Zašto mrzite da kasnite?

Kasnjenje je nepostovanje tudjeg vremena i odlika neorganizovanosti.

Nikad ne kasnim, tako sam vaspitan. Poštujem tudje vreme, ali očekujem da se i moje poštuje, nije mi problem da sačekam, ako neko kasni, ni ne zameram mnogo ljudima koji kasne, ali svako kašnjenje duže od 15 minuta shvatam kao nepoštovanje mog vremena, ako sam ja mogao da dodjem 5 minuta pre ugovorenog vremena, pa zašto onda ti ne možeš da stigneš bar 15 minuta od dogovorenog termina?! Naravno, ako neko kasni duže od 15 minuta pristojno je da mi javi da će zakasniti, da znam da li da čekam ili da idem svojim poslom.

Ja svuda osim na posao kasnim. Bolje polako do cilja, neko trkom u grob.

kod mene nijedan od ovih razloga. Kad nekog cekam jer kasni,pogotovo ako znam da taj ne dolazi iz nekog drugog kraja grada,to smatram nepostovanjem. Zato kad sam ja primoran da kasnim,sto je zaista retko,bas prekorevam samog sebe zbog toga i uvek se trudim da dodjem i ranije za svaki slucaj. I onda kad cekam nekog ispadnen budala samom sebi

Ja svuda kasnim. Ne namerno i ne mnogo ali opet kasnim jer ne zelim da zivot provodim u nervozi izazvanoj opstim stanjem drustva " jos vise jos brze samo radi jos jos jos". Paljba drugari, samo lagano. Sebi i svojoj porodici sam najpotrebniji zdrav,rasterecen i lepo raspolozen
(name, 7. avgust 2014 10:42)
Kad kasnis da se sastanes s nekim, to znaci da ce neko da te ceka i gubi vreme, sto znaci da si sebican. A ne bi ostao rasterecen i lepo raspolozan kad bi video moje namrsteno lice (zbog cekanja) i cuo psovke koje bih ti uputio. Ne treba drugi da placaju tvoju rasterecenost i lepo raspolozenje. Mrzim ljude koji kasne, ali im se i osvetim tako sto namerno kasnim kad mi pukne film. Inace jednom sam od kuce posao pola sata kasnije da se nadjem s drugom koji uvek kasni, a on je dosao na mesto sastanka dva minuta pre mene :)...nisam ga nesto kaznio.

Ja svuda kasnim. Ne namerno i ne mnogo ali opet kasnim jer ne zelim da zivot provodim u nervozi izazvanoj opstim stanjem drustva " jos vise jos brze samo radi jos jos jos". Paljba drugari, samo lagano. Sebi i svojoj porodici sam najpotrebniji zdrav,rasterecen i lepo raspolozen

Ne volim da me neko ceka ako se dogovorimo u to vreme, a isto tako i da nekog cekam pa bilo to i devojka.

Nikada ne kasnim i nikada mi to nije opterecenje.Postujem ljude sa kojima se druzim ili saradjujem i necu im ukazati nepostovanje tako sto cu biti neodgovoran i kasniti.Samo disciplinovani i sve je u redu.

@name

ukoliko se ne nerviraju ti sto te cekaju onda je sve ok. ukoliko njima skracujes zivot da bi se ti opustio onda si sebican (ukoliko si razumno bice i jasno ti je da i ti sto te cekaju imaju porodicu)

Ja sam slican problem, svojevremeno, resio jednostavno: prestao sam da nosim sat ... Tako sam se naucio da krenem na vreme i da se opustim jednom kad krenem, jer sam stvorio sebi osecaj da vise nista ne mogu da uradim po tom pitanju i zaista ne mogu: ne mogu uticati na saobracaj i dinamiku odlaska, a ako ja vozim, ne zelim da uticem. Ranije sam bio ovisnik o gledanju na sat, o tome drobio i drugima, danas sat nosim povremeno i ne mislim o tome da li kasnim ili ne ... Prosto tako je kako je, a ako moram da stignem negde sigurno na vreme, krenem 20min ranije od uobicajenog vremena i vazim za osobu koja nikad ne kasni ...

Dobar clanak do samog kraja, a onda saveti koji prakticno veze s mozgom nemaju.

Treba razlikovati zurbu i planiranje. Ako je planiranje zurba sav zivot je u stresu. Zato ima planiranja a kasnjenje nikako.

А мени је мрско да стигнем раније. Убија ме чекање.

Ja se skroz pronalazim u ovom clanku!

Nema tih problema na Balkanu :) Svi kasnimo!

Mislim da imam ovu fobiju :-(

Ja najvise volim da stignem tacno na vreme i ako vidim da cu stici prerano, malo usporim. Desavalo mi se, nazalost, da zakasnim na posao i jako mi je bilo neprijatno ako su me musterije cekale. Trudim se da mi se to ne desava, ali ponekad nesto nepredvidjeno iskrsne.

Užasavan se kašnjenja i ne podnosim ljude koji kasne. Svi satovi koje koristim su baš zbog toga pomereni 10 minuta unapred u odnosu na stvarno vreme.

Ja uvek kasnim, ali ne vise od 5 min. Cak i kad krenem ranije. Jednostavno uvek se nesto ispreci. Ili zaglavim u guzvi ili zaboravim nesto, pa moram da se vratim, itd.. Uglavnom kasnjenje do 5 min mi je skroz tolerantno, pa i do 10 min mi nije problem nekog da cekam, vec preko toga je malo sebicno od strane tog koga cekam

Zato sto zakasnim

ne mrzim da kasnim

Mrzim da kasnim zato sto sam odgovorna osoba !

