Šerpasi napuštaju bazni kamp na Mont Everestu

Ponovit ću što sam napisao neki dan: Nesreća koja se dogodila prošli tjedan na Everestu rezultat je pomame bogatih adrenalinskih avanturista za glavnim zgoditkom. Uspon na Everest već dugo nema veze s pravim planinarstvom, odnosno alpinizmom. To je jedna avanturističko-komercijalna papazjanija, predstava u kojoj pomoćno scensko osoblje (a to su Šerpe) priprema kulisu za stampedo bogatih alpinističkih turista s ciljem da ih sudjeluje što više, odonsno da ostave što više para. Pa se onda u tu svrhu postavljaju kilometri i kilometri fiksnih užeta i svakakvih mogućih osiguranja kako bi klijenti svakako došli na vrh, ako je to ikako moguće... I naravno, budući da je svake godine sve više klijenata, Šerpe (koji su jako sposobni penjači i pošteno rečeno jedina šansa za većinu tih visinskih turista da dosegnu vrh) moraju sve ranije postavljati sve više opreme za osiguravanje pa se, što je sasvim logično, izlažu sve većim rizicima, te se ponekad nužno mora dogoditi ovakva katastrofa! To je stvar zakona vjerojatnosti. Kog bi inače vraga radili u aprilu na lavinoznom opasnom ledenjaku i to u takvom broju a da ne moraju postavljati tu vražju fiksnu užad da se razmaženi kvazialpinist može lijepo sigurno prikopčati i marljivo žimarirati skroz do gore bez da mora uopće i o čemu razmišljati?

penjanje na everest onako kako se to radi danas, odavno nema veze sa planinarenjem kao u doba mesnera i ostalih.danas je to maltene organizovano kao turisticka tura. to je postala placena zabava za polu debilne trust fund babies , bogatune upale u krizu srednjih godina ..... da nemaju svako po 5 sherpasa da ih maltene nose do tamo, vecina bi odustala ili izginula posle prvog visinskog kampa.

I Mejsner i Hilari i svi ostali velikani alpinizma imali su sherpase u svojim timovima. Sherpasi ne tegle izlapele starce ili kakve stvari vec trasiraju putanje najbezbednije za uspon i povratak. Gomilu stvari tegle porteri (nosaci). Kada je Hilari isao na Everest imao ih je 170 sto zbog velikih gabarita opreme u to vreme sto zbog zaliha hrane koje su trebale da traju i po nekoliko meseci boravka u potpuno zabacenim i tesko pristupacnim predelima. U Nepalu i na Tibetu Sherpasi uzivaju neverovatno postovanje kako lokalnog stanovnistva tako i zapadnjaka . Isti ti , kako ovde neko kaze "razmazeni bogatuni" donose Nepalu ogroman novac. Po jednom alpinisti 25000 ( dozvole za Everest) i vise dolara a organizatori budze cenu i do 75000 zavisno od broja alpinista u toj turi. Sem toga usponi na Himalajima obavezno ukljucuju Sherpase pravilima koje je odredila Nepalska vlada dok na Karakorum vencu (K2,Gasherbrum 1 , 2 , Broad Peak, Nanga Parbat) u Pakistanu domacih vodica nema (samo porteri) ili su retki. Od pre neku godinu Argentina, Chile,Bolivija, Equador donele su pravila da za svaki uspon na najvise vrhove Anda obavezno mora biti angazovan licencirani domaci vodic. Sto se tice Everesta , i to da se zna , Everest nije tehnicki zahtevan ali je visina , vetar ,ceste mecave to sto je tesko . Visinsku bolest (ranije ubila vise alpinista nego sve lavine) danas lako prepoznajemo i lako je resavamo . Nadolazecu mecavu lako prognoziramo. Lavinu ne moze niko da predvidi.

cinober@
Svaka čast na kometaru, sve ono što sam je hteo da kažem.
Svaka na mestu.

Ovo je najteža nesreća koja se ikada dogodila na najvisoj planini na svetu, nakon one iz 1996. godine, kad su stradala osmorica planinara

da li se to vrednost zivota jednog planinara racuna kao zivoti dva serpasa?

Evo prilike za one prave alpiniste, kojih ima ali nisu široko poznati.
Zna se već ko je planirao samostalno prečenje Everesta, ali nije mogao ranije jer su izbili sukobi izmedju njih i onih koji postavljaju fixnu užad za turiste.

pera, xxx
Vaše primjedbe su sasvim u redu i u osnovi prihvaćam što ste napisali.
No, ostajem pri svome:
- nesreće su sve tragičnije jer je više ljudi, rizici su veći i vjerojatnost za katastrofu je veća
- uspon na Everest danas nema puno veze s pravim alpinizmom, to je prije svega trofej za razmažene adrenalince (koji naravno moraju imati određeno iskustvo i dosta kondicije), ja bih to usporedio, na primjer, s lovom na slona kapitalca kojeg su lokalni tragači i lovci locirali, ogradili, omamili i onda tebi, velikom lovcu, dali superkarabin da ga ubiješ iz bunkera i onda se busaš u prsa nevjerojatnim pothvatom i trofejom.
- hrpa love koju bogati "alpinisti" donose Nepalu nema jako malo veze s boljitkom niti Šerpa niti Nepala, kao što je to uvijek i svuda od pamtivijeka u svijetu bilo, kad god je bogati zapadnjak došao u primitivne zabite živopisne sredine u kojima ima nekog interesa. Prije će ih upropastiti. Razgovarao sam s ljudima koji su mnogo putovali i planinarili Nepalom (ja nisam nikad tamo bio ali vjerojatno hoću jednog dana na neki treking) i svi zapravo govore isto... ti siromašni i jednostavni "primitivci" zrače zadovoljstvom i srećom, gotovo da nigdje ne možeš naći tako nešto. Oni žive hiljadama godina ovako. Njima naša lova zapravo ne treba. Samo će od njih napravitiD sjebane moderne razmažene ljude koji zapravo ne znaju što bi sami sa sobom... tako nekako...

@treking
ja sam bio nekoliko puta na visinama preko 6000 metara i znam koliko je to teško...
...ali bit uopće nije u tome! Ja nisam vrhunski alpinist niti se furam na tako nešto! Ja sam obični putnik, planinar i treker koji tu i tamo ima malo većih ambicija. No to nisu ciljevi koji bi se uopće računali u svijetu vrhunskih alpinista.
Ali ljudi koji se popnu na Everest se automatski proglašavaju vrhunskim alpinistima, a za današnji ovakav uspon na najvišu planinu svijeta potrebno je samo da imate ludu volju (a to svi ti frikovi imaju) i dobru tjelesnu pripremu. Za sve ostalo tu su masno plaćeni vodiči i naravno Šerpe. Uspon na osamtisućnjak 50-tih ili 60-tih godina NEUSPOREDIVO je zahtjevniji posao nego uspon danas, pogotovo na Everest! To ti je otprilike ko da uspoređuješ istrčavanje maratona sa bicikliranjem na toj dionici! Ili čak s vožnjom mopedom na toj dionici, hahaha!
Uspon na gotovo bilo koji vrh viši od 6000 metara koji moraš obaviti sam sa svojim drugovima, morate sami pronaći put, ocijeniti opasnosti i zamke, isplanirati logistiku i sve ostalo što ide uz takvu aktivnost - za mene je vredniji od današnjeg uspona na Everest!
A da je teško - to bogme je, jako je teško... ali to više nije to i gotovo!

www.theguardian.com/commentisfree/2014/apr/23/climbing-everest-peak-hubris-sherpas-tragedy


za one koji znaju engleski, sve objasnjeno. za one koji ne govore tu je uvek google translate.penjanje na everest je danas zabava za dokone besposlicarske milionere, adrenalin turiste i slicne likove koji sa ozbiljnim planinarenjem imaju veze koliko tadic sa predsednikovanjem....

@cinober

Serpasi uvek jos pocetkom aprila postavljaju visinske kampove i osiguravaju kablove. To sto ih u odnosu na pre deset godina ima dva puta vise nista ne utice na frekvenciju i jacinu lavina. A lavina proguta onoliko koliko ih ima.

Niko nikog ne tera da rade taj posao, ali samo da znas taj posao je mnogostruko isplativiji nego bilo koji drugi posao koji bi mogli da rade.

A ovo sto su napustili kamp je samo ucenjivanje spostvene drzave da im da "otpremnine", ali preko ledja planinara. Usput, vec krajem godine (kad je sledeci trenutak kad moze da se penje) ce videti koliko ce planinari biti spremni da placaju 30-60K dolara pa da ih neko zavitlava na licu mesta.

volontirao sam kao mlad, ne zivim u srbiji , u svetskoj banci hrane i poslat na 3 meseca u nepal.@xxxx , brate za dosta stvari si u pravu. ali nemoj molim te da mi spominjes 'ogroman' novac koji fenseri donose od turizma. nepal je , od kada se to prati konstantno medju najsiromasnijim drzavama azije i planete. mnogi su razlozi, da ne davim. sem toga jos postovaniji od serpasa su ovi koji su odlazili da sluze u britanskoj armiji kao gurke. no i pored toga ja osecam nista do prezira prema toj 'tradiciji',kao i mnogim drugim, propale imperije

Svi koji kažu da je penjanje na Everest danas boza i razbibriga za one sa mnogo para, samo da se zna - napišite do koliko metara ste se vi popeli najviše u svom životu.
Kladio bih se da je to oko hiljadu, ili koji metar više. Pre nego što nešto kažete (lupite) da vidimo vašu kompetentnost.

Ja sam bio do 3000, nije nešto ali bar znam koliko je teško penjati se.
Do 3000m maksimalno leti cessna 172 (natovarena) tako da to uopšte nije malo kad se pogleda iz tog ugla.

Na 8000+m vazdušni pritisak je tek nešto iznad 300 milibara - a vi sad u vašim sobama udišete preko hiljadu milibara. Izuzetno je teško homo sapiensu boraviti i preživeti na tim visinama, a kamoli pritom penjati se. Danas se smatra da utreniran i adaptiran čovek može bez kiseonika preživeti najčešće par sati na preko 8000m, pa vi vidite koliko ste omanuli u vašim procenama da je to zabava za mladiće. Jeste, bilo je i ljudi koji su se popeli na Everest bez kiseonika, ali takvih ljudi je jedan na deset miliona nas koji to konstitucionalno ne možemo.

@cinober

Serpasi uvek jos pocetkom aprila postavljaju visinske kampove i osiguravaju kablove. To sto ih u odnosu na pre deset godina ima dva puta vise nista ne utice na frekvenciju i jacinu lavina. A lavina proguta onoliko koliko ih ima.

Niko nikog ne tera da rade taj posao, ali samo da znas taj posao je mnogostruko isplativiji nego bilo koji drugi posao koji bi mogli da rade.

A ovo sto su napustili kamp je samo ucenjivanje spostvene drzave da im da "otpremnine", ali preko ledja planinara. Usput, vec krajem godine (kad je sledeci trenutak kad moze da se penje) ce videti koliko ce planinari biti spremni da placaju 30-60K dolara pa da ih neko zavitlava na licu mesta.

Ovo je najteža nesreća koja se ikada dogodila na najvisoj planini na svetu, nakon one iz 1996. godine, kad su stradala osmorica planinara

da li se to vrednost zivota jednog planinara racuna kao zivoti dva serpasa?

penjanje na everest onako kako se to radi danas, odavno nema veze sa planinarenjem kao u doba mesnera i ostalih.danas je to maltene organizovano kao turisticka tura. to je postala placena zabava za polu debilne trust fund babies , bogatune upale u krizu srednjih godina ..... da nemaju svako po 5 sherpasa da ih maltene nose do tamo, vecina bi odustala ili izginula posle prvog visinskog kampa.

Svi koji kažu da je penjanje na Everest danas boza i razbibriga za one sa mnogo para, samo da se zna - napišite do koliko metara ste se vi popeli najviše u svom životu.
Kladio bih se da je to oko hiljadu, ili koji metar više. Pre nego što nešto kažete (lupite) da vidimo vašu kompetentnost.

Ja sam bio do 3000, nije nešto ali bar znam koliko je teško penjati se.
Do 3000m maksimalno leti cessna 172 (natovarena) tako da to uopšte nije malo kad se pogleda iz tog ugla.

Na 8000+m vazdušni pritisak je tek nešto iznad 300 milibara - a vi sad u vašim sobama udišete preko hiljadu milibara. Izuzetno je teško homo sapiensu boraviti i preživeti na tim visinama, a kamoli pritom penjati se. Danas se smatra da utreniran i adaptiran čovek može bez kiseonika preživeti najčešće par sati na preko 8000m, pa vi vidite koliko ste omanuli u vašim procenama da je to zabava za mladiće. Jeste, bilo je i ljudi koji su se popeli na Everest bez kiseonika, ali takvih ljudi je jedan na deset miliona nas koji to konstitucionalno ne možemo.

Ponovit ću što sam napisao neki dan: Nesreća koja se dogodila prošli tjedan na Everestu rezultat je pomame bogatih adrenalinskih avanturista za glavnim zgoditkom. Uspon na Everest već dugo nema veze s pravim planinarstvom, odnosno alpinizmom. To je jedna avanturističko-komercijalna papazjanija, predstava u kojoj pomoćno scensko osoblje (a to su Šerpe) priprema kulisu za stampedo bogatih alpinističkih turista s ciljem da ih sudjeluje što više, odonsno da ostave što više para. Pa se onda u tu svrhu postavljaju kilometri i kilometri fiksnih užeta i svakakvih mogućih osiguranja kako bi klijenti svakako došli na vrh, ako je to ikako moguće... I naravno, budući da je svake godine sve više klijenata, Šerpe (koji su jako sposobni penjači i pošteno rečeno jedina šansa za većinu tih visinskih turista da dosegnu vrh) moraju sve ranije postavljati sve više opreme za osiguravanje pa se, što je sasvim logično, izlažu sve većim rizicima, te se ponekad nužno mora dogoditi ovakva katastrofa! To je stvar zakona vjerojatnosti. Kog bi inače vraga radili u aprilu na lavinoznom opasnom ledenjaku i to u takvom broju a da ne moraju postavljati tu vražju fiksnu užad da se razmaženi kvazialpinist može lijepo sigurno prikopčati i marljivo žimarirati skroz do gore bez da mora uopće i o čemu razmišljati?

I Mejsner i Hilari i svi ostali velikani alpinizma imali su sherpase u svojim timovima. Sherpasi ne tegle izlapele starce ili kakve stvari vec trasiraju putanje najbezbednije za uspon i povratak. Gomilu stvari tegle porteri (nosaci). Kada je Hilari isao na Everest imao ih je 170 sto zbog velikih gabarita opreme u to vreme sto zbog zaliha hrane koje su trebale da traju i po nekoliko meseci boravka u potpuno zabacenim i tesko pristupacnim predelima. U Nepalu i na Tibetu Sherpasi uzivaju neverovatno postovanje kako lokalnog stanovnistva tako i zapadnjaka . Isti ti , kako ovde neko kaze "razmazeni bogatuni" donose Nepalu ogroman novac. Po jednom alpinisti 25000 ( dozvole za Everest) i vise dolara a organizatori budze cenu i do 75000 zavisno od broja alpinista u toj turi. Sem toga usponi na Himalajima obavezno ukljucuju Sherpase pravilima koje je odredila Nepalska vlada dok na Karakorum vencu (K2,Gasherbrum 1 , 2 , Broad Peak, Nanga Parbat) u Pakistanu domacih vodica nema (samo porteri) ili su retki. Od pre neku godinu Argentina, Chile,Bolivija, Equador donele su pravila da za svaki uspon na najvise vrhove Anda obavezno mora biti angazovan licencirani domaci vodic. Sto se tice Everesta , i to da se zna , Everest nije tehnicki zahtevan ali je visina , vetar ,ceste mecave to sto je tesko . Visinsku bolest (ranije ubila vise alpinista nego sve lavine) danas lako prepoznajemo i lako je resavamo . Nadolazecu mecavu lako prognoziramo. Lavinu ne moze niko da predvidi.

cinober@
Svaka čast na kometaru, sve ono što sam je hteo da kažem.
Svaka na mestu.

Evo prilike za one prave alpiniste, kojih ima ali nisu široko poznati.
Zna se već ko je planirao samostalno prečenje Everesta, ali nije mogao ranije jer su izbili sukobi izmedju njih i onih koji postavljaju fixnu užad za turiste.

volontirao sam kao mlad, ne zivim u srbiji , u svetskoj banci hrane i poslat na 3 meseca u nepal.@xxxx , brate za dosta stvari si u pravu. ali nemoj molim te da mi spominjes 'ogroman' novac koji fenseri donose od turizma. nepal je , od kada se to prati konstantno medju najsiromasnijim drzavama azije i planete. mnogi su razlozi, da ne davim. sem toga jos postovaniji od serpasa su ovi koji su odlazili da sluze u britanskoj armiji kao gurke. no i pored toga ja osecam nista do prezira prema toj 'tradiciji',kao i mnogim drugim, propale imperije

www.theguardian.com/commentisfree/2014/apr/23/climbing-everest-peak-hubris-sherpas-tragedy


za one koji znaju engleski, sve objasnjeno. za one koji ne govore tu je uvek google translate.penjanje na everest je danas zabava za dokone besposlicarske milionere, adrenalin turiste i slicne likove koji sa ozbiljnim planinarenjem imaju veze koliko tadic sa predsednikovanjem....

@treking
ja sam bio nekoliko puta na visinama preko 6000 metara i znam koliko je to teško...
...ali bit uopće nije u tome! Ja nisam vrhunski alpinist niti se furam na tako nešto! Ja sam obični putnik, planinar i treker koji tu i tamo ima malo većih ambicija. No to nisu ciljevi koji bi se uopće računali u svijetu vrhunskih alpinista.
Ali ljudi koji se popnu na Everest se automatski proglašavaju vrhunskim alpinistima, a za današnji ovakav uspon na najvišu planinu svijeta potrebno je samo da imate ludu volju (a to svi ti frikovi imaju) i dobru tjelesnu pripremu. Za sve ostalo tu su masno plaćeni vodiči i naravno Šerpe. Uspon na osamtisućnjak 50-tih ili 60-tih godina NEUSPOREDIVO je zahtjevniji posao nego uspon danas, pogotovo na Everest! To ti je otprilike ko da uspoređuješ istrčavanje maratona sa bicikliranjem na toj dionici! Ili čak s vožnjom mopedom na toj dionici, hahaha!
Uspon na gotovo bilo koji vrh viši od 6000 metara koji moraš obaviti sam sa svojim drugovima, morate sami pronaći put, ocijeniti opasnosti i zamke, isplanirati logistiku i sve ostalo što ide uz takvu aktivnost - za mene je vredniji od današnjeg uspona na Everest!
A da je teško - to bogme je, jako je teško... ali to više nije to i gotovo!

pera, xxx
Vaše primjedbe su sasvim u redu i u osnovi prihvaćam što ste napisali.
No, ostajem pri svome:
- nesreće su sve tragičnije jer je više ljudi, rizici su veći i vjerojatnost za katastrofu je veća
- uspon na Everest danas nema puno veze s pravim alpinizmom, to je prije svega trofej za razmažene adrenalince (koji naravno moraju imati određeno iskustvo i dosta kondicije), ja bih to usporedio, na primjer, s lovom na slona kapitalca kojeg su lokalni tragači i lovci locirali, ogradili, omamili i onda tebi, velikom lovcu, dali superkarabin da ga ubiješ iz bunkera i onda se busaš u prsa nevjerojatnim pothvatom i trofejom.
- hrpa love koju bogati "alpinisti" donose Nepalu nema jako malo veze s boljitkom niti Šerpa niti Nepala, kao što je to uvijek i svuda od pamtivijeka u svijetu bilo, kad god je bogati zapadnjak došao u primitivne zabite živopisne sredine u kojima ima nekog interesa. Prije će ih upropastiti. Razgovarao sam s ljudima koji su mnogo putovali i planinarili Nepalom (ja nisam nikad tamo bio ali vjerojatno hoću jednog dana na neki treking) i svi zapravo govore isto... ti siromašni i jednostavni "primitivci" zrače zadovoljstvom i srećom, gotovo da nigdje ne možeš naći tako nešto. Oni žive hiljadama godina ovako. Njima naša lova zapravo ne treba. Samo će od njih napravitiD sjebane moderne razmažene ljude koji zapravo ne znaju što bi sami sa sobom... tako nekako...