Kako da dete shvati i prihvati razvod?

Moj sin sa svojih devet godina nije mogao da razume šta je to razvod. Jednostavno deca idealizuju roditelje i sam koncept razvoda je nešto što do njih ne dopire.
Na medijaciji su nam rekli jednu vrlo važnu stvar: sam čin razvoda za decu nije strašan (kao kada oguli koleno - boli kao sam đavo ali kratko traje), najstrašnije je kada se poremećeni međuljudski odnosi između roditelja razvlače posle braka. Tu roditelji prave najčešće greške (makar bilo "samo" ogovaranje) i deca zbog toga najviše pate.
Lično se trudim da budem isti prema detetu kao kada smo bili svi zajedno. A sa bivšom se "raspravljam" isključivo preko SMS-a, i to sve manje što vreme više prolazi.
Takođe je velika greška pričati detetu da mu je staratelj jedini roditelj, a da ovaj drugi nije. To zbunjuje decu, a i ne moraju baš da se opterećuju nekim zakonodavnim stvarima (ako već morate da objašnjavate drugoj strani da to što je sud dodelio starateljstvo znači obavezu, a ne pravo za staratelja već za dete, i da time ne ukida roditeljstvo i sve što uz to ide).

Ne znam nijedan bracni par koji je zaista hteo da se razvede a da to nije uradio zbog dece. Deca su samo izgovor.

Kao dijete nisam ni kapirala sta je to.Trcis, igras se sa drugom decom, samo razmisljas kako ces ispred zgrade I do koliko sati smijes da se igras, sve moze da ti privuce paznju u detinstvu, a sta rade odrasli ... neka sami nalaze resenje.Bol dolazi sa godinama, kada sazris, prijatelji (toga nema) , svi te na neki nacin povrede, izdaju itd.e tad sednes I razmisljas da mi ih je od blata napravit, da su tu ... BOLNOOOO, KATASTROFA! Ne ulazite u brak, ako niste spremi.Samo deca stradaju,emotivno, traze tu ljubav na drugom mestu, ali meni tu ljubav niko ne moze I nista da nadoknadi.Molim vas, prije nego udjete u brak, prst na celo...

Razvod je stvarno teška stvar za dete i to može dosta negativno da utiče na formiranje njegove ličnosti.Ali šta tu uraditi? Razvod je po meni krajnje rešenje i treba se primeniti tek onda kad sa odnosi između supružnika toliko zatrovani da dođe do teških svađa ili pak nasilja.U tom slučaju bolje je razvod nego takav brak.Ali bolje od toga je formalni brak u kojem muž i žena vode zasebne živote i poštuje se ali takođe obavljaju funkciju ica i majke.Pa kad dete odraste oni neks e razvedu.Znam puno takvih slučajeva iz kojih su izašli vrlo korektni inormalni ljudi

Najbolje da do razvoda ne dodje.

Ja sa svojih 5 godina nisam bio svestan sta se desava. Znam samo da smo se odjednom odselili majka, sestra i ja. Tek posle kako je vreme prolazilo sve sam vise shvatao sta se desilo. Tatu sam vidjao jednom godisnje nekad ni toliko jer sam se ipak preselio u drugu drzavu. Ali sve je to na kraju bilo pogubno za mene i stresno odjednom da se desi jer danas ne mogu da se izborim sa mojim mucanjem jer je to proisteklo od trauma iz detinjstva.

nikako

Razvod je stvarno teška stvar za dete i to može dosta negativno da utiče na formiranje njegove ličnosti.Ali šta tu uraditi? Razvod je po meni krajnje rešenje i treba se primeniti tek onda kad sa odnosi između supružnika toliko zatrovani da dođe do teških svađa ili pak nasilja.U tom slučaju bolje je razvod nego takav brak.Ali bolje od toga je formalni brak u kojem muž i žena vode zasebne živote i poštuje se ali takođe obavljaju funkciju ica i majke.Pa kad dete odraste oni neks e razvedu.Znam puno takvih slučajeva iz kojih su izašli vrlo korektni inormalni ljudi

Najbolje da do razvoda ne dodje.

nikako

Moj sin sa svojih devet godina nije mogao da razume šta je to razvod. Jednostavno deca idealizuju roditelje i sam koncept razvoda je nešto što do njih ne dopire.
Na medijaciji su nam rekli jednu vrlo važnu stvar: sam čin razvoda za decu nije strašan (kao kada oguli koleno - boli kao sam đavo ali kratko traje), najstrašnije je kada se poremećeni međuljudski odnosi između roditelja razvlače posle braka. Tu roditelji prave najčešće greške (makar bilo "samo" ogovaranje) i deca zbog toga najviše pate.
Lično se trudim da budem isti prema detetu kao kada smo bili svi zajedno. A sa bivšom se "raspravljam" isključivo preko SMS-a, i to sve manje što vreme više prolazi.
Takođe je velika greška pričati detetu da mu je staratelj jedini roditelj, a da ovaj drugi nije. To zbunjuje decu, a i ne moraju baš da se opterećuju nekim zakonodavnim stvarima (ako već morate da objašnjavate drugoj strani da to što je sud dodelio starateljstvo znači obavezu, a ne pravo za staratelja već za dete, i da time ne ukida roditeljstvo i sve što uz to ide).

Ne znam nijedan bracni par koji je zaista hteo da se razvede a da to nije uradio zbog dece. Deca su samo izgovor.

Kao dijete nisam ni kapirala sta je to.Trcis, igras se sa drugom decom, samo razmisljas kako ces ispred zgrade I do koliko sati smijes da se igras, sve moze da ti privuce paznju u detinstvu, a sta rade odrasli ... neka sami nalaze resenje.Bol dolazi sa godinama, kada sazris, prijatelji (toga nema) , svi te na neki nacin povrede, izdaju itd.e tad sednes I razmisljas da mi ih je od blata napravit, da su tu ... BOLNOOOO, KATASTROFA! Ne ulazite u brak, ako niste spremi.Samo deca stradaju,emotivno, traze tu ljubav na drugom mestu, ali meni tu ljubav niko ne moze I nista da nadoknadi.Molim vas, prije nego udjete u brak, prst na celo...

Ja sa svojih 5 godina nisam bio svestan sta se desava. Znam samo da smo se odjednom odselili majka, sestra i ja. Tek posle kako je vreme prolazilo sve sam vise shvatao sta se desilo. Tatu sam vidjao jednom godisnje nekad ni toliko jer sam se ipak preselio u drugu drzavu. Ali sve je to na kraju bilo pogubno za mene i stresno odjednom da se desi jer danas ne mogu da se izborim sa mojim mucanjem jer je to proisteklo od trauma iz detinjstva.