Ja svuda kasnim. Ne namerno i ne mnogo ali opet kasnim jer ne zelim da zivot provodim u nervozi izazvanoj opstim stanjem drustva " jos vise jos brze samo radi jos jos jos". Paljba drugari, samo lagano. Sebi i svojoj porodici sam najpotrebniji zdrav,rasterecen i lepo raspolozen

Ja svuda osim na posao kasnim. Bolje polako do cilja, neko trkom u grob.

Nema tih problema na Balkanu :) Svi kasnimo!

Ja uvek kasnim, ali ne vise od 5 min. Cak i kad krenem ranije. Jednostavno uvek se nesto ispreci. Ili zaglavim u guzvi ili zaboravim nesto, pa moram da se vratim, itd.. Uglavnom kasnjenje do 5 min mi je skroz tolerantno, pa i do 10 min mi nije problem nekog da cekam, vec preko toga je malo sebicno od strane tog koga cekam

Užasavan se kašnjenja i ne podnosim ljude koji kasne. Svi satovi koje koristim su baš zbog toga pomereni 10 minuta unapred u odnosu na stvarno vreme.

Zato sto zakasnim

Kasnjenje je nepostovanje tudjeg vremena i odlika neorganizovanosti.

А мени је мрско да стигнем раније. Убија ме чекање.

Ne volim da me neko ceka ako se dogovorimo u to vreme, a isto tako i da nekog cekam pa bilo to i devojka.

Ja svuda kasnim. Ne namerno i ne mnogo ali opet kasnim jer ne zelim da zivot provodim u nervozi izazvanoj opstim stanjem drustva " jos vise jos brze samo radi jos jos jos". Paljba drugari, samo lagano. Sebi i svojoj porodici sam najpotrebniji zdrav,rasterecen i lepo raspolozen
(name, 7. avgust 2014 10:42)
Kad kasnis da se sastanes s nekim, to znaci da ce neko da te ceka i gubi vreme, sto znaci da si sebican. A ne bi ostao rasterecen i lepo raspolozan kad bi video moje namrsteno lice (zbog cekanja) i cuo psovke koje bih ti uputio. Ne treba drugi da placaju tvoju rasterecenost i lepo raspolozenje. Mrzim ljude koji kasne, ali im se i osvetim tako sto namerno kasnim kad mi pukne film. Inace jednom sam od kuce posao pola sata kasnije da se nadjem s drugom koji uvek kasni, a on je dosao na mesto sastanka dva minuta pre mene :)...nisam ga nesto kaznio.

Nikada ne kasnim i nikada mi to nije opterecenje.Postujem ljude sa kojima se druzim ili saradjujem i necu im ukazati nepostovanje tako sto cu biti neodgovoran i kasniti.Samo disciplinovani i sve je u redu.

kod mene nijedan od ovih razloga. Kad nekog cekam jer kasni,pogotovo ako znam da taj ne dolazi iz nekog drugog kraja grada,to smatram nepostovanjem. Zato kad sam ja primoran da kasnim,sto je zaista retko,bas prekorevam samog sebe zbog toga i uvek se trudim da dodjem i ranije za svaki slucaj. I onda kad cekam nekog ispadnen budala samom sebi

ne mrzim da kasnim

Ja se skroz pronalazim u ovom clanku!

Dobar clanak do samog kraja, a onda saveti koji prakticno veze s mozgom nemaju.

Nikad ne kasnim, tako sam vaspitan. Poštujem tudje vreme, ali očekujem da se i moje poštuje, nije mi problem da sačekam, ako neko kasni, ni ne zameram mnogo ljudima koji kasne, ali svako kašnjenje duže od 15 minuta shvatam kao nepoštovanje mog vremena, ako sam ja mogao da dodjem 5 minuta pre ugovorenog vremena, pa zašto onda ti ne možeš da stigneš bar 15 minuta od dogovorenog termina?! Naravno, ako neko kasni duže od 15 minuta pristojno je da mi javi da će zakasniti, da znam da li da čekam ili da idem svojim poslom.

Ja najvise volim da stignem tacno na vreme i ako vidim da cu stici prerano, malo usporim. Desavalo mi se, nazalost, da zakasnim na posao i jako mi je bilo neprijatno ako su me musterije cekale. Trudim se da mi se to ne desava, ali ponekad nesto nepredvidjeno iskrsne.

Mislim da imam ovu fobiju :-(

Treba razlikovati zurbu i planiranje. Ako je planiranje zurba sav zivot je u stresu. Zato ima planiranja a kasnjenje nikako.

@name

ukoliko se ne nerviraju ti sto te cekaju onda je sve ok. ukoliko njima skracujes zivot da bi se ti opustio onda si sebican (ukoliko si razumno bice i jasno ti je da i ti sto te cekaju imaju porodicu)

Ja sam slican problem, svojevremeno, resio jednostavno: prestao sam da nosim sat ... Tako sam se naucio da krenem na vreme i da se opustim jednom kad krenem, jer sam stvorio sebi osecaj da vise nista ne mogu da uradim po tom pitanju i zaista ne mogu: ne mogu uticati na saobracaj i dinamiku odlaska, a ako ja vozim, ne zelim da uticem. Ranije sam bio ovisnik o gledanju na sat, o tome drobio i drugima, danas sat nosim povremeno i ne mislim o tome da li kasnim ili ne ... Prosto tako je kako je, a ako moram da stignem negde sigurno na vreme, krenem 20min ranije od uobicajenog vremena i vazim za osobu koja nikad ne kasni ...

Mrzim da kasnim zato sto sam odgovorna osoba !