Ovo su najčešći izgovori "neradnika"

Da se ne lažemo, svi radimo za platu koja se iskazuje u novcu pomoću kojeg kupujemo raznorazna dobra i tako živimo. niko ne radi zato što voli, a i ljudi koji rade zato što vole, mogu jer su stekli za života jako mnogo. glupo je napisati da neko radi i voli kada zaradjuje za firmu veliki novac, a plata kao nagrada za rad prosečna. samim tim opada motivacija i produktivnost i kod nekada najvrednijih radnika. čista matematika! novac i kvalitet života koji omogućava je glavni motivator produktivnog rada kod zaposlenog.

Za to vreme sef-menadzer u obliznjoj kafani. Da, radnici su ruzni, prljavi, zli a menadzment je zlato. Titula gospodin je uvreda. Gospoda su najveci lopovi.

Ovo nisu izgovori nego odgovori iz nase realnosti:
Cekanje sefa je normalno jer ko god uradi nesto mimo njega onda je u problemu. Naravno moras da pitas sefa, ne za sve, ali za bitne stvari, a to kada sef odgovori je druga stvar. Cesto se kasni zbog njegovog odgovora. Sef koji se visoko kotira u hijerarhiji ce redje da ima probleme nego negov radnik koji je kriv za sve.
Zavrsicu to kasnije. Veoma jednostavno, sefe postavi prioritet jer onaj sto stalno prica da mu nije u opisu radnog mesta i preti tuzbom za mobing, ostavlja posao onome sto je voljan da radi. Posla se skupi, trazi se rezultat a radnik fizicki ne moze da postigne sve domah.
Suma sumarum, onaj sto kuka i mistifikuje bolje prolazi od onoga sto se ne gadi posla, a kad kaze previse je popije otkaz zato sto je odbio posao.
Sef koliko god da je tvrd cesce bira liniju manjeg otpora, osim u slucaju da je ovaj sto stalno kuka bas prevrsio svaku meru, a to je redak slucaj.

"To nije moj posao" nije izgovor. Prvo, mrzim kaubojske firme u kojima se sve radi na "o ruk" (ili partizanski) fazon. Mora da se zna ko sta radi. Drugo, ja i ne mogu da se mesam drugom kolegi (koji radi to sto nije moj posao) u posao - sta bi onda on radio, plus nemam privilegije. Npr. ne mogu da postavljam fajervol jer to radi kolega. On je za to odgovoran i samo on to radi. Kraj price. Ja tamo ni nemam nalog. Kolega zaduzen za hardver sve povezuje, kolega zaduzen za mreze (Cisko) otvori portove iz sabneta u sabnet, nemam ja sta tu da im se mesam. Znaci, jasno i glasno mogu da kazem "nije moj posao". Mozda ovo ne vredi u malim firmama sa par desetina zaposlenih, ali u svakoj ozbiljijoj firmi se zna ko sta radi (a i kad bi hteo da radi vise od njegovog opisa posla - ne bi mogao jer mu nije omoguceno!)

@tradicionalista i od toliko posla uspevas da ostavljaš komentare svaka čast. kakvi li su ostali

Ima nas raznih, ali vecina normalnih ljudi radi zarad ostvarenja nekog cilja koji sebi unapred zadaju. Starijima je cilj bio da izgrade drustvo blagostanja od koga ce koristi imati oni i njihovi potomci. Pozitivna poslovna klima tog vremena je davala ljudima nadu i oni su, bez obzira na sve teskoce, sa velikom motivacijom odlazili na posao. Nekada su ljudi napustali poslove i upisivali pozdiplomske studije ne bi li svoje znanje pretocili u naucni rad itd.

Nazalost, mi sebi tesko mozemo da odredimo bilo kakav smisleni cilj, kada zivimo u vremenu opste globalizacije, pada cene rada u mnogim strukama, svodjenja nauke na proizvodnju bezvrednih papira - takozvanih naucnih radova, opsteg otudjenja itd. Danas je vecina ljudi srecna ako uopste ima posao i ovo nije samo u Srbiji, tako je i u Americi i zapadnoj Evropi. Vecini je motivacija samo da zarade novac i potrose ga na neke gluposti. Jer se i vecina menadzera odnosi tako prema svom poslu. A takav odnos prema poslu dovodi do pada motivacije, bez obzira na zaradu od toga. Zato sve vise ljudi napusta svoje poslove i ode ili u preduzetnike ili se posveti necemu totalno drugacijem - otvaraju hotele, hostele i restorane, bave se humanitarnim radom, odu u zanatlije itd. Jer se na tim drugim mestima osecaju korisno i vide cilj svog zivota, a u svojim bivsim firmama su se osecali kao beskorisni i uvek zamenljivi srafovi besciljne velike masine.

Vredan covek spava u svakom od nas! I ceka pravi cas!

Ne, ne interesuje me napredak kompanije u kojoj u svakom trenutku mogu da ostanem bez posla. Zašto bi. To vreme u kojem su se radnici vezivali za kompaniju, i u napretku iste videli i sopstveni interes, je odavno prošlo. I kod nas i u svetu.
Danas su radnuci potrošna roba, kompanije se vrlo lako sele u druge države, otpuštaju i po 30-40% radnika čim se proceni da to donosi dobit vlasnicima, to jest akcionarima.
Znači svaki radnik treba da gleda samo sopstveni interes. I ne treba da radi posao za koji nije plaćen samo da bi multimilijarderima dodatno povećao bogatstvo.

Moj gazda obrce milione, a meni da puca kicma 10h dnevno za 30k! I jos treba da radim!

Svi vi koji kukate ste nesposobni! Zavrsio sam 3 stepen i ziveo sa kevom koja radi kao kurir za 30k. Zavrsio zanat koji sam odmah poceo da radim. SAM sam nasao posao u struci,nije me niko zaposlio. Kod privatnika sam 3 godine 'peko' zanat, nekad i nisam bio placen za ceo dan rada,a na pocetku 2 meseca radio za dorucak! Sad posle 6 godina bavljenja istim poslom,imam 24 godine,radim taj isti posao ali za sebe,imam auto od 1500 evra,imao motor koji sam prodao,sredio sprat za mene i devojku (50 kvadrata) 2000 evra u alatu,svake godine zadnjih 6 godina letovanje na drugom mestu sa devojkom...kako? Tako lepo,sto kad nije sezona radio sam nesto drugo za platu,a posle posla radio za sebe kad ima,kad nema radio drugo nesto. Povezao se sa dosta kolega iz struke i kad nemam posla nije me blam da kao majstor i svoj 'gazda' pomazem drugom majstoru za 1000 dinara! Ali shvatio sam kao klinac da sam treba da se borim za sebe a ne da cekam da mi mama pomogne sto mnogi ne shvataju i sa 30! Vodim dnevnik od dana kad sam imao 16 godina kad sam jos nosio cigle,pa na dalje kad sam poceo da radim u struci. Samo cekam da mi neko za desetak godina kad budem lio plocu za svoju kucu sa 34 godine kaze ' lako je tebi bilo pomogao ti je ovaj ili onaj' ili kaze ' prodao si babinu njivu pa zidas kucu' da izvadim svoj dnevnik i da ga postidim! Na mojoj vizit kartici odavno pise da radim 00-24..... Probudite se generacijo dok ne bude kasno. Setite se price o cvrcku i mravu i nemojte vise pricati izgovore...

Viđam stalno ovakve izgovore kao u tekstu. Ali ja imam drugi problem, ne pijem kafu, ne pušim, retko, skoro nikad ne zastanem da se odmorim na kratko ali svaki put kad hoću da doručkujem pre početka ako se to ne poklopi sa njihovim kafenisanjem svi redom negoduju . Njihova efikasnost sa cigaretom na svakih 45 minuta po 8 minuta se nikad ne dovodi u pitanje iako kad se sabere oni dnevno makar sat vremena na poslu ne rade nego vise na terasi.

u kratko "nemogu oni mene malo platit koliko ja mogu malo da radim"

Dosta mojih kolega i koliginica je takva. Dok se ja ne odvajam od posla i kompjutera i to celo radno vreme oni se setkaju do pekare, kioska, da plate racune... Nisu svi kadrovi istog kvaliteta neki zabusavaju a neki rade za dvojcu kao na primer ja.

@tradicionalista i od toliko posla uspevas da ostavljaš komentare svaka čast. kakvi li su ostali
(Sandinista, 21. jul 2014 15:17)

Ja sam uvek bio pozrtvovan za svoju firmu a to najbolje zna moja lepa sefovica koji me uvek vidi za radnim stolom i pored kompa, i cesto kaze odmori malo, preterao si. Ne volim da ogovaram ali moje kolege nisu produktivne jer za vreme radnog vremena puse, piju, tracare, setaju se... U drzavnoj firmi neradnici ne vole radnike kao sto sam ja, ali sta ja tu mogu, valjda ce sve jednog dana doci na svoje mesto i cenice se ljudi poput mene.

Ja sam poceo da radim pre 3 godine. Najpre sam se trudio oko svega, bio odgovoran... A onda sam polako pocinjao da slazem kockice- ako odem na poziciju iznad, bice to za 5000 din mnooooogo veca odgovornost. Tako da, s obzirom da volim zivot, volim da provodim vreme s dragim osobama, dok posao radim iskljucivo zbog para, ja sam resio da nikada ne zelim da budem sef, direktor, ama bre nikakav rukovodilac! Hocu da radim za manje para, ali da imam svoj zivot, da mi ne zvoni sluzbeni u sred noci i sl. Onda vam je potpuno logicno iz kojih, unapred projektovanih razloga sam ja "neradnik". :-)

cilj zaposlenog je da sto manje radi a dobija sto vecu platu. ako je neko drugaciji onda nije normalan. vazno je samo lepo kamuflirati svoju lenjost. cilj poslodavca je da mu radnici donose sto vise para. ako neki nije takav onda je to jedan od retkih humanih poslodavava (ili nazovimo ih pravim imenom: kapitalista)

@bg neki su nazalost studirali i osim ulezene snage i novca izgubili vreme. Kad kazes poslodavcu da si pravnik ili doktor po zanimanju i da nemas iskustva kao radnik u restoranu ili pekari ali da zelis posao nisi potreban jer nemas iskustva jer si mladost proveo uceci.

evo izgovora radnik : bivsi gazda nije valjao, takodje me je maltretirao kao i vi sto me maltretirate
gazda : na koji nacin maltretiram ?
radnik : terate me da dodjem na vreme na posao

Sve si rekao samo nisi još rekao koji zanat tj čime se baviš hahahahaha

Bg, ti si bas super...budim se,samo nemoj da me postidis dnevnikom..

Nemam vremena da citam sve komentare, nemam vremena da citam vesti na b92, nemam vremena da pisem komentar, nemam vremena da cekam ocene komentara, ljudi, nemam vremena ni za sta. Ja sam stalno zauzet, citanjem svih komentara, pisanjem dugih komentara, ocenjivanjem drugih komentara, citanjem svake vesti na b92... nista ne stizem.

Dobar cilj i dobra organizacija povecavaju motivisanost za rad, cigareta dodje kao ventil i refresh.

Za sve drugo nemam vremena za izgovor!

Ovo nisu izgovori nego odgovori iz nase realnosti:
Cekanje sefa je normalno jer ko god uradi nesto mimo njega onda je u problemu. Naravno moras da pitas sefa, ne za sve, ali za bitne stvari, a to kada sef odgovori je druga stvar. Cesto se kasni zbog njegovog odgovora. Sef koji se visoko kotira u hijerarhiji ce redje da ima probleme nego negov radnik koji je kriv za sve.
Zavrsicu to kasnije. Veoma jednostavno, sefe postavi prioritet jer onaj sto stalno prica da mu nije u opisu radnog mesta i preti tuzbom za mobing, ostavlja posao onome sto je voljan da radi. Posla se skupi, trazi se rezultat a radnik fizicki ne moze da postigne sve domah.
Suma sumarum, onaj sto kuka i mistifikuje bolje prolazi od onoga sto se ne gadi posla, a kad kaze previse je popije otkaz zato sto je odbio posao.
Sef koliko god da je tvrd cesce bira liniju manjeg otpora, osim u slucaju da je ovaj sto stalno kuka bas prevrsio svaku meru, a to je redak slucaj.

