve podatke koje dobijaju od novijih rutera koji to ogranicenje nemaju. Isto kao i sa svakom drugom aplikacijom, kad joj ponestane RAMa, ona blokira ceo sistem ...
Jednostavno objašnjenje je da imate tabelu u kojoj ruter pamti kako da posalje podatke od jedne tačke do druge, pamti putanje.
Problem nastane kad se tabela prepuni :-)
Paketi putuju od jednog do drugog rutera kada komuniciramo na internetu. Svaki ruter, dok kog stigne paket, prosleđuje taj paket do susednog rutera u zavisnosti gde paket treba da završi(odredište).
Nešto slično kao lanac u realnom životu, samo zamislite da svaka karika nije vezana samo na dve susedne, nego na mnogo veći broj.
Problem nastaje kad suseda ima previše, jer se memorija koja čuva informacije o svakom od njih napuni. Ta ograničena memorija svakog rutera je HASH tabela.
Мене више ништа не чуди јер је већина саобраћаја интернетом ЧИСТО ЂУБРЕ. Сваки пут кад отворим пошту шокирам се како ми је "џанк фолдер" 10х пута пунији од свих других.
А и новински и други сајтови су оптерећени чистим ђубретом од анимација и апликација. На крају сам махинално почео да обраћам пажњу на само графички једноставне огласе. Чим видим да нешто миче и покушава да ми привуче пажњу као да чујем "клик" у сопственом мозгу и дати део странице ме једноставно више не занима.
А и пристао бих да ПЛАЋАМ слање пошиљки пар центи само да престану да ми пуне поштанско сандуче глупостима. А сигурно би се и интернет итекако убрзао да се смањи сва та гужва.
Meni je internet uglavnom lepo radio, mada sam u prethodnih nedelju dana primetio da Google povremeno nije hteo da se otvori na mom računaru... možda ima veze sa tim o čemu članak piše...
Kad sam primetio da Google nije hteo da mi se otvori, proverio sam kako Bing radi i obzirom da mi je tada Bing sasvim lepo radio, stavio sam da mi podrazumevani search engine bude Bing. Appleovi servisi su mi takođe radili OK.
Meni je internet uglavnom lepo radio, mada sam u prethodnih nedelju dana primetio da Google povremeno nije hteo da se otvori na mom računaru... možda ima veze sa tim o čemu članak piše...
Kad sam primetio da Google nije hteo da mi se otvori, proverio sam kako Bing radi i obzirom da mi je tada Bing sasvim lepo radio, stavio sam da mi podrazumevani search engine bude Bing. Appleovi servisi su mi takođe radili OK.
Мене више ништа не чуди јер је већина саобраћаја интернетом ЧИСТО ЂУБРЕ. Сваки пут кад отворим пошту шокирам се како ми је "џанк фолдер" 10х пута пунији од свих других.
А и новински и други сајтови су оптерећени чистим ђубретом од анимација и апликација. На крају сам махинално почео да обраћам пажњу на само графички једноставне огласе. Чим видим да нешто миче и покушава да ми привуче пажњу као да чујем "клик" у сопственом мозгу и дати део странице ме једноставно више не занима.
А и пристао бих да ПЛАЋАМ слање пошиљки пар центи само да престану да ми пуне поштанско сандуче глупостима. А сигурно би се и интернет итекако убрзао да се смањи сва та гужва.
Vaš internet link "ide" u ruter kod provajdera (telekom, sbb). Ruter je uređaj koji u računarsku mrežu povezuje sve koji su na njega nakačeni.
Recimo da telekom ima jedan (ima na stotine, nebitno) ruter na koji su povezani svi njegovi korisnici. On ima još recimo 6 izlaznih linkova ka istim takvim ruterima kod drugih provajdera. Neki od tih provajdera su mnogo veći od telekoma i na njih je povezano na desetine sitnijih provajdera poput njega. Internet je mreža takvih rutera, koji svaki predstavlja neku manju mrežu drugih rutera i tako sve do krajnjeg korisnika.
Kada vi tražite stranicu, recimo YouTube, postoji servis koji kaže na kojoj se on IP adresi nalazi (recimo 216.239.34.10). I vi onda od vašeg provajdera preko rutera na koji vas je povezao tražite stranicu na adresi 216.239.34.10.
On ustanovi da ni jedan od telekomovih korisnika nije na traženoj adresi, ali sada ima dilemu: na koji od 6 izlaznih linkova da prosledi zahtev? Svaki od tih linkova je neki ruter na koji je povezano na stotine ili hiljade drugih rutera ili krajnjih korisnika. Prvi put će sve njih da upita da li znaju gde je 216.239.34.10, pa će svaki od njih da pita druge rutere sa kojima su u vezi dok se ne pronađe. Da ne bi zagušili internet tim zapitkivanjem, ruteri nađene adrese zapišu u tabelu rutiranja kako bi znali gde da šalju pakete bez da stalno pitaju gde je šta.
Te tabele su sada pune pa ruteri brljave jer za svaki zahtev moraju da pretraže tabelu od preko pola miliona (512k) unosa
Jednostavno objašnjenje je da imate tabelu u kojoj ruter pamti kako da posalje podatke od jedne tačke do druge, pamti putanje.
Problem nastane kad se tabela prepuni :-)
BGP povezuje sve provajdere i cini internet ovakvim kakav jeste. Kao i svaka druga aplikacija koristi odredjenu kolicinu RAM memorije za svoj rad ... Ta kolicina je ogranicena na 512k jer je BGP aplikacija dizajnirana u proslom veku ... Neki ruteri iz tog ili nesto novijeg doba imaju problem da obrade sve podatke koje dobijaju od novijih rutera koji to ogranicenje nemaju. Isto kao i sa svakom drugom aplikacijom, kad joj ponestane RAMa, ona blokira ceo sistem ...
Paketi putuju od jednog do drugog rutera kada komuniciramo na internetu. Svaki ruter, dok kog stigne paket, prosleđuje taj paket do susednog rutera u zavisnosti gde paket treba da završi(odredište).
Nešto slično kao lanac u realnom životu, samo zamislite da svaka karika nije vezana samo na dve susedne, nego na mnogo veći broj.
Problem nastaje kad suseda ima previše, jer se memorija koja čuva informacije o svakom od njih napuni. Ta ograničena memorija svakog rutera je HASH tabela.
IMAGE SOURCE
18 Komentari
Sortiraj po: