Psihologija humanosti: Kako reagujemo na patnju drugih

Dobar članak. Kada smo bili bombardovani imali smo jednu više psihološku situaciju u kojoj uglavnom nevidljivi neprijatelj dolazi uz najavu sirena a zatim se čuju i vide eksplozije. Svi smo osećali ugroženost jer nije bilo pravila iz kog pravca smrt dolazi niti se bilo gde čovek mogao osećati sigurnim. Poplave su donele drugu vrstu osećaja-nismo svi bili direktno ugroženi ali su nas patnja i gubici drugih direktno pogađali u srce. Umesto njih to smo mogli biti mi. Treba da čuvamo u sebi tu empatiju i osećanje solidarnosti. To je ono što nas čini ljudima.

Uglavnom se podsmevamo, sladimo, uzivamo...dok gledamo kako neko pati! A to je pokazatelj da smo bolestan narod kojem je empatija totalno strana!

A ne znam kakve su ove nebuloze u vezi bombardovanja...tacno se znalo kada i gde ce gadjati, niko nije ni isao u skloniste, skupljali smo se ispred zgrada i zezali. Nismo osetili cetvorogodisnje granatiranje, nismo osetili kako je biti bez hrane i vode, cetiri godina u podrumima a ko je izasao da proba da nadje hranu, vodu, lekove...nije se vratio ziv jer ga je pogodio snajper!!! Pitajte komsije kako im je bilo, pogledajte videa...zato, mojne da smo smesni sa onim nasim cuvenim "bombardovanjem".

Jedno pitanje - da li je sva ova humanost u proteklih par nedelja bila zbog same humanosti ili je bila zato što bismo želeli da i nama neko pomogne u ne daj bože sličnoj situaciji?

slobodno ovakvih tekstova dajte više :)

Ima, u međuvremenu, još jedna situacija po kojoj se srpski narod pokazao velikim.
Kada se upokojio Patrijarh Pavle u mimohodu ispred njegovih moštiju
u Sabornoj Crkvi prošlo je milion do dva miliona ljudi.
Niko ih nije terao, nagovarao, stimulisao, nije ih čak ni disciplinovao.
Sve je proteklo bez ijednog incidenta.
Prepoznali smo u Patrijarhu Čoveka, Božjeg Čoveka.
Ovo je za mene događaj veka.
.

Kao i uvek, Milivojević misli da sve zna i da se sve može klasifikovati.Ima jedna reč koja nema veze s osećanjima - moralnost, proističe iz vrednosnog sistema i glavni je pokretač svih pozitivnih društvenih delovanja

Dobar članak. Kada smo bili bombardovani imali smo jednu više psihološku situaciju u kojoj uglavnom nevidljivi neprijatelj dolazi uz najavu sirena a zatim se čuju i vide eksplozije. Svi smo osećali ugroženost jer nije bilo pravila iz kog pravca smrt dolazi niti se bilo gde čovek mogao osećati sigurnim. Poplave su donele drugu vrstu osećaja-nismo svi bili direktno ugroženi ali su nas patnja i gubici drugih direktno pogađali u srce. Umesto njih to smo mogli biti mi. Treba da čuvamo u sebi tu empatiju i osećanje solidarnosti. To je ono što nas čini ljudima.

Ima, u međuvremenu, još jedna situacija po kojoj se srpski narod pokazao velikim.
Kada se upokojio Patrijarh Pavle u mimohodu ispred njegovih moštiju
u Sabornoj Crkvi prošlo je milion do dva miliona ljudi.
Niko ih nije terao, nagovarao, stimulisao, nije ih čak ni disciplinovao.
Sve je proteklo bez ijednog incidenta.
Prepoznali smo u Patrijarhu Čoveka, Božjeg Čoveka.
Ovo je za mene događaj veka.
.

Uglavnom se podsmevamo, sladimo, uzivamo...dok gledamo kako neko pati! A to je pokazatelj da smo bolestan narod kojem je empatija totalno strana!

A ne znam kakve su ove nebuloze u vezi bombardovanja...tacno se znalo kada i gde ce gadjati, niko nije ni isao u skloniste, skupljali smo se ispred zgrada i zezali. Nismo osetili cetvorogodisnje granatiranje, nismo osetili kako je biti bez hrane i vode, cetiri godina u podrumima a ko je izasao da proba da nadje hranu, vodu, lekove...nije se vratio ziv jer ga je pogodio snajper!!! Pitajte komsije kako im je bilo, pogledajte videa...zato, mojne da smo smesni sa onim nasim cuvenim "bombardovanjem".

Kao i uvek, Milivojević misli da sve zna i da se sve može klasifikovati.Ima jedna reč koja nema veze s osećanjima - moralnost, proističe iz vrednosnog sistema i glavni je pokretač svih pozitivnih društvenih delovanja

Jedno pitanje - da li je sva ova humanost u proteklih par nedelja bila zbog same humanosti ili je bila zato što bismo želeli da i nama neko pomogne u ne daj bože sličnoj situaciji?

slobodno ovakvih tekstova dajte više :)