Dosta mojih kolega i koliginica je takva. Dok se ja ne odvajam od posla i kompjutera i to celo radno vreme oni se setkaju do pekare, kioska, da plate racune... Nisu svi kadrovi istog kvaliteta neki zabusavaju a neki rade za dvojcu kao na primer ja.

@tradicionalista i od toliko posla uspevas da ostavljaš komentare svaka čast. kakvi li su ostali
(Sandinista, 21. jul 2014 15:17)

Ja sam uvek bio pozrtvovan za svoju firmu a to najbolje zna moja lepa sefovica koji me uvek vidi za radnim stolom i pored kompa, i cesto kaze odmori malo, preterao si. Ne volim da ogovaram ali moje kolege nisu produktivne jer za vreme radnog vremena puse, piju, tracare, setaju se... U drzavnoj firmi neradnici ne vole radnike kao sto sam ja, ali sta ja tu mogu, valjda ce sve jednog dana doci na svoje mesto i cenice se ljudi poput mene.

evo izgovora radnik : bivsi gazda nije valjao, takodje me je maltretirao kao i vi sto me maltretirate
gazda : na koji nacin maltretiram ?
radnik : terate me da dodjem na vreme na posao

Da se ne lažemo, svi radimo za platu koja se iskazuje u novcu pomoću kojeg kupujemo raznorazna dobra i tako živimo. niko ne radi zato što voli, a i ljudi koji rade zato što vole, mogu jer su stekli za života jako mnogo. glupo je napisati da neko radi i voli kada zaradjuje za firmu veliki novac, a plata kao nagrada za rad prosečna. samim tim opada motivacija i produktivnost i kod nekada najvrednijih radnika. čista matematika! novac i kvalitet života koji omogućava je glavni motivator produktivnog rada kod zaposlenog.

Moj gazda obrce milione, a meni da puca kicma 10h dnevno za 30k! I jos treba da radim!

Za to vreme sef-menadzer u obliznjoj kafani. Da, radnici su ruzni, prljavi, zli a menadzment je zlato. Titula gospodin je uvreda. Gospoda su najveci lopovi.

@tradicionalista i od toliko posla uspevas da ostavljaš komentare svaka čast. kakvi li su ostali

u kratko "nemogu oni mene malo platit koliko ja mogu malo da radim"

Svi vi koji kukate ste nesposobni! Zavrsio sam 3 stepen i ziveo sa kevom koja radi kao kurir za 30k. Zavrsio zanat koji sam odmah poceo da radim. SAM sam nasao posao u struci,nije me niko zaposlio. Kod privatnika sam 3 godine 'peko' zanat, nekad i nisam bio placen za ceo dan rada,a na pocetku 2 meseca radio za dorucak! Sad posle 6 godina bavljenja istim poslom,imam 24 godine,radim taj isti posao ali za sebe,imam auto od 1500 evra,imao motor koji sam prodao,sredio sprat za mene i devojku (50 kvadrata) 2000 evra u alatu,svake godine zadnjih 6 godina letovanje na drugom mestu sa devojkom...kako? Tako lepo,sto kad nije sezona radio sam nesto drugo za platu,a posle posla radio za sebe kad ima,kad nema radio drugo nesto. Povezao se sa dosta kolega iz struke i kad nemam posla nije me blam da kao majstor i svoj 'gazda' pomazem drugom majstoru za 1000 dinara! Ali shvatio sam kao klinac da sam treba da se borim za sebe a ne da cekam da mi mama pomogne sto mnogi ne shvataju i sa 30! Vodim dnevnik od dana kad sam imao 16 godina kad sam jos nosio cigle,pa na dalje kad sam poceo da radim u struci. Samo cekam da mi neko za desetak godina kad budem lio plocu za svoju kucu sa 34 godine kaze ' lako je tebi bilo pomogao ti je ovaj ili onaj' ili kaze ' prodao si babinu njivu pa zidas kucu' da izvadim svoj dnevnik i da ga postidim! Na mojoj vizit kartici odavno pise da radim 00-24..... Probudite se generacijo dok ne bude kasno. Setite se price o cvrcku i mravu i nemojte vise pricati izgovore...

Viđam stalno ovakve izgovore kao u tekstu. Ali ja imam drugi problem, ne pijem kafu, ne pušim, retko, skoro nikad ne zastanem da se odmorim na kratko ali svaki put kad hoću da doručkujem pre početka ako se to ne poklopi sa njihovim kafenisanjem svi redom negoduju . Njihova efikasnost sa cigaretom na svakih 45 minuta po 8 minuta se nikad ne dovodi u pitanje iako kad se sabere oni dnevno makar sat vremena na poslu ne rade nego vise na terasi.

Ne, ne interesuje me napredak kompanije u kojoj u svakom trenutku mogu da ostanem bez posla. Zašto bi. To vreme u kojem su se radnici vezivali za kompaniju, i u napretku iste videli i sopstveni interes, je odavno prošlo. I kod nas i u svetu.
Danas su radnuci potrošna roba, kompanije se vrlo lako sele u druge države, otpuštaju i po 30-40% radnika čim se proceni da to donosi dobit vlasnicima, to jest akcionarima.
Znači svaki radnik treba da gleda samo sopstveni interes. I ne treba da radi posao za koji nije plaćen samo da bi multimilijarderima dodatno povećao bogatstvo.

Ovo nisu izgovori nego odgovori iz nase realnosti:
Cekanje sefa je normalno jer ko god uradi nesto mimo njega onda je u problemu. Naravno moras da pitas sefa, ne za sve, ali za bitne stvari, a to kada sef odgovori je druga stvar. Cesto se kasni zbog njegovog odgovora. Sef koji se visoko kotira u hijerarhiji ce redje da ima probleme nego negov radnik koji je kriv za sve.
Zavrsicu to kasnije. Veoma jednostavno, sefe postavi prioritet jer onaj sto stalno prica da mu nije u opisu radnog mesta i preti tuzbom za mobing, ostavlja posao onome sto je voljan da radi. Posla se skupi, trazi se rezultat a radnik fizicki ne moze da postigne sve domah.
Suma sumarum, onaj sto kuka i mistifikuje bolje prolazi od onoga sto se ne gadi posla, a kad kaze previse je popije otkaz zato sto je odbio posao.
Sef koliko god da je tvrd cesce bira liniju manjeg otpora, osim u slucaju da je ovaj sto stalno kuka bas prevrsio svaku meru, a to je redak slucaj.

Ja sam poceo da radim pre 3 godine. Najpre sam se trudio oko svega, bio odgovoran... A onda sam polako pocinjao da slazem kockice- ako odem na poziciju iznad, bice to za 5000 din mnooooogo veca odgovornost. Tako da, s obzirom da volim zivot, volim da provodim vreme s dragim osobama, dok posao radim iskljucivo zbog para, ja sam resio da nikada ne zelim da budem sef, direktor, ama bre nikakav rukovodilac! Hocu da radim za manje para, ali da imam svoj zivot, da mi ne zvoni sluzbeni u sred noci i sl. Onda vam je potpuno logicno iz kojih, unapred projektovanih razloga sam ja "neradnik". :-)

cilj zaposlenog je da sto manje radi a dobija sto vecu platu. ako je neko drugaciji onda nije normalan. vazno je samo lepo kamuflirati svoju lenjost. cilj poslodavca je da mu radnici donose sto vise para. ako neki nije takav onda je to jedan od retkih humanih poslodavava (ili nazovimo ih pravim imenom: kapitalista)

Bg, ti si bas super...budim se,samo nemoj da me postidis dnevnikom..

"To nije moj posao" nije izgovor. Prvo, mrzim kaubojske firme u kojima se sve radi na "o ruk" (ili partizanski) fazon. Mora da se zna ko sta radi. Drugo, ja i ne mogu da se mesam drugom kolegi (koji radi to sto nije moj posao) u posao - sta bi onda on radio, plus nemam privilegije. Npr. ne mogu da postavljam fajervol jer to radi kolega. On je za to odgovoran i samo on to radi. Kraj price. Ja tamo ni nemam nalog. Kolega zaduzen za hardver sve povezuje, kolega zaduzen za mreze (Cisko) otvori portove iz sabneta u sabnet, nemam ja sta tu da im se mesam. Znaci, jasno i glasno mogu da kazem "nije moj posao". Mozda ovo ne vredi u malim firmama sa par desetina zaposlenih, ali u svakoj ozbiljijoj firmi se zna ko sta radi (a i kad bi hteo da radi vise od njegovog opisa posla - ne bi mogao jer mu nije omoguceno!)

Ima nas raznih, ali vecina normalnih ljudi radi zarad ostvarenja nekog cilja koji sebi unapred zadaju. Starijima je cilj bio da izgrade drustvo blagostanja od koga ce koristi imati oni i njihovi potomci. Pozitivna poslovna klima tog vremena je davala ljudima nadu i oni su, bez obzira na sve teskoce, sa velikom motivacijom odlazili na posao. Nekada su ljudi napustali poslove i upisivali pozdiplomske studije ne bi li svoje znanje pretocili u naucni rad itd.

Nazalost, mi sebi tesko mozemo da odredimo bilo kakav smisleni cilj, kada zivimo u vremenu opste globalizacije, pada cene rada u mnogim strukama, svodjenja nauke na proizvodnju bezvrednih papira - takozvanih naucnih radova, opsteg otudjenja itd. Danas je vecina ljudi srecna ako uopste ima posao i ovo nije samo u Srbiji, tako je i u Americi i zapadnoj Evropi. Vecini je motivacija samo da zarade novac i potrose ga na neke gluposti. Jer se i vecina menadzera odnosi tako prema svom poslu. A takav odnos prema poslu dovodi do pada motivacije, bez obzira na zaradu od toga. Zato sve vise ljudi napusta svoje poslove i ode ili u preduzetnike ili se posveti necemu totalno drugacijem - otvaraju hotele, hostele i restorane, bave se humanitarnim radom, odu u zanatlije itd. Jer se na tim drugim mestima osecaju korisno i vide cilj svog zivota, a u svojim bivsim firmama su se osecali kao beskorisni i uvek zamenljivi srafovi besciljne velike masine.

Vredan covek spava u svakom od nas! I ceka pravi cas!

Sve si rekao samo nisi još rekao koji zanat tj čime se baviš hahahahaha

Nemam vremena da citam sve komentare, nemam vremena da citam vesti na b92, nemam vremena da pisem komentar, nemam vremena da cekam ocene komentara, ljudi, nemam vremena ni za sta. Ja sam stalno zauzet, citanjem svih komentara, pisanjem dugih komentara, ocenjivanjem drugih komentara, citanjem svake vesti na b92... nista ne stizem.

Dobar cilj i dobra organizacija povecavaju motivisanost za rad, cigareta dodje kao ventil i refresh.

Za sve drugo nemam vremena za izgovor!

Ovo nisu izgovori nego odgovori iz nase realnosti:
Cekanje sefa je normalno jer ko god uradi nesto mimo njega onda je u problemu. Naravno moras da pitas sefa, ne za sve, ali za bitne stvari, a to kada sef odgovori je druga stvar. Cesto se kasni zbog njegovog odgovora. Sef koji se visoko kotira u hijerarhiji ce redje da ima probleme nego negov radnik koji je kriv za sve.
Zavrsicu to kasnije. Veoma jednostavno, sefe postavi prioritet jer onaj sto stalno prica da mu nije u opisu radnog mesta i preti tuzbom za mobing, ostavlja posao onome sto je voljan da radi. Posla se skupi, trazi se rezultat a radnik fizicki ne moze da postigne sve domah.
Suma sumarum, onaj sto kuka i mistifikuje bolje prolazi od onoga sto se ne gadi posla, a kad kaze previse je popije otkaz zato sto je odbio posao.
Sef koliko god da je tvrd cesce bira liniju manjeg otpora, osim u slucaju da je ovaj sto stalno kuka bas prevrsio svaku meru, a to je redak slucaj.

@bg neki su nazalost studirali i osim ulezene snage i novca izgubili vreme. Kad kazes poslodavcu da si pravnik ili doktor po zanimanju i da nemas iskustva kao radnik u restoranu ili pekari ali da zelis posao nisi potreban jer nemas iskustva jer si mladost proveo uceci.