Ovde je poenta da istrazivaci borave u suvoj komori na 19 metara dubine, gde vlada pritisak od 2.9 bara. Oni zbog toga mogu da rone na većim dubinama mnogo duže od ronioca koji zaranjaju sa površine vode, bez ulaska u tkz.dekompresiju. Za one koji se bave ronjenjem ili poznaju fiziku i hiperbaričnu medicinu znaće o čemu je reč. Nije tu naročito bitno obaranje rekorda za 1 dan, već se radi o ozbiljnom naučno-istraživačkom projektu. Slične metode ronjenja su koristili norveški ronioci koji su izvlačili podmornicu "Kursk", samo je njihova suva komora bila pod pritiskom koji vlada na dubini od 108 metara. Ronioci su na taj način satima mogli da rade na toj dubini, i zatim bi se vraćali nazad u komoru, koja se onda podizala na palubu broda, ali bi pritisak u njoj ostajao isti kao da su na dubini od 108 metara (11,8 bara). I tako 7 dana u kontinuitetu. Nakon toga su radili dekompresiju. Kusto je radio dekompresiju nešto preko 15 sati (kako je navedeno u tekstu), a norvežani su radili mnogo duže, obzirom da su izranjali sa mnogo veće dubine. Na pojedinim naftnim platformama ronioci na taj način rone na dubinama preko 300 metara. Na dubinama preko 60 metara kao medijum za disanje se koristi posebna smeša helijuma azota i kiseonika (trimix) ili samo helijuma i kiseonika (heliox).
Žak je bio pionir, predvodnik nove ere istraživanja. Ovo je izmišljanje tople vode. 19m ispod površine se uglavnom sve zna. 95% okeana je i dalje misterija. Ovaj "poduhvat" je baš to što se i kaže... jedan dan više nego što je Žak uspeo 1963.
Žak je bio pionir, predvodnik nove ere istraživanja. Ovo je izmišljanje tople vode. 19m ispod površine se uglavnom sve zna. 95% okeana je i dalje misterija. Ovaj "poduhvat" je baš to što se i kaže... jedan dan više nego što je Žak uspeo 1963.
Ovde je poenta da istrazivaci borave u suvoj komori na 19 metara dubine, gde vlada pritisak od 2.9 bara. Oni zbog toga mogu da rone na većim dubinama mnogo duže od ronioca koji zaranjaju sa površine vode, bez ulaska u tkz.dekompresiju. Za one koji se bave ronjenjem ili poznaju fiziku i hiperbaričnu medicinu znaće o čemu je reč. Nije tu naročito bitno obaranje rekorda za 1 dan, već se radi o ozbiljnom naučno-istraživačkom projektu. Slične metode ronjenja su koristili norveški ronioci koji su izvlačili podmornicu "Kursk", samo je njihova suva komora bila pod pritiskom koji vlada na dubini od 108 metara. Ronioci su na taj način satima mogli da rade na toj dubini, i zatim bi se vraćali nazad u komoru, koja se onda podizala na palubu broda, ali bi pritisak u njoj ostajao isti kao da su na dubini od 108 metara (11,8 bara). I tako 7 dana u kontinuitetu. Nakon toga su radili dekompresiju. Kusto je radio dekompresiju nešto preko 15 sati (kako je navedeno u tekstu), a norvežani su radili mnogo duže, obzirom da su izranjali sa mnogo veće dubine. Na pojedinim naftnim platformama ronioci na taj način rone na dubinama preko 300 metara. Na dubinama preko 60 metara kao medijum za disanje se koristi posebna smeša helijuma azota i kiseonika (trimix) ili samo helijuma i kiseonika (heliox).
Žak je bio pionir, predvodnik nove ere istraživanja. Ovo je izmišljanje tople vode. 19m ispod površine se uglavnom sve zna. 95% okeana je i dalje misterija. Ovaj "poduhvat" je baš to što se i kaže... jedan dan više nego što je Žak uspeo 1963.
Ovde je poenta da istrazivaci borave u suvoj komori na 19 metara dubine, gde vlada pritisak od 2.9 bara. Oni zbog toga mogu da rone na većim dubinama mnogo duže od ronioca koji zaranjaju sa površine vode, bez ulaska u tkz.dekompresiju. Za one koji se bave ronjenjem ili poznaju fiziku i hiperbaričnu medicinu znaće o čemu je reč. Nije tu naročito bitno obaranje rekorda za 1 dan, već se radi o ozbiljnom naučno-istraživačkom projektu. Slične metode ronjenja su koristili norveški ronioci koji su izvlačili podmornicu "Kursk", samo je njihova suva komora bila pod pritiskom koji vlada na dubini od 108 metara. Ronioci su na taj način satima mogli da rade na toj dubini, i zatim bi se vraćali nazad u komoru, koja se onda podizala na palubu broda, ali bi pritisak u njoj ostajao isti kao da su na dubini od 108 metara (11,8 bara). I tako 7 dana u kontinuitetu. Nakon toga su radili dekompresiju. Kusto je radio dekompresiju nešto preko 15 sati (kako je navedeno u tekstu), a norvežani su radili mnogo duže, obzirom da su izranjali sa mnogo veće dubine. Na pojedinim naftnim platformama ronioci na taj način rone na dubinama preko 300 metara. Na dubinama preko 60 metara kao medijum za disanje se koristi posebna smeša helijuma azota i kiseonika (trimix) ili samo helijuma i kiseonika (heliox).
IMAGE SOURCE
4 Komentari
Sortiraj po: