Kako u Srbiji razviti filantropiju

Najbrži put da nateraš Srbina da nešto uradi je da mu kažeš da ne sme da radi to nešto.

Kako? Lako. Oteti lopovima i njihovim familijama sve što su pokrali od ove zemlje, do poslednjeg dinara, a onda dati svima kojima je potrebno. Sigurno će posle da pričaju kako su oni filantropi, koji su oduvek želeli da pomažu ljudima u nevolji. Bagra.

E moj filantrope, uci narod kako da bude karakteran i covecan!
Kada ih tome naucis, ostalo ce doci samo po sebi!
Od ljigavih, prevrtljivih, beskarakternih, nekulturnih, nevaspitanih, od patrijota, balvandzija,svercera, poboznih siledzija i ubica nemogu postati filantropi!
Srbija je prepuna takvih nakon izgubljenih ratova, izgubljenog Kosova, bahate vladavine Tadica i dolaska crno crvene koalicije na vlasti!

Jedini siguran način je da se iz Srbije izbaci liberalni kapitalizam koji je obrnuto proporcionalan sa humanizmom jer počiva na sistemu - čovek je čoveku vuk, a ne čovek je čoveku čovek!

Одрекли смо се Бога, па смо од човекољубаца постали самољупци. Држава треба да поради на моралу народа, на тај начин што ће државни службеници бити врлински људи. Када министри престану да краду и да купују дипломе, када државни службеници не буду предводници таласа корупције, када полицајци почну да хапсе оне који их подмићују, тада можемо говорити о човекољубљу. Свако треба да крене од себе, а сви ми чинимо државу, па када себе доведемо у ред и држава ће бити боља. Тада нећемо говорити о томе како да развити човекољубље у Србији, јер ће оно бити подразумевано, као што је било некада када нисмо били богоборци.

Omogucite postenim ljudima da zarade pare.

Занимљиво је, Андреје, да је филантропија управо најјача у земљама либералног капитализма, па ти сад види.

Ima ovde u mojoj blizini jedan filantrop. Od onog što je "sklonio" od države, partnera, radnika da jedan delić (veličine 1 dinar od milion) udeli nekom nesrtniku koji mu traži...

takvi su srpski filantropi.

Bio sam na konferenciji, pa da prenesem utiske koje nisam mogao da iznesem u izveštaju: Replicirajući na predlog iz publike ministar Tasovac je lepo rekao da država ne može da daje poddstrek filantropiji jer je, parafraziram, to nešto što sasvim lično tj. stvar empatije, odnosno, da pomažete ono što vi lično smatrate da zaslužuje vaš novac. I to jeste OK. Pošto su novinarska pitanja učesnicima predviđena za brifing, po završetku - naoštrio sam se da ga pitam da li je možda on svoju funkciju postavio u perspektivu filantropije, odnosno, da li kao državni službenik treba da podržava (tj daje pare poreskih obveznika)samo projektima koji se sviđaju NJEMU LIČNO(ILI MOŽDA NEKIMA KOJI MU DAJU "SMERNICE". No, po starom dobron običaju, Tasa je "zapalio" pre kraja konferencije!!! To me nešto podseti na knjigu (a ima toga i u filmu) "Kvaka 22" Josepha Hellera - žestokoj crnohumornoj kritici rata, ali i ratne administracije. Naime, pošto im je činjenica da se jedan redov preziva MAJOR, stalno pravila probleme po spiskovima - odlučeno je da mu se da čin majora - i kancelarija. Svestan da nema pojma šta bi trebalo da radi, on je svom ađutantu naredio da nikada i nikoga ne pušta u njegovu kancelariju, a ako bi neko na prepad i uspeo da udje - major Major bi bežao kroz prozor. Svaka sličnost sa gore pomenutim ministrom je, čini mi se - i više nego očigledna!!! Dakle, ako se pitate kako je došao na ćelo Ministarstva kulture i informisanja odgovor je: KVAKA 22!!!!

Srpski bogatuni da budu filantropi!'Ajte molim vas?

Одрекли смо се Бога, па смо од човекољубаца постали самољупци. Држава треба да поради на моралу народа, на тај начин што ће државни службеници бити врлински људи. Када министри престану да краду и да купују дипломе, када државни службеници не буду предводници таласа корупције, када полицајци почну да хапсе оне који их подмићују, тада можемо говорити о човекољубљу. Свако треба да крене од себе, а сви ми чинимо државу, па када себе доведемо у ред и држава ће бити боља. Тада нећемо говорити о томе како да развити човекољубље у Србији, јер ће оно бити подразумевано, као што је било некада када нисмо били богоборци.

Jedini siguran način je da se iz Srbije izbaci liberalni kapitalizam koji je obrnuto proporcionalan sa humanizmom jer počiva na sistemu - čovek je čoveku vuk, a ne čovek je čoveku čovek!

E moj filantrope, uci narod kako da bude karakteran i covecan!
Kada ih tome naucis, ostalo ce doci samo po sebi!
Od ljigavih, prevrtljivih, beskarakternih, nekulturnih, nevaspitanih, od patrijota, balvandzija,svercera, poboznih siledzija i ubica nemogu postati filantropi!
Srbija je prepuna takvih nakon izgubljenih ratova, izgubljenog Kosova, bahate vladavine Tadica i dolaska crno crvene koalicije na vlasti!

Najbrži put da nateraš Srbina da nešto uradi je da mu kažeš da ne sme da radi to nešto.

Omogucite postenim ljudima da zarade pare.

Kako? Lako. Oteti lopovima i njihovim familijama sve što su pokrali od ove zemlje, do poslednjeg dinara, a onda dati svima kojima je potrebno. Sigurno će posle da pričaju kako su oni filantropi, koji su oduvek želeli da pomažu ljudima u nevolji. Bagra.

Занимљиво је, Андреје, да је филантропија управо најјача у земљама либералног капитализма, па ти сад види.

Srpski bogatuni da budu filantropi!'Ajte molim vas?

Ima ovde u mojoj blizini jedan filantrop. Od onog što je "sklonio" od države, partnera, radnika da jedan delić (veličine 1 dinar od milion) udeli nekom nesrtniku koji mu traži...

takvi su srpski filantropi.

Bio sam na konferenciji, pa da prenesem utiske koje nisam mogao da iznesem u izveštaju: Replicirajući na predlog iz publike ministar Tasovac je lepo rekao da država ne može da daje poddstrek filantropiji jer je, parafraziram, to nešto što sasvim lično tj. stvar empatije, odnosno, da pomažete ono što vi lično smatrate da zaslužuje vaš novac. I to jeste OK. Pošto su novinarska pitanja učesnicima predviđena za brifing, po završetku - naoštrio sam se da ga pitam da li je možda on svoju funkciju postavio u perspektivu filantropije, odnosno, da li kao državni službenik treba da podržava (tj daje pare poreskih obveznika)samo projektima koji se sviđaju NJEMU LIČNO(ILI MOŽDA NEKIMA KOJI MU DAJU "SMERNICE". No, po starom dobron običaju, Tasa je "zapalio" pre kraja konferencije!!! To me nešto podseti na knjigu (a ima toga i u filmu) "Kvaka 22" Josepha Hellera - žestokoj crnohumornoj kritici rata, ali i ratne administracije. Naime, pošto im je činjenica da se jedan redov preziva MAJOR, stalno pravila probleme po spiskovima - odlučeno je da mu se da čin majora - i kancelarija. Svestan da nema pojma šta bi trebalo da radi, on je svom ađutantu naredio da nikada i nikoga ne pušta u njegovu kancelariju, a ako bi neko na prepad i uspeo da udje - major Major bi bežao kroz prozor. Svaka sličnost sa gore pomenutim ministrom je, čini mi se - i više nego očigledna!!! Dakle, ako se pitate kako je došao na ćelo Ministarstva kulture i informisanja odgovor je: KVAKA 22!!!!