Autocenzura - ima li mesta u zakonu

vecu budalastinu jos nisam cuo da necete da zabranite autocenzuru il da osnujete komitet koji ce procenjivati dali je bilo autocenzure da necete u yakon o saobracaju da ubacite zabranu razmisljanja dal proci na zuto ili stati suludnjaci suludi

Аутоцензура је велико зло. Присутна је много шире у друштву и није везана искључиво за рад у медијима. Најсликовитије ју је описао Бранислав Нушић, пишући о историји свог позоришног комада "Сумњиво лице" који је четрдесет година чекао на објављивање, у фиокама великог броја управника Народног позоришта, до мере да је на крају и сам аутор (када је коначно постао управник позоришта, поново прочитао текст и сагледао све могуће ризике по себе и установу) решио да га остави у фиоци и не објављује у току свог мандата. У послу који радим, често се срећем са појавом да људи из сопствених анализа и предлога бришу поједине закључке пре него што их доставе шефовима, у страху да би они могли бити погрешно схваћени и донети невоље, како аутору као појединцу, тако и установи из које је мишљење послато "вишој инстанци". Резултат таквог уздржавања понекад може бити ускраћивање битних информација доносиоцима одлука, креирање лажне (улепшане) слике стварности („царевог новог одела“) и занемаривање опасности по цео систем које су на нижим нивоима правовремено уочене, али прећутане из страха да неко "не заврши у лонцу" као онај петао из приче који је прерано кукурикао. Лично никада нисам бежао од ризика улоге доносиоца лоших вести, јер сматрам да је боље да их шефовима предочи било ко од нас "изнутра", него да нас све заједно као бумебранг "клепе по глави" касније, када их се дочепа спољна јавност, па нас заспе питањима о којима нисмо желели да размишљамо и нико није припремио одговоре на њих.

kakvi mediji u srbiji ?
pa oni imuju uputstva kako da saljete komentare,koje objavljuju nakon pregleda nekog tzv moderatora-administratora nakon nekoliko sati !!!
pogledajte medije u hr !!!
smes sve i svakoga kritikovati i hvaliti !!
cak i ne koji drza portale !!!!
komentari se objavljuju momentalno a nakon nekog pregleda nekakvin cenzora !!!!

Autocenzura je sveprisutna u medijima. Najgore u svemu tome jeste što nema medija u Srbiji koji ne pati od autocenzure. Čak je ima u onim medijima koji sebe nazivaju bastionom slobodnog novinarstva (a tako nešto skoro da ne postoji u Srbiji).
Onog trenutka kad ti na inicijativu političara skloniš popularnu, humora prepunu jutarnju radio emisiju, ti onda ne da ne smeš nego treba da te je sramota da se nazoveš medijskom kućom slobodnog novinarstva.

Autocenzura je sveprisutna u medijima. Najgore u svemu tome jeste što nema medija u Srbiji koji ne pati od autocenzure. Čak je ima u onim medijima koji sebe nazivaju bastionom slobodnog novinarstva (a tako nešto skoro da ne postoji u Srbiji).
Onog trenutka kad ti na inicijativu političara skloniš popularnu, humora prepunu jutarnju radio emisiju, ti onda ne da ne smeš nego treba da te je sramota da se nazoveš medijskom kućom slobodnog novinarstva.

Аутоцензура је велико зло. Присутна је много шире у друштву и није везана искључиво за рад у медијима. Најсликовитије ју је описао Бранислав Нушић, пишући о историји свог позоришног комада "Сумњиво лице" који је четрдесет година чекао на објављивање, у фиокама великог броја управника Народног позоришта, до мере да је на крају и сам аутор (када је коначно постао управник позоришта, поново прочитао текст и сагледао све могуће ризике по себе и установу) решио да га остави у фиоци и не објављује у току свог мандата. У послу који радим, често се срећем са појавом да људи из сопствених анализа и предлога бришу поједине закључке пре него што их доставе шефовима, у страху да би они могли бити погрешно схваћени и донети невоље, како аутору као појединцу, тако и установи из које је мишљење послато "вишој инстанци". Резултат таквог уздржавања понекад може бити ускраћивање битних информација доносиоцима одлука, креирање лажне (улепшане) слике стварности („царевог новог одела“) и занемаривање опасности по цео систем које су на нижим нивоима правовремено уочене, али прећутане из страха да неко "не заврши у лонцу" као онај петао из приче који је прерано кукурикао. Лично никада нисам бежао од ризика улоге доносиоца лоших вести, јер сматрам да је боље да их шефовима предочи било ко од нас "изнутра", него да нас све заједно као бумебранг "клепе по глави" касније, када их се дочепа спољна јавност, па нас заспе питањима о којима нисмо желели да размишљамо и нико није припремио одговоре на њих.

vecu budalastinu jos nisam cuo da necete da zabranite autocenzuru il da osnujete komitet koji ce procenjivati dali je bilo autocenzure da necete u yakon o saobracaju da ubacite zabranu razmisljanja dal proci na zuto ili stati suludnjaci suludi

kakvi mediji u srbiji ?
pa oni imuju uputstva kako da saljete komentare,koje objavljuju nakon pregleda nekog tzv moderatora-administratora nakon nekoliko sati !!!
pogledajte medije u hr !!!
smes sve i svakoga kritikovati i hvaliti !!
cak i ne koji drza portale !!!!
komentari se objavljuju momentalno a nakon nekog pregleda nekakvin cenzora !!